Korpa puna radosti

Tri lepa, umiljata i razigrana mačeta traže dom: dve sivo-bele ženke i crno-beli mačor. Stari su oko 5 meseci, naviknuti na posip i boravak u stanu. Imaju sjajnu, gustu i meku dlaku, a blagu narav. Spremni su da se maze i umiljavaju – koliko god to vlasnik može izdržati.

Mačići su spašeni sa planine gde ne bi imali šanse da prezive zimu, a privremeno su smešteni kod porodice koja ih oglašava. Zbog nedostatka prostora i jos dve „kućne“ starije mačke, trenutni staratelji nisu u mogućnosti da ih zadrže.

Pomozite da im nadjemo dom: prosledite oglas ako znate nekog ko želi da udomi mače, postavite ovaj oglas na svoj blog, javite se ukoliko ste Vi jedan od potencijalnih udomitelja.

Za više informacija i udomljavanje maca javite se na 064/011-89-15 ili na vs@hotmail.rs.

Three kittens for adoption. Two female (gray&white) and one male cat (black&white). They are about five months old, accustomed to people and living in a house/apartment. More information you could get here: 064/011-89-15 or vs@hotmail.rs.

Preneto sa bloga: http://tatjanamb.wordpress.com/

ИНСТИТУЦИОНАЛНА И ДРУГА РЕШЕЊА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ

Развијене земље, пре свега ЕУ, су прве увиделе мултифункционалну улогу фармера у очувању природних ресурса и руралних вредности. Касније, са опадањем учешћа пољопривредне у укупној запослености руралних резидената дошло се до закључка да заштита природних ресурса и добробити животиња, унапређење квалитета пољопривредних производа, очување руралних предела и заштита културног наслеђа, биодиверзитета, традиције и обичаја захтевају присуство својеврсних заштитника и управитеља, који се у руралним подручјима могу задржати само обезбеђењем адекватног нивоа запослености, доминантно, у непољопривредним активностима на фарми и ван ње, у руралном окружењу. Адекватан ниво запослености у руралним областима, у највећем обиму зависи од развоја економских активности које могу да обезбеде присуство младих људи на овим просторима и останак женске радне снаге на газдинствима а развој наведених активности претпоставља одговарајуће мере подршке државе овим сегментима радне снаге (Council of the EU, 2003: 2-3).

Европска унија у Принципима одрживог просторног развоја европског континента, издваја планинска подручја као регионе који захтевају посебну пажњу. Иако се многе развојне мере руралне и регионалне политике могу у потпуности применити и на планинска подручја, став Министара за просторно планирање ЕУ је да планинска подручја захтевају посебну интегралну политику економског и социјалног развоја, заштите и управљања природним ресурсима и очувања локалне традиције и културе (Council of Europe, 2002: 18).

Према Уставу, „Република Србија стара се о равномерном и одрживом регионалном развоју“, те уређује и обезбеђује „политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја“. Циљеви и мере се у највећој могућој мери односе и на планинска подручја Републике. Смањење стопе незапослености младих за најмање једну трећину и смањење стопе незапослености жена за преко 45% су тзв. специфични циљеви српске варијанте Миленијумског циља 1 Миленијумске декларације УН из 2000. године Преполовити стопу сиромаштва укупног становништва и искоренити глад (Влада РС, 2006:8). Структуру незапослених лица у Србији карактерише дугорочни карактер, који се у последњих пар година продубио и доминантно учешће младих и жена (Влада РС, 2007:11).

Држава одређеним средствима, а на основу мера и активности предвиђених Стратегијом регионалног развоја и пратећим Акционим планом финансира пројекте којима се подстиче привредни раст и запосленост, односно доприноси уравнотеженом регионалном развоју. Најважнија институција преко које се подстиче регионални развој је Фонд за развој Републике Србије и Гаранцијски фонд. Преко ових фондова средства се одобравају под повољнијим условима за подстицај запошљавања и оживљавања  производње у неразвијеним општинама за општине са ниским народним дохотком по становнику (до 50% републичког просека), односно гарантују кредити банака. Национална служба за запошљавање усмерава активности и средства ка повећавању запослености посебно у пољопривреди, брдскопланинским подручјима, неразвијеним подручјима и у терцијалним делатностима. Агенција за мала и средња предузећа одређеним средствима подстиче оснивање и развој привредних субјеката који доприносе, пре свега, успостављању повољније привредне структуре, регионалног развоја и раста запослености Средствима Националног инвестиционог плана финансирају се, пре свега, пројекти унапређења инфраструктуре, чиме се отклањају регионалне неравномерности у развоју. Поред тога, новим системом финансирања локалне самоуправе уређено је да се више средстава – путем трансфера (на бази утврђених критеријума) усмерава мање  развијеним подручјима, те да порез на имовину постаје извор прихода локалне самоуправе (утврђују пореске стопе и врше наплату тих пореза). За предмет овог рада посебно су интересантни програми кредитне подршке за почетнике (start-up), микрокредити за запошљавање као и кредити за подршку развоју женског предузетништва.

Држава, у складу са Стратегијом развоја пољопривреде Србије, која се базира на правцима политике руралног развоја у ЕУ, редовно из буџетских средстава подстиче пољопривредну производњу и пратеће мултифункционалне активности у руралним подручјима. Уз премију за млеко, чији је износ већи на брдскопланинским подручјима, што представља редован приход бројних домаћинстава, у овој години се посебно подстиче развој села кроз инвестиције које доприносе руралном туризму и подршку улагањима (набавци) у пољопривредну опрему и механизацију. Корисници из маргиналних подручја користе ове подстицаје под повољнијим условима од осталих.  Ова средства, иако недовољна, имају  посебан значај за задржавање становништва у руралним срединама, што има вишеструке друштвене и економске вредности.

Основни услов за ефикасно коришћење ових средстава је организованост и сарадња на локалном нивоу, ради израде потребних развојних докумената, припреме конкретних програма од значаја за дату средину, подношења захтева (и програма) за коришћење средстава из појединих извора и преко одговарајућих институција, као и успостављање одговарајућег нивоа сарадње са надлежним органима и институцијама на регионалном и републичком нивоу. Без одговарајуће координације, ефекти напора и уложених средстава ће или изостати, или ће бити мањи од објективно могућих. Удружења произвођача, кластери, односно локалне акционе групе, у том погледу могу бити од велике користи ради остваривања што повољнијих ефеката у погледу раста запослености, дохотка и стандарда као мотива за опстанак у руралним срединама планинског подручја Србије.

Autori: Поповић Весна, Катић Б, Субић Ј.

НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МЛАДИХ У РУРАЛНИМ СРЕДИНАМA

За велики број руралних средина (села) ових општина карактеристична су неповољна  демографска кретања, посебно са аспекта миграције младих и жена, ниска плодност земљишта, мала  робност производње, неадекватно коришћење природних услова, неразвијено предузетништво и низак ниво животног стандарда те се, по класификацији из Просторног плана Србије, могу сврстати у подручја депопулације; подручја са ниском ефикасношћу пољопривреде и подручја сиромаштва. Реална је опасност да она опусте, да постојећи ресурси остану неискоришћени, а историјске и етничке и друге вредности које су их чиниле препознатљивим оду у заборав.

Мултифункционална пољопривреда и развој непољопривредних делатности на газдинствима и ван њих, у руралном окружењу, могу представљати ефикасан одговор на горе поменута негативна демографско-социјална и еколошко-етнографска кретања, својим доприносом запошљавању женске радне снаге и омладине и демографској ревитализацији планинских подручја.

Како је наведено у Студији о запослености у руралним областима ЕУ, жене су често кључни актери у развоју непољопривредних активности, како на газдинствима, тако и ван њих. У складу са тим, а према расположивим ресурсима конкретне локалне заједнице, треба подржавати предузетништво/ангажовање жена и младих у областима:

  • производње и прераде традиционалних производа заштићеног географског порекла (качкаваљ, кајмак, козији, овчији и крављи сир, сушено говеђе и свињско месо и прерађевине, слатка, џемови, ракије..) [1];
  • органске производње жита и прерађевина (раж, јечам, овас, интегрално брашно у млиновима/поточарама), меса и прерађевина, млека и прерађевина, воћа и шумских плодова (гајење, сакупљање, дорада, паковање и откуп аутохтоних сорти воћа, шумских плодова, печурки, лековитог и ароматичног биља), поврћа и прерађевина (пастеризована и маринирана зимница), рибе и прерађевина и меда;
  • мањих производних програма у пољопривреди, шумарству, рибарству и водопривреди (мини-сушаре и дестилерије за воће, стакленици и пластеници за производњу поврћа, јагода, лековитог биља, зачина и цвећа уз коришћење термалних извора, узгој аутохтоних грла стоке, коња, крзнашица и дивљачи);
  • агроеколошких активности, покривених одговарајућим буџетским надокнадама (плаћања због ограничених могућности пољопривредницима у планинским и осталим подручјима са ограничењима, плаћања у оквиру програма Natura 2000, агроеколошка и плаћања за добробит животиња, плаћања за прво пошумљавање и агроеколошке мере у шумарству и др.);
  • руралног туризма, укључујући ловни, риболовни, здравствени  и еко-туризам, етно-села и етно-манифестације..;
  • занатства и домаће радиности (стари занати, грнчарија, радионице за израду намештаја, одеће, постељине и простирки са етно-мотивима, сувенира и народног веза, домаћих колача и пецива…);
  • трговине и услуга (пекаре, посластичарнице, трговина на мало, етно-ресторани, туристичке агенције, сервиси за поправке кућних уређаја и пољопривредне механизације, мобилне амбуланте, апотеке и пољоапотеке, агенције за пружање услуга геронто-домаћица…);
  • тзв. teleworking послова/фирми које, користећи рачуноводствену технологију, могу радити „на даљину“ и тако искористити ниже инфраструктурне трошкове и довести/задржати високо образоване младе људе у руралним областима (који могу радити од куће, из тзв. телецентара или телерадионица, уколико, уз основни посао раде и на IT курсевима за становништво).

 

Autori: Поповић Весна, Катић Б, Субић Ј.

 

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЛАНИНСКИХ ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ

Планинска подручја Републике Србије захватају територију 17 општина на југоистоку и југозападу Републике: Босилеград, Брус, Врање, Димитровград, Ивањицу, Нову Варош, Нови Пазар, Пирот, Прибој, Пријепоље, Рашку, Сјеницу, Сурдулицу, Трговиште, Тутин, Црну Траву и Чајетину. Заједно са општинским центрима, на овом подручју се простире 988 насеље што чини петину (21%) свих насеља у Републици, односно 23,3% броја насеља Централне Србије на 15,5% површине Републике (21,4% Централне Србије).

У време последњег пописа становништва, 2002. године у овим општинама живело је 7,2% броја становника у Републици, односно 9,8% становништва Централне Србије. То говори о знатно мањој густини насељености на овим просторима (44,8 на км2, према 94 у Централној Србији, од 8 становника/ км2 у Црној Трави до 116 у Новом Пазару). Становништво је у последњем међупописном периоду у највећем броју ових општина  смањивано је знатно интензивније него у Републици (изнад 10 промила годишње, до чак 34,8%о у општини Црна Трава, у односу на 2,4 промила у Републици), осим у општинама Врање и Нови Пазар, у којима је број становника растао. Нажалост, смањивање броја становника у највећем броју посматраних општина се наставља и после 2002. године. Изузетак су Врање, Сјеница, Тутин и Нови Пазар, у којима се број становника повећава (РЗС, 2006).

