POSLJEDNJE PISMO NIKOLE TESLE MAJCI

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovječanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Srijeda, 18. novembar…

Majko, pri pomisli na Tebe, osjećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osjećam da nisi dobro. Volio bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode . Sve ove godine moje službe čovječanstvu nisu mi donijele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao prije nego je svanulo jer sam ponovo čuo nešto što, već, duže, a kroz san, čujem u svojoj sobi.

Čuo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lijepu tužbalicu ili zov. Jutros sam otjerao san s očiju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum, izgubio. O ovom ne smijem pričati dr Lajonelu jer ni njemu više ne vjerujem. Čuo sam da je posjećivao gospodina Edisona prije dvije sedmice …

Četvrtak, 19. novembar…

Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u tijelu. Danas ću pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomjere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti kući, u Otadžbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svjestan i budan. Još sam razuman…

Petak, 20. novembar…

Nisam pisao u Ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, lično, svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomijerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv, sutra, spremni.

Ja sam odlučio da čovječanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovdje kao i kod kuće. Shvatio sam, sad, na kraju, da je čovječanstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne može sam promijeniti svijet. Ali onaj čudan glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s nečim transcedentalnim …

Subota, 21. novembar…

Draga Majko, sutra polazim u Jugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mom nalogu u Lučku kapetaniju i obezbjedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana, ili dvije nedelje, najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sjednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih već za čovječanstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svjetiljku i čekao da “moja” bežična struja dođe s turbina, osjetio da nisam ja tvorac ovog sveg.

Osjetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkrićem, nešto što je oduvijek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovječanstvu objasnim.

Umjesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponuđeno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam htio da je nađem. To ima veze s onom maurskom tužbalicom, siguran sam, sad…

Nedjelja, 22. novembar…

Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne možeš… Nek ti je lahka zemlja, Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram s viješću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još prije dvije godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sad su, evo, vidjeli da može, ali, opet je neće znati vijekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovječanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju.

Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad vjerujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek “Ti” i da tvoj život NIJE zauvijek prestao. Sad mi je i žao što nisam htio nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pjevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sjećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bijaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…

Nikola Tesla

Izvor: http://globalcir.com/vest/54

NIKOLA TESLA-NENADMAŠAN GENIJE

Tesla je prvi uočio (za sve svetske naučnike to je tada, 1890. godine, bila “puka fantazija”), da je elektromagnetska ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život: “Ali, kad se čovek kreće po opasnim poljima može izgubiti dragocenu energiju ili je dobiti previše.”.

Ceo vek će proći od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata vršenih od 1992. nesumjivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi inteziteta jačeg ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodni ritam (po principu rezonancije) i ona ubrzava ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire ili se nekontrolisano deli.

Struja i elektricitet koliko može koristiti čoveku toliko mu mogu i odmoći. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/92. godine projektovao i izradio više svojih električnih oscilatora visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije sa 5-10000 treptaja u sekundi), koju napaja transformator od više desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora se nalazi varničar – dve blisko razmaknute kuglice. Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolubija koledžu u Njujorku 20. maja 1891. godine.

Profesor Monel ovako je u svojoj knjizi opisao ovo Teslino nezaboravno predavanje: “Te majske noći 1891.g. Nikola Tesla, Srbin, mlad i entuzijasta sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke… Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja, Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi, po svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje, dovela predavanje do kraja, jer bi dragi predavač bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce, prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricitetu i krštena imenom visoke frekvencije. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u celome svetu.”

JEDNA DIVNA IZJAVA NIKOLE TESLE

 

 

 

„Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovjek i zvijezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svjetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovek i sаm počne dа stvаrа nove i drugаčije odnose u svijetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz Svemira; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misаono i osećаjno biće, kаo što su to biljke, zvijeri i čovjek. Zvijezdа kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo oveć obuzeti sobom rаzumjeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.“

NIKOLA TESLA PREDLOŽEN ZA SVECA

Sinodu Srpske pravoslavne crkve i patrijarhu Irineju upućen je predlog Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da se Nikola Tesla proglasi za sveca.

“Obožavanje Nikole Tesle je podignuto u nebeske visine i zato njegovi mladi obožavaoci širom sveta predlažu da on Srbin bude proglašen za sveca. Ovaj predlog potpisalo je nekoliko stotina teslijanaca i on je upućen SPC-u”, kaže Mirna Momčičević, portparol Tesline naučne fondacije.

Podrška ovom predlogu dostavljena je iz Brazila,  Australije, Kanade, Novog Zelanda, Holandije, Austrije, Francuske, SAD i  Srbije.

