PLAVE RUPE – PREDIVNA ČUDA PRIRODE

Različiti geološki oblici koji krase površinu našeg planeta Zemlje nastali su kao posljedica djelovanja vode, vjetra, temperature ili pak kao rezultat micanja i sudaranja velikih slojeva koji čine Zemljinu koru. Kombinacija ovih faktora ponekad rezultira pravim geološkim čudima koja oduzimaju dah.

Plave rupe su udubine okruglog presjeka i strmih obronaka, a ime su dobile jer su vode u njima tamno plave boje za razliku od voda u okolnim plićacima. Cirkulacija voda u njima je slaba pa su na većim dubinama uglavnom anoksične. Negostoljubive su za život većine morskih stvorenja, ali su pogodna staništa brojnih bakterija. Tamno plavu boju u njima stvaraju visoka prozirnost vode i bijeli karbonatni pijesak na dnu. Naime, plava boja je najizdržljiviji dio spektra – dok se ostale, crvena, žuta i zelena, na proputovanju kroz vodu apsorbiraju, plava uspijeva stići do bijelog dna i reflektirati se nazad.

Najdublja tzv. Deanova plava rupa na Bahamima duboka je 202 metra. Ostale su uglavnom upola pliće. Promjer površinskog otvora kreće im se većinom od 25 do 35 metara, a najveći ima Velika plava rupa na Belizeu – 300 metara.

Velika plava rupa formirana je kao vapnenački špiljski sustav u posljednjem glacijalnom razdoblju kada je razina mora bila znatno niža. Kada se razina oceana počela povećavati, špilja je potopljena, a krov se urušio.

Ovo mjesto poznatim je ućinio Jacques-Yves Cousteau kada je tu doša sa svojim brodom Claypso i proglasio “Plavu rupu” najboljim mjestom za ronjenje na svijetu.

NAROD HUNZA

11136657_885891184791655_1049125829847682400_nU dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.

FLATEYRI

12573819_1258111577536189_6419110750531482168_nFlateyri je malo ribarsko selo ispod planine Skollahvift na Islandu. Ovo selo je bilo glavni centar kitolova centar u 19. veku.  Poznato je po velikom odbrambenom zidu u obliku slova A, koji štiti naselje od lavina. Inače, lavine su više puta zatrpavale kuće i odnosile ljudske živote pre nego što je ovaj zid izgrađen! Godine 1995. lavina je pogodila selo, uništavajući 29 domova i usmrtivši 20 ljudi.

JEZERO – LAC DE GAFSA

baignade-210714-1U sred suve pustinje, 25 km od grada Gafse, Tunižane je u avgustu prošle godine jednog jutra sačekalo neobično iznenađenje. Na površini od oko jednog hektara pojavilo se pravo jezero kristalno čiste vode, duboko 10 – 18 metara.

Istraživanja koja su sprovedena u međuvremenu otkrila su da je jezero nastalo kada je mali zemljotres polomio stenu koja je prekrivala vodenu ploču pod zemljom. Kroz pukotinu je izašlo nekoliko miliona kubika vode koja je napunila krater oivičen stenama i darovala pravo osveženje građanima Gafse tokom vrelih letnjih meseci.

Misteriozno jezero je ubrzo postalo velika atrakcija i omiljeno kupalište. Ipak, stručnjaci upozoravaju da plivanje u njemu može biti opasno. Zemljište i stene južnog Tunisa su bogati fosfatima, a okolina Gafse je centar eksploatacije fosfata još od 1886. godine. Jedinjenja fosfora se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva, pesticida, deterdženata, šibica, pa i hemijskog oružja, što ga čini prilično opasnim nemetalom. Pored toga, jedinjenja fosfora često sadrže radioaktivni talog, pa ukoliko je sastav jezera sličan sastavu zemljišta, što je vrlo verovatno, jezero bi moglo biti radioaktivno i kancerogeno.

Ubrzo nakon što je nastalo, jezero je promenilo boju od kristalno čiste do mutno zelene, što znači da se više ne puni svežom vodom i da u njemu cvetaju alge i množe se bakterije. Uprkos stalnim upozorenjima lokalnih vlasti, mnogi stanovnici Gafse ne odustaju od kupanja u njemu.

„Neki ga nazivaju čudom, dok drugi smatraju da je prokletstvo,” najbolje je ovu pojavu opisao tuniski novinar Lakhdar Souid.

DALLOL – NAJNIŽI AKTIVNI VULKAN

535099_1189633561066805_4049790305816406885_nDallol je vulkanski krater,  smešten u depresiji Danakila severoistočno od područja Erta Alea u Etiopiji. Ovaj krater je nastao u miocenu, a dovršen je freatskom erupcijom 1925. Ovo je najniži aktivni vulkan na planeti-koji je smešten 82 metara ispod nivoa mora. Dallol ima mnogo vrelih izvora i više gejzira. Ime ovom mestu dali su Afari, lokalni stanovnici i prevod bi bio – kiseli zeleni ribnjaci. Zemljište ima vrlo nizak ph 1 zahvaljujući oksidima sumpora i gvožđa.Prizor podseća na Jeloustonski nacionalni park i na dnu kratera postoji malo kratersko jezero.

