PHYSICAL AND CHEMICAL PROPERTIES OF CARROT SEED (DAUCUS CAROTA L)

           

Physical and chemical properties of carrot seed (dry matter basis; n:3)

Property

Value

Moisture, %

6.41*±0.87**

Crude protein, % (Nx6.25)

25.19±1.13

Crude oil, %

7.89±0.68

Crude fibre, %

31.99±2.21

Ash, %

11.52±0.14

HCl insoluble ash, %

0.0056±0.0012

Total carbohydrate, %

52.3±2.13

Essential oil yield, %

1.01±0.02

Weight of 1000 seeds, g

2.68±0.18

* mean

** Standard deviation

Izvor

By Mehmet Musa Özcan and Jean Claude Chalchat, Chemical composition of carrot seeds (Daucus carota L.) cultivated in Turkey: characterization of the seed oil and essential oil, GRASAS Y ACEITES, 58 (4), OCTUBRE-DICIEMBRE, 359-365, 2007,

NAJVEĆE RUPE NA PLANETI

Najveće rupe na Zemlji nastale su prirodnim putem ili su iskopane ljudskim rukama. Pored toga što su impresivne i oduzimaju dah, neke od njih su zaista zastrašujuće.

Kimberley – Južna Afrika je najveća rukom iskopana rupa, 1097 m duboka.


Prva iskopavanja počela su još 1867. To je najveći podzemni rudnik iz kojeg je pre zatvaranja izvađeno preko tri tone dijamanata. Rudnik je prestao da se eksploatiše  1914. godine.
Glory Hole – Kalifornija

Nalazi se na Monticello brani u Kaliforniji. Nazvana je  „Sveta rupa“.   Koristi se kada je brana punog kapaciteta i voda se mora ukloniti iz rezervoara.  Njena veličina omogućava primanje 14.400 kubika vode svake sekunde.

Bingham Canyon, Utah

Eksploatacija ove bušotine počela 1863. godine, a traje i danas. Konstantno se povećava, a trenutno je rupa široka oko 4 km.

Great Blue Hole, Belize

Ovaj neverovatni geografski fenomen, posebne lepote i kolorita, naziva se plava rupa. Ima mnogo ovakvih rupa na svetu, ali je ova najveća i najimpresivnija. Smeštena je na skoro 100 kilometara od kopna Belizea.

Rudnik Mirny Diamond, Sibir

Rudnik dijamanata, dubok je 525 metara, s prečnikom spoljnog kruga od 1.200 metara. Nosi titulu najvećeg rudnika dijamanata na Zemlji. Zabranjeno je preletanje iznad rupe,  jer je bilo slučajeva kad je ova zver usisala helikoptere.

Rudnik Diavik, Kanada

Nalazi se u Severozapadnoj Kanadi, oko 300 km severno od Jelounajfa. Ovaj neverovatni rudnik je toliko veliko područje i toliko udaljeno od naseljenih mesta da ima vlastiti aerodrom s pistom, koja može primiti Boeing 737. Posebno lepo izgleda kad voda oko njega smrzne.

Uredio: MPG71

MISTERIOZNA RUPA U GVATEMALI

Duboka i gotovo savršeno okrugla rupa, nastala za vreme tropske oluje, koja je progutala čitavu raskrsnicu u glavnom gradu Gvatemale, početkom juna, zastrašila je stanovništvo, ali oduševila geologe, koji kažu da se zbog okruglog oblika rupe može pretpostaviti da se ispod površine nalazi pećina. Međutim, šta je tačno uzrokovalo nastanak ovakve provalije još uvek ostaje misterija.

Policija čuva od radoznalaca prilaz džinovskoj rupi u Gvatemala Sitiju

„Mogu vam reći šta to nije: to nije geološka greška i nije nastala kao posledica zemljotresa“, izjavio je David Monteroso, inženjer geofizike iz Agencije za borbu protiv prirodnih katastrofa. „To je sve što znamo. Moraćemo da se spustimo dole.“

Jama koja se formirala u subotu progutala je fabriku odeće na oko dva kilometra od mesta slične rupe do čijeg je formiranja došlo pre tri godine. Okolni meštani kažu da je pravo čudo što niko od radnika iz fabrike nije nastradao.

Spasilačke ekipe čekaju plan gradskog vodovoda i kanalizacije kako bi krenuli u dalju istragu. Rupa nastala pre godine usmrtila je tri osobe i progutala nekoliko kuća u istoj zoni. Tada su za nesreću bili krivi kiša i podzemne kanalizacione cevi, ali je sada suviše rano reći da li su ovi isti problemi izazvali nastanak rupe i ovaj put, objašnjava Monteroso, koji je 2007. učestvovao u istrazi neobične pojave.

