Tag Archives: zaštita životne sredine

by

TEHNO-EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE OBNOVLЈIVIH IZVORA ENERGIJE I MOBILNIH ROBOTIZOVANIH SOLARNIH ELEKTRO-GENERATORA U POLЈOPRIVREDI

Početkom septembra 2015. godine započeta je realizacija terenskih aktivnosti vezanih za projekat Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Tehno-ekonomski aspekti primene obnovlјivih izvora energije i mobilnih robotizovanih solarnih elektro-generatora u polјoprivredi. 

Solarac_03Prvi ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora je izveden u ataru sela Glogonj (grad Pančevo), na aktivnostima navodnjavanja povrtarskih kultura u sistemu proizvodnje povrća na otvorenom i unutar zaštićenog proizvodnog prostora.
Solarac_10Tim istraživača sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) i Instituta Mihajlo Pupin (IMP) – centar za robotiku, u saradnji sa Udruženjem povrtara Glogonj, prethodno je izvršio pripremne aktivnosti, a u vezi sa odabirom odgovarajućih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, koja bi učestvovala u realizaciji planiranih projektnih zadataka. Odabrana su gazdinstva Koste Trebješanina i Gerasima Dodevskog, obzirom da su raspolagala adekvatnom lokacijom njivskog i plasteničkog kompleksa, zadovoljavajućim sistemom i pristupom vodi za navodnjavanje, te zamašnim iskustvom i primenom savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji odabranih povrtarskih kultura (kupusa i paradajza). Tokom nekoliko nedelja, u skladu sa vremenskim uslovima i potrebama povrtarskih kultura za vodom, u više navrata je izvršeno direktno testiranje tehničkog kapaciteta uređaja, uz upoređenje njegovih radnih karakteristika sa karakteristikama na gazdinstvu do sada korišćenih pogonskih uređaja (dizel i benzinskih motora) u sastavu sistema za navodnjavanje. Po završetku terenskog testiranja uređaja u ataru sela Glogonj, dana 1.10.2015. godine, u periodu od 13-15 časova, pred oko 30 zainteresovanih osoba, održana je konferencija za medije na samoj parceli gazdinstva Gerasima Dodevskog, na kojoj su prethodnih dana i vršena testiranja. Istog dana, u periodu od 19-21 časa, u svečanoj sali restorana „Grand“ u centru sela Glogonj, pred širokim auditorijumom sačinjenom od predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, samouprave grada Pančeva i naseljenog mesta Glogonj (saveta mesne zajednice, udruženja povrtara, udruženja ratara i udruženja žena), PSSS Padinska Skela, naučnih institucija, privrednih subjekata, poljoprivrednih proizvođača i drugih zainteresovanih lica (preko 50 zvanica), organizovana je javna demonstracija uređaja uz prateću prezentaciju dosada dobijenih rezultata. Pomenuta radionica, kao i prethodne terenske aktivnosti u nekoliko navrata, propraćena je prisustvom predstavnika pisanih i TV medija. Naredni ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora će se obaviti na teritoriji grada Beograda (Veliko Selo), tokom oktobra meseca 2015. godine.

Izvor: http://www.iep.bg.ac.rs/
by

THE EFFICIENCY OF TAXATION CONSIDERING THE IMPACT OF ENVIRONMENTAL TAXATION REGRESSIVIT

The environmental taxation is one of the most important economic areas as it brings about important revenues to the government. There is a problem though that in many countries, the environmental taxation is still regressive, that is the low income househo lds have to pay a larger amount of money then the high income households.

images

This article focuses on environmental taxation, especially in transport and energy’s domains, pointing out the way that fiscal policy affects their regressivity or progressivity. It seems that in developed countries the environmental taxation is progressive, while in underdeveloped countries and emergency ones, the environmental taxation is regressive.

