ŠUMSKI PLODOVI I LEKOVITO BILJE

Divlje biljne i životinjske vrste, tj. biljne vrste i njihovi delovi, gljive, kao i životinjske vrste, sakupljaju se, kao organski proizvodi, iz prirodnih staništa.

Sakupljanje divljih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje ako je uspostavljena zaštitna zona pored puteva ili drugih izvora zagađenja, ukoliko se sakupljanje divljih vrsta vrši bez upotrebe alata i pribora koji može da ih ošteti, pri sakupljanje divljih vrsta vodi računa o zaštiti retkih, proređenih, endemičkih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i nezaštićenih biljnih vrsta i ako se skladištenje i prevoz divljih vrsta vrši u skladu sa posebnim propisom o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda.

Ukoliko dođe do kontaminacije materijama ili organizmima, odnosno proizvodom koji nije dozvoljen za upotrebu u organskoj proizvodnji, sakupljene vrste ne mogu se smatrati organskim proizvodom.
Sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta propisane su  Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.

Izvor: http://www.serbiaorganica.info/organska-poljoprivreda/sumski-plodovi-lekovito-bilje/

PRVA BEOGRADSKA URBANA BAŠTENSKA ZAJEDNICA

U Slancima na opštini Palilula nalazi se “Baštalište“, Prva beogradska urbana baštenska zajednica. Ovdašnji zaljubljenici u prirodu i volonteri iz sveta uzgajaju povrće bez korišćenja hemikalija. Ovoga leta ubrali su prve plodove svoje organske poljoprivrede.

Ovu zajednicu su prošle zime osnovale organizacije WWOOF Srbija i Beogradski festival cveća, eko aktivisti i entuzijasti . Cilj je da  članovi “Baštališta“ uzgajaju povrće za svoje potrebe, ali i da ukažu na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana.

Članovi  iznajmljuju parcele, ulažu u sisteme za navodnjavanje, seme, alat, rasad. U održavanju bašte učestvuju i stručnjaci za organsku proizvodnju kroz savetodavni rad.

U Evropi je trend razvoja urbanih bašti sve prisutniji, a time i povratak prirodi mladih, obrazovanih ljudi.

 

Izvor: http://www.vesti.rs/Beogradske/Bastaliste-Prvi-plodovi-urbane-bastenske-komune-2.html

EVROPA ZARATILA SA “BIO-MAFIJOM”

U Italiji uveliko rade čitave grupe profesionalaca povezanih sa prehrambenim kompanijama raznih zemalja, zajedno lupajući etikete “organsko” na ogromne količine konvencionalnih proizvoda.

Prevare u sektoru organske poljoprivrede srasle su sa međunarodnom   industrijom hrane, a sastoje se od složene mreže kompanija koje nose sva obeležja tradicionalno organizovanog kriminala, piše berlinski TAZ.

Pročitajte više na: http://poljoprivreda.info/?oid=25&id=1166

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Kao reakcija na sve izraženiju degradaciju ekosistema, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudi širom planete, razvila se organska poljoprivreda. Ona ide u pravcu usklađivanja razvoja s potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i  smanjenja kvantiteta na račun kvaliteta hrane.  U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je neophodno smanjiti upotrebu hemikalija za pripremu zemljišta i sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, a favorizovati poljoprivredne tehnike, koje optimalno koriste prirodne resurse i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija.

Jedna od definicija organske poljoprivrede je: „Organska poljoprivreda je proizvodni sistem, koji unapreðuje i promoviše zdrav agro-ekosistem,  biodiverzitet, biološke cikluse i zemljišnu biološku aktivnost, što se postiže koriščenjem, gde je to moguće, poljoprivrednih, bioloških i mehaničkih metoda, a ne sintetičkih materijala“ (FAO, 1999).

Zasnivanje organske poljoprivredne proizvodnja se mora bazirati na ispunjavanju precizno definisanih uslova, a tosu:

• Izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od  izvora zagađenja;
• Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje;
• Usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje;
• Osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu;
• Stalno inoviranje znanja stručnjaka i proizvođača organske hrane.

***

Organska proizvodnja u svetu zahvata najveće površine u Australiji  (10,6 mil. ha), zatim u Evropi (5,1 mil. ha), Južnoj Americi (4,7 mil. ha).
Italija u Evropi zauzima prvo mesto (1.168.212 h),  zatim slede Velika Britanija, Nemačka i Španija.

УПРАВЉАЊЕ ПРОМОЦИЈОМ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА

Органска пољопривреда доприноси повећању конкуретности, као и руралном развоју земље кроз смањење загађења животне средине и снабдевање потрошача квалитетним (органским) производима. Оваквом пољопривредом сви актери су задовољни, тј. држави (националне владе) помаже да очува своје природне ресурсе, потрошачи добијају здравствено- безбедну храну и произвођачи већи профит.

Да би се стекла култура конзумирања органске хране, као и навика треба почети са едуковањем млађе популације како би се саживели са чињеницом да органска храна представља извор здравља човека и очувања животне средине. С тога би требало у Србији покренути акцију развоја свести о значају здравствено-безбедне хране (поготово свежег воћа и поврћа) код млађе популације од стране образовних институција.

Образовне институције у Србији требале би да што пре покрену кампању увођења органских производа у кантинама/ресторанима својих институција по узору на развијене земље света. Потребно је укључити релеватне институције како би се овај процес одвијао у правом смеру. Да би све ово могло да заживи потребна је снажна промоција органских производа у Србији.

 Аутори: Гордана Томић и сap.