PRVA ELEKTRANA NA BIOGAS U SRBIJI

U selu Dragačica završena je izgradnja prve elektrane na biogas u Srbiji. Ova elektrana će za proizvodnju struje koristiti  kukuruz.

Projekat za izgradnju elektrane uradio je i realizovao   Čačanin, mašinski inženjer, Milan Filipović na svom imanju u Dragačici.

U planu je da ova elektrana  proizvodi oko 600.000 kilovata godišnje. Autorova  računica je da bi za godinu dana trebalo da zaradi oko 100.000 evra.

Za proizvodnju struje u ovoj elektrani godišnje bi se trošilo oko 1.500 tona sirovine (kukuruza, stočnog graška, deteline i obične trave).
Milan Filipović tvrdi, prema svojim proračunima,  da je mnogo isplativije kukuruz koristiti za elektrane, nego za tov stoke.

Ova elektrana će moći da  strujom snabdeva oko 40 domaćinstava.

     Za proizvedenu energiju autor kaže da dobija nadoknadu od države pa će mu se izgradnja elektrane isplatiti za dve godine rada.

Uvođenjem novih tehnologija i praksi u oblasti korišćenja biomase u Srbiji ima veoma veliki značaj i pozitivan uticaj na jačanje poljoprivrede i ruralnog razvoja u celini, kao jednog od bitnih faktora u postizanju održivog i ravnomernog razvoja, kako unutar samih regiona, tako i između svih regiona  Srbije.

 

OBRADA RITSKIH ZEMLJIŠTA

Bilјna proizvodnja na ritskim zemlјištima ne razlikuje se od tehnike, koja  se primenjuje na černozemu i  sličnim zemlјištima.

Pravilan izbor sistema za obradu ritskih zemlјišta je od posebnog značaja  s agrotehničkog, ekonomskog i ekološkog aspekta.

Izvor; http://www.panoramio.com/

Ako se u obradi zemljišta ne primeni odgovarajuća agrotehnika, mogu se pogoršatifizičke, hemijske i biološke karakteristike zemlјišta. Neodgovarajuća agrotehnika ima za posledicu stvaranje vodonepropusnog sloja (plužnog đona), što dovodi do propadanja prolećnih useva. Krajnje posledice su:

•  povećanje troškova obrade zemljišta;
• veće investiranje u proces proizvodnje;
• smanjenje prinosa narednih godina.

Pravilnim izborom sistema za obradu ritskih zemljišta postiže se sledeće:

• očuvanje eko-sistema;
• očuvanje energetskih nivoa ulaganja;
• poštovanje agrotehničkih zahteva i investicionih ulaganja.

Antropogenizacija zemlјišta, odnosno  promene usled kojih zemlјište gubi prirodan sklop i svojstva, obuhvataju:

• delove pedološkog profila;
• ornični sloj;
• duboke slojeve zemlјišta.

Cilј agrotehničkih mera je poboljšanje svojstava nisko plodnih zemlјišta. Na taj način se obezbeđuje plodno stanište za uzgoj biljaka i postizanje visokih prinosa. Tome doprinose;

• upotreba mineralnih i organskih đubriva;
• upotreba pesticida;
• upotreba mehanizacije;
• pravilno navodnjavanje.

Ako se ove mere nepravilno primene, mogu naneti velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji. Stoga je veoma važno izabrati pravilan model za racionalno korišćenje ritskih zemljišta i stvaranje mogućnosti za njihovu obnovu i razvoj.

SILA I LJUBAV / FORCE AND LOVE

Čarli Čaplin

Sila nam je potrebna samo

kad želimo učiniti nešto loše.

Inače je ljubav dovoljna

da se učini sve ostalo.

PALETE

Palete su namenski pravljene podloge, na koje se slažu komadne pošiljke.

Pomoću njih se  formiraju standardne dimenzije pošiljke, kako bi se racionalizovalo iskorištenje tovarnog i skladišnog prostora.

Evro paleta

Većina evropskih zemalja koristi ravne, drvene palete dimenzija 120×80 cm ili 120×100 cm, sa najvećom dozvoljenom masom (masa palete+masa tereta) do 1000 kg.

U evropskom drumskom saobraćaju se najviše koriste palete sa dimenzijama 120×100 cm.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO procenjuje da 80 % paleta ima dimenzije 120×80.

Boks paleta

Boks paleta je u osnovi ravna paleta, od metala ili drveta, koja na ćoškovima ima metalne šipke izmedu kojih je razapeta žica ili mreža.

Dimenzije osnove su iste kao kod ravnih paleta, a visina je 80-100 cm.

