TEHNO-EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE OBNOVLЈIVIH IZVORA ENERGIJE I MOBILNIH ROBOTIZOVANIH SOLARNIH ELEKTRO-GENERATORA U POLЈOPRIVREDI

Početkom septembra 2015. godine započeta je realizacija terenskih aktivnosti vezanih za projekat Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Tehno-ekonomski aspekti primene obnovlјivih izvora energije i mobilnih robotizovanih solarnih elektro-generatora u polјoprivredi.  Prvi ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora je izveden u ataru sela Glogonj (grad Pančevo), na aktivnostima navodnjavanja povrtarskih kultura u sistemu proizvodnje povrća na otvorenom i unutar zaštićenog proizvodnog prostora. Tim istraživača sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) i Instituta Mihajlo Pupin (IMP) – centar za robotiku, u saradnji sa Udruženjem povrtara Glogonj, prethodno je izvršio pripremne aktivnosti, a u vezi sa odabirom odgovarajućih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, koja bi učestvovala u realizaciji planiranih projektnih zadataka. Odabrana su gazdinstva Koste Trebješanina i Gerasima Dodevskog, obzirom da su raspolagala adekvatnom lokacijom njivskog i plasteničkog kompleksa, zadovoljavajućim sistemom i pristupom vodi za navodnjavanje, te zamašnim iskustvom i primenom savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji odabranih povrtarskih kultura (kupusa i paradajza). Tokom nekoliko nedelja, u skladu sa vremenskim uslovima i potrebama povrtarskih kultura za vodom, u više navrata je izvršeno direktno testiranje tehničkog kapaciteta uređaja, uz upoređenje njegovih radnih karakteristika sa karakteristikama na gazdinstvu do sada korišćenih pogonskih uređaja (dizel i benzinskih motora) u sastavu sistema za navodnjavanje. Po završetku terenskog testiranja uređaja u ataru sela Glogonj, dana 1.10.2015. godine, u periodu od 13-15 časova, pred oko 30 zainteresovanih osoba, održana je konferencija za medije na samoj parceli gazdinstva Gerasima Dodevskog, na kojoj su prethodnih dana i vršena testiranja. Istog dana, u periodu od 19-21 časa, u svečanoj sali restorana „Grand“ u centru sela Glogonj, pred širokim auditorijumom sačinjenom od predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, samouprave grada Pančeva i naseljenog mesta Glogonj (saveta mesne zajednice, udruženja povrtara, udruženja ratara i udruženja žena), PSSS Padinska Skela, naučnih institucija, privrednih subjekata, poljoprivrednih proizvođača i drugih zainteresovanih lica (preko 50 zvanica), organizovana je javna demonstracija uređaja uz prateću prezentaciju dosada dobijenih rezultata. Pomenuta radionica, kao i prethodne terenske aktivnosti u nekoliko navrata, propraćena je prisustvom predstavnika pisanih i TV medija. Naredni ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora će se obaviti na teritoriji grada Beograda (Veliko Selo), tokom oktobra meseca 2015. godine. Izvor: http://www.iep.bg.ac.rs/

TOM TATO BILJKA

Brojni su bili pokušaji uzgoja dve vrste povrća u jednoj biljci. Uspeh su postigli u Thompson & Morgan.Thompson & Morgan su predstavili TomTato biljku, koja proizvodi mini paradajz iznad zemlje i beli krompir u zemlji.

T & M tvrdi da „su stvorili svet ekskluzive“, ali to nije genetski modifikovan proizvod, nego starovremenska, česta tehnika poznata kao kalemljenje, koje se rutinski koristi za uzgoj ruža i voćaka. Njihovi stručnjaci objašnjavaju da kalemljenje mogu primeniti za sve vrste biljaka , što znači da možete stvoriti “ voćnu salatu “ na stablu.

Krompir i paradajz su članovi porodice Solana ceae ) i uz oštru britvicu i kalemljenje s trakom možete napraviti jednu od ovih biljaka za sebe.

Stanovnici Londona mogu kupiti rasad TomTato biljke;14,99 £ za jednu 9 cm visoku biljku u saksiji  ili 29,98 £ za tri.