Autor: Lidija Živanović

POSLJEDNJE PISMO NIKOLE TESLE MAJCI

post image

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovječanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Srijeda, 18. novembar…

Majko, pri pomisli na Tebe, osjećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osjećam da nisi dobro. Volio bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode . Sve ove godine moje službe čovječanstvu nisu mi donijele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao prije nego je svanulo jer sam ponovo čuo nešto što, već, duže, a kroz san, čujem u svojoj sobi.

Čuo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lijepu tužbalicu ili zov. Jutros sam otjerao san s očiju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum, izgubio. O ovom ne smijem pričati dr Lajonelu jer ni njemu više ne vjerujem. Čuo sam da je posjećivao gospodina Edisona prije dvije sedmice …

Četvrtak, 19. novembar…

Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u tijelu. Danas ću pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomjere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti kući, u Otadžbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svjestan i budan. Još sam razuman…

Petak, 20. novembar…

Nisam pisao u Ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, lično, svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomijerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv, sutra, spremni.

Ja sam odlučio da čovječanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovdje kao i kod kuće. Shvatio sam, sad, na kraju, da je čovječanstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne može sam promijeniti svijet. Ali onaj čudan glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s nečim transcedentalnim …

Subota, 21. novembar…

Draga Majko, sutra polazim u Jugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mom nalogu u Lučku kapetaniju i obezbjedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana, ili dvije nedelje, najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sjednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih već za čovječanstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svjetiljku i čekao da “moja” bežična struja dođe s turbina, osjetio da nisam ja tvorac ovog sveg.

Osjetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkrićem, nešto što je oduvijek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovječanstvu objasnim.

Umjesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponuđeno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam htio da je nađem. To ima veze s onom maurskom tužbalicom, siguran sam, sad…

Nedjelja, 22. novembar…

Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne možeš… Nek ti je lahka zemlja, Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram s viješću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još prije dvije godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sad su, evo, vidjeli da može, ali, opet je neće znati vijekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovječanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju.

Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad vjerujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek “Ti” i da tvoj život NIJE zauvijek prestao. Sad mi je i žao što nisam htio nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pjevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sjećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bijaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…

Nikola Tesla

Izvor: http://globalcir.com/vest/54

TEHNO-EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE OBNOVLЈIVIH IZVORA ENERGIJE I MOBILNIH ROBOTIZOVANIH SOLARNIH ELEKTRO-GENERATORA U POLЈOPRIVREDI

Početkom septembra 2015. godine započeta je realizacija terenskih aktivnosti vezanih za projekat Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Tehno-ekonomski aspekti primene obnovlјivih izvora energije i mobilnih robotizovanih solarnih elektro-generatora u polјoprivredi. 

Solarac_03Prvi ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora je izveden u ataru sela Glogonj (grad Pančevo), na aktivnostima navodnjavanja povrtarskih kultura u sistemu proizvodnje povrća na otvorenom i unutar zaštićenog proizvodnog prostora.
Solarac_10Tim istraživača sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) i Instituta Mihajlo Pupin (IMP) – centar za robotiku, u saradnji sa Udruženjem povrtara Glogonj, prethodno je izvršio pripremne aktivnosti, a u vezi sa odabirom odgovarajućih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, koja bi učestvovala u realizaciji planiranih projektnih zadataka. Odabrana su gazdinstva Koste Trebješanina i Gerasima Dodevskog, obzirom da su raspolagala adekvatnom lokacijom njivskog i plasteničkog kompleksa, zadovoljavajućim sistemom i pristupom vodi za navodnjavanje, te zamašnim iskustvom i primenom savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji odabranih povrtarskih kultura (kupusa i paradajza). Tokom nekoliko nedelja, u skladu sa vremenskim uslovima i potrebama povrtarskih kultura za vodom, u više navrata je izvršeno direktno testiranje tehničkog kapaciteta uređaja, uz upoređenje njegovih radnih karakteristika sa karakteristikama na gazdinstvu do sada korišćenih pogonskih uređaja (dizel i benzinskih motora) u sastavu sistema za navodnjavanje. Po završetku terenskog testiranja uređaja u ataru sela Glogonj, dana 1.10.2015. godine, u periodu od 13-15 časova, pred oko 30 zainteresovanih osoba, održana je konferencija za medije na samoj parceli gazdinstva Gerasima Dodevskog, na kojoj su prethodnih dana i vršena testiranja. Istog dana, u periodu od 19-21 časa, u svečanoj sali restorana „Grand“ u centru sela Glogonj, pred širokim auditorijumom sačinjenom od predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, samouprave grada Pančeva i naseljenog mesta Glogonj (saveta mesne zajednice, udruženja povrtara, udruženja ratara i udruženja žena), PSSS Padinska Skela, naučnih institucija, privrednih subjekata, poljoprivrednih proizvođača i drugih zainteresovanih lica (preko 50 zvanica), organizovana je javna demonstracija uređaja uz prateću prezentaciju dosada dobijenih rezultata. Pomenuta radionica, kao i prethodne terenske aktivnosti u nekoliko navrata, propraćena je prisustvom predstavnika pisanih i TV medija. Naredni ciklus testiranja Mobilnog robotizovanog solarnog elektro-generatora će se obaviti na teritoriji grada Beograda (Veliko Selo), tokom oktobra meseca 2015. godine.

Izvor: http://www.iep.bg.ac.rs/