LEPOTA

Užitak za uši i oči – Ofra Haza.

Advertisements

GRAD MARINALEDA – RAJ NA ZEMLJI

DA LI BI POŽELELI DA ŽIVITE U OVOM GRADIĆU?

Marinaleda je mali grad u Andaluziji, na samom jugu Španije. Iako i sam geografski položaj ovaj gradić stavlja na listu poželjnih destinacija za život, ono što ga zaista čini posebnim jeste činjenica da ovde nema policije ni kriminala, plate iznose oko 1.200 evra, dok stanarina iznosi svega 15 evra.

1_marinaleda

Na površini od 25 kvadratnih kilometara, Marinaleda ima oko 2.700 stanovnika, a svojim političkim uređenjem, zbog koga se ovaj grad naziva „Mekom za socijaliste“ ili „komunističkom oazom u kapitalističkoj pustinji“ privlači brojne turiste, ali i Špance.

Stanovnici Marinalede bez ustručavanja izražavaju svoja politička uverenja. U gradu nema bleštavila reklama i oglasa, a zidove i ulice krase grafiti s porukama podrške i solidarnosti zemljama kao što su Kuba i Venecuela.

Ulice pak nose nazive slavnih boraca za radnička prava, a sve odluke u gradu donose se demokratskim putem na nedeljnim sastancima. Dok ostatak Španije muku muči s nezaposlenošću, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Prosečna mesečna plata za zaposlene iznosi 1.200 evra mesečno, a cena stanarine iznosi svega 15 evra.

Svi stanovnici imaju pristup besplatnom internetu, a grad u kom živi dve hiljade stanovnika ima sjajne sportske sadržaje i njihovo korišćenje stanovnicima je potpuno besplatno, osim bazena, za koji se plaća godišnja karta.
Jednom mesečno u gradu se obeležava tzv. „crvena nedelja“, kada neko na sastanku iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati još bolji ili lepši. Ako ideja bude prihvaćena, volonteri obave taj posao. Nekad je reč o čišćenju ulica ili o popravkama na kućama. Grad ima i svoju televiziju i radio-kanale, policija ne postoji, a nema ni kriminala.

U gradu stanovnici sami sebi grade kuće, a pravo na gradnju dobija svaki stanovnik koji je najmanje dve godine proveo kao registrovani stanovnik Marinalede. Tada od lokalnih vlasti dobija materijal potreban za izgradnju kuće, a tek nakon što je izgradi, počinje plaćati 15 evra mesečno vladi kako bi se refundirali troškovi korišćenog materijala. Osim toga, vlasti u pomoć šalju i profesionalne građevinare i arhitekte, koji pomažu u izgradnji. Međutim, jednom izgrađene kuće se ne mogu prodati, čime se sprečava mogućnost profitiranja.

Huan Manuel je gradonačelnik Marinalede od 1979. godine. Prva bitka koju su stanovnici izvojevali kako bi se potpuno osamostalili bila je ona za kontrolu nad vodom sedamdesetih godina, a pokrenuo ju je Sindikat poljoprivrednih radnika SOC s objašnjenjem da je „hrana pravo, a ne biznis“. Tu bitku su lako dobili, a ubrzo je usledila nešto teža bitka za zemlju. To je potrajalo 12 godina, ali su naposletku od andaluzijskih vlasti dobili 1.200 hektara zemlje, na kojoj su osnovali poljoprivredni kolektiv, a od 2000. godine i fabriku.

Gradonačelnik Marinalede je prošle godine iskoristio svoj imunitet kako bi učestvovao u velikim akcijama krađe hrane iz supermarketa koju su potom delili siromašnima, napominjući da je sramotno to što 30 odsto stanovnika Andaluzije nema za hleb dok se istovremeno hrana u supermarketima baca.

Gradić koji svojim poretkom i borbom protiv kapitalizma privlači pažnju mnogih, takođe mnogima predstavlja i savršeno mesto za život. Tako je navala za useljenje tolika da je uvedena čak i lista čekanja, pa se čeka i po dve godine. Do sada je u Marinaledi sagrađeno 350 kuća, a planira se izgradnja još 250.

