Srebro je neophodan mikroelement, koji j katalizator i učesnik u reakcijama metabolizma. Koncentracija ovoga mikroelementa u organizmu nije konstantna i zavisi od unosa i obima njegovog utoška. Istraživanja su pokazala da je utrošak srebra u organizmu relativno konstantan, a problem je odgovarajućeg, potrebnog unosa.
Utvrđeno je da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.
Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar u Rusiji čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Na osnovu dovoljnog broja istraživanja Svetska zdravstvena organizacija uz korišćenje iskustva NASA je izdala podatke o dnevnim potrebama organizma za srebrom. Preporučena doza za pravilno obavljanje velikog broja enzimskih reakcija u ćilijskom metabolizmu su 0,014 mg/kg telesne mase (Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu).
Prirodno stanje minerala u zemlji je elementarni oblik, a takve organizam ne može koristiti. Mikroorganizmi u zemlji pretvaraju minerale u jonske oblike, koji tada modu da apsorbuju i asimiliraju biljke, a kasnije hranom i životinje i ljudi.
Moderna tehnologija uzgoja u poljoprivredi, koja koristi veštačka đubriva, uništava mikroorganizme, koji pretvaraju minerale iz zemlje u jonske oblike neophodne za maksimalnu asimilaciju u ljudskom organizmu.
Ljudski organizam s lakoćom unosi jonsko srebro iz hrane, vode i suplemenata i prenosi ih tkivima i organima.
Uredio: MPG71
agroekonomija 