За велики број руралних средина (села) ових општина карактеристична су неповољна демографска кретања, посебно са аспекта миграције младих и жена, ниска плодност земљишта, мала робност производње, неадекватно коришћење природних услова, неразвијено предузетништво и низак ниво животног стандарда те се, по класификацији из Просторног плана Србије, могу сврстати у подручја депопулације; подручја са ниском ефикасношћу пољопривреде и подручја сиромаштва. Реална је опасност да она опусте, да постојећи ресурси остану неискоришћени, а историјске и етничке и друге вредности које су их чиниле препознатљивим оду у заборав.
Мултифункционална пољопривреда и развој непољопривредних делатности на газдинствима и ван њих, у руралном окружењу, могу представљати ефикасан одговор на горе поменута негативна демографско-социјална и еколошко-етнографска кретања, својим доприносом запошљавању женске радне снаге и омладине и демографској ревитализацији планинских подручја.
Како је наведено у Студији о запослености у руралним областима ЕУ, жене су често кључни актери у развоју непољопривредних активности, како на газдинствима, тако и ван њих. У складу са тим, а према расположивим ресурсима конкретне локалне заједнице, треба подржавати предузетништво/ангажовање жена и младих у областима:
- производње и прераде традиционалних производа заштићеног географског порекла (качкаваљ, кајмак, козији, овчији и крављи сир, сушено говеђе и свињско месо и прерађевине, слатка, џемови, ракије..) [1];
- органске производње жита и прерађевина (раж, јечам, овас, интегрално брашно у млиновима/поточарама), меса и прерађевина, млека и прерађевина, воћа и шумских плодова (гајење, сакупљање, дорада, паковање и откуп аутохтоних сорти воћа, шумских плодова, печурки, лековитог и ароматичног биља), поврћа и прерађевина (пастеризована и маринирана зимница), рибе и прерађевина и меда;
- мањих производних програма у пољопривреди, шумарству, рибарству и водопривреди (мини-сушаре и дестилерије за воће, стакленици и пластеници за производњу поврћа, јагода, лековитог биља, зачина и цвећа уз коришћење термалних извора, узгој аутохтоних грла стоке, коња, крзнашица и дивљачи);
- агроеколошких активности, покривених одговарајућим буџетским надокнадама (плаћања због ограничених могућности пољопривредницима у планинским и осталим подручјима са ограничењима, плаћања у оквиру програма Natura 2000, агроеколошка и плаћања за добробит животиња, плаћања за прво пошумљавање и агроеколошке мере у шумарству и др.);
- руралног туризма, укључујући ловни, риболовни, здравствени и еко-туризам, етно-села и етно-манифестације..;
- занатства и домаће радиности (стари занати, грнчарија, радионице за израду намештаја, одеће, постељине и простирки са етно-мотивима, сувенира и народног веза, домаћих колача и пецива…);
- трговине и услуга (пекаре, посластичарнице, трговина на мало, етно-ресторани, туристичке агенције, сервиси за поправке кућних уређаја и пољопривредне механизације, мобилне амбуланте, апотеке и пољоапотеке, агенције за пружање услуга геронто-домаћица…);
- тзв. teleworking послова/фирми које, користећи рачуноводствену технологију, могу радити „на даљину“ и тако искористити ниже инфраструктурне трошкове и довести/задржати високо образоване младе људе у руралним областима (који могу радити од куће, из тзв. телецентара или телерадионица, уколико, уз основни посао раде и на IT курсевима за становништво).
Autori: Поповић Весна, Катић Б, Субић Ј.
samo napred sa svojim idejama
To su ideje autora teksta. Preneću Vaše mišljenje autorima.
Podrška celokupnog stanovništva je uglavnom verbalna. Samo niko ne zna kako se pokrenuti. o je problem svih nas. Bar se meni tako čini.
Tako je, mada u pojedim regijama ima pokušaja da se problem reši.