 

Izvor: http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2014&mm=03&dd=20&nav_id=825856

DINAMIČKO PREDUZETNIŠTVO – POKRETAČ PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA U SRBIJI

U Srbiji postoji oko 3% brzorastućih preduzeća, koja imaju potencijal rasta, Rezultati istraživanja dinamičkog preduzetništva u Srbiji promovisali su nov metodološki pristup koji je potvrdio poznatu Birčovu zakonitost da najmanje 85% privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta u svakoj ekonomiji generiše najviše 5% preduzeća. U Srbiji u kojoj manje od 3% preduzeća obezbeđuje privredni rast, brzo rastuća preduzeća i gazele predstavljaju privrednu branu od ekonomske recesije.

preduzetništvo

Osnovni nalazi istraživanja: 2,583 brzorastućih preduzeća učestvovalo je sa 90% u rastu novostvorene vrednosti Srbije u periodu od 2006, do 2010, godine, u rastu poslovnog prihoda sa 114% (pokrivali su sa 14% gubitke ostalog dela privrede!), u rastu celokupne dobiti i u kreiranju 33,000 novih radnih mesta. Stopa rasta novostvorene vrednosti 500 dinamičkih preduzeća u prerađivačkoj industriji bila je 100% za 5 godina! Zaposlenost u 300 srpskih gazela (najdinamičnija preduzeća) povećana je dvostruko! Ekonomske poruke u radu usmerene su u dva pravca: prvo, s obzirom na to da je sektor MSP posebno teško pogođen ekonomskom krizom neophodno je kreirati dodatne podsticajne mehanizme namenjene preduzetnicima za pokretanje proizvodnje i sprečavanje pada zaposlenosti, i drugo, potrebno je definisati set mera kako bi se stvorili uslovi za brži rast dinamičkog preduzetništva u Srbiji.

Autor: Jakopin Edvard A.

NUTRITIVNI I FUNKCIONALNI POTENCIJAL HELJDE

Heljda je pseudocerealija, čija je nutritivna i antioksidativna svojstva svrstavaju u komponente važne za kreiranje funkcionalne hrane.

heljda-1

Nutritivni profil zrna heljde je prikazan u paraleli sa pšenicom ili drugim cerealijama, odnosno komponentama koje heljda najčešće supstituiše u formulacijama pekarskih, testeničarskih i brašneno-konditorskih proizvoda. Osnovu funkcionalnosti brašna od heljde čini prisustvo, odnosno delotvornost dominantnih antioksidanata ove biljke, polifenola i tokoferola, prikazanih za sve frakcije mlevenja zrna heljde. Nutritivni profil heljde se ocenjuje kao visokokvalitetan, jer je u pogledu pojedinih nutrijenata i antioksidanata bitno superiorniji u poređenju sa cerealijama.

 

Autor: Mandić Anamarija i sar.

grad na devet reka… Beograd…

Nedodjija

Verovali ili ne: Beograd leži na čak DEVET reka!

Da li možete da zamislite Beograd bez njegovih velelepnih zdanja, visokih solitera i modernih zgrada? Da li znate da Sava i Dunav nisu jedine reke Beograda? Možda je teško poverovati, ali kada se Beograd još nije potpuno izgradio na velikom broju lokacija u gradu bile su – reke! Zvuči neverovatno, ali nekada se od Slavije, pa do Železničke stanice stizalo čamcem, a u Skadarliji se nalazio izvor pijaće vode!

 Verovali ili ne: Beograd leži na čak DEVET reka!
Ispod samog grada teče najmanje devet reka. Među njima su i potoci i nekolicina još uvek živih izvora.

Mokroluška reka, potoci poput Slavujevog, Vračarskog, Čuburskog, Bibijin i mnogi drugih i dan danas teku ispod Beograda. Ne vidimo ih jer su one zarobljene u kanalizacionim cevima i kolektorima.

U knjizi “Beograd ispod Beograda” autor Zoran Nikolić opisuje da je ispod autoputa Beograd – Niš Mokroluška reka koja je sprovedena kolektorom širine oko pet…

View original post 316 more words

KALLUR LIGHTHOUSE

Photograph by Grégoire Sieuw, National Geographic Your Shot

Svetionik Kallur

From a northern promontory on the Faroe island of Kalsoy, the Kallur lighthouse boasts a panoramic view of the sea and neighboring islands. About a hundred people inhabit four villages on remote Kalsoy, one of 18 islands making up the North Atlantic archipelago.

Source: http://photography.nationalgeographic.com/