SASTAV MINERALNIH MATERIJA U VOĆU

Voće	Kalijum mg/100g	Natrujim mg/100g	Kalcijum mg/100g	Magnezijum mg/100g
Breskva	370	29	22	17
Crna ribizla	355	35	38	29
Grožđe	257	28	33	20
Jabuka	243	28	18	8
Jagoda	163	20	41	20
Kajsija	303	32	30	19
Kruška	160	17	20	13
Kupina	266	28	20	11
Malina	228	15	45	24
Šljiva	210	19	27	19
Višnja	250	24	37	24

Rezultati autora: MPG71

SADRŽAJ ŠEĆERA I KISELINA U VOĆU

Vrsta voća	Invertni šećera %	Saharoza %	Ukupni šećer %	Ukupne kiseline %	pH	Koeficijent slasti šeć/kis.
Jabuka	6,8	2,1	6,6-15,5	0,4-0,8	3,6	9-28
Kruška	8,1	1,9	8,3-15,4	0,2-0,5	4,0	23-42
Dunja	7,2	0,9	5,8-12,5	0,6-1,0	3,3	9-18
Kajsija	4,1	2,2	6,4-12,6	0,6-1,1	3,4	4-15
Breskva	3,5	4,2	5,0-12,0	0,5-0,7	3,6	9-16
Šljiva	8,2	1,8	7,0-15,5	0,5-0,7	3,6	6-28
Višnja	7,8	0,6	6,9-12,5	0,8-1,9	3,3	3-8
Trešnja	8,4	0,4	4,7-11,5	0,3-0,6	3,9	11-25
Malina	4,5	0,2	4,7-9,5	0,8-2,0	3,4	3-5
Kupina	6,2	0,9	6,0-9,0	0,80	3,5	6-8
Jagoda	3,8	1,7	4,5-7,8	0,50	3,5	4-10
Grožđe	20,5	/	15-25	0,5-0,9	3,5	18-50
Limun	3,1	0,3	1,5-4,0	3-7	2,5	0,3-0,9
Narandža	5,8	3,9	5,6-13,5	0,7-1,2	3,4	8-17
Borovnica	4-6,5	0,2-0,8	4,0-7,0	0,8-1,2	3,4	5-9
Crna ribizla	8,1	/	6,1-13,3	3,3	3,3	2-3

Izvor

Niketić-Aleksić, G.: Tehnologija voća i povrća, Beograd, 1988.

Uredio: MPG71

POLIFENOLI U VOĆU I GROŽĐU

Aronia (Aronia melanocarpa Michx) – Dominantni antocijani aronije su cianidin 3-galaktozid i cianidin 3-arabinozid . Koncentracija  flavonola  u  aroniji  prelazi  iznos  od 71 mg / g sveže mase.   Flavanon eriodictyol 7-o-β-glukuronid zajedno sa retkim flavonolom kvercetin 3-vicianosidom i kvercetin 3-robinobiosidom i drugim kvercetin glikozidima dokazani su u aroniji istraživanjima Slimestad i saradnika 2005.

Avokado (Persea americana Mill) – Avokado je tropsko voće, bogato u polifenolnim jedinjenjima kao što su:  kafena, hlorogenska, kumarinska kiselinu, zatim katehin, epikatehin.

Banana (Musa acuminata) – U ovom voćuje dokazano prisustvotanina, galne kiseline, katehin, antocijanin-3-rutinozida, cianidin-3-rutinozida, petunidin-3-rutinozida, pelargonidin-3-rutinozida, peonidin-3-rutinozida i malvidin-3-rutinozida.

Borovnica (Vaccinium myrtillus L) – Borovnica je bogata u antocijanima, čija  količina varira od 300-600 mg/100g . Utiču na poboljšanje nutritivne vrednosti hrane sprečavanjem oksidaciju lipida i proteina prehrambenih proizvoda.

