30 BEOGRASKIH BRDA

Ne sumnjamo da većina Beograđana zna gde se nalaze brda jednog Labuda, Petla, Matije Bana i baba Jule, ali gde su Belo, Ćurtovo, Orlovo ili Maleško poznato je samo lokalcima, iako su neka u prestonici čak duže od veka.

Labudovo brdo

Foto: Google Maps / screenshotLabudovo brdo

Beograd leži na čak 30 brda, a ovo su samo neka od onih čija su imena i dalje ostala misterija:

Julino brdo na Čukarici

Foto: P. Marković / RAS SrbijaJulino brdo na Čukarici

Belo brdo

Belo brdo nalazi se na desnoj obali Dunava u Vinči. Ovo brdo je arheološki lokalitet gde su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi.

Belo brdo ime je dobilo po boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stručnoj literaturi poznatije po imenu Vinča.

Milićevo brdo

Između Višnjice i Slanaca, Milićevo brdo zabeleženo je i na kartama iz prošlog veka. Spominje se u knjizi Riste Nikolića, objavljenoj 1903. godine, međutim osim imena nema drugih podataka. Ovo brdo visoko je 279 metara.

Maleško brdo

Maleško brdo čini svega nekoliko ulica. Ovaj kraj ispresecan je uzanim sokacima i pun je zelenila i cveća. Nalazi se u stvari na padini Vračarskog visa i graniči se sa  Autokomandom, „Partizanovim stadionom“ i stanicom Prokop. Na njemu se nalaze nova zdanja i nekoliko bolnica. Ovo brdo može da se nađe na kartama s početka XX veka, ali o njemu isto tako nema podataka.

Stojčino brdo

Za ovo brdo znaju Mirijevci, doduše i oni najstariji ne mogu da kažu čije ime nosi. Stojčino brdo nalazi se negde na pola puta od Konjarnika prema Malom Mokrom Lugu i visoko je 253 metara.

U okolini Mirijeva nalaze se i Orlovo i Ćurtovo brdo, za koje se takođe ne zna kako su dobila imena.

Kalemegdansko brdo

Foto: M.Mitrović / RAS SrbijaKalemegdansko brdo

Mitrovo brdo

Ovo je urbanije naselje i produžetak naselja Braće Jerković. Na jugu i jugoistoku se graniči sa Kumodražom, a na severozapadu sa Jerkovićem, a na istoku sa Velikim Mokrim Lugom i na severu sa Padinom. Ko je čuveni Mitar po kojem ovo brdo nosi ime ostalo je bez objašnjenja.

Sva brda Beograda

Park na Banovom brdu

Foto: Vesna Lalić / RAS SrbijaPark na Banovom brdu

Banovo brdo

Banjičko brdo

Belo brdo

Veliko brdo

Vodičko brdo

Vračarsko brdo

Glumčevo brdo

Golo brdo

Erino brdo

Žuto brdo

Zvezdarsko brdo

Julino brdo

Kalemegdansko brdo

Kanarevo brdo

Labudovo brdo

Lekino brdo (Pašino brdo)

Lisasto brdo

Lozovičko brdo

Maleško brdo

Milićevo brdo

Mitrovo brdo

Moračko brdo

Nikino brdo

Orlovo brdo

Petlovo brdo

Stanovačko brdo

Starac-Vasino brdo

Stojčino brdo

Topčidersko brdo

Ćurtovo brdo

Izvor: http://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-lezi-na-30-brda-a-ovo-su-samo-neka-cija-su-imena-ostala-misterija/1v5xyq3

POJAS RUPA U PISCA DOLINI

Većina ljudi zna za Naska Linije, međutim postoji još jedna, manje poznata, neobjašnjiva misterija u Peruu, u blizini Pisco doline, u ravnici po imenu Cajamarkuila.