Autors: Adriana Florina Popa, Laura Brad
by

INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA

U cilju definisanja strategijskih i operativnih ciljeva održivog razvoja potrebno je definisati indikatore održivog razvoja. Održivi razvoj je multidimenzionalan fenomen, jer on treba da integriše ekonomski, ekološki i društveni  podsistem u jednu celinu.

Indikatori održivog razvoja su kvalitativni pokazatelji, koji pružaju mogućnost evaluacije stanja i promena u ekološkom, ekonomskom, društvenom i institucionalnom podsistemu. Indikatori prikazuju složene dinamičke veličine, a sastavljeni  od više jednostavnih parametara. Oni  su uslov bez koga se ne može definisati strategija održivog razvoja, ali i osnova za merenje rezultata realizacije strategije.

Uredio: MPG71

by

ODRŽIVI RAZVOJ

Sredinom XX veka pred moderno društvo postavilo se pitanje održivosti odnosa socijalnog i prirodnog sistema. Ono je  postajalo sve aktualnije kako su se povećavale negativne posledice razvoja društva  na životnu sredinu. Krajem prošlog i početkom ovoga veka ekološki problemi postali su globalni.

Izvor prikaza: http://www.ecogreenteam.org.rs/

O održivom razvoju nije moguće relevantno raspravljati ne uzimajući u obzir stanje životne sredine (prirode), odnosno međusobnu vezu i između društva i prirode.

Zahtevi održivog razvoja nameću se kao problem, koji je sve prisutniji na međunarodnom,  nacionalnom i lokalnom nivou. Sve veći broj država u svetu se sa sve većom pažnjom posvećuju ovoj problematici. One strateški i dugoročno razmišljaju i unapređuju različite segmente održivog razvoja na području svoje teritorije.

Realizovati održivi razvoj prema njegovim zahtevima je vrlo kompleksan poduhvat na bilo kom nivou; nije ni jednostavan ni lak. Međutim,  rezultati održivog razvoja opravdavaju uložene velike napore u njegovu realizaciju i vidljivi su kratkoročno i dugoročno. Kratkoročno će biti primetan trenutni nivo razvoja, a dugoročno će se stvoriti mogućnost za dalje unapređivanja i upoređivanja sa referentnim nivoima unutar jedne države  kao i na međunarodnom nivou.

Uredio:MPG71

by

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI

Prema Programu zaštite životne sredine u Republici Srbiji  ukupna predviđena  minimalna ulaganja u ovaj sektor u periodu od 2010-2019 kreću se  od 4,1-4,2 milijarde evra. Ovi se iznosi  odnose  na ulaganja u aktivnosti, koje  direktno utiču na unapređenje životne sredine  i na one aktivnosti, koje imaju indirektno doprinose istm cilju (Tabela ).

Tabela 1: Procena ukupnih godišnjih ulaganja u sektor zaštite životne sredine prema podsektorima za period  2010-2019 (uključujući indirektne troškove)

(U mil EUR) 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 ∑
Otpad 10 36 52 70 138 128 133 139 144 150 1.000
Energetika 4 2 54 47 51 141 192 243 227 244 1.205
Rudarstvo 2 2 0,3 10 12 3 2 2 2 2 37,3
Industrija 2 18 30 20 15 18 21 25 28 31 208
Hemikalije 0,5 4 6 6 8 5 5 5 5 5 49,5
Transport 0,1 1 15 12 12 68 79 94 107 127 515,1
Poljopriv 1 12 14 15 15 11 12 13 15 16 124
Zemljište 0,1 2 2 2 2 3 3 3 3 3 23,1
Vazduh 0,6 5 7 3 3 3 3 3 3 3 33,6
Voda 25 40 50 60 80 108 115 121 127 134 860
Priroda 2 2 3 1 4 3 3 3 4 4 29
Buka 0,3 0,5 1 0,9 0,9 1 2 3 4 5 18,6
Zračenje 0,4 1 1 1 3 18 18 18 1 1 62,4
∑ 48 125,5 235,3 247,9 343,9 510 588 672 670 725 4.16

Izvor: Nacionalni Program zaštite životne sredine (2010)