Monthly Archives: januar 2014

by

ZAŠTO TREBA KREČITI VOĆKE

Verujem da mnogi od vas imaju vikendice i placeve na kojima su zasađene razne voćke. Stoga nije loše da se podsetimo značaja krečenja voćaka.

Krečenje voćaka  se još uvek primenjuje u voćarstvu. Krečenjem debla voćki, račvišta i donjih delova ramenih grana štiti se voćka od pucanja kore  tokom zimskog perioda.  Bitno je krečenje izvršiti  tokom novembra ili decembra, kako bi se sprečilo pucanje kore u januaru i februaru kada dolazi  do većih temperaturnih kolebanja.

krecenje_vocki

Krečenje u proleće, koje pojedini proizvođači obavljaju u martu i aprilu, ne sprečava pucanje kore debla.

Pored kreča u smešu za krečenje može se dodati sumpor u prahu i kuhinjska so.  Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja, a sumpor ima i zaštitno dejstvo. Premazivanje smesom se obavlja po lepom vremenu.
Pored sprečavanja pucanja kore debla i zaštitnog delovanja, krečenjem kore utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije, naročito za   šljive, trešnje, višnje  i kajsije. Ovom merom se štite voćke od glodara i insekata.

by

BORBA PROTIV GLADI U SVETU

gladni-v

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Do sada se u svetu u borbi protiv gladi preporučivala povećana proizvodnja hrane. Danas stručnjaciupozoravaju da nije presudno koliko hrane se proizvodi, nego koje se namirnice proizvode.

Najviše se proizvodi kukuruz; u Africi, Brazilu ili u Americi  pitujući  stotinama kilometara vide se samo nepregledna polja kukuruza, što je  potpuno pogrešan pristup u proizvodnji hrane, prema mišljenju Hans Rudolf Heren, dobitnika ovogodišnje alternativne Nobelove nagrade.

Na nedavno održanom Svetskom zdravstvenom samitu objavljeno je da više od 50% svetske proizvodnje žitarica odlazi za proizvodnju energije ili stočne hrane. Znači, da se manje od pola globalne žetve direktno upotrebi za ishranu ljudi i to usprkos činjenici da je još uvek više od 800 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u Africi i Aziji, gladno.

Primera radi, u Indiji je proizvodnja hrane poslednjih godina značajno povećana, ali  još uvek su milioni građana pogođeni glađu. U isto vreme se ova zemlja bori s ogromnim povećanjem  bolesti blagostanja kao što je dijabetes.

Mnogi stručnjaci danas predlažu da se veća pažnja posveti raznolikosti proizvodnje hrane, a ne samo količini.

by

POMELO (CITRUS MAXIMA ILI CITRUS GRANDIS)

Smatra se da je pomelo  (Citrus maxima ili Citrus grandis) predak grejpfruta. To je posebna vrsta, a ne hibrid.

Neki ga nazivaju tajlandskim ili kineskim grejpfrutom, ali nije kiseo poput grejpfruta – slatkastog je ukusa i malo čvršći. Kora je znatno deblja nego kod ostalih agruma (citrusa); beli sloj ispod kore je sunđerast i gorkastog ukusa. Plod može biti težine jedan do dva, pa i do pet kilograma.

pomelo1

Slika: http://www.jewmalt.com/tag/pomelo/
Postoje tri varijeteta ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je odličan izvor vitamina C. Sadrži i značajne količine karotina, kalijuma i folne kiseline a količina sastojaka zavisi od varijeteta i boje ploda.
Pomelo se najčešće koristi u ishrani svež, ili se od njega spravljaju sokovi. Kora se može koristiti za izradu džemova. Kora i sadržina pomela se u Aziji koriste za pripremu slatkih jela i deserata. Dobar je za voćne salate i kao dodatak salatama od povrća.
Može da zameni grejpfrut, pomorandžu ili čak ananas u mnogim receptima.
Plodovi pomela nedeljama mogu da stoje na sobnoj temperaturi, a na temperaturi frižidera mesecima.
U Kini plodove pomela koriste za jačanje pluća i slezine. Kinezi prave prirodne lekovite preparate od ovog voća: od semenki, cvetova, zrele kore i komada mladog voća, obično tako što ih osuše. Upotrebljavaju ga za lečenje kašlja, oteklina, kod povraćanja, problema sa varenjem, trovanja alkoholom, za olakšavanje eliminacije sekreta kod prehlada itd. Malajci ga koriste kod bolova u stomaku, edema (oteklina) i za lakšu eliminaciju gustog respiratornog sekreta. Od prokuvanog lišća prave losione za otekline i čireve.
Plodovi pomela takođe snižavaju povišenu telesnu temperaturu i služe kao pomoćna terapija kod šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, astme i nekih drugih bolesti.

Autor: Katica Spasić

by

UN POZIVA U BORBU PROTIV SUŠE

Ujedinjene nacije  pozvale su na jačanje nacionalnih mera za borbu protiv suše nakon upozorenja da bi klimatske promene mogle povećati učestalost i jačinu te prirodne katastrofe.

susa1

Suše u svetu odnose više života i uzrokuju veće seobe stanovništva nego što to čine poplave ili zemljotresi, što ih čini najdestruktivnijom prirodnom nepogodom, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) na petodnevnoj konferenciji o suši u Ženevi, na kojoj su učestvovali naučnici, političari i predstavnici razvojnih agencija.

„Ako se ne preorijentišemo na odgovarajuće  mere, suočićemo se sa izgledima novih humanitarnih katastrofa i novom pretnjom po prehrambenu sigurnost u svetu“, navedeno je u saopštenju FAO.

Suše su poslednjih godina pogodile i Rog Afrike i region Sahela, kao i Kinu, Rusiju i jugoistok Evrope. Vlade država sveta često sporo reaguju na sušu, jer, za razliku od ostalih prirodnih katastrofa, obično tek postepeno razvijaju odgovor i često ne podižu brzu medijsku uzbunu.

Četiri agencije UN – FAO, WMO, Konvencija UN za borbu protiv širenja pustinja i Decenijski program UN za razvoj vodnih kapaciteta – pokrenule su „Nacionalnu inicijativu za politiku upravljanja sušom“.Cilj tog programa je razvoj sistema za rano upozoravanje kao i razvoj mera za ublažavanje posledica suše. Te agencije UN su tokom 2013. održale četiri regionalne radionice u istočnoj Evropi, azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi i na Karibima.