LICE BLAGOSTANJA…

Featured Image -- 8423

Originally posted on TAMOiOVDE:

tamoiovde-logoKineski milijarder zakupio 140 hotela i nagradio svojih 6.400 radnika odmorom u Parizu!

Kineski milijarder Li Đinjuan poveo je na izlet u Francusku 6.400 svojih radnika, kako bi tamo proslavili 20-godišnjicu njegove kompanije.

Kina-Li-Djinjuan-e1431292401836-600x368Tom prilikom oni su u Nici oborili svetski rekord zahvaljujući ljudskom lancu koji su formirali, napravivši pritom „milenijumsku fotografiju“.

Šef kompanije „Tiens Group Company“ rezervisao je 140 hotela u Parizu gde su njegovi radnici imali priliku da posete Luvr i druge znamenitosti glavnog grada Francuske.

Grad Pariz je ovom prilikom zaradio 13 miliona evra.

611017_kinez-radnici-04tanjugfoto-ap_ff Ekskurzija na Azurnoj obali

Zatim se Li Đinjuan sa svojim radnicima uputio na jug Francuske.

Na Azurnoj obali je rezervisao 4.760 soba u hotelima sa četiri i pet zvezdica u Nici i Monaku.

Pomoću 147 iznajmljena autobusa Li je skupio svoje radnike u Nici kako bi formirali najduži ljudski lanac na svetu i upisali se u Ginisovu knjigu rekorda.

611019_kinez-radnici-03tanjugfoto-ap_ff Liovi radnici se upisali…

View original 86 more words

INFORMACIJA – PROFIT PO SVAKU CENU

Čaša jogurta izgubila meru

„Imlek” odnedavno umanjio pakovanja kiselomlečnih proizvoda u čašama, a cene zadržao na istom. – Potrošači zatečeni

Čaša od jogurta više nije mera za kolače. Otkada su proizvođači odlučili da se uklope u navodne „tržišne standarde” i, u najmanju ruku, „zakinu” potrošače za 10 odsto na čaši kisele pavlake, jogurta i kiselog mleka, kupci za istu cenu dobijaju 180 mililitara proizvoda. „Imlek” je tako promenio gramažu svih svojih kiselomlečnih proizvoda u čaši, ali ne i cenu. Uz objašnjenje da prate poteze konkurencije (druge mlekare su još ranije ponudile manja pakovanja), ova grupacija mlekara koja posluje u okviru „Salforda” tvrdi da su postupili po zakonu, kao i da potrošači ovim poslednjim potezom nisu dovedeni u zabludu.

Tvrde da je na svim artiklima promenjena i deklaracija, nova je i ambalaža, a njihove cene su, kažu, i dalje najniže na tržištu. Sve po Zakonu o zaštiti potrošača, ali ko, u stvari, u tom slučaju štiti kupce?

Od onih koje smo juče anketirali većina prvi put čuje da za isti novac dobija manje pavlake i jogurta, a čak nijedan nije primetio promenu na deklaraciji. Pitali su se kako je moguće da se manja količina prodaje po istoj ceni. Jasno je ko dobija, a ko gubi. Nameće se i pitanje kako kompanija koja drži do poverenja svojih kupaca može da posegne za takvim marifetlukom.

– Samo smo se poistovetili sa konkurencijom, koja je to ranije isto učinila – kaže Nevena Veselinović iz „Imleka”. – Promenili smo ambalažu i deklaraciju, pa čaša sada umesto 200 sadrži 180 mililitara. Naša veleprodajna cena je i dalje najniža i nismo prekršili Zakon o zaštiti potrošača.

Cena nove čaše „Imlekovog” jogurta je u „Maksiju” 14 dinara. Čaša jogurta iste zapremine „somboled” prodaje se po 16,30, a Mlekare „Šabac” 15,5 dinara. Subotička mlekara i dalje ima jogurt od dva decilitra i on košta 17,5 dinara.