Brusnica (Vaccinium macrocarpa L) – Antocijani brusnice su: cianidin-3-gala tozid, cianidin-3-glucozid i cianidin-3-arabinozid. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su  prirodan antibiotik.

Crna ribizla (Ribes nigrum L.) – Crna ribizla  sadrži 1,253 do 6,166 μg/gukupnih antocijana. Dokazani pigmenti su: delfinidin-glucozid, delfinidin-rutinosid, cianidin-glucozid,cianidin-rutinozid.

Crvena narandža (Citrus sinensis, L) – Za vrste roda Citrus flavanoni su karakteristični polifenoli, prevenstveno hesperetin i naringineninu obliku glikozida.

Goji (Lycium barbarum L) – Goji sadrži bioflavonoide, antocijane, lutein . Prisustvo ovih komponenti i njihov odnos doveli su ovo voće na sam vrh ORAC skale (Oxygen Radical Absorbance Capacity – skala, koja meri antioksidativni kapacitet, odnosno antioksidativnu vrednost hrane). Prema toj skali goji bobice imaju 25 300 jedinica, a prvo sledeće voće, koje se inače smatra jakim antioksidantom, je nar sa „svega“ 12 500 jedinica.

Grožđe (Vitis viniferaL) – Crne sorte grožda predstavljaju bogat izvor flavonoida; oko 70% polifenola nalazi se u semenu, a oko 30%  u pokožici. Polifenoli identifikovani u groždu su: flavan-3-oli (katehin i epikatehin), procijanidini, tanini, flavonoli (kvercetin,miricetin), antocijanidini. Sadržaj antocijanina u grožđu kreće se od 12 do 30 mg/g.

Guava (Psidium guajava L) – Polifenolna jedinjenja guave su: sumorin-3-O-liksozid, morin-3-O-arabinosid, kvercetin, kvercetin-3-O-arabinosid, leukoantocijanidin, elaginska kiselina.

Kivi (Actinidia deliciosa A. Chev.) –  Rezultati istraživanja   su pokazali da je dominantno fenolno jedinjenje kivia  hidroksicimetna kiseline, zatim flavonoli  i flavan 3-Ol epicatechin.

Kupina (Rubus fruticosus agg.) – U ekstraktu kupine dokazani su sledeći antocijani: cijanidin-3-glukozid, cijanidin-3-galaktozid, cijanidin-3-arabinoza;  pelargonidin-3-glukozid;  cijanidin-3-ksiluloza;  malvidin-3-glukozid. Cijanidin-3-glukozid je dominantan pigment kod kupine.

Longan (Euphoria longana Lamk) – Longan je egzotično voće, koje sadrži polifenolna jedinjenja.Dominantna polifenolna jedinjenja su: galna i elaginska kiselina te elagintanin.

Malina () – Malina je nutritivno visoko vredna zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidanata. Antioksidativna aktivnost maline je za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od paradajza i 3 puta veća od kivija. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada polifenolima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelargonidin glikozid. Ova jedinjenja daju malini intenzivnu crvenu boju.

Mango (Mangifera indica L) – Prema rezulatatima istraživanjadominantni flavonoli manga su Q 3-galactozid (22.1 mg/kgs), Q 3-glucozid (16 mg/kg) i Q 3-arabinosid (5 mg/kg.)

Mangostin (Garcinia mangostana L) – Ovo je voće nazivano lekovitim voćem bogova. Mangostin sadrži veliku grupu ksantona, flavonoida sa jakim antioksidativnim delovanjem. Od 200 poznatih ksantona skoro 50 se nalaze u mangostinu. Glavni ksantoni ovoga voća su: alfa-, beta-, gama- i metoksi-beta mangostin. Kvantitativno dominantain je alfa-mangostin . Mangostin sadrži, pored ksantona,  i antocijane, stilbene i tanine. Koncentracija ukupnih antocijana u mangostinu je 25,9 do 63,9 mg/100g.

