DVOGLAVA ZMIJA

Dvoglava zmija će u zoološkom vrtu “Skazka” u Jalti, na južnoj obali poluostrva Krim,  sigurno postati prava atrakcija znatiželjnim posetiocima. Interesantno je da njene dve glave  reaguju i jedu odvojeno.

To je severnoamerička vrsta kalifornijske kraljevske zmije, koja obično naraste do 1,5 m. Nije otrovnica pa je jedna od najpopularnijih vrsta zmija –  kućnih ljubimaca.

DA LI UNOSIMO DOVOLJNO SREBRA U ORGANIZAM / DID WE BRING ENOUGH SILVER IN THE BODY

Srebro je neophodan mikroelement, koji j katalizator i učesnik u reakcijama metabolizma. Koncentracija ovoga mikroelementa u organizmu nije konstantna i zavisi od unosa i obima njegovog utoška. Istraživanja su pokazala da je utrošak srebra u organizmu relativno konstantan, a problem je odgovarajućeg, potrebnog unosa.

Utvrđeno je da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.

Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar u Rusiji čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Na osnovu dovoljnog broja istraživanja Svetska zdravstvena organizacija uz korišćenje iskustva NASA je izdala podatke o dnevnim potrebama organizma za srebrom. Preporučena doza za pravilno obavljanje velikog broja enzimskih reakcija u ćilijskom metabolizmu su 0,014 mg/kg telesne mase (Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu).

Prirodno stanje minerala u zemlji je elementarni oblik, a  takve organizam  ne može koristiti. Mikroorganizmi u zemlji pretvaraju minerale u jonske oblike, koji  tada modu da apsorbuju i asimiliraju biljke, a kasnije hranom i životinje  i ljudi.

Moderna tehnologija uzgoja u poljoprivredi, koja koristi veštačka đubriva, uništava mikroorganizme, koji pretvaraju minerale iz zemlje u jonske oblike neophodne za maksimalnu asimilaciju u ljudskom organizmu.

Ljudski organizam  s lakoćom unosi jonsko srebro iz  hrane, vode i suplemenata i prenosi ih tkivima i organima.

Uredio: MPG71

MINERALI – ZNAČAJ I PODELA/MINERALS – IMPORTANCE AND SHARING

Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za normalno odvijanje metabolizma.

Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.

Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili suplemenata.

U literaturi postoji nekoliko podela minerala, a ovde navodim jednu od njih: makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima.

Makroelementi su:

  • kalcijum
  • magnezijum
  • kalijum
  • fosfor
  • natrijum
  • hlor
  • sumpor

Mikroelementi su:

  • cink
  • mangan
  • gvožđe
  • fluor
  • bakar
  • jod

Elementi u tragovima su:

  • selen
  • bor
  • hrom
  • silicijum
  • molibden
  • kobalt

Uredio: MPG71

PRVO GROBLJE MAMUTA U SVETU U VIMINACIJUMU

Na prostoru površinskog kopa uglja Drmno u Kostolcupronađene su delovi skeleta mamuta, koje je prilikom kopanja oštetio rudarski bager.

Arheolozi s u Viminacijumu bilu su iznenađeni i oduševljeni kada su  utvrdili  da se zaista radi o fosilu mamuta. Iznenađenje je tek sledilo posle jake kiše u ponedeljak, koja je sprala blato niz liticu kopa i omogućila aheolozima da pronađu  ostatke još pet ovih velikih praistorijskih životinja. Uz skelet Vike, koji je pronađen na ovom lokalitetu 2009. godine, ovo je zasad čak sedam fosila nađenih u Viminacijumu.

Prirodnjaci kažu da je po svoj prilici reč o epohalnom otkriću prvog groblja najvećih sisara, koji su ikada hodali zemljom. Mamuti su, kao i slonovi, prevaljivali  neverovatne razdaljine da bi uginuli na istom mestu, gde su stotinama godina umirali njiovi preci.

PЕЗУЛТАТИ НАУЧНOГ РАДA МАРИЈE КИРИ / SCIENTIFIC RESULTS OF MARIE CURIE

  • Године 1903. године Марија је постала прва жена у историји,  која је добила титулу доктора физике.
  • Исте године добила је и Нобелову награду из физике за научна достигнућа у испитивању радиоактивности.
  • Године 1906. Марија је постала прва жена професор на Сорбони.
  • Kрајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду из хемије за издвајање елементарног радона.

Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена, штo довoљно гoвopи o Францускoj академији наука.

MARIJA KIRI – OTISCI NJENIH PRSTIJU SVETLE U MRAKU

Štetni efekti radiokakivnog zračenja nisu bili poznati u doba slavne poljske naučnice Marije Kiri (1867 – 1934).

Ona je radioaktivne izotope držala u džepovima svoje odeće i fiokama. Dodirivla ih je golim rukama kao i sveske u koje je zapisivala svoja zapažanja i otkrića. Radijum, koji je otkrila kao i polonijum zajedno sa svojim mužem Pjerom, je milion puta radioaktivniji od uranijuma. Osim toga, preteći svetli u mraku kao što i danas svetle otisci Marije Kiri na njenim sveskama, koje se čuvaju u kutijama obloženim debelim slojem olova.

 

GROŽĐE

Grožđe je plod vinove loze (Vitis vinifera L).

Grožđe se koristi za ishranu već nekoliko hiljada godina (Egipćani, Feničani, Kinezi…), a od perioda Stare Grčke i Rima pominje se i pravljenje i konzumacija vina.

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu. Danas se smatra  da ima nekoliko hiljada vrsta grožđa. Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su:

  • Cabernet Sauvignon
  • Merlot
  • Nebbiolo
  • Crni Pinot
  • Syrah ili Shiraz
  • Sangiovese

i belog:

  • Chardonnay
  • Crni Chenin
  • Traminac
  • Rizling
  • Crni Sauvignon
  • Semillon

Osnovna podela vrsta je po nameni pa postoje vrste:

  • pogodne i za jelo i za proizvodnju vina;
  • samo za jelo (stone);
  • samo za vino (vinske).

Za uzgajanje vinove loze, koja daje  visok kvalitet grožđa potrebno je određeno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta zanja i stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po veličini, obliku zrna, boji, mirisu i  ukusu.

Uredio: MPG71