Naime, tamo leži hiljade i hiljade rupa veličine čoveka koje su uklesane u stene. Ove čude rupe koje se protežu na više kilometara preko brda i dolina su toliko dugo ovde da lokalno stanovništvo nema pojma ko ih je napravio niti zašto. Smešno je da niko nije imao predstavio šta je to dok nisu uslikani sa visine…

Arheolozi veruju da je to ustvari iskopina za skladištenje žitarica…postavlja se pitanje zašto da se muče i troše vreme i ogroman trud za tako nešto. Zatim su rekli „pa dobro, možda su to onda grobnice?“ Ali problem je što ni u jednoj rupi nema ničeg, ni kostiju, nakita, artifakta, zabeleški…

Rupe se razlikuju – neke su krute i savršeno precizne, neke su krive, u lukovima i oble, neke su duboke po 2 metara(6,7 fita), neke su samo plitke linije.
Do danas im se ne zna ni poreklo niti namena…

Postoje po osam rupa, i obuhvataju prečnik od 24 metara u širinu, i tako se ponavljaju marširajući, sve dok konačno ne nestanu u maglovitom masivnom Peruu.

Arheolozi kažu da one predstavljaju odbrambene položaje.

Dužina: oko 1.450 m Širina: oko 20 m Procenjeni broj rupa: 6.900 Geografska širina: 13 ° 42'55 .37 "Н Geografska dužina: 75 ° 52'28 .46 "Е
Dužina: oko 1.450 m
Širina: oko 20 m
Procenjeni broj rupa: 6.900

Nekoliko milja istočno od pojasa, satelitski snimci prikazuju strukturu koja podseća na ostatke nekog drevnog naselja (ove formacije ne izgledaju prirodno i ne postoji ništa slično u celoj oblasti).

Ove rupe su podsetila na geološka testiranja plemenitih metala izvršenih u Andima. Možda predstavljaju ostatak neke ogromne mašinerije koja je tu došla da vrši iskopine? Naska dolina predstavlja brošuru planete zemlje. Ako bi neko želeo da sazna šta se sve nalazi na zemlji, to je mesto na kojem će potražiti tu informaciju. Deluje kao da se neka mašina tu spustila i uzimala uzorke tla, i zatim odletela. Ako pogledate najviši deo severnog pojasa primetićete da se završava u neprirodno potamneloj oblasi (izgleda skoro kao ostatak neke eksplozije).

Podsećaju i na neku vrstu kodirane poruke – ukoliko se ceo pojas pogleda može da se uoči neka vrsta šablona i ponavljanja, kao da je neko želeo da napiše nešto nekome ko to može da vidi samo sa veliki visine.

Možda je ovaj pojas ustvari ostatak neke drevne civilizacije?…ili možda čak otisak o davnoj poseti, dokaz o delovanju nekog inteligentnog vanzemaljskog oblika života na našu planetu?

Izvor: http://www.arheo-amateri.rs/

PLAVE RUPE – PREDIVNA ČUDA PRIRODE

Različiti geološki oblici koji krase površinu našeg planeta Zemlje nastali su kao posljedica djelovanja vode, vjetra, temperature ili pak kao rezultat micanja i sudaranja velikih slojeva koji čine Zemljinu koru. Kombinacija ovih faktora ponekad rezultira pravim geološkim čudima koja oduzimaju dah.

Plave rupe su udubine okruglog presjeka i strmih obronaka, a ime su dobile jer su vode u njima tamno plave boje za razliku od voda u okolnim plićacima. Cirkulacija voda u njima je slaba pa su na većim dubinama uglavnom anoksične. Negostoljubive su za život većine morskih stvorenja, ali su pogodna staništa brojnih bakterija. Tamno plavu boju u njima stvaraju visoka prozirnost vode i bijeli karbonatni pijesak na dnu. Naime, plava boja je najizdržljiviji dio spektra – dok se ostale, crvena, žuta i zelena, na proputovanju kroz vodu apsorbiraju, plava uspijeva stići do bijelog dna i reflektirati se nazad.

Najdublja tzv. Deanova plava rupa na Bahamima duboka je 202 metra. Ostale su uglavnom upola pliće. Promjer površinskog otvora kreće im se većinom od 25 do 35 metara, a najveći ima Velika plava rupa na Belizeu – 300 metara.

Velika plava rupa formirana je kao vapnenački špiljski sustav u posljednjem glacijalnom razdoblju kada je razina mora bila znatno niža. Kada se razina oceana počela povećavati, špilja je potopljena, a krov se urušio.

Ovo mjesto poznatim je ućinio Jacques-Yves Cousteau kada je tu doša sa svojim brodom Claypso i proglasio “Plavu rupu” najboljim mjestom za ronjenje na svijetu.

NAROD HUNZA

11136657_885891184791655_1049125829847682400_nU dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.