У погледу полне структуре становништва, структура је повољнија од стања на нивоу Републике (49,8%:50,2% у корист жена у односу на 48,6%:51,4% у Републици), односно на нивоу Централне Србије (48,7%:51,3%).

Старосна структура становништва је изузетно неповољна у највећем делу посматраног подручја. Просечна старост у Републици је 40,6 година, тако да се њена популација налази у зони дубоке демографске старости. У Црној Трави просечна старост је 52,4 године, док је у Тутину била 30 година (на почетку прага демографске старости). Паралелно са просечном старошћу креће се и индекс старења (однос становништва старог 60 и више година и становништва млађег од 20 година и повољним се сматрају вредности до 40) – на нивоу Републике овај показатељ износи 100,6 док у општини Црна Трава достиже вредност од 377,8. Изузетак су општине Тутин (29) и Нови Пазар (38,2). На овом подручју, учешће становника до 30 година старости износи 40,2%, значајно више од вредности овог показатеља на нивоу Републике (35,9%), као и на нивоу Централне Србије (35,7%), захваљујући групи општина са већим природним прираштајем на западу Подручја.

Однос руралног и урбаног становништва на подручју ових општина износио је 49,1%:50,9%, док је тај распон на нивоу Републике значајно нижи (43,6%:56,4%), као и у Централној Србији (43,8%:56,2%). У категорији становништва до 30 година, ово учешће је износило 45,3%: 54,7% у корист урбаног становништва (на нивоу Републике 41,9%:58,1%, односно на нивоу Централне Србије 41,6%:58,4%).

Учешће пољопривредног становништва у укупном износило је 11,7%, према 10,9% у Републици, односно 11,0% у Централној Србији. У осам општина, учешће ове категорије становништва било је веће од просечног, а кретало се од 30,5%  у Сјеници, до 11,1% у Новој Вароши. У преосталих 9 општина било је исподпросечно и то у распону од свега 3% у Сурдулици до 9,6% у Новом Пазару.

Ове општине располажу са 12,5% пољопривредне површине Републике (19,3% Централне Србије). Свега 23,5% тих површина се користи као оранице и баште, што је знатно мање од републичког просека (65,1%) и просека за Централну Србију (52,6).

За толико ове општине више располажу пашњацима и ливадама, што се у значајно већој мери може користити за узгој стоке, на еколошки очуваним површинама, и заснивање органске пољопривреде. Број условних грла стоке у овим општинама износио је 144579 у 2006. години (9% условних грла у Републици, односно 12,6% у Централној Србији). На хектару ораница и трајних травњака било је 0,23 условна грла стоке, знатно мање него на нивоу Централне Србије (0,38) и Републике (0,34) и знатно мање од агроеколошких минималних норматива за очувањем квалитета биљног покривача природних травњака од најмање 0,4 условна грла стоке.

По подацима из последњег пописа (2002), на овом подручју учешће активног становништва у укупном износи 44,5% (у Републици 45,3%, у Централној Србији 45,5%).  По општинама се кретало у распону од 31,1% у Црној Трави  до 53,9% у Трговишту. Учешће издржаваних лица износило је 37,8% (у Републици 34,3%, а у Централној Србији 34,1%) и кретало се у интервалу од 27,7% у Димитровграду до 52,5% у Тутину (због надпросечног броја младих у укупном становништву).

У становништву старом 15 и више година у овим општинама, становници без школске спреме и закључно са основним образовањем учествовали су са 54,8%, према 45,7% на нивоу Републике, као и Централне Србије. Женско становништво у тој категорији чинило је56,9%, што је ниже од просечног за Републику (58,9%).