Faktor novosti na tržištu je veliki mamac za potrošače. Naravno, ovo je za vas i za one koji raspolažu s vrlo ograničenim prostorom.
Izvor: Thompson i Morgan preko BBC

TRITIKALE – ŽITARICA BUDUĆNOSTI

Tritikale je žitarica koja predstavlja vrstu kojoj pripada budućnost. To je  biljna vrsta koja je nastala ukrštanjem pšenice i raži. U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučivali za ishranu svih vrsta  životinja. Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudskoj ishrani, proizvodnji tzv. intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom.

Tritikale je u pogledu agroekoloških uslova jako tolerantna i jako je prilagodljiva biljka, dobro uspeva i u veoma sušnim regionima, u uslovima minimalnih količina dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima, a i na peskovitim. Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostalih ozimih strnina – oranje na dubini 25cm. Izbor predsetvene pripreme zavisi od zemljišta i količine padavina u periodu pred pripremu zemljišta. Visoki prinosi se ni kod ove žitarice ne mogu dobiti bez odgovarajuće mineralne ishrane, s tim da je obavezno obaviti prethodnu analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Predsetvena priprema se treba obaviti setvospremačima koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Setva u optimalnom roku se kreće od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5cm. Ukoliko se iz bilo kojih razloga setva ne obavi u navedenom roku može se i produžiti  sa nešto povećanom količinom semena ( 5-10%).
Tako tritikale kao najmlađa žitarica koja je našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u ljudskoj ishrani, daje joj sa pravom poziciju jedne od najvažnijih biljaka budućnosti.

Autor: – Savo Došović

SPISAK LICENCIRANIH JAVNIH SKLADIŠTA

redni br.	Naziv Javnog skladišta	Broj telefona	Adresa skladišnog prostora	Vrsta poljoprivrednog proizvoda	Kapacitet javnog skladišta
1	„AGROGRNJA“ D.O.O.	Tel: 021/1756-358 Faks: 021-756-358	Veliki put b.b. Ada	pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica	6.000 T
2	„FILIP“ D.O.O.	Tel: 012/555-163 Faks: 012/555-164	Na obilaznici Požarevac – Veliko Gradište	pšenica i durum pšenica A1, A2 i A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica	3.000 T
3	„GRANIKO“ D.O.O.	Tel: 013/898-258 Faks: 013/898-292	ul.Ritski put bb, Uljma	pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica	12.000 T
4	„AGROHEMIKA“ D.O.O.	021/781-040	ul Lenjinova b.b., Bački Petrovac	pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica	1.936 T
5	„ŽITOSREM“ A.D.	Tel: 022/561152 Faks: 022/551215	ul. Vojvode Putnika 2, Inđija	pšenica i durum pšenica  A3 i kukuruz	3.100 T
6	„AGROOMEGA“ D.O.O.	021/832-919	Gospođinački put bb, Žabalj	pšenica i durum pšenica  A-3 klase, kukuruz, soju i suncokret	3.860 T
7	„GRANIKO“ D.O.O.	Tel: 013/898-258 Faks: 013/898-292	Maršala Tita bb, Jakovo	pšenica A-3 klase, ječam, soja i kukuruz	15.000 T
8	„ŽUNJI – SILAK“ O.Z.Z.	Tel: 021/842-750 Faks: 021/851-356	Gospođinački put b.b., Temerin	pšenica i durum pšenica A3 klase, kukuruz i soju	4.750 T
9	„SILOS“ A.D.	Tel: 013/742-368 Faks: 013/742-368	Svetozara Markovića 128, Kovin	pšenica A-3 klase i kukuruz	16.000 T
10	„ULJАRICЕ BАČKА“ D.O.O.	Tel: 021/4803-900 Fax: 021/4803-915	Gоspođinаčki put bb, Žаbаlј	pšеnicа i durum pšеnicа А3 klаsе, јеčаm, kukuruz, sоја	1,800 T
11	„GRANIKO“ D.O.O.	Tel: 013/898-258 Faks: 013/898-292	Godominska bb, Smederevo	stočni ječam, kukuruz, soja, uljana repica, suncokret, pšenica i durum pšenica A3 klase	7.000 Т
12	„ULJАRICЕ BАČKА“ D.O.O.	Tel: 021/4803-900 Fax: 021/4803-915	Vojvođanska 59,  Sonta	pšenica A-3 klase, durum pšenica A-3 klase, ječam, kukuruz, soja i suncokret	1.550 Т
13	„STO POSTO“	Tel: 011/244-1196 Fax: 011/244-6024	28. oktobra broj 60, Velika Plana	pšenica A3 klase , kukuruz, ječam, suncokret, soja, uljana repica	11.000 T
14	„AGROPOSLOVI“ D.O.O.	Tel: 011/4141-704 Faks: 011/260-63-07	Čantavirski put 1, Subotica	merkantilna pšenica A3 klase i merkantilni kukuruz	6.720 T
15	„METEOR COMMERCE “ D.O.O.	Tel: 025/432-400 Fax: 025/448-916	Staparski put bb, Sombor	Pšenica A1, A2 i A3 klase, merkantilni kukuruz	15.000 T
16	„ULJARICE BAČKA“ D.O.O.	Tel: 022/470-570 Fаx: 022/470-570	Nova V/BB Istočna Radna Zona, Ruma	merkantilna pšenica A-1, A-2 I A-3 klase, merkantilni kukuruz (A I B klase), durum pšenica A-3 klase, ječam, soja, suncokret	1.500 T