Policija i vojska napravili su stražu oko provalije kako bi sprečili radoznalce da joj se suviše približe. Mnogi stanovnici glavnog grada koji žive u neposrednoj blizini su se evakuisali, u strahu da se rupa ne proširi i proguta još kuća..

Izvor: CDC/IB

PRONAĐEN DAVNO IZGUBLJENI DA VINČIJEV RUKOPIS

Davno izgubljen deo rukopisa renesansnog genija Leonarda da Vinčija (1452-1519) pronađen je nedavno u skladištu jedne javne biblioteke na zapadu Francuske gde je ležao zaboravljen gotovo 150 godina.

Dragoceni fragment s tekstom napisanim sa desna na levo u čuvenom Da Vinčijevom maniru, otkriven je među 50.000 dokumenata koje je 1872. godine bogati kolekcionar, izvesni Pjer Antoan Labušer, poklonio gradu Nantu koji ih je deponovao u arhiv biblioteke.

Rukopis je pronađen zahvaljujući lokalnom novinaru koji je na osnovu reference u biografiji italijanskog majstora uspeo da mu uđe u trag.

„Najverovatnije je napisan na italijanskom jeziku iz 15. veka, a moguće i na još nekoliko drugih jezika“, kazala je Anjes Marseto, direktorka biblioteke u Nantu u kojoj se rukopis nalazio.

Sadržaj Da Vinčijevog rukopisa – nekoliko redova na parčetu požutelog papira – ostaće misterija sve dok ga stručnjaci ne budu dešifrovali.Ovo je drugi redak dokument otkriven u Labušerovoj kolekciji.

Pre dve godine, u njoj je pronađeno dotad nepoznato delo Volfganga Amadeusa Mocarta.

Izvor: Tanjug

Uredio: MPG71

NEOBIČNE STENE U BLIZINI DŽAJANTS KOZVEJA

U grofoviji Antrim na severoistočnoj obali Severne Irske ima oko 40.000 čudesnih stubova. Vulkanska aktivnost je pre 60 miliona godina u području Džajants Kozveja bila jaka i stvorila je najveću bazaltnu ploču u Evropi.

Kad se lava stvrdnula, kontrakcijske sile su bile tako ravnomerne da je ploča popucala geometrijskom preciznošću. Formirali su se stubovi uglavnom heksagonalne osnove, mada ih ima i osmostraničnih. Zbog izuzetne atraktivnosti ovo područje obilazi svake godine oko 700.000 turista.

Uredio: MPG71

ĐAVOLJA VAROŠ

Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, ispod planine Radan, udaljen 30 km od Kuršumlije i  288 km od Beograda. Ovo je područje čudnog imena i još čudnijeg izgleda, sa skupinom vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama – zemljanim piramidama.

Zemljane figure, kao specifični oblici reljefa, u prostoru deluju vrlo atraktivno.U zaleđu zemljanih piramida strmo se uzdiže odsek erozivnog amfiteatra sa raznobojnim stenama kao svedočanstvo snažnih vulkanskih aktivnosti u geološkoj prošlosti. Ambijent oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Džavolju varoš čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Jedan izvor izvire visoko iznad Paklene jaruge i narod ga zove Ðavoljom vodom. Drugi izvor je Crveno vrelo, koje izbija na desnoj obali Žutog potoka, ali je slabije mineralizacije i kiselosti. Pojave ovakve vode su veoma retke u svetu.

Ova dva fenomena čine Đavolju Varoš pravim svetskim čudom prirode. Zato je i bila kandidat za izbor sedam novih svetskih čuda, koji je pokrenula švajcarska privatna agencija. Glasalo se putem interneta.

Narodna predanja govore da stubovi predstavljaju po božjoj kazni okamenjene svatove. Priča o skamenjenim svatovima ima više verzija. Jedna od njih kaže da su, po nalogu Nečastivog, ljudi rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru. Da se to ne bi dogodilo, ponovo se umešala Božija sila, koja ih je kaznila i tako okamenila da večno svedoče kako ni jedan greh neće proci bez kazne.

Priča o skamenjenim svatovima ima i drugu verziju. Ona kaže da su, po nalogu Nečastivog, ljudu rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru. Da se to ne bi dogodilo, ponovo se umešala Božija sila, koja ih je tako ostavila da večno svedoče da nijedan greh neće proći bez kazne.

Postoji i druga legenda. Jednoga dana, kaže legenda, surovi aga je okupio silnu vojsku, srušio naselje na mestu Džavolje varoši, a sve njegove stanovnike pretvorio u kamene kule. Njihove duše, zarobljene u kamenu, još žive.

Nauka objašnjava da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao čovek kečeći šumu i otvarajući put za razorno delovanje erozije.

Kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobrani, međutim vodene bujice i dalje prolaze izmedu figura, spiraju zemlju i čine da stubovi s vremenom postaju sve viši; stubovi rