Ruska poslovica
Skupom kapom
ne može se prikriti
siromaštvo u glavi.
Monthly Archives: oktobar 2014
VRATOLOMNE STEPENICE
Stairs Above the Sea, Spain
Canyon Steps, Ekvador
Engleska
Haiku, Havaji
Moses Bridge Stairs,Nizozemska
Nemačka
Schlossberg Stairs, Austrija
Kina
25 zadivljujućih fotografija retkih pečuraka
Pečurke su u našem narodu podeljene na one koje volimo, jestive i omrznute, odnosno otrovne. Ipak ta podela je suviše prosta, bar što se tiče ljubitelja prirode, pa samim tim i pečuraka. Njihov čudesni svet obeležen je i na ovih 25 fenomenalnih fotografija koje prikazuju njihovu čar. Pečurke su u svakom slučaju najrasprostranjeniji živi organizam na planeti, sa gomilom vrsta i podvrsta. Ovde su prikazane u svoj svojoj lepoti, zato uživajte.
1. Lycoperdon (Puhare)
2.Marasmius Haematocephalus
3. Mycena Chlorophos
4. Rhodotus Palmatus
5. Amethyst Deceiver
6. Schizophyllum Commune
7. Panus Fasciatus
8. Phallus Indusiatus
9. Clathrus Ruber
10. Oudemansiella mucida (Porculanska pečurka)
11. Lepiota
12. Pezizales (Babino uvo)
13. Hydnellum Peckii
14. Coprinus Comatus
15. Cyathus Striatus
16. Leratiomyces
17. Favolaschia Calocera
18. Aseroe Rubra
19. Geastrum Minimum
20. Morchella Esculenta
21. Chorioactis
22. Crepidotus
23. Sitne zlatne pečurke
25. Pečurke i puževi
25. Puhara u akciji
DEVICA POD VELOM
Ova skulptura: „Devica pod velom“ je najimpresivnija! Efekat prozirnosti je savršen i delo je italijanskog umetnika iz XIX veka, Giovanni Strazza.
Zamislite ogromnu teškoću oblikovanja vela na licu od mermera, koji spada među najtvrđe materijale na Zemlji. Mermer ima tvrdoću 3 prema skali Friedrich Mohs-a.
Ova skulptura isklesana je iz jednog jedinog komada i ništa nije dodano.
OBJAŠNJAVANJE
Paulo Coelho
Ne objašnjavaj!
Tvojim prijateljima to ne treba, a neprijatelji ti neće verovati!
Глобалистичка глоба – порез на сунце
Светски политичари пуни су фраза о борби против глобалног загревања и еколошким, обновљивим изворима енергије (уместо загађивача попут угља, нафте, гаса, дрва…). Енергија ветра, сунца, воде – све је то (на речима) оно што треба развијати.
Међутим, на делу – ствари и не стоје тако, поготово када је у питању Европска унија. Сетимо се недавног случаја словеначког пензионера Јожеа Прапера. Он је на кров породичне куће поставио малу соларну електрану и – зато ће морати да врати новац који је примао последње три године. Наиме, током те три године он је производио струју, чиме је задовољавао половину кућних потреба за енергијом. Овај пензионисани електроинжењер из Вузенице изјавио је да се нада да ће правладати разум и да му пензија ипак неће бити одузета и објашњава да га нико није обавестио да се власници мини електрана законом третирају као „мали предузетници”, „што је неспојиво са статусом пензионера”.
Добра намера да промовише…
Pogledaj originalni članak 388 more words
Jelovnik iz kamenog doba
Onda kad ljudi nisu imali ništa, imali su zdravu prehranu. Spiljski ljudi jeli su mnogo bolju hranu nego što vam danas može savjetovati i najbolji stručnjak za dijetu. Pročitajte kako je izgledao njihov meni.
Koja je prehrana najbolja? Ona koju su jeli naši davni preci, ljudi iz kamenog doba, koji su živjeli prije 40 tisuća godina. To su otkrili znanstvenici koji su istraživali prehrambene navike spiljskih ljudi. James Neel, istaknuti genetičar na Sveučilištu Michigan, tvrdi kako bismo trebali promijeniti svoju prehranu da bude u skladu s našim genima, umjesto da koristimo genetski modificiranu hranu kako bismo izbjegli “bolestima civilizacije”.
Koliko smo se udaljili od prehrane svojih predaka?
Ako ne idete na tržnicu i živite u gradu, 55% vaše prehrane sadrži “novu hranu”, koja je “izmišljena” nakon industrijske revolucije. Današnja lepeza prehrane – od hamburgera do raznih “uravnoteženih” dijeta – vrlo se razlikuje od prehrane naših predaka po izgledu i po sadržaju. Na primjer, danas jedemo manje vitamina i minerala, a unos masnih kiselina je znatno drukčiji od nekadašnjeg.
Voće i proteini
Spiljski ljudi su polovicu potrebnih kalorija dobivali iz ugljikohidrata, uglavnom iz voća i povrća, a rijetko iz žitarica. Danas jedemo ugljikohidrate uglavnom u šećeru i sladilima, te u proizvodima koji su napravljeni od rafiniranog brašna, što znači da nemaju osnovne aminokiseline i masne kiseline, vitamine i minerale.
Ljudi u kamenom dobu jeli su triput više voća i povrća nego mi, i to vrlo raznolike vrste, uključujući i razne mahunarke, orahe i lješnjake. Danas to izgleda nevjerojatno, ali takva hrana im je davala 65% kalorija i 100 grama vlakana na dan, što je pet puta više nego što čovjek jede danas. Također su dobivali vitamine, minerale i antioksidanse u količinama koje se danas mogu dobiti samo kroz pilule. Uostalom, moderna medicina je dokazala da ljudi koji jedu mnogo voća i povrća imaju veće šanse da ne obole od raznih bolesti.
Što se tiče proteina, naši davni preci jeli su 35% kalorija u obliku proteina, što je dvaput ili triput više nego što se preporučuje danas. Dobivali su proteine iz divljači i ribe, kao i iz biljaka. Spiljski ljudi su također u sebe svakodnevno unosili velike količine kolesterola (480 mg), ali imali su mnogo manje kolesterola u krvi nego današnji prosječni Hrvat. Postoje dva razloga za to.
Mršavi lovci
Prvo, kad se životinje pripitome, u njima poraste razina zasićenih masnoća i mijenja se omjer masnih kiselina omega-6 i omega-3. Kakvi su to omjeri? Konkretno govoreći, većina današnjih ljudi kroz hranu uzima 11 puta više masnih kiselina omega-6 nego omega-3, dakle u omjeru od 11:1. Idealan omjer te dvije kiseline, koji su naši preci imali, bio bi negdje između 1:1 i 4:1. To znači da su spiljski ljudi uzimali mnogo više omega-3, kao što bismo trebali i mi.
Drugo, u kamenom dobu ljudi su svaki dan morali uloviti nešto za jelo. S obzirom da su koristili samo koplja, sjekire i strijele, lov je sigurno bio naporan kao najteži sportovi, pa su na taj način redovito vježbali, što znači da su trošili masnoće i tako snižavali razinu kolesterola.
Posebno je velika razlika u potrošnji natrija i kalija. U prosjeku, svatko od nas pojede oko 4.000 miligrama natrija na dan, ali manje od 10% tog natrija dobijemo prirodno kroz hranu. Ostatak se nakupi kroz obradu hrane, kuhanje i začine. Kalija dobijemo mnogo manje, sigurno ne više od 3.000 mg dnevno.
Tijelo je još u kamenom dobu
S druge strane, spiljski ljudi su jeli samo 600 mg natrija dnevno, ali zato 7.000 mg kalija. To pokazuje da su naša tijela još uvijek “naštimana” na kameno doba. Naime, natrij je nekad bio rijedak, a kalija je bilo na bacanje, pa je ljudsko tijelo bilo prilagođeno tako da zadržava natrij i izbacuje kalij. U današnjem svijetu je situacija obrnuta: postoji mnogo natrija a malo kalija. Međutim, naše tijelo se nije promijenilo – i dalje zadržava natrij i izbacuje kalij.
Nakon što smo sve ovo rekli, ne želimo da ispadne kao da je kameno doba bilo raj na zemlji. Moderni čovjek živi mnogo duže od prosječnog spiljskog čovjeka. U kamenom dobu je ogroman broj ljudi umirao u mladosti zbog ozljeda, infekcija i problema prilikom rađanja. Danas živimo duže uglavnom zbog bolje higijene i medicine. Idealno rješenje za zdrav život: budite čisti kao moderan čovjek, a hranite se kao spiljski čovjek.
Prehrana nekad i sad
Ovdje možete vidjeti što je čovjek jeo u kameno doba i što jede danas. Današnja je prehrana prilično jadna. Ako se držite omjera prehrane iz kamenog doba, bit ćete mnogo zdraviji i nimalo “primitivniji”!
Kameno doba
- 65% – voće, povrće, orasi i lješnjaci, mahunarke, med
- 35% – divljač, jaja divljači, školjke i rakovi
Moderno doba
- 55% – “nova” hrana, prerađene žitarice, mlijeko i mliječni proizvodi, šećer, sladila, prerađene masnoće, alkohol
- 28% – masno meso, perad, jaja, riba, školjke
- 17% – voće, povrće, mahunarke, orasi i lješnjaci.
Preuzeto sa altertv.org
agroekonomija 