Dvoglava zmija će u zoološkom vrtu “Skazka” u Jalti, na južnoj obali poluostrva Krim, sigurno postati prava atrakcija znatiželjnim posetiocima. Interesantno je da njene dve glave reaguju i jedu odvojeno.
To je severnoamerička vrsta kalifornijske kraljevske zmije, koja obično naraste do 1,5 m. Nije otrovnica pa je jedna od najpopularnijih vrsta zmija – kućnih ljubimaca.
Srebro je neophodan mikroelement, koji j katalizator i učesnik u reakcijama metabolizma. Koncentracija ovoga mikroelementa u organizmu nije konstantna i zavisi od unosa i obima njegovog utoška. Istraživanja su pokazala da je utrošak srebra u organizmu relativno konstantan, a problem je odgovarajućeg, potrebnog unosa.
Utvrđeno je da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.
Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar u Rusiji čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Na osnovu dovoljnog broja istraživanja Svetska zdravstvena organizacija uz korišćenje iskustva NASA je izdala podatke o dnevnim potrebama organizma za srebrom. Preporučena doza za pravilno obavljanje velikog broja enzimskih reakcija u ćilijskom metabolizmu su 0,014 mg/kg telesne mase (Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu).
Prirodno stanje minerala u zemlji je elementarni oblik, a takve organizam ne može koristiti. Mikroorganizmi u zemlji pretvaraju minerale u jonske oblike, koji tada modu da apsorbuju i asimiliraju biljke, a kasnije hranom i životinje i ljudi.
Moderna tehnologija uzgoja u poljoprivredi, koja koristi veštačka đubriva, uništava mikroorganizme, koji pretvaraju minerale iz zemlje u jonske oblike neophodne za maksimalnu asimilaciju u ljudskom organizmu.
Ljudski organizam s lakoćom unosi jonsko srebro iz hrane, vode i suplemenata i prenosi ih tkivima i organima.
Uredio: MPG71
Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za normalno odvijanje metabolizma.
Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.
Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili suplemenata.
U literaturi postoji nekoliko podela minerala, a ovde navodim jednu od njih: makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima.
Makroelementi su:
Mikroelementi su:
Elementi u tragovima su:
Uredio: MPG71
Na prostoru površinskog kopa uglja Drmno u Kostolcupronađene su delovi skeleta mamuta, koje je prilikom kopanja oštetio rudarski bager.
Arheolozi s u Viminacijumu bilu su iznenađeni i oduševljeni kada su utvrdili da se zaista radi o fosilu mamuta. Iznenađenje je tek sledilo posle jake kiše u ponedeljak, koja je sprala blato niz liticu kopa i omogućila aheolozima da pronađu ostatke još pet ovih velikih praistorijskih životinja. Uz skelet Vike, koji je pronađen na ovom lokalitetu 2009. godine, ovo je zasad čak sedam fosila nađenih u Viminacijumu.
Prirodnjaci kažu da je po svoj prilici reč o epohalnom otkriću prvog groblja najvećih sisara, koji su ikada hodali zemljom. Mamuti su, kao i slonovi, prevaljivali neverovatne razdaljine da bi uginuli na istom mestu, gde su stotinama godina umirali njiovi preci.
Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена, штo довoљно гoвopи o Францускoj академији наука.
Štetni efekti radiokakivnog zračenja nisu bili poznati u doba slavne poljske naučnice Marije Kiri (1867 – 1934).
Ona je radioaktivne izotope držala u džepovima svoje odeće i fiokama. Dodirivla ih je golim rukama kao i sveske u koje je zapisivala svoja zapažanja i otkrića. Radijum, koji je otkrila kao i polonijum zajedno sa svojim mužem Pjerom, je milion puta radioaktivniji od uranijuma. Osim toga, preteći svetli u mraku kao što i danas svetle otisci Marije Kiri na njenim sveskama, koje se čuvaju u kutijama obloženim debelim slojem olova.
Grožđe je plod vinove loze (Vitis vinifera L).
Grožđe se koristi za ishranu već nekoliko hiljada godina (Egipćani, Feničani, Kinezi…), a od perioda Stare Grčke i Rima pominje se i pravljenje i konzumacija vina.
Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu. Danas se smatra da ima nekoliko hiljada vrsta grožđa. Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su:
i belog:
Osnovna podela vrsta je po nameni pa postoje vrste:
Za uzgajanje vinove loze, koja daje visok kvalitet grožđa potrebno je određeno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta zanja i stručnog rada.
Grožđe se razlikuje po veličini, obliku zrna, boji, mirisu i ukusu.
Uredio: MPG71
Stručnjaci smatraju da su se komarci razvili pre oko 170 miliona godina.
Do danas je opisano oko 3.000 vrsta. Ovaj broj nije konačan i iz godine u godinu se uvećava. Smatra se da ima oko 31.000 vrsta ovih insekata.
Komarci nastanjuju sve krajeve sveta osim polarnih područja, pustinja i područja na nadmorskim visinama većim od 1500 m.
Komarci su najaktivniji ujutro i u sumrak kada je veća vlažnost vazduha i niža temperatura. Međutim azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) je aktivan tokom čitavog dana, agresivniji je i potiskuje ruge vrste komaraca. Ta vrsta komarca vrlo je prilagodljiva, brzo se razmnožava i osvaja nova staništa. Njegovo se širenje u svetu prati poslednjih dvadesetak godina.
Ovi nametljivi, dosadni insekti prenose na čoveka uzročnike malarije, denge i žute groznice, a na domaće životinje i ptice prenose razne filaride, razne vrste plazmodida i druge uzročnike bolesti.
Beograd je snimio astronaut Anatoly Ivanishin noću iz Međunarodne svemirske stanice. Moramo mu biti zahvalni za ovaj fantastičan noćni snimak našeg divnog grada.
Fotografija: Anatoly Ivanishin
Na snimku mogu da se vide sve veće ulice; posebno je uočljiv svetleći novi Most na Adi.
Sultanova zlatna torta se može probati samo u Istanbulu.
Ova luksuzna poslastica sa jestivim zlatom poslužuje se u ekskluzivnom Ciragan Palace Kempinski hotelu, koji je bio jedna od rezidencija Otomanskih sultana.
Glavni sastojci ove torte su: kajsije, smokve, kruške, dunje ( koje su dve godine bile u rumu s Jamajke) i specijalna vanila pasulj poreklom s Francuske Polinezije. Torta je ukrašena prelivom od 24-karatnog zlata, crnih tartufa i karamela.
Dostupna je ljudima s dubokim džepom, jer joj je cena 1000 dolara.
Neverovatan snobizam, najblaže rečeno, nasuprot sve veće gladi u svetu.
Uredio: MPG71
agroekonomija 