Genijalni srpski naučnik Nikola Tesla je danas jedna od najpopularnijih ličnosti na svetu. OPRAVDANO!

PЕЗУЛТАТИ НАУЧНOГ РАДA МАРИЈE КИРИ / SCIENTIFIC RESULTS OF MARIE CURIE

• Године 1903. године Марија је постала прва жена у историји,  која је добила титулу доктора физике.
• Исте године добила је и Нобелову награду из физике за научна достигнућа у испитивању радиоактивности.
• Године 1906. Марија је постала прва жена професор на Сорбони.
• Kрајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду из хемије за издвајање елементарног радона.

Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена, штo довoљно гoвopи o Францускoj академији наука.

MARIJA KIRI – OTISCI NJENIH PRSTIJU SVETLE U MRAKU

Štetni efekti radiokakivnog zračenja nisu bili poznati u doba slavne poljske naučnice Marije Kiri (1867 – 1934).

Ona je radioaktivne izotope držala u džepovima svoje odeće i fiokama. Dodirivla ih je golim rukama kao i sveske u koje je zapisivala svoja zapažanja i otkrića. Radijum, koji je otkrila kao i polonijum zajedno sa svojim mužem Pjerom, je milion puta radioaktivniji od uranijuma. Osim toga, preteći svetli u mraku kao što i danas svetle otisci Marije Kiri na njenim sveskama, koje se čuvaju u kutijama obloženim debelim slojem olova.

 

SRBIJA JE PRVI I JEDINI PUT UGOSTILA NIKOLU TESLU PRE 120 GODINA…

Najveći genije čovečanstva Nikola Tesla boravio je samo jednom u Srbiji.

Navodim samo deo teksta, koji opisuje njegov boravak u Beogradu:

„Ali, veče je dostiglo vrhunac tek kada je ustao naš omiljeni lekar i pesnik, tada seda starina, Jovan Jovanović Zmaj. On je pozdravio milog gosta pesmom POZDRAV NIKOLI TESLI(ovde), koju je sam izrecitovao. Ganut do suza Tesla mu je, još dok je Zmaj čitao svoje strofe, prišao i poljubio mu ruku. Proslavljeni naučnik je potom rekao sledeće objašnjavajući ovaj svoj gest: “Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti. Čini mi se da će to biti značajnije za Srpstvo nego i moji radovi na polju elektriciteta.”

Ceo, veoma interesantan tekst možete pročitati na sajtu: http://tamoiovde.wordpress.com/http

NIKOLA TESLA

Uverena sam da smo daleko od toga da u potpunosti shvatimo neizmernu veličinu i genijalnost Nikole Tesle. Jedna od njegovih izjava ukazuje na to:

„Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.“

AJNŠTAJN PROPAGANDNI MIT, MILEVA BILA GENIJE

Rasplamsana polemika: Da li je Ajnštajn bio naučni genije ili genijalni manipulator. Istoričarka Anastasija tvrdi da je delo Mileve Marić nagrađeno Nobelom.

AJNŠTAJN je bio veštiji zavodnik nego fizičar, a njegova prva supruga Mileva Marić je bila pravi “genije iz senke” čije je delo u stvari nagrađeno Nobelovom nagradom. Ovo je tvrdo ubeđenje norveške istoričarke mr Anastasije Hajdi Larvol, čije je predavanje “Relativnost jedne ljubavi” održano nedavno na “Kolarcu”, ponovo rasplamsalo polemiku o tome da li je Ajnštajn bio naučni genije ili genijalni manipulator.

Njeno mišljenje je da su se Albert i Mileva dogovorili da zajedničkim radom i znanjem stvaraju naučne radove i tako kreiraju i promovišu jednog genijalnog naučnika i univerzitetskog profesora, koji će zarađivati za celu porodicu. Taj genije je za javnost do sada bio samo Ajnštajn.

– Privatna istorija Alberta i Mileve prošla je mnogo cenzura da bi se održao mit o Ajnštajnu, koji je marketinško-politički proizvod. Taj mit se brani po svaku cenu i zbog njegovog očuvanja je fondacija “Albert Ajnštajn” zabranila objavljivanje ljubavne prepiske Alberta i Mileve.

Mali deo objavljen je 1987, a ostatak je odnet u Jerusalim i tek od 2006. otvoren je za javno istraživanje, ali samo delimično – kaže Anastasija Hajdi Larvol.