Maslina (Olea europaea) – Masline sadrže polifenole hidroksitirozol i kafenu kiselinu. HPLC metodom u maslinovom ulju je potvrđena prisutnost u malim koncentracijama hidrokisitirozila, tirozila, lignana. GC-MS metoda je dokazala prisutnost vanilinske kiseline, p-hidrokisbenzojeve, p-kumarinske, o-kumarinske kiseline.

Nar (Punica granatum L) – Sadrži elagintanin  3,3‘-di-O-metilelaginsku kiselinu, 3,3‘,4‘-tri-O– metilelaginsku kiselinu, fenetil-rutinozid. Novi dimerik galne kiseline, nazvan imenom humarain,  izolovan je iz stabljike kore nara.

Noni () – Plod voća noni spada u  grupu od 80 lekovitih biljaka, koje se danas smatraju medicinski najdelotvornijom biljnom grupom na planeti. Ovo tropsko voće sadrži bioflavonoide- katehin i epikatehin, tanine.

Papaja (Carica papaya  L) – Papaja sadrži  mircen, ocimen, felandren, terpinen, a suvi list 0,25 mg/g  kafene kisline, 0,33 mg/g  p-kuumarinske kiseline i 0,11 mg/g  protokatehinske kiselinue. Koncentracija kempferola i kvercetina je  0,04 mg/g.

Šljiva (Prunus domestica L)- Boja pokožice ploda šljive može da bude od zeleno-žute, preko crveno-plave, različitih nijansi plave do plavo-ljubičaste. Nijanse plave, crveno-plave i plavoljubičaste boje uslovljene su vrstom i količinom antocijana. Danas je  jedan od ciljeva oplemenjivanja šljive stvaranje novih sorti sa plodovima tamnoplave pokožice. Šljive različitih sorti  sadrže cijanidin-3-glukozid i cijanidin-3-rutinozid, peonidin-3-glukozid i peonidin-3-rutinozid. Cevallos-Casals i sar., (2002) utvrdili su da se sadržaj antocijana u plodu 13 selekcija šljive kretao od 44,1 do 231,29 mg/100 gsvežeg mezokarpa, računato nacijanidin-3-glukozid.

Vinova loza list  (Vitis viniferaL) – Lišće vinove loze može se smatrati dobrim izvorom polifenolnih jedinjenja. Rezultati istraživanja potvrđuju da su i ekstrakti lišća vinove loze izuzetno bogati fenolnim jedinjenjima. HPLC analizom utvrđena je prisutnost flavonoida i stilbena. Među polifenolima iz grupe stilbena identifikovani su resveratrol monomeri (cis- i trans-resveratrol) i resveratrol derivati (astringin i piceid/isorhapontin).

Višnja (Prunus cerasus L) – Višnje su bogati izvor atocijana. Koncentracija ovih pigmenata zavisi od sorte, načina uzgoja, podneblja, klime i drugih faktora.

 Autor: MPG71

SADRŽAJ UKUPNIH FLAVONOLA U POJEDINIM VRSTAMA VOĆA

Voće	Koncentracija (mg/1kg)
Crna ribizla (Ribes nigrum Öjebyn)	115
Zelena ribizla (Ribes nigrum Vertti)	32
Crvena ribizla (Ribes × pallidum Red Dutch)	9
Bela ribizla (Ribes x pallidum White Dutch)	7
Ogrozd žuti (Ribes uva-crispa)	34
Ogrozd cveni (Ribes uva-crispa)	41
Borovnica močvarna  (Vaccinium uliginosum -wild)	184
Crvena ribizla (Vaccinium vitis-idaea -wild)	74, 146
Brusnica  (Vaccinium oxycoccos -wild)	157, 263
Borovnica  (Vaccinium myrtillus -wild)	43, 51
Borovnica severna (Vaccinium corymbosum Northblue)	40
Jagoda  (Fragaria × ananassa Senga Sengana)	15
Jagoda Jonsok  (Fragaria × ananassa Jonsok)	12
Aronija (Aronia mitschurinii Viking)	89
Oskoruša (Sorbus aucuparia -wild)	63
Oskoruša slatka (Grataegosorbus mitschurinii Granatnaja)	85
Malina (Rubus idaeus Ottawa)	8
Malina Muskoka  (Rubus idaeus Muskoka)	8
Malina divlja (Rubus idaeus-wild)	6
Močvarna malina (Rubus chamaemorus-wild)	6, 6
Kupina Severna (Rubus arcticus Pima and Mespi)	31