U Pokretu potrošača Beograda kažu da su kupci ipak dovedeni u zabludu, jer nisu prethodno obavešteni o toj promeni. Ovaj potez je u najmanju ruku nekorektan, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. On smatra da u ovom slučaju ima osnova i za podnošenje prekršajne prijave.

U Ministarstvu trgovine kažu da, gledano formalno pravno, zakon nije prekršen, ali da se na ovakav način ne stiče poverenje potrošača.

– To nije dobra poslovna praksa, a ni dobra odluka proizvođača, jer pametnog kupca možete prevariti samo jednom – kažu u ministarstvu..

Jelica Antelj

 

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/CHasha-jogurta-izgubila-meru.lt.html

OSTRVO ELIDAEY

Skupina prekrasnih ostrva nalazi u neposrednoj blizini južnog vrha Islanda. Među ovim ostvrima ističe se jedan neverojatno lep  poznat kao Elidaey. Na njemu se nalazi jedna usamljena i najtajanstvenija kuća na svetu.

22

Tajanstvena kuća, izolirana od ostatka sveta, vrlo je lep prizor, koji prirodno podstiče znatiželju ljudi i pitanje – Ko živi u kući? Zašto sam? Kako dobijaju svoje namirnice ili lekove?

11

Pre oko 300 godina 5 porodica je  nazivalo ovo ostrvo svojim domom. Ovde su živeli od ribolova i uzgoja stoke. Boravili su u kolibama, a ne u ovoj kući.

33

Kuća je izgrađena 1953. godine za potrebe  Lovačkog saveza i nazvana je ‘lovački dom. “ Nema struju i  vodovod, a ima saunu. Kako sauna bez vodovoda? Postoji sistem za prikupljanje kišnice i ona je korištena za saunu, kuvanje, ali i piće.

44

Proširile su se glasine da u  kući živi sramežljiv milijarder, zatim da je to kuća pevačice  Bjork i slično. Ni jedna od tih glasina nije istinita.

GRAD MARINALEDA – RAJ NA ZEMLJI

DA LI BI POŽELELI DA ŽIVITE U OVOM GRADIĆU?

Marinaleda je mali grad u Andaluziji, na samom jugu Španije. Iako i sam geografski položaj ovaj gradić stavlja na listu poželjnih destinacija za život, ono što ga zaista čini posebnim jeste činjenica da ovde nema policije ni kriminala, plate iznose oko 1.200 evra, dok stanarina iznosi svega 15 evra.

1_marinaleda

Na površini od 25 kvadratnih kilometara, Marinaleda ima oko 2.700 stanovnika, a svojim političkim uređenjem, zbog koga se ovaj grad naziva „Mekom za socijaliste“ ili „komunističkom oazom u kapitalističkoj pustinji“ privlači brojne turiste, ali i Špance.

Stanovnici Marinalede bez ustručavanja izražavaju svoja politička uverenja. U gradu nema bleštavila reklama i oglasa, a zidove i ulice krase grafiti s porukama podrške i solidarnosti zemljama kao što su Kuba i Venecuela.

Ulice pak nose nazive slavnih boraca za radnička prava, a sve odluke u gradu donose se demokratskim putem na nedeljnim sastancima. Dok ostatak Španije muku muči s nezaposlenošću, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Prosečna mesečna plata za zaposlene iznosi 1.200 evra mesečno, a cena stanarine iznosi svega 15 evra.

Svi stanovnici imaju pristup besplatnom internetu, a grad u kom živi dve hiljade stanovnika ima sjajne sportske sadržaje i njihovo korišćenje stanovnicima je potpuno besplatno, osim bazena, za koji se plaća godišnja karta.
Jednom mesečno u gradu se obeležava tzv. „crvena nedelja“, kada neko na sastanku iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati još bolji ili lepši. Ako ideja bude prihvaćena, volonteri obave taj posao. Nekad je reč o čišćenju ulica ili o popravkama na kućama. Grad ima i svoju televiziju i radio-kanale, policija ne postoji, a nema ni kriminala.

