Deliblatska peščara
Биодиверзитет је свеукупна разноликост облика и функција биљног и животињског света, између врста, унутар различитих врста и екосистема. У циљу хармоничног саживота човека и природе, потребно је да се очува и одрживо користи биодиверзитет.
Заштита биодиверзитета подразумева очување и обнављање нарушених екосистема, природних станишта и свих врста флоре и фауне.
Одрживо коришћење представља рационално коришћење природних добара, које не проузрокује деградирање биодиверзитета, и одржавање оног степена потенцијала биодиверзитета, који одговара потребама садашњих и будућих генерација.
Генетички диверзитет подразумева разноликост живих врста на планети и генетичку информацију о свим врстама живих бића, које се одликују специфичним, јединственим генетским комбинацијама.
Специјски диверзитет представља укупан број органских врста у свим екосистема на планети од настанка живота.
Екосистемски диверзитет означава укупну разноврсност станишта и биоценоза и еколошких процеса у биосфери.
Биодиверзитет општине Панчево је нарушен под утицајем низа негативних фактора, пре свега, због индустријализације подручја. Природна вегетација је у великој мери деградирана под утицајем човека. Деградација природне вегетације довела је и до смањења броја и врста флоре и фауне. И поред тога, у овој регији постоје веома значајни екосистеми, јединствена природна станишта и биљне и животињске врсте. Значајни екосистеми су:
- Делиблатска пешчара;
- Парк природе Поњавица;
- Бара Пљоштина;
- Бара Дана;
- Бара Сита;
Као последња и највећа оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације, која је некада доминирала панонском низијом, Делиблатска пешчара је један од најважнијих центара биодиверзитета у Србији и Европи и најзначајније степско подручје код нас. Воде богате рибом и мрестилишта значајно су стециште и масовно зимовалиште птица водених станишта, због чега је Делиблатска пешчара 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица (IBA). Резерват представља јединствен научни полигон.
Еколошки значај природног добра Поњавица је у функцији очувања природних станишта биљних и животињских врста, како оних заштићених као природне реткости или са списка у Црвеној књизи Републике Србије, тако и осталих врста битних у ланцу исхране.
У екосистемима општине Панчево налазе се типичне врсте биљног и животињског света од којих су многе природне реткости значајне по међународним критеријумима. Богата флора и фауна обилује раритетима, реликтима, ендемима и субендемима.
Основне врсте дрвећа на територији општине су хибридне евроамеричке тополе, бела врба, амерички јасен, бела и црна топола, храст лужњак, брест и клека – једини самоникли четинар Панонске низије. Значајне биљне врсте су и: банатски божур, Панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и др. У мочварним и барским теренима јављају се трска, сита, рогоз, бели и жути локвањ и дрезга, док се на сувљој лесној заравни налазе: зубача, попонац, чичак, штир, горушица, маслачак и хајдучка трава.
Од крупне дивљачи у шумама се налазе: јелени, срне, дивље свиње, лисице, а ређе и вукови, а од ситнијих животиња: јазавац, хрчак, видра, бизамски пацов-нутрија, зец, твор, кртица, јеж и др.
Међу реткостима фауне истичу се врсте са степских станишта: пустињски мрави, мрављи лав, степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор и др.
Регистроване врсте птица су: банатски соко, орао крсташ, јастреб, кобац, еја, мрка луња, сива врана, мали корморан, јаребица, препелица, као и колоније гачаца, врабаца, ластавица брегуница, чворака, детлића и др. те бројне барске птице: дивље патке, гуске, беле и црне роде, гњурци, сиве, беле и жуте чапље, фазани, ибис и др.
У рекама се налазе: шаран, смуђ, сом, штука, бела риба и др. Обиље инсеката и других ситних животиња пружа богату храну за жабе, змије, корњаче, шкољке, пужеве и др.
Autor: MPG71
U naučnom časopisu „Nejčer” objavljeni su rezultati istraživanja, koji su pokazali da flora i fauna, koje nestaju, često predstavljaju barijeru za razvoj zaraznih bolesti.
agroekonomija 