Izvor
1.    Hakkinen SH, Karenlampi SO, Heinonen IM, Mykkanen HM,  Torronen AR., Content of the flavonols quercetin, myricetin, and   kaempferol in 25 edible berries, J Agric Food Chem 1999, (6):2274-9.

Autor: MPG71

            

 

 

 

 

 

 

PROIZVODNJA I PROMET MALINA – SRBIJA

Malina je pravi srpski brend. Proizvodnja maline u Srbiji je okosnica ruralnog razvoja u pojedinim područjima. Preko 200.000 stanovnika Srbije se bavi proizvodnjom ovoga voća uključujući i sezonske radnike.

U Srbiji proizvodnja malina varira od 65.000 do 100.000 t. Na evropskom tržištu ponuda malina se povećava. Pored Rusije, Poljska i Čile su veliki proizvođači malina, pa sve više konkurišu malinarima u Srbiji. Najveća proizvodnja malina u Evropi poslednjih godina bila je u Poljskoj u kojoj se ovo voće gaji na 17.000 ha. Malina se u Srbiji gaji na 15.000 ha godišnje pa po ovoj proizvodnji zauzima drugo mesto u Evropi. Oko 95% roda maline izvozi se iz Srbije na evropsko tržište.

Malina se, uglavnom, izvozi u zamrznutom stanju. Kada bi se ostvario izvoz u svežem stanju, mogla bi da dostigne i dva do tri puta višu cenu. Kada bi u našoj zemlji imali veći broj modernih hladnjača sa kontrolisanom atmosferom, mogao bi se inostranim kupcima ponuditi znatno kvalitetniji plod. Osim toga, cilj organizacije malinara u Srbiji je da se izmenom sortimenta produži period sazrevanja malina na šest meseci, kako bi duže mogla da se nudi u svežem stanju. Ovo se može postići proizvodnjom u plastenicima, što zahteva značajna ulaganja.

Čile, kao jedan od konkurenata u proizvodnji maline, izvozi čak 25% maline u svežem stanju i to van sezone. Stoga i Srbija treba da  primeni u najskorije vreme savremene agrotehničke mere, da gaji maline i na većoj nadmorskoj visini i da proširi i, uslovima zemljišta i klime, prilagodi sortiment maline. U svetu je od 2000. godine do danas stvoreno više od 30 sorti maline, a u Srbiji se na 90% površina gaji sorta vilamet.

Ariljsko-srpska malina je u svetu sinonim kvaliteta. Srpska malina je cenjena širom sveta. Dosadašnja istraživanja pokazala su da plodovi ovog voća imaju citostatičko dejstvo, prvenstveno zbog sadržaja elaginske kiseline, koja je skoncentrisana u semenkama. Prerađeno seme dostiže cenu od 250 do 2.500 dolara o kilogramu.

Potrošnja maline u našoj zemlji je oko 900 g po glavi stanovnika, a najveći svetski potrošači, Nemačka i Francuska, konzumiraju oko 10 kilograma godišnje.

Najveći deo proizvodnje naše maline se izvozi i on donosi godišnji devizni prihod između 100 i do 200 miliona dolara.

Potrebno je promovisati proizvodnju maline u Srbiji kao značajnu meru ruralnog razvoja, ali i osavremeniti finalizaciju proizvodnje ovog bobičastog voća u cilju plasmana gotovih proizvoda na evropsko tržište, čime će se ostvarivati i veći devizni priliv.

Autor: MPG71