Palete u avio saobraćaju

U avio saobraćaju se upotrbljavaju namenske palete sa metalnom osnovom, prekrivene mrežom ili žicom.

Najčešće se koriste: 318x224cm,318×153 cm i 606×244 cm.

Visina ovih paleta je 102-203 cm.

 

 

PALETIZACIJA

Paletizacija je skup organizaciono povezanih tehnoloških procesa u cilju automatizacije, manipulacije i transporta od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Ona povezuje manje zapakovane pošiljke u veće jedinice i tako olakšava uspostavljanje neprekidnog lanca distribucije.

Cilj paletizacije je:

• Formiranje  veće pošiljke sa standardizovanim dimenzijama;
• Olakšavanje manipulacije i transporta;
• Minimalizacija ili potpuno uklanjanje ljudskog faktora iz postupaka manipulacije;
• Povećenje iskorišćenosti prostornih kapaciteta i mehanizacije;
• Povećanje brzine i sigurnosti distribicije roba;
• Maksimiziranje radnog učinka.

Prednosti paletizacije su:

• Upotreba lagane i ekonomične ambalaže, koja svojom težinom ne utiče na cenu transporta;
• Smanjenje rizika od gubitka robe (do 70% manje se robe gubi);
• Velika brzina utovara,istovara i pretovara (do 400% jebrđa manipulacija s paletama);
• Smanjenje broja ručnih manipulativnih operacija, čime se povećava profuktivnost rada;
• Efikasnija iskorištenost kapaciteta opreme i sredstava za manipulaciju robe;
• Ogromna ušteda u skladišnom i transportnom prostoru, jer se palete lako slažu jedna na drugu;
• Bolja fizička zaštita robe;
• Smanjenje administrativnih troškova.

 

 

 

 

SUSRET / MEETING

Miroslav Mika Antić

I ne znaš koliko kao ti – takvih večeras ponovo nikog nemaju.

 I ne znaš koliko kao ti – istih za susret sa tobom baš sad se spremaju.

I ne znaš ko su to, kao ti – divni i što su jastuke suzama vlažili.

A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potražili.

HEROINA, PA ČISTAČICA…

VEST da će Francuzi, čuvari sećanja na heroje Prvog svetskog rata, ove godine u Parizu otvoriti muzej u kome će biti i bista, ordenje i fotografije Milunke Savić obradovala je njenog unuka Dejana Stankova:

– Baka Milunku više su cenili Britanci i Francuzi nego naša država. U Srbiji joj je postavljen samo jedan spomenik, u Jošaničkoj Banji, ali zaista ružan.

Milunka Savić, ćerka Radenka i Milice, rođena je 1889. u selu Koprivnici kod Raške. Kada je počeo Balkanski rat 1912. prerušila se u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata i otišla kao regrut Milun na front. Bila je bombaš i jurišnik.

Preživela je devet ranjavanja, albansku golgotu, oporavak na Krfu i u bici na Crnoj reci zarobila 23 bugarska vojnika.

Saveznici su je odlikovali sa dve francuske Legije časti i ratnim krstom, britanskim ordenom svetog Majkla, ruskim ordenom svetog Đorđa Pobedonosca.

Uvažavali su je kao srpsku Jovanku Orleanku.

Kakva je zapravo bila Milunka Savić?

Više pročitajte na: http://tamoiovde.wordpress.com/2013/10/05/heroina-pa-cistacica/

SLIKA BOŽIDARA KOVAČEVIĆA

Da li možda neko zna kako se zove devojka na ovoj umetničkoj slici akademskog slikara Božidara Kovačevića i kada je nastala.

PET HILJADA NIŠLIJA SVEĆAMA NAPRAVILO KRST!

Pet hiljada Nišlija svojim telima formiralo je krst i sa upaljenim svećama u rukama poslalo u svet poruku vere, mira i prijateljstva, a sve u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta.

Akcija, “I ja sam deo krsta“ organizovana je večeras na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Sremske ulice, a svoje mesto u živom krstu zauzeli su đaci, studenti, različite organizacije, političari i javne ličnosti.

Pročitajte više na: http://www.telegraf.rs/vesti/845872-nis-salje-poruku-mira-pet-hiljada-ljudi-svecama-napravilo-krst-foto

KAGA KAMA

Kaga Kama je jedinstven prirodni objekat od stena, koji se nalazi u srcu pustinje, blizu planine Tsederberg u Južnoj Africi.

To je privatni rezervat u netaknutoj divljini, daleko od  smoga, saobraćaja, telefona i drugih urbanih pogodnosti. U stenama su luksuzne sobe za goste. Vrhunska udobnost smeštaja u Kaga Kama ne remeti poseban osećaj jedinstva s prirodom.