Film od pisama je tamna strana veze Alberta i Mileve prikazana je u dokumentarnom filmu “Mala moja veštice” u kome je Anastasija Hajdi Larvol njihovu ljubavnu prepisku pretvorila u dijalog. Film je 2009. prikazan na komemorativnoj sednici u Cirihu, kad se država posle 36 godina setila Mileve Marić, platila zakupninu njenog grobnog mesta i obnovila nadgrobni spomenik.

Upravo ta pisma, tvrdi istoričarka, potvrđuju da je Mileva bila briljantan naučni um, a Albert drzak manipulator.

– Ajnštajnova pisma počinju ljubavničkim cvrkutanjem, a obavezno završavaju postavljanjem zadataka čije rešenje traži od Mileve! Zato su čak i njena malobrojna dostupna pisma nekompletna, jer je cenzura iz njih izbacila matematičke proračune i naučne instrukcije koje je slala Albertu. Milevina pokornost prema Ajnštajnu ne može se razumeti bez poznavanja vremena kad se njihova veza razvijala. Tada žene nisu imale samostalnu profesionalnu karijeru, naučnim istraživanjima su se tada bavile ukupno tri žene u Evropi.

Albert je tokom studija imao prosečne ocene, navodi naša sagovornica. Diplomirao je kao najgori u grupi i nije uživao nikakav ugled profesora. Milevu su još tokom studija na saradnju pozivali najznačajniji fizičari. Ona proučava fotoelektrični efekat na Univerzitetu u Hajdelbergu 1897-98. kod nobelovca prof. Filipa Lenarda, a zatim kod profesora Hermana Minkovskog četvorodimenzionalnu geometriju koja je matematička osnova teorije relativiteta. Upravo tim temama bave se radovi koji su proslavili Ajnštajna, a objavljeni su u vreme dok je bio činovnik u Birou za patente u Bernu.

Ajnštajnova autobiografija, koju je napisao pred smr,t još je pod embargom.
– U njoj o Milevi govori na drugačiji način nego za života, kad ju je ponižavao i pokušavao da je proglasi ludom – kaže Anastasija Hajdi Larvol (na slici).

– Proračune je pisala Mileva noću, kad uspava decu. Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe svedočio je da je u rukama imao originale tri najvažnija “Ajnštajnova” članka, koji su bili potpisani sa Ajnštajn – Mariti. Mariti je bila švajcarska verzija prezimena Marić, pod kojim je Mileva upisana u Gradski registar Kantona Cirih.

Ajnštajn je napustio Milevu čim je 1914. dobio mesto profesora u Berlinu i članstvo u pruskoj akademiji nauka. On obnavlja incestuoznu vezu i ženi se sa Elzom Ajnštajn.

– Albert po običaju izigrava sve dogovore, čak i sudsku odluku da Milevi preda novac od Nobelove nagrade. Ona sebe i decu izdržava davanjem časova matematike i klavira, a Albert novac šalje na kašičicu, iako mu je mlađi sin bio teško bolestan. Kad iziritirana Mileva 1925. traži da joj vrati originale znamenitih naučnih članaka i preti da će otkriti ko je njihov pravi autor, a Ajnštajn joj odgovara okrutnim pismom:

– Stvarno si me dobro nasmejala kada si počela da pretiš tvojim sećanjima. Zar ti zaista nikad makar na trenutak ne sine da niko ne bi ni pet para davao za tvoja lupetanja da čovek s kojim imaš posla nije ostvario nešto važno? Kada je neko niko i ništa, onda tu nema ništa više da se kaže, ali onda taj neko treba da bude skroman i da zaveže. Savetujem ti da postupiš tako.

Izvor: http: //www.novosti.rs

TESLA I BELA GOLUBICA

Tesla je godinama hranio i pazio  belu golubicu, koja mu je dolazila na prozor. Ljubav prema beloj golubici je od presudnog značaja za razumevanje njegove ličnost i njegovog dela.

Prema Teslinim rečima, jedne noći, dok je ležao u krevetu, rešavajući u tami naučne probleme, kroz otvoren prozor je doletela njegova bela golubica i stala na radni sto. Tesla je, kako kaže, znao da joj je potreban i da ona želi da mu saopšti nešto važno – da umire.

Slika Miše Jelića

„Kad je ona umrla, nešto je otišlo iz mog života. Do tad sam bio siguran da ću dovršiti svoje delo, bez obzira na ambicioznost, no kad je to nešto otišlo iz mog života, znao sam da je moj posao okončan“.

Kad je bela golubica uginula, Tesla je zamolio jednog prijatelja da je sahrani, ali se ubrzo predomislio  i zamolio ga da mu vratinjegovu ljubimicu. Predpostavlja se da je belu golubicu Tesla sahranio negde u svojoj blizini, da bi mogao da je često obilazi.

Uredio: MPG71