U dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.
Tag Archives: voće
CHERIMOYA – VEROVATNO NAJBOLJE VOĆE NA SVETU!
Cherimoya je toliko dobro voće da je nekad bila rezervisana samo za vladare! Cherimoya je još poznata i kao tropska jabuka, a ukus joj je kombinacija kokosa, banane, ananasa i papaje. A to nije sve…
Ova voćka poreklom je iz Južne Amerike, točnije iz Anda. Postoji u suptropskim područjima širom sveta, a najveći komercijalni proizvođač danas je Španija.
Tropska jabuka bodljikava je i ima žutozelenu kožu. Unutar nje se nalazi belo meso, koje se jede tako da se voćka prereže po pola i onda jede kašikom. Cherimoya je bogata vitaminom C, gvožđem i kalcijumom.
Bere se dok je još čvrsta, obzirom na to da sazrijeva na sobnoj temperaturi i na suncu. Kad je zrela, popušta pod pritiskom prsta, poput kivija i avokada. Može se koristiti u raznim salatama ili kao dodatak jelima.
Mark Twain je izjavio da ova voćka ima najlepši ukus poznat ljudima, pa ako je bila dobra takvom genijalnom umu niće i nama!
Akebi
Ova neverovatna voćka potiče iz severnog Japana.
Ljubičasta akebi sazreva tek kasno u jesen i raste na divljoj lozi i, za mnoge Japance, ono je simbol promene godišnjih doba.Za Akebu znamo da je zrela kada se voće samo otvori.Unutrašnjost joj je jako slatka,dok joj je kora gorka, ali se i ona koristi u prehrani. Listovi se koriste za čaj,dok se od stabljike ovog voća pletu korpice. Plodove nosi jako kratko – samo dve nedelje tokom rane jeseni.
ACKEE – TROPSKO VOĆE
Ackee je u srodstvu s ličijem. Ovo voće potiče iz tropske Zapadne Afrike, Uvezeno je na Jamajku 1700. godine i tamo je ostavilo tako snažan utisak, da je postalo nacionalno jelo u kombinaciji s ribom.
Ackee mahune su bogate uljima i mnogim važnim hranljivim materijama. Nesazreli delovi ovog tropskog voća mogu da izazovu trovanje pa je ova voćka često na listama zabranjene hrane. Jede se meko, sunđerasto meso iz unutrašnjosti voćke. Ukus je orašast, podseća na mladi grašak.
OVA VOĆKA RAĐA 40 VRSTA PLODOVA
„Kada je riječ o križanju, ‘Drvo od 40 voćaka’ savremenog kipara Sama Van Akena, profesora na Sveučilištu Syracuse zasigurno je pravo remek-djelo fuzije znanosti i umjetnosti.
Veći dio godine stablo izgleda prilično obično, međutim, na proljeće prođe kroz pravu eksploziju boja od bijele i grimizne do ružičaste u najrazličitijim nijansama. Nakon toga od jula do oktobra rodi 40 vrsta koštunjičavog voća, među kojima i trešnje, breskve, nektarine, marelice, šljive i bademe.
Ova živa skulptura stvorena je cijepljenjem brojnim, uglavnom domaćim vrstama od kojih su neke stare stoljećima. Kao glavni izvor bilja za stvaranje neobičnog drva želja Van Akenu je poslužio voćnjak Državne poljoprivredne eksperimentalne stanice New York koji je uzeo u zakup kada je čuo da ga planiraju porušiti.
Van Aken je prvo temeljito istražio u koje doba godine cvjeta svaka od 250 cvjetnica voćnjaka. Nakon toga je postupno kalemljenjem osnovnu biljku pretvorio u ‘Drvo od 40 voćaka’.
Osnovna biljka, koja se još zove i podloga, kalemi se ili oplemenjuje tako da joj se na grani zareže kora i u nju usadi svježe odrezana grančica neke druge biljke. Kada rana na kori tijekom zime zacijeli, nova grančica postaje sastavni dio stabla i dalje nastavlja rasti kao da je ostala na vlastitom drvu. Ovaj postupak je dobro poznat svim vlasnicima voćnjaka, a primjenjivali su ga još stari Kinezi, Egipćani, Feničani i Rimljani. Do danas je opisano oko 137 različitih načina oplemenjivanja.
Van Aken kaže da je odabrao koštunjičavo voće jer je vrlo raznovrsno, a uzajamno kompatibilno.
‘Cijepljenjem različitih vrsta na stablo određenim redom u biti sam uspio oblikovati na koji način će stablo cvjetati, objasnio je Van Aken.
Američki je umjetnik do sada uzgojio 16 sličnih voćaka, a ljudi koji su ih posadili u svojim vrtovima kažu da rađaju savršeno normalne plodove svih vrsta. Nažalost, Van Akenove žive skulpture nisu u komercijalnoj prodaji.“
POMELO (CITRUS MAXIMA ILI CITRUS GRANDIS)
Smatra se da je pomelo (Citrus maxima ili Citrus grandis) predak grejpfruta. To je posebna vrsta, a ne hibrid.
Neki ga nazivaju tajlandskim ili kineskim grejpfrutom, ali nije kiseo poput grejpfruta – slatkastog je ukusa i malo čvršći. Kora je znatno deblja nego kod ostalih agruma (citrusa); beli sloj ispod kore je sunđerast i gorkastog ukusa. Plod može biti težine jedan do dva, pa i do pet kilograma.
Slika: http://www.jewmalt.com/tag/pomelo/
Postoje tri varijeteta ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je odličan izvor vitamina C. Sadrži i značajne količine karotina, kalijuma i folne kiseline a količina sastojaka zavisi od varijeteta i boje ploda.
Pomelo se najčešće koristi u ishrani svež, ili se od njega spravljaju sokovi. Kora se može koristiti za izradu džemova. Kora i sadržina pomela se u Aziji koriste za pripremu slatkih jela i deserata. Dobar je za voćne salate i kao dodatak salatama od povrća.
Može da zameni grejpfrut, pomorandžu ili čak ananas u mnogim receptima.
Plodovi pomela nedeljama mogu da stoje na sobnoj temperaturi, a na temperaturi frižidera mesecima.
U Kini plodove pomela koriste za jačanje pluća i slezine. Kinezi prave prirodne lekovite preparate od ovog voća: od semenki, cvetova, zrele kore i komada mladog voća, obično tako što ih osuše. Upotrebljavaju ga za lečenje kašlja, oteklina, kod povraćanja, problema sa varenjem, trovanja alkoholom, za olakšavanje eliminacije sekreta kod prehlada itd. Malajci ga koriste kod bolova u stomaku, edema (oteklina) i za lakšu eliminaciju gustog respiratornog sekreta. Od prokuvanog lišća prave losione za otekline i čireve.
Plodovi pomela takođe snižavaju povišenu telesnu temperaturu i služe kao pomoćna terapija kod šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, astme i nekih drugih bolesti.
Autor: Katica Spasić
EGZOTIČNA CRNA JAGODA – DA ILI NE
Egzotično voće u vašoj bašti!
Crna jagoda je malo poznata u Evropi. Da, ona zaista izgleda kao na slikama. Ova jagoda ima crni plod i višegodišnja je biljka. Ima ukus sličan crvenim jagodama, ali je vizuelno prava senzacija. Verujemo ili ne?
KOCKASTA LUBENICA
Verovatno ste čuli za kockaste lubenice. Prvi put su postale poznate u svetu 2001. godine.
Tada su se pojavile na pijacama Japana. Međutim, one su prvi put proizvedene 20 godina ranije kada je jedan japanski farmer hteo i uspeo da proizvede plodove, koji su pogodniji za držanje u frižideru i za transportovanje do kupca.
Ove interesante lubenice se uzgajaju u kalupima kao što se vidi na slici.
Danas se kockaste lubenice proizvode u Japanu i u nekim drugim zemljama. Pošto je njihova cena , opravdano, veća od cene običnih lubenica, ovakav način gajenja nije zaživio u većoj meri.
RASHLADNA KOMORA ZA VOĆE I POVRĆE KOJA NE TROŠI ENERGIJU
Princip hlađenja na osnovu isparavanja
Princip hladjenja na osnovu evaporacije
Troškovi energenata u poljoprivrednoj proizvodnji i distribuciji do kupaca predstavljaju značajnu stavku i često znače razliku između rentabilne i nerentabilne proizvodnje. Istovremeno, potreba da se u što većoj meri smanji procenat propadanja robe nakon berbe je sve veća. Naročito ukoliko imamo u vidu da se troškovi proizvodnje povećavaju iz godine u godinu, a da je propadanje proizvoda usled neadekvatnog čuvanja i transporta nešto što se može izbeći ili barem umanjiti u značajnoj meri primenom određenih mera. S tim u vezi, obezbeđivanje adekvatnog prostora sa prihvat i čuvanje voća i povrća neposredno nakon berbe jeste jedan od ciljeva koji bi morali da budu prioritet svakog poljoprivrednog proizvođača koji želi da se uspešno bavi proizvodnjom za tržište.
Pročitajte više na: http: //agroavantura.wordpress.com/2013/07/14/rashladna-komora-za-voce-i-povrce-koja-ne-trosi-energiju/
EFEKTIVNOST PRIMENE MIKROBIOLOŠKOG ĐUBRIVA SLAVOLA U BILJNOJ PROIZVODNJI
Mikrobiološko đubrivo Slavol čini kombinacija šest bakterija koje pripadaju azotofiksatorima. Mikrobiološko đubrivo sadrži asocijativne bakterije, prirodne vitamine, enzime i stimulatore rasta. Preparat je našao široku primenu u proizvodnji ratarskih useva, povrća, cveća, u voćarstvu i vinogradarstvu.
Slavol pospešuje klijanje, nicanje i rast biljaka; povećava aktivnost korenovog sistema i povećava lisnu površinu i aktivnost fotosinteze. Slavol utiče na ishranu biljaka azotom, fosforom, kalijumom i mikroelementima, i na povećanje prinosa. Slavol povoljno utiče na plodnost zemljišta jer povećava sadržaj biomase u zemljištu, poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta i eliminiše uticaj pesticida i mineralnih đubriva. Slavol je mikrobiološki preparat koji doprinosi razvoju organske poljoprivredne proizvodnje i zaštiti životne sredine. Primena Slavola u proizvodnji ratarskih useva utiče u proseku na povećanje prinosa po hektaru za 6,8% i na ostvarivanje boljeg kvaliteta proizvoda u biljnoj proizvodnji. Efekat primene Slavola na povećanje prinosa u proizvodnji povrća u proseku iznosi 20,3%. Primena Slavola u proizvodnji jabuka pokazuje da je broj ubranih plodova veći u odnosu na kontrolu za 18,2% uz smanjenje broja opalih plodova za 23%. U proizvodnji šljive stenlej prinosi su veći za 15,8%. Primena Slavola u proizvodnji grožđa pokazuje da su postignuti veći prinosi, sadržaj šećera i kiselina. Veće su bobice, veličina grozda i prinos po čokotu vinove loze. Slavol je mikrobiološki preparat koji će doprineti razvoju ekoloških sistema proizvodnje, a posebno organske poljoprivredne proizvodnje.
Autori: Đorđević Snežana, Babović Jovan
agroekonomija 