Незапослених лица, 2005. године било је 78657 или 8,8% броја незапослених у Републици, односно 12,6% у Централној Србији. Међу незапосленима више је жена, у Републици (54,3%), и Централној Србији (55%), и у 9 од посматраних 17 општина (у распону од 51% у Пријепољу до 56,5% у Врању). У осталих 8 општина, њихов број је мањи (од 43,3% у Чајетини до 49,9% у Ивањици). Такође, међу незапосленима је више оних који први пут траже запослење, дакле млађих лица – 52,1% у укупном броју лица која траже посао на нивоу Републике и у већини посматраних општина, којима се овај показатељ креће у интервалу од 91,6% у Тутину до 56,1% у Рашкој. У неколико општина то учешће је било испод 50%, од 27% у Димитровграду до 49% у Врању. Како на нивоу Републике, тако и у свим посматраним општинама, међу незапосленима је мање учешће лица без квалификације, него оних са квалификацијом (изузетак су само Трговиште и Сурдулица).

Иако су посматрани показатељи генерално неповољнији од просека на нивоу Републике и Централне Србије, стоји чињеница да су, по појединим општинама, веома различити – од пограничних општина на југоистоку, захваћених  депопулацијом, са високим учешћем становништва преко 60 година старости, ниским дохотком, потрошњом и инвестицијама (Босилеград, Црна Трава, Трговиште), затим општина на периферији функционалног подручја Нови Пазар (Тутин, Сјеница) и општина Брус, Ивањица и Чајетина, такође, са слабим економским показатељима развоја, али и са значајним ресурсима у туризму и пољопривредној производњи, пре свега у сточарству. Међутим, ниво народног дохотка по становнику, је у свим општинама нижи од просечног за Републику. Наравно међу општинама и по том мерилу постоје изразите разлика које се крећу од девет десетина републичког просека у Врању до једне петине у Босилеграду.

Наведеним основним демографским и економским индикаторима развоја Подручја треба додати и следеће класификације:

  • међу посматраним општинама њих једанаест је пограничних из чега проистичу извесна развојна ограничења;
  • петнаест је сврстано у маргинална подручјa, тако да имају повољније услове коришћења подстицајних средстава за рурални развој;
  • девет се налази у групи економски неразвијених подручја (Босилеград, Тутин, Трговиште, Сјеница, Пријепоље, Нови Пазар, Прибој, Димитровград и Брус), тако да могу под повољнијим условима да користе средства из наменских институција Републике;
  • међу 13 општина које у Републици имају статус девастираног подручја, налазе се и четири од ових општина: Прибој, Пријепоље, Рашка и Димитровград, што им омогућава посебан приступ подстицајним средствима;
  • у већем броју ових општина присутни су значајни туристички потенцијали: Чајетина (Златибор), Нова Варош (Златар), Сјеница, Ивањица (Голија), Рашка, Брус, (Копаоник, Јошаничка бања), Пирот и Димитровград (Стара планина), што омогућава развој и других активности по принципу мултифункционалности;
  • према Просторном плану Републике Србије у овом подручју се налазе  регионални развојни центри: Пријепоље, Нови Пазар, Врање и Пирот;
  • неке од ових општина гравитирају коридору 10 који Србију повезује са југом и југоистоком Континента, што је значајна развојна погодност.

Autori: Поповић Весна, Катић Б., Субић Ј.

ОЧУВАЊЕ РУРАЛНИХ ВРЕДНОСТИ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И ОМЛАДИНЕ У ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ

Различитост природних услова за људске активности које постоје међу појединим регионима у знатној мери се одражавају и на квалитет живота њихових становника. Познато је да су ти услови у планинским подручјима неповољнији. У ова подручја се сврставају терени који се налазе на надморској висини изнад 800 метара и чији је нагиб изнад 18 степени.

