Marej je najduža reka u Australiji. Duga je 2 375 km i predstavlja bazu za obezbeđivanje 40% pijaće vode u nekim područjima ovoga kontinenta.
Marej se povukla zbog preteranog navodnjavanja. Osim toga, utvrđen je u njoj povećan salinitet, koji može da ugrozi ekosisteme.
Uredio: MPG71
Reka Testa je još jedna velika reka, koja ostaje bez vode. Duga je 315 kilometara. Protiče kroz indijsku državu Sikim, a danas je skoro presušila. Nema vode ni za poljoprivrednike, a ni za ribare.
Testa se uliva u reku Bramaputra. Nazvana je i „linijom života“, a sada se, usled preteranog navodnjavanja, udaljava od toga naziva.
Uredio: MPG71
Hoangho ili Žuta reka, druga po veličini reka u Kini posle Jangcekjanga. Dugačka je 5464 km. Zbog taloženja velike količine lesa žute boje često je menjala tok i uzrokovale poplave okolnih područja, ali u poslednjih 40 godina presušuje i ne stiže do mora. U donjem toku Žute reke nema vode po 230 dana godišnje.
Na reci i na njenoj obali izgrađene su brojne brane, rezervoari vode i kanali za navodnjavanje, što je doprinelo isušivanju.
U Kini se preduzimaju određene mere zaštite ove reke, a uglavnom se svode na zabranu poljoprivrednicima da crpe vodu u pojedinim delovima toka.
Uredio: MPG71
Reke Amu Darja (1.400 km) i Sir Darja (2.212 km) su punile Aralsko more, ali šezdesetih godina prošlog veka realizovana je ideja izgradnje sistema za navodnjavanje od 20.000 kanala, 45 brana i oko 80 rezervoara u stepama. Sistem se pokazao kao neefikasan i curi, a Amu Darja je ostala bez najvećeg dela svoga toka tako da ni ne stiže do Aralskog mora.
Sir Darja je jako zagađena pa se ne može koristiti za ljudsku upotrebu.
Zbog nedostatka vode Aralsko more je svedeno na nekoliko malih jezera.
Uredio: MPG71
U časopisu „National Geographic“ osvanule su poražavajuće vesti o stanju i budućnosti osam velikih svetskih reka. To su:
Prognoza je da će ove reke u skorijoj budućnosti presušiti zbog preterane i nekontrolisane eksploatacije. Negativni efekti nestajanja ovih, ali i manjih reka odraziće se na ljude i na ekosisteme i biodiverzitet naše Zemlje.
Uredio: MPG71
По резервама здраве и питке воде у свету Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде.
Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век и то по узору на исте борбе, које се на планети воде због експлоатисања нафте.
Hеки показатељи говоре да Србија има више од 400 изворишта здраве питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 %.
Preporučujem da pročitate celi članak na linku izvora.
Izvor: Srpski sabor “Dveri”
Lavlja griva je samonikla pečurka, koja raste u šumama Evrope, Severne Amerike i Azije. Raste samo na mrtvom drvetu.
Naziva se još i: hrana lavova, pom pom, medveđi kutnjak, bradati zub, majmunska glava, glava ovce, jež pečurka.
Ova se pečurka odlikuje jedinstvenim ukusom i dekorativnim izgledom. Nalazi primenu u kulinarstvu i tradicionalnoj medicini. Lekovita je u slučajevima:
Uredio: MPG71
Карпатска област у Србији, према ужој дефиницији, обухвата територију НП Ђердап, као и територију катастарских општина Голубац, Тополница и део катастарске општине Мајданпек (без насеља) (Слика 1).
Висока еколошка осетљивост подручја, која произилази из чињенице да највећи део територије заузима заштићено природно добро – НП Ђердап, додатно је оснажена прихваћеним међународним обавезама у овој области. Према дефиницији IUCN из 2008., заштићена подручја су „законом или другим одређеним актом јасно дефинисан географски простор, који се штити и којим се управља у циљу дугорочног очувања природе и њених екосистемских услуга и културних вредности. У екосистемске услуге се убрајају: обезбеђење воде и хране, заштита од поплава, суше, деградације земљишта и болести и унапређење плодности тла и кружења хранљивих материја у природи, док културне услуге обухватају рекреативне, духовне, религиозне и друге нематеријалне користи“ (Ostermann, 2009: 10).
Ратификовањем Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата Србија се обавезала на примену интегрисаног планирања и управљања земљишним ресурсима, промовисање прекограничне сарадње и учешће јавности и заинтересованих страна у вођењу свеобухватне политике заштите и одрживог развоја Карпата. Одредба Конвенције којом се захтева одржавање традиционалног начина обраде земљишта и узгоја стоке почива на сазнањима, заснованим на вековном искуству, да традиционална пољопривреда, заступљена у области Карпата, обезбеђује еколошку одрживост (Сл. гласник, 102/2007).
Недовољно коришћење ливада и пашњака, условљено напуштањем традиционалног пашњачког сточарства, доводи брзо до њихове деградације – превладавања некориснe зељасте вегетације, шибља и жбуња, чиме су угрожена станишта вредних травних биљних врста, ситних сисара, птица и инсеката .
Заштита биодиверзитета пространих ливадско-пашњачких серија редовним кошењем/испашом обезбеђују се станишта биљних и животињских врста и негује отворени крајолик. Старање о овим елементима биодиверзитета и пејзажа производи изузетно значајне користи за друштво у целини, а услуге овог типа – тзв. агроеколошке услуге морају бити адекватно покривене буџетским надокнадама.
Буџетска подршка одржавању семи-природне вегетације, традиционалног пољопривредног предела и производњи ниског интензитета у комбинацији са подршком преради и пласману добијених висококвалитетних биљних и сточарских производа и развоју пратећих делатности, пре свега туризма заснованог на природи, обезбеђује очување насељености и пољопривредне производње у подручјима високе природне вредности, а самим тим и заштиту природних ресурса, биодиверзитета и предела (Поповић и ост., 2011: 93).
Autori: Поповић Весна, Нада Мијајловић, Јонел Субић
Na naše tržište je plasirano novo osvežavajuće piće Somersby Pear Cider. Ovo piće spada u grupu cider pića. Za njega je karakterističan ukus kruške.
Proizvođači tvrde da je Somersby kruška originalan napitak, koji je osvojio tržišta u regionima u kojima je lansiran. Ujedno, garantuju da je to proizvod od potpuno prirodnih sastojaka. Ovaj osveežavajući napitak sadrži 4,5 % alkohola i nastaje fermentacijom krušaka uz dodatak prirodnog šećera i arome kruške. Potpuno je prirodan, bez veštačkih aroma, boja i zaslađivača, proizveden korišćenjem tradicionalnih metoda.
Uredio: MPG71
agroekonomija 