Prskanje voća i sadržaj pesticida u voću

Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?

jabuke
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?

Advertisements

CHERIMOYA – VEROVATNO NAJBOLJE VOĆE NA SVETU!

Cherimoya je toliko  dobro voće da je nekad bila rezervisana samo za vladare! Cherimoya je još poznata i kao tropska jabuka, a ukus joj je kombinacija kokosa, banane, ananasa i papaje. A to nije sve…

CherimoyaOva voćka poreklom je iz Južne Amerike, točnije iz Anda. Postoji u suptropskim područjima širom sveta, a najveći komercijalni proizvođač danas je Španija.

Tropska jabuka bodljikava je i ima žutozelenu kožu. Unutar nje se nalazi belo meso, koje se jede tako da se voćka prereže po pola i onda jede kašikom. Cherimoya je bogata vitaminom C, gvožđem  i kalcijumom.
Bere se dok je još čvrsta, obzirom na to da sazrijeva na sobnoj temperaturi i na suncu. Kad je zrela, popušta pod pritiskom prsta, poput kivija i avokada.  Može se koristiti u raznim salatama ili kao dodatak jelima.

Mark Twain je izjavio da ova voćka ima najlepši ukus poznat ljudima, pa ako je bila dobra takvom genijalnom umu niće i nama!

Akebi

Ova neverovatna voćka potiče iz severnog Japana.

akebiLjubičasta akebi sazreva tek kasno u jesen i raste na divljoj lozi i, za mnoge Japance, ono je simbol promene godišnjih doba.Za Akebu znamo da je zrela kada se voće samo otvori.Unutrašnjost joj je jako slatka,dok joj je kora gorka, ali se i ona koristi u prehrani. Listovi se koriste za čaj,dok se od stabljike ovog voća pletu korpice.  Plodove nosi jako kratko – samo dve nedelje tokom rane jeseni.

ACKEE – TROPSKO VOĆE

Ackee je u srodstvu s ličijem. Ovo voće potiče iz tropske Zapadne Afrike, Uvezeno je na Jamajku 1700. godine i tamo je ostavilo tako snažan utisak, da je postalo nacionalno jelo u kombinaciji s ribom.

AckeeAckee mahune su bogate uljima i mnogim važnim hranljivim materijama. Nesazreli delovi ovog tropskog voća mogu da izazovu trovanje pa je ova voćka često na listama zabranjene hrane. Jede se meko, sunđerasto meso iz unutrašnjosti voćke. Ukus je orašast, podseća na mladi grašak.

 

NUTRITIVNI I FUNKCIONALNI POTENCIJAL HELJDE

Heljda je pseudocerealija, čija je nutritivna i antioksidativna svojstva svrstavaju u komponente važne za kreiranje funkcionalne hrane.

heljda-1

Nutritivni profil zrna heljde je prikazan u paraleli sa pšenicom ili drugim cerealijama, odnosno komponentama koje heljda najčešće supstituiše u formulacijama pekarskih, testeničarskih i brašneno-konditorskih proizvoda. Osnovu funkcionalnosti brašna od heljde čini prisustvo, odnosno delotvornost dominantnih antioksidanata ove biljke, polifenola i tokoferola, prikazanih za sve frakcije mlevenja zrna heljde. Nutritivni profil heljde se ocenjuje kao visokokvalitetan, jer je u pogledu pojedinih nutrijenata i antioksidanata bitno superiorniji u poređenju sa cerealijama.

 

Autor: Mandić Anamarija i sar.

KONKURENTNOST PROIZVODNJE FUNKCIONALNE HRANE

Podizanje svesti ljudi o brizi za zdravlje, kao i razvoj prehrambene industrije, medicine i onih grana prirodnih nauka koje proučavaju odnos između ishrane i zdravlja doveo je do popularizacije namirnica za koje su dokazani posebni zdravstveni učinci. Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ‘ojačana’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Uprkos sve većem broju istraživanja o funkcionalnoj hrani, u ovom trenutku se malo zna koji psihosocijalni faktori imaju uticaj na stavove potrošača prema funkcionalnoj hrani. Većina istraživanja u vezi sa funkcionalnom hranom je koncentrisana na njene moguće zdravstvene posledice, a relativno malo je poznato o reagovanju potrošača na nju.

funkcionalna hrana

Cilj ovoga rada jeste da se na bazi dobijenih stavova potrošača oceni zainteresovanost potrošača za kupovinu funkcionalne hrane. Istraživanje je izvršeno na teritoriji Vojvodine, u gradovima Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Vršac, Ruma i Inđija u period od 15. Avgusta do 10. Septembra 2012. godine. Uzorkom je obuhvaćeno 400 potrošača koji su anketirani, uz pomoć već pripremljenih upitnika, licem u lice, najvećim delom u supermarketima gde potrošači mogu i da kupe funkcionalnu hranu. Dobijeni rezultati su analizirani u programskom paketu SPSS 19 uz pomoć deskriptivne statistike.

Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je neophodno više informisati potrošače o prednostima funkcionalne hrane u odnosu na hranu proizvedenu na konvencionalan način. Takođe, nužno je definisati tržište funkcionalne hrane u Srbiji, usvojiti određene regulative koje će doprineti većem poverenju potrošača prema istoj, što će za posledicu imati veću potrošnju funkcionalne hrane, a samim tim i uticati na poboljšanje zdravstvenog stanja nacije.

Autori: Vukelić Nataša i saradnici

KOKA KOLA

Pre dve godine proizvođači Koka Kole su promenili formulu i smanjili nivo sastojka koji je zdravstveni sektor Kalifornije proglasio kancerogenim, a reč je o sastojku koji se zove 4-metilmidazo (4-MI), a zadužen je za boju ovog popularnog napitka. koka kola Interesantno je da je istu supstancu iz upotrebe izbacio i najveći Koka Kolin konkurent, Pepsi, ali samo za područje SAD-a. Da biste klince odvratili od ispijanja Koka Kole, zajedno napravite eksperiment koji je prikazan u videu: http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=wSxNNCHPsa8 Pročitajte više na:  http://lifepressmagazin.com/zdravi-i-sretni/zdravlje-iz-prirode/sta-ispijanje-koka-kole-cini-vasem-organizmu/