У Републици Србији (ван КиМ) на таквим подручјима налази се 17 општина, смештених у седам округа Централне Србије. Оне се простиру на југоистоку и југозападу Републике. Ова подручја обухватају 21,4% територије и на њима живи око 10% становништва централног дела Републике. Већином их карактерише надпросечно смањивање броја становника, мала густина насељености, низак доходак по становнику и ниска запосленост. Осам од 17 општина је својевремено сврстано у групу  најнеразвијенијих, односно недовољно развијених општина у Републици, а 15 међу њима припадају маргиналним подручјима. Више је разлога да се одговарајућом политиком и конкретним мерама становништву тих подручја омогуће услови за  квалитетнији живот. Усклађеношћу мера којима се штите и валоризују руралне вредности датих средина, а у оквиру тога подиже и ниво запослености становништва, могуће је  остварити најповољније резултате.

 

Autori: Поповић Весна, Катић Б., Субић J.

INSTITUTIONAL FRAMEWORKS OF SUPPORT PRODUCTION OF SAFE FOOD IN PROTECTED AREAS

The draft of Rural development strategy of the RS for period 2010-2013 anticipates the improvement of agriculture, forestry and food industry sectors competitiveness, leaning on „development of organic crop and animal production and integral production, as well as the products with protected designation of origin and the production with protected geographic indication“ and „support in establishing and functioning the producers organizations“. At the same time, the conservation and improvement of environment and provision of sustainable use of natural resourceswill be supported by pilot projects for agro-environment measures implementation in selected regions. In cooperation with interested rural stakeholders and other social partners in the area will be defined also appropriate agro-environment measures for program period 2014-2020, including compensatory payments in mountain and in other areas with handicaps, and payments within Natura 2000 ecological network.

Thereby indicates explicitly that, so called, European model of agriculture, based on the principles of competitive, multifunctional and sustainable agriculture, makes a starting point in defining policy of support to improvement of life quality and stimulation of economic activities diversification in rural areas (MAFWM, 2009:47-51).

The support to development of sustainable and multifunctional agriculture, which ensures adequate quantity, quality and safety of food, protects the environment and contributes to economic and social development of village derives also from obligations according to previously accepted international conventions. For the NP „Djerdap“ particular importance have clauses of the Framework Convention on the Protection and Sustainable Development of the Carpathians (Official Gazette, 102/2007). Following the solutions of the Alpine Convention (REC-EURAC, 2007:67-69), the Carpathian Convention,  inter alia, obliges the signatory parties to „keep managing the land, which traditionally cultivates in sustainable way and during creation and application of agricultural policy to take into consideration  a need for protection of mountain eco-systems and biological diversity and specific conditions in mountains“. The World Wide Fund for Nature (WWF) has promoted, within the Danube-Carpathian Program (1998), the Carpathian Opportunity initiative for „more business, more jobs, more nature“, i.e. for targeting the investments in key activities (energetic, food, tourism and forestry), in a way to provide employment and growth and, simultaneously, to provide the protection and restoration of Carpathian natural and cultural diversity (http://www.panda.org/).

Autori: Marija Nikolić,  Vesna Popović

STOPIĆA PEĆINA

Kraške pećine Zlatibora izdvajaju ga od okolnih planina dajući mu posebnu draž.

Do sada je istražena samo jedna-Stopića pećina. Jedan njen deo mogu da posete i vide turisti. Ova pećina jedinstvene lepote nalazi se  nedaleko od sela Stopići, između sela Rožanstvo, Trnava i Sirogojno, na istočnim obroncima Zlatibora, u klisuri reke Prištavice. Visoka je do 50 m, a duga 2.000 m.

Stopića pećinu čine posebnom fascinantni pećinski ukrasi i bigrene,kaskadna udubljenja sa ivicama od kamena. U ovim “kadama” se nalazi voda, a kada nadođe u većoj količini, pretače se iz njih u vidu jedinstvenih kaskada.

Još jedna jedinstvenost ove pećine je vodopad rečice Ponor, koji se  na samom ulazu survava u Stopića pećinu.

Uredio: MPG71