U gradu stanovnici sami sebi grade kuće, a pravo na gradnju dobija svaki stanovnik koji je najmanje dve godine proveo kao registrovani stanovnik Marinalede. Tada od lokalnih vlasti dobija materijal potreban za izgradnju kuće, a tek nakon što je izgradi, počinje plaćati 15 evra mesečno vladi kako bi se refundirali troškovi korišćenog materijala. Osim toga, vlasti u pomoć šalju i profesionalne građevinare i arhitekte, koji pomažu u izgradnji. Međutim, jednom izgrađene kuće se ne mogu prodati, čime se sprečava mogućnost profitiranja.

Huan Manuel je gradonačelnik Marinalede od 1979. godine. Prva bitka koju su stanovnici izvojevali kako bi se potpuno osamostalili bila je ona za kontrolu nad vodom sedamdesetih godina, a pokrenuo ju je Sindikat poljoprivrednih radnika SOC s objašnjenjem da je „hrana pravo, a ne biznis“. Tu bitku su lako dobili, a ubrzo je usledila nešto teža bitka za zemlju. To je potrajalo 12 godina, ali su naposletku od andaluzijskih vlasti dobili 1.200 hektara zemlje, na kojoj su osnovali poljoprivredni kolektiv, a od 2000. godine i fabriku.

Gradonačelnik Marinalede je prošle godine iskoristio svoj imunitet kako bi učestvovao u velikim akcijama krađe hrane iz supermarketa koju su potom delili siromašnima, napominjući da je sramotno to što 30 odsto stanovnika Andaluzije nema za hleb dok se istovremeno hrana u supermarketima baca.

Gradić koji svojim poretkom i borbom protiv kapitalizma privlači pažnju mnogih, takođe mnogima predstavlja i savršeno mesto za život. Tako je navala za useljenje tolika da je uvedena čak i lista čekanja, pa se čeka i po dve godine. Do sada je u Marinaledi sagrađeno 350 kuća, a planira se izgradnja još 250.

 

Izvor: http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2014&mm=03&dd=20&nav_id=825856

DINAMIČKO PREDUZETNIŠTVO – POKRETAČ PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA U SRBIJI

U Srbiji postoji oko 3% brzorastućih preduzeća, koja imaju potencijal rasta, Rezultati istraživanja dinamičkog preduzetništva u Srbiji promovisali su nov metodološki pristup koji je potvrdio poznatu Birčovu zakonitost da najmanje 85% privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta u svakoj ekonomiji generiše najviše 5% preduzeća. U Srbiji u kojoj manje od 3% preduzeća obezbeđuje privredni rast, brzo rastuća preduzeća i gazele predstavljaju privrednu branu od ekonomske recesije.

preduzetništvo

Osnovni nalazi istraživanja: 2,583 brzorastućih preduzeća učestvovalo je sa 90% u rastu novostvorene vrednosti Srbije u periodu od 2006, do 2010, godine, u rastu poslovnog prihoda sa 114% (pokrivali su sa 14% gubitke ostalog dela privrede!), u rastu celokupne dobiti i u kreiranju 33,000 novih radnih mesta. Stopa rasta novostvorene vrednosti 500 dinamičkih preduzeća u prerađivačkoj industriji bila je 100% za 5 godina! Zaposlenost u 300 srpskih gazela (najdinamičnija preduzeća) povećana je dvostruko! Ekonomske poruke u radu usmerene su u dva pravca: prvo, s obzirom na to da je sektor MSP posebno teško pogođen ekonomskom krizom neophodno je kreirati dodatne podsticajne mehanizme namenjene preduzetnicima za pokretanje proizvodnje i sprečavanje pada zaposlenosti, i drugo, potrebno je definisati set mera kako bi se stvorili uslovi za brži rast dinamičkog preduzetništva u Srbiji.

Autor: Jakopin Edvard A.