ČUDESNO DRVO – PAULOVNIJA

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.

pauvlovnija

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume», ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.

Željko Stanković
www.ekologija.rs

 

БАОБАБ

Баобаб   потиче са Мадагаскара, из Африке и са Блиског Истока. Od осам врста баобаба  шестje са Мадагаскара. Интересантан је по томе што прави резерве воде унутар стабла. Cтарост, коју може доживети баобаб, je неколико хиљада година.

Adansonia rubrostipa

Adansonia rubrostipa

Adansonia gregorii

Adansonia gregorii

Adansonia Grandidieri

Adansonia Grandidieri

Adansonia gibbosa

Adansonia gibbosa

ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ШУМАРСТВА U SRBIJI, 2007–2011.

 

Godina

Искоришћавање шума,

посечено дрво – бруто маса, хиљ. m3

Вештачко пошумљавање, ha
2007.

2215

10475

2008.

2578

3320

2009.

2574

2143

2010.

2668

2204

2011.

2806

2821

Izvor:  SGS, 2012.

ПОВРШИНЕ ПОД ШУМАМА

У свету шуме се простиру на око 4 милијарде ha, а то је око 30% укупне копнене површине Земље. Више од 50% укупне површине у свету под шумама налази се у пет земаља: Русији, Бразилу, Канади, САД  и Кини.

У Европи укупна површина под шумама износи око хиљаду милиона ха, од чега је осамсто милиона ha у Русији. У укупној површини Европе шуме и остале пошумљене површине учествују са 47%.

Области под шумама су у порасту у свим земљама Европе. Пошумљавају се некадашња пољопривредна земљишта ради дугорочног обезбеђивања дрвне масе за индустрију.

Шуме и остале пошумљене површине у Србији обухватају 1.984.513 ha, што је 25,6 %  њене површине. Подаци указују на значајно заостајање Србије у односу на просек Европе.

PAULOVNIJA (PAULOWNIA TOMENTOSA) – ČUDESO DRVO

Paulovnija je poreklom iz Kine. Ime je dobila po Ani Pavlovni, kćerki ruskoga cara Pavla I. Veruje se da je  paulovnija  najbrže drvo na svetu po brzini aastu. Godišnji prirast je oko 1m. Dostiže visinu od oko 25m, sa širinom krošnje od oko 10m. Listovi su neobično veliki, srcoliki, s dlačicama sa gornje strane. Koren je prilično jak i razgranat. Cveta u maju, pre listanja. Zato je drvo veoma dekorativno kada se na granama nalaze samo cvasti sa zvonastim, ljubičastim cvetovima. Čaure sa semenom sazrevaju u kasnu jesen i na drvetu ostaju sve do proleća. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra.

Paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Kine, Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Projekat pošumljavanja Kine ovim čudesnim drvetom  doveo je do povećanja proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanja erozije na oko 3 miliona hektara zemlje.

Danas postoji zasađena ogledna plantaža na severu Vojvodine u peskovitom tlu. Cilj je bio da se ispita i dokaže uspešan rast paulovnije i na lošem tlu u čemu se i uspelo.

Prema dosadašnjim saznanjima  ako se za useve stablima naprave zakloni od vetra i smanje njegovi  udari za 30%, povećava se  vlažnost oko 10%. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%.

Ogromno lišće paulovnije je odlična stočna hrana i đubrivo. Ako se na 1 ha  posadi 50 stabala ovoga čudesnog drveta, za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnog drvaeta.  Prema  rezultatima ispitivanja ako se od paulovnije naprave briketi, dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja.

 Uredio: MPG71

MANAGING PERMANENT GRASSLAND IN THE AIM OF SUSTAINABLE RURAL DEVELOPMENT OF CARPATHIAN REGION IN SERBIA

In the paper were analyzed areas, cadastral structure and yields of meadows and pastures, disposable livestock fund and demographic and investment potential in agriculture of Carpathian area in Serbia, which encompasses the territory of NP “Djerdap” and cadastral municipality (CM)  Golubac, CM Topolnica and part of CM Majdanpek,  in naturally hinterland of the park. Besides natural values preservation of NP “Djerdap” and ecologically valuable and sensitive localities in its hinterland, sustainable use of HNV meadow-pastoral land series makes a base for development of low intensity pastoral livestock breeding and processing and sale of got high-quality traditional meat and dairy products and thereby contributes to population density preservation, development of entrepreneurial ship and sustainable tourism, as well as regional development in the whole.

Due to protection and improvement of ecological, production-economic and scenery values of natural and semi-natural grassland is necessary to take special land reclamation measures, stipulated by the law and good agricultural practice, primarily by ensuring usual mowing or controlled grazing. Agro-ecological compensation for preservation of HNV grassland in good agro-ecological conditions and supporting measures to renewal and improvement of pastoral livestock breeding and improvement of processing and sale of traditional meat and dairy products have an important role in animation of agricultural producers, entrepreneurs and local community for more active engagement and investment in these areas.

Autori: Поповић Весна, Нада Мијајловић, Јонел Субић

FINANCIAL SUPPORT AND CROSS-BORDER COOPERATION

The financial support to development of multifunctional agriculture and sustainable tourism, except in authorized ministries, local communities can find in IPA supporting program to cross-border cooperation with Bulgaria. Serbia has numerous mutual interests and possibilities to cooperate with, in Stara planina region. Certain results were achieved within Euroregion „Danube 21“ and „Eurobalkans“, as well as within the SDC cross-border project „West Stara planina“ (Jelinčić, Đurović, 2009: 63-64).

GTZ-KWD and MAFWM support activities of woman organizations for ethno inheritance preservation, in the frame of project „Ethno-inheritance of Eastern Serbia“

The preservation of globally important eco-system of Stara planina area  is one of the project goals for Reforming Serbian agriculture in transition World Bank and GEF STAR Project.

A condition for efficient use of these assets is organized cooperation at the local level. The associations of producers, clusters and local action groups have a decisive role in it (Popović et.al, 2007: 818-821, Tomić et al., 2009: 8).

Izvori

1. Јелинчић Јадранка, С. Ђуровић, ур. (2009). Прекогранична сарадња, инструмент развоја. Фонд за отворено друштво, Центар за примењене европске студије, Београд

2.  Поповић Весна, Катић Бранко, Субић Јонел. (2007). „Очување руралних вредности у функцији повећања запослености жена и омладине у планинским подручјима Србије“. Међународни научни скуп Мултифункционална пољопривреда и рурални развој II – очување руралних вредностиi.  Тематски зборник – Друга књига. ИЕП, Београд, стр. 814-825

3.  Tomić, Danilo, Vesna Popović, Jonel Subić. (2009). „The Role of Agriculture in the Sustainable Territorial Development“. Bulletin, Economic Sciences Series, Vol. LXI, No. 3/2009. Publisher: Petroleum – Gas University of Ploieşti, Romania, p. 1-10

Autori: Vesna Popović, Marija Nikolić, Branko Katić