 

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ULOGA KOMPENZACIONOG FONDA

Poljoprivredni proizvođači se svake godine suočavaju sa izazovom kako očuvati kvalitet roda, da li odmah nakon žetve prodati poljoprivredne proizvode ili ih skladištiti i gde, kako obezbediti sredstva za finansiranje daljeg proizvodnog procesa. Sisitem javnih skladišta omogućava poljoprivrednom proizvođaču da čuva poljoprivredne proizvode u skladištima, koja garantuju bezbednost, kvalitet i kvantitet uskladištene robe. Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe.

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA

Sistem javnih skladišta predstavlja nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji. Ovaj sistem skladištenja je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Zakon predviđa licenciranje javnih skladišta, što
podrazumeva da skladišta ispunjavaju posebne tehničke i finansijske uslove, kojima se garantuje da će uskladištena roba biti bezbedna i neoštećenja, tokom perioda skladištenja. U javnim skladištima mogu se skladištiti: pšenica, ječam, kukuruz, suncokret, uljana repica i soja. Skladišta koja poseduju licencu, garantuju visok kvalitet skladištenja robe i zato izdaju robni zapis, iza kog mogu stati u svakom trenutku. Svako javno skladište ima posebno uređen i opremljen prostor za prijem, čuvanje i isporuku uskladištene robe. Uključivanjem u sistem poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da skladište proizvode u skladišnom prostoru visokih fizičkih i tehničko-tehnoloških performansi i time očuvaju kvalitet svojih proizvoda. Inspekcijske službe vrše: kontrolu javnih skladišta pri izdavanju licence, redovne kontrole i vanredne kontrole.

KOMPENZACIONI FOND

Kompenzacioni fond je nastao krajem 2009. godine. Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe. U slučaju štete nad uskladištenom robom, ukoliko štetu ne isplati javno skladište, to će učiniti Kompenzacioni fond iz sredstava, koja dolaze iz budžeta, od uplaćenih godišnjih članarina javnih skladišta i iznosa, koja javna skladišta uplaćuju Kompenzacionom fondu, za svaku uskladištenu tonu robe.

Autor: Ana Prijović

THE IMPORTANCE OF CERTAIN ELEMENTS IN PLANT NUTRITION

Mineral nutrition of plants represents the most impotrant segment of plant production. The proper nutrition
means that the plant has on its disposal a sufficient quantity of all sorts of feed, optimal soil pH, content of humus, the
proper water regime. Each sort of plants has specific requirements regarding nutrients. The requirements of plants
acording to nutrients change depending on the stage in which the plant is. The optimum of nutrition means that the plant
has available quantities of nutritions in line with current needs. At first, deficiencies of nutrients are manifested with
the initial symptoms of deficiency, chlorosis, absence of chlorophyll, while serious deficiencies produce stunted plants,
non resistant of disease, and all resulting in a reduction of yield and fruit quality. Also, surplus of nutrients is reflected
negative on the development of plants, because in that case the unwanted processes in developments of plants are
stimulated or it could cause antagonism of the adoption of the other nutrition elements.

Autors: . Nataša Ademi

ŠUMSKI PLODOVI I LEKOVITO BILJE

Divlje biljne i životinjske vrste, tj. biljne vrste i njihovi delovi, gljive, kao i životinjske vrste, sakupljaju se, kao organski proizvodi, iz prirodnih staništa.

