Akebi

Ova neverovatna voćka potiče iz severnog Japana.

akebiLjubičasta akebi sazreva tek kasno u jesen i raste na divljoj lozi i, za mnoge Japance, ono je simbol promene godišnjih doba.Za Akebu znamo da je zrela kada se voće samo otvori.Unutrašnjost joj je jako slatka,dok joj je kora gorka, ali se i ona koristi u prehrani. Listovi se koriste za čaj,dok se od stabljike ovog voća pletu korpice.  Plodove nosi jako kratko – samo dve nedelje tokom rane jeseni.

ACKEE – TROPSKO VOĆE

Ackee je u srodstvu s ličijem. Ovo voće potiče iz tropske Zapadne Afrike, Uvezeno je na Jamajku 1700. godine i tamo je ostavilo tako snažan utisak, da je postalo nacionalno jelo u kombinaciji s ribom.

AckeeAckee mahune su bogate uljima i mnogim važnim hranljivim materijama. Nesazreli delovi ovog tropskog voća mogu da izazovu trovanje pa je ova voćka često na listama zabranjene hrane. Jede se meko, sunđerasto meso iz unutrašnjosti voćke. Ukus je orašast, podseća na mladi grašak.

 

NUTRITIVNI I FUNKCIONALNI POTENCIJAL HELJDE

Heljda je pseudocerealija, čija je nutritivna i antioksidativna svojstva svrstavaju u komponente važne za kreiranje funkcionalne hrane.

heljda-1

Nutritivni profil zrna heljde je prikazan u paraleli sa pšenicom ili drugim cerealijama, odnosno komponentama koje heljda najčešće supstituiše u formulacijama pekarskih, testeničarskih i brašneno-konditorskih proizvoda. Osnovu funkcionalnosti brašna od heljde čini prisustvo, odnosno delotvornost dominantnih antioksidanata ove biljke, polifenola i tokoferola, prikazanih za sve frakcije mlevenja zrna heljde. Nutritivni profil heljde se ocenjuje kao visokokvalitetan, jer je u pogledu pojedinih nutrijenata i antioksidanata bitno superiorniji u poređenju sa cerealijama.

 

Autor: Mandić Anamarija i sar.

KONKURENTNOST PROIZVODNJE FUNKCIONALNE HRANE

Podizanje svesti ljudi o brizi za zdravlje, kao i razvoj prehrambene industrije, medicine i onih grana prirodnih nauka koje proučavaju odnos između ishrane i zdravlja doveo je do popularizacije namirnica za koje su dokazani posebni zdravstveni učinci. Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ‘ojačana’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Uprkos sve većem broju istraživanja o funkcionalnoj hrani, u ovom trenutku se malo zna koji psihosocijalni faktori imaju uticaj na stavove potrošača prema funkcionalnoj hrani. Većina istraživanja u vezi sa funkcionalnom hranom je koncentrisana na njene moguće zdravstvene posledice, a relativno malo je poznato o reagovanju potrošača na nju.

funkcionalna hrana

Cilj ovoga rada jeste da se na bazi dobijenih stavova potrošača oceni zainteresovanost potrošača za kupovinu funkcionalne hrane. Istraživanje je izvršeno na teritoriji Vojvodine, u gradovima Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Vršac, Ruma i Inđija u period od 15. Avgusta do 10. Septembra 2012. godine. Uzorkom je obuhvaćeno 400 potrošača koji su anketirani, uz pomoć već pripremljenih upitnika, licem u lice, najvećim delom u supermarketima gde potrošači mogu i da kupe funkcionalnu hranu. Dobijeni rezultati su analizirani u programskom paketu SPSS 19 uz pomoć deskriptivne statistike.

Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je neophodno više informisati potrošače o prednostima funkcionalne hrane u odnosu na hranu proizvedenu na konvencionalan način. Takođe, nužno je definisati tržište funkcionalne hrane u Srbiji, usvojiti određene regulative koje će doprineti većem poverenju potrošača prema istoj, što će za posledicu imati veću potrošnju funkcionalne hrane, a samim tim i uticati na poboljšanje zdravstvenog stanja nacije.

Autori: Vukelić Nataša i saradnici

ČUDESNO DRVO – PAULOVNIJA

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.

pauvlovnija

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume», ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.

Željko Stanković
www.ekologija.rs

 

TRITIKALE – ŽITARICA BUDUĆNOSTI

Tritikale je žitarica koja predstavlja vrstu kojoj pripada budućnost. To je  biljna vrsta koja je nastala ukrštanjem pšenice i raži. U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučivali za ishranu svih vrsta  životinja. Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudskoj ishrani, proizvodnji tzv. intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom.
ZS_11_tritikale

Tritikale je u pogledu agroekoloških uslova jako tolerantna i jako je prilagodljiva biljka, dobro uspeva i u veoma sušnim regionima, u uslovima minimalnih količina dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima, a i na peskovitim. Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostalih ozimih strnina – oranje na dubini 25cm. Izbor predsetvene pripreme zavisi od zemljišta i količine padavina u periodu pred pripremu zemljišta. Visoki prinosi se ni kod ove žitarice ne mogu dobiti bez odgovarajuće mineralne ishrane, s tim da je obavezno obaviti prethodnu analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Predsetvena priprema se treba obaviti setvospremačima koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Setva u optimalnom roku se kreće od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5cm. Ukoliko se iz bilo kojih razloga setva ne obavi u navedenom roku može se i produžiti  sa nešto povećanom količinom semena ( 5-10%).
Tako tritikale kao najmlađa žitarica koja je našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u ljudskoj ishrani, daje joj sa pravom poziciju jedne od najvažnijih biljaka budućnosti.

Autor: – Savo Došović

KOMERCIJALNA VERTIKALNA FARMA POČELA SA RADOM

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz.

vertikalna_farma_u_singapuru_1-300x210

Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće