POGLED S MOGA PROZORA

Nekoliko snimaka napravljenih s moga prozora pred ispraćaj 2016. i u očekivanju Nove godine. Malo snega ulepšalo je okolinu, ali i cveće na prozoru i balkonu.

dscn3504

 

dscn3501

 

dscn3502

 

dscn3503

 

 

Advertisements

Prskanje voća i sadržaj pesticida u voću

Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?

jabuke
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?

30 BEOGRASKIH BRDA

Ne sumnjamo da većina Beograđana zna gde se nalaze brda jednog Labuda, Petla, Matije Bana i baba Jule, ali gde su Belo, Ćurtovo, Orlovo ili Maleško poznato je samo lokalcima, iako su neka u prestonici čak duže od veka.

Labudovo brdo

Foto: Google Maps / screenshotLabudovo brdo

Beograd leži na čak 30 brda, a ovo su samo neka od onih čija su imena i dalje ostala misterija:

Julino brdo na Čukarici

Foto: P. Marković / RAS SrbijaJulino brdo na Čukarici

Belo brdo

Belo brdo nalazi se na desnoj obali Dunava u Vinči. Ovo brdo je arheološki lokalitet gde su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi.

Belo brdo ime je dobilo po boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stručnoj literaturi poznatije po imenu Vinča.

Milićevo brdo

Između Višnjice i Slanaca, Milićevo brdo zabeleženo je i na kartama iz prošlog veka. Spominje se u knjizi Riste Nikolića, objavljenoj 1903. godine, međutim osim imena nema drugih podataka. Ovo brdo visoko je 279 metara.

Maleško brdo

Maleško brdo čini svega nekoliko ulica. Ovaj kraj ispresecan je uzanim sokacima i pun je zelenila i cveća. Nalazi se u stvari na padini Vračarskog visa i graniči se sa  Autokomandom, „Partizanovim stadionom“ i stanicom Prokop. Na njemu se nalaze nova zdanja i nekoliko bolnica. Ovo brdo može da se nađe na kartama s početka XX veka, ali o njemu isto tako nema podataka.

Stojčino brdo

Za ovo brdo znaju Mirijevci, doduše i oni najstariji ne mogu da kažu čije ime nosi. Stojčino brdo nalazi se negde na pola puta od Konjarnika prema Malom Mokrom Lugu i visoko je 253 metara.

U okolini Mirijeva nalaze se i Orlovo i Ćurtovo brdo, za koje se takođe ne zna kako su dobila imena.

Kalemegdansko brdo

Foto: M.Mitrović / RAS SrbijaKalemegdansko brdo

Mitrovo brdo

Ovo je urbanije naselje i produžetak naselja Braće Jerković. Na jugu i jugoistoku se graniči sa Kumodražom, a na severozapadu sa Jerkovićem, a na istoku sa Velikim Mokrim Lugom i na severu sa Padinom. Ko je čuveni Mitar po kojem ovo brdo nosi ime ostalo je bez objašnjenja.

Sva brda Beograda

Park na Banovom brdu

Foto: Vesna Lalić / RAS SrbijaPark na Banovom brdu

Banovo brdo

Banjičko brdo

Belo brdo

Veliko brdo

Vodičko brdo

Vračarsko brdo

Glumčevo brdo

Golo brdo

Erino brdo

Žuto brdo

Zvezdarsko brdo

Julino brdo

Kalemegdansko brdo

Kanarevo brdo

Labudovo brdo

Lekino brdo (Pašino brdo)

Lisasto brdo

Lozovičko brdo

Maleško brdo

Milićevo brdo

Mitrovo brdo

Moračko brdo

Nikino brdo

Orlovo brdo

Petlovo brdo

Stanovačko brdo

Starac-Vasino brdo

Stojčino brdo

Topčidersko brdo

Ćurtovo brdo

Izvor: http://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-lezi-na-30-brda-a-ovo-su-samo-neka-cija-su-imena-ostala-misterija/1v5xyq3

POJAS RUPA U PISCA DOLINI

Većina ljudi zna za Naska Linije, međutim postoji još jedna, manje poznata, neobjašnjiva misterija u Peruu, u blizini Pisco doline, u ravnici po imenu Cajamarkuila.

Naime, tamo leži hiljade i hiljade rupa veličine čoveka koje su uklesane u stene. Ove čude rupe koje se protežu na više kilometara preko brda i dolina su toliko dugo ovde da lokalno stanovništvo nema pojma ko ih je napravio niti zašto. Smešno je da niko nije imao predstavio šta je to dok nisu uslikani sa visine…

Arheolozi veruju da je to ustvari iskopina za skladištenje žitarica…postavlja se pitanje zašto da se muče i troše vreme i ogroman trud za tako nešto. Zatim su rekli „pa dobro, možda su to onda grobnice?“ Ali problem je što ni u jednoj rupi nema ničeg, ni kostiju, nakita, artifakta, zabeleški…

Rupe se razlikuju – neke su krute i savršeno precizne, neke su krive, u lukovima i oble, neke su duboke po 2 metara(6,7 fita), neke su samo plitke linije.
Do danas im se ne zna ni poreklo niti namena…

Postoje po osam rupa, i obuhvataju prečnik od 24 metara u širinu, i tako se ponavljaju marširajući, sve dok konačno ne nestanu u maglovitom masivnom Peruu.

Arheolozi kažu da one predstavljaju odbrambene položaje.

Dužina: oko 1.450 m Širina: oko 20 m Procenjeni broj rupa: 6.900 Geografska širina: 13 ° 42'55 .37 "Н Geografska dužina: 75 ° 52'28 .46 "Е
Dužina: oko 1.450 m
Širina: oko 20 m
Procenjeni broj rupa: 6.900

Nekoliko milja istočno od pojasa, satelitski snimci prikazuju strukturu koja podseća na ostatke nekog drevnog naselja (ove formacije ne izgledaju prirodno i ne postoji ništa slično u celoj oblasti).

Ove rupe su podsetila na geološka testiranja plemenitih metala izvršenih u Andima. Možda predstavljaju ostatak neke ogromne mašinerije koja je tu došla da vrši iskopine? Naska dolina predstavlja brošuru planete zemlje. Ako bi neko želeo da sazna šta se sve nalazi na zemlji, to je mesto na kojem će potražiti tu informaciju. Deluje kao da se neka mašina tu spustila i uzimala uzorke tla, i zatim odletela. Ako pogledate najviši deo severnog pojasa primetićete da se završava u neprirodno potamneloj oblasi (izgleda skoro kao ostatak neke eksplozije).

Podsećaju i na neku vrstu kodirane poruke – ukoliko se ceo pojas pogleda može da se uoči neka vrsta šablona i ponavljanja, kao da je neko želeo da napiše nešto nekome ko to može da vidi samo sa veliki visine.

Možda je ovaj pojas ustvari ostatak neke drevne civilizacije?…ili možda čak otisak o davnoj poseti, dokaz o delovanju nekog inteligentnog vanzemaljskog oblika života na našu planetu?

Izvor: http://www.arheo-amateri.rs/