Sakupljanje divljih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje ako je uspostavljena zaštitna zona pored puteva ili drugih izvora zagađenja, ukoliko se sakupljanje divljih vrsta vrši bez upotrebe alata i pribora koji može da ih ošteti, pri sakupljanje divljih vrsta vodi računa o zaštiti retkih, proređenih, endemičkih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i nezaštićenih biljnih vrsta i ako se skladištenje i prevoz divljih vrsta vrši u skladu sa posebnim propisom o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda.

Ukoliko dođe do kontaminacije materijama ili organizmima, odnosno proizvodom koji nije dozvoljen za upotrebu u organskoj proizvodnji, sakupljene vrste ne mogu se smatrati organskim proizvodom.
Sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta propisane su  Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.

Izvor: http://www.serbiaorganica.info/organska-poljoprivreda/sumski-plodovi-lekovito-bilje/

FJUČERS TRŽIŠTE ZA ZEMLJE CRNOMORSKOG SLIVA

Pojavila se potreba u polјoprivrednom sektoru Srbije, Rumunije i Bugarske za razvojem tržišnin mehanizama koji bi omogućili polјoprivrednim proizvođačima:

• planiranje proizodnje
• prodaju proizvoda
• osiguranje cene polјoprivrednog proizvoda.

u budućem periodu.

Početkom dvadesetog veka pokušalo se sa uvođenjem fjušers tržišta za pšenicu za zemlјe Crnomorskog sliva uz podršku USAID, bez uspeha.Razlozi neuspeha projekta su pre svega u pokušaju da se u istom trenutku uklјuči veliki broj zemalјa koje:

1. imaju različite standarde za kvalitet pšenice
2. različite i često nekompatibiblne platne sisteme
3. carinske barijere i sl.

Predlog koji je iznet u okviru ovog rada je da se uspostavi fjučers tržište za pšenicu za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje imaju liberalizovano tržište i zajedničku EU regulativu vezanu za robne derivate. Nakon uspešnog uspostavlјanja navedenog tržišta moguće je pojedinačno uklјučenje drugih zemalјa Crnomorskog sliva na već funkcionalno tržište.

Očekuje se veliki obim trgovanja na regionalnom fjučers tržištu iz dva razloga: prvo velike količine svetskog prometa pšenice ugovaraju se za isporuku na lukama Crnog mora i drugo u poslednjih nekoliko godina je visoka fluktacija cene pšenice, što nameće potrebu trgovcima
za korišćenje fjučersa u cilјu osiguranja cene pšenice u budućem periodu. Članstvo rumunije i Bugarske u Svetskoj tgrovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji kao i status kandidata Srbije u dve navedene organizacije, daje garancije da će trgovanje između tri zemlјe ostati . EU direktive vezane za zaštitu investitora i robna derivatna tržišta koje su u obavezi da primenjuju sve tri zemlјe utiču pozitivno na mogućnost formiranja zajedničkogfjučers tržišta za žitarice.

Autor: Vlado Kovačević

DEKLARACIJA PROTIV GMO

Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji…

Poslednja u nizu opština, koje su usvojile deklaraciju je Lebane, što je izuzetno značajno, jer ukazuje da se, i u jeku predizborne kampanje u kojoj nema izjašnjavanja političara o GMO, vodi računa o poljoprivredi koja je za nerazvijene opštine jedna od najznačajnijih delatnosti.

Više pročitajte na: http://www.agropartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=27569&grupa=1

KOCKASTA LUBENICA

Verovatno ste čuli za kockaste lubenice. Prvi put su postale poznate u svetu 2001. godine.

Tada su se pojavile na pijacama Japana. Međutim, one su prvi put proizvedene 20 godina ranije kada je  jedan japanski farmer hteo i uspeo da proizvede plodove, koji su pogodniji za držanje u frižideru i za transportovanje do kupca.

Ove interesante lubenice se uzgajaju u kalupima kao što se vidi na slici.

Danas se kockaste lubenice proizvode u Japanu  i u nekim drugim zemljama.  Pošto je njihova cena , opravdano, veća od cene običnih lubenica,  ovakav način gajenja nije  zaživio u većoj meri.