MAREJ

Marej je najduža reka u Australiji. Duga je 2 375  km i predstavlja bazu za obezbeđivanje 40% pijaće vode u nekim područjima ovoga kontinenta.

Marej se povukla zbog preteranog navodnjavanja. Osim toga, utvrđen je u njoj povećan salinitet, koji može da ugrozi ekosisteme.

Uredio: MPG71

Advertisements

HOANGHO

Hoangho ili Žuta reka, druga po veličini reka u Kini posle Jangcekjanga.  Dugačka je 5464 km. Zbog taloženja velike količine lesa žute boje često je menjala tok i uzrokovale poplave  okolnih područja, ali u poslednjih 40 godina  presušuje i ne stiže do mora. U donjem toku Žute reke nema vode po 230 dana godišnje.

Na reci i na njenoj obali izgrađene su brojne brane,  rezervoari vode i kanali za navodnjavanje, što je doprinelo isušivanju.

U Kini se preduzimaju određene mere zaštite ove reke, a uglavnom se svode na zabranu poljoprivrednicima da crpe vodu u pojedinim delovima toka.

Uredio: MPG71

AMU DARJA I SIR DARJA

Reke  Amu Darja (1.400 km) i Sir Darja (2.212 km) su punile Aralsko more, ali šezdesetih godina prošlog veka realizovana je  ideja izgradnje sistema za navodnjavanje od 20.000 kanala, 45 brana i oko 80 rezervoara u stepama. Sistem se pokazao kao neefikasan i curi, a Amu Darja je ostala bez najvećeg dela svoga toka tako da ni ne stiže do Aralskog mora.

Sir Darja je jako zagađena pa se ne može koristiti za ljudsku upotrebu.

Zbog nedostatka vode Aralsko more je svedeno na nekoliko malih jezera.

Uredio: MPG71

SUDBINA OSAM VELIKIH SVETSKIH REKA

U časopisu  „National Geographic“ osvanule su poražavajuće vesti o stanju i budućnosti osam velikih svetskih reka. To su:

  • Sir Darja
  • Amu Darja
  • Hoangho
  • Ind
  • Testa
  • Kolorado
  • Rio Grande
  • Marej.

Prognoza je da će ove reke u skorijoj budućnosti presušiti zbog preterane i nekontrolisane eksploatacije. Negativni efekti nestajanja ovih, ali i manjih reka odraziće se na ljude i na ekosisteme i biodiverzitet naše Zemlje.

Uredio: MPG71

Pезервe здраве и питке воде

По резервама здраве и питке воде у свету Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде.
Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век и то по узору на исте борбе, које се на планети  воде због експлоатисања нафте.

Hеки показатељи говоре да Србија има више од 400 изворишта здраве питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 %.

Preporučujem da pročitate celi članak na linku izvora.

Izvor: Srpski sabor “Dveri”