NAROD HUNZA

11136657_885891184791655_1049125829847682400_nU dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.

Advertisements

CHERIMOYA – VEROVATNO NAJBOLJE VOĆE NA SVETU!

Cherimoya je toliko  dobro voće da je nekad bila rezervisana samo za vladare! Cherimoya je još poznata i kao tropska jabuka, a ukus joj je kombinacija kokosa, banane, ananasa i papaje. A to nije sve…

CherimoyaOva voćka poreklom je iz Južne Amerike, točnije iz Anda. Postoji u suptropskim područjima širom sveta, a najveći komercijalni proizvođač danas je Španija.

Tropska jabuka bodljikava je i ima žutozelenu kožu. Unutar nje se nalazi belo meso, koje se jede tako da se voćka prereže po pola i onda jede kašikom. Cherimoya je bogata vitaminom C, gvožđem  i kalcijumom.
Bere se dok je još čvrsta, obzirom na to da sazrijeva na sobnoj temperaturi i na suncu. Kad je zrela, popušta pod pritiskom prsta, poput kivija i avokada.  Može se koristiti u raznim salatama ili kao dodatak jelima.

Mark Twain je izjavio da ova voćka ima najlepši ukus poznat ljudima, pa ako je bila dobra takvom genijalnom umu niće i nama!

Akebi

Ova neverovatna voćka potiče iz severnog Japana.

akebiLjubičasta akebi sazreva tek kasno u jesen i raste na divljoj lozi i, za mnoge Japance, ono je simbol promene godišnjih doba.Za Akebu znamo da je zrela kada se voće samo otvori.Unutrašnjost joj je jako slatka,dok joj je kora gorka, ali se i ona koristi u prehrani. Listovi se koriste za čaj,dok se od stabljike ovog voća pletu korpice.  Plodove nosi jako kratko – samo dve nedelje tokom rane jeseni.

ACKEE – TROPSKO VOĆE

Ackee je u srodstvu s ličijem. Ovo voće potiče iz tropske Zapadne Afrike, Uvezeno je na Jamajku 1700. godine i tamo je ostavilo tako snažan utisak, da je postalo nacionalno jelo u kombinaciji s ribom.

AckeeAckee mahune su bogate uljima i mnogim važnim hranljivim materijama. Nesazreli delovi ovog tropskog voća mogu da izazovu trovanje pa je ova voćka često na listama zabranjene hrane. Jede se meko, sunđerasto meso iz unutrašnjosti voćke. Ukus je orašast, podseća na mladi grašak.

 

OVA VOĆKA RAĐA 40 VRSTA PLODOVA

„Kada je riječ o križanju, ‘Drvo od 40 voćaka’ savremenog kipara Sama Van Akena, profesora na Sveučilištu Syracuse zasigurno je pravo remek-djelo fuzije znanosti i umjetnosti.

vocka s 40 razlicitih plodova

Veći dio godine stablo izgleda prilično obično, međutim, na proljeće prođe kroz pravu eksploziju boja od bijele i grimizne do ružičaste u najrazličitijim nijansama. Nakon toga od jula do oktobra rodi 40 vrsta koštunjičavog voća, među kojima i trešnje, breskve, nektarine, marelice, šljive i bademe.

Ova živa skulptura stvorena je cijepljenjem brojnim, uglavnom domaćim vrstama od kojih su neke stare stoljećima. Kao glavni izvor bilja za stvaranje neobičnog drva želja Van Akenu je poslužio voćnjak Državne poljoprivredne eksperimentalne stanice New York koji je uzeo u zakup kada je čuo da ga planiraju porušiti.

Van Aken je prvo temeljito istražio u koje doba godine cvjeta svaka od 250 cvjetnica voćnjaka. Nakon toga je postupno kalemljenjem osnovnu biljku pretvorio u ‘Drvo od 40 voćaka’.

Osnovna biljka, koja se još zove i podloga, kalemi se ili oplemenjuje tako da joj se na grani zareže kora i u nju usadi svježe odrezana grančica neke druge biljke. Kada rana na kori tijekom zime zacijeli, nova grančica postaje sastavni dio stabla i dalje nastavlja rasti kao da je ostala na vlastitom drvu. Ovaj postupak je dobro poznat svim vlasnicima voćnjaka, a primjenjivali su ga još stari Kinezi, Egipćani, Feničani i Rimljani. Do danas je opisano oko 137 različitih načina oplemenjivanja.

Van Aken kaže da je odabrao koštunjičavo voće jer je vrlo raznovrsno, a uzajamno kompatibilno.

‘Cijepljenjem različitih vrsta na stablo određenim redom u biti sam uspio oblikovati na koji način će stablo cvjetati, objasnio je Van Aken.

Američki je umjetnik do sada uzgojio 16 sličnih voćaka, a ljudi koji su ih posadili u svojim vrtovima kažu da rađaju savršeno normalne plodove svih vrsta. Nažalost, Van Akenove žive skulpture nisu u komercijalnoj prodaji.“

Preneto: http://aura.ba/article.php?article_id=5080

POMELO (CITRUS MAXIMA ILI CITRUS GRANDIS)

Smatra se da je pomelo  (Citrus maxima ili Citrus grandis) predak grejpfruta. To je posebna vrsta, a ne hibrid.

Neki ga nazivaju tajlandskim ili kineskim grejpfrutom, ali nije kiseo poput grejpfruta – slatkastog je ukusa i malo čvršći. Kora je znatno deblja nego kod ostalih agruma (citrusa); beli sloj ispod kore je sunđerast i gorkastog ukusa. Plod može biti težine jedan do dva, pa i do pet kilograma.

pomelo1

Slika: http://www.jewmalt.com/tag/pomelo/
Postoje tri varijeteta ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je odličan izvor vitamina C. Sadrži i značajne količine karotina, kalijuma i folne kiseline a količina sastojaka zavisi od varijeteta i boje ploda.
Pomelo se najčešće koristi u ishrani svež, ili se od njega spravljaju sokovi. Kora se može koristiti za izradu džemova. Kora i sadržina pomela se u Aziji koriste za pripremu slatkih jela i deserata. Dobar je za voćne salate i kao dodatak salatama od povrća.
Može da zameni grejpfrut, pomorandžu ili čak ananas u mnogim receptima.
Plodovi pomela nedeljama mogu da stoje na sobnoj temperaturi, a na temperaturi frižidera mesecima.
U Kini plodove pomela koriste za jačanje pluća i slezine. Kinezi prave prirodne lekovite preparate od ovog voća: od semenki, cvetova, zrele kore i komada mladog voća, obično tako što ih osuše. Upotrebljavaju ga za lečenje kašlja, oteklina, kod povraćanja, problema sa varenjem, trovanja alkoholom, za olakšavanje eliminacije sekreta kod prehlada itd. Malajci ga koriste kod bolova u stomaku, edema (oteklina) i za lakšu eliminaciju gustog respiratornog sekreta. Od prokuvanog lišća prave losione za otekline i čireve.
Plodovi pomela takođe snižavaju povišenu telesnu temperaturu i služe kao pomoćna terapija kod šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, astme i nekih drugih bolesti.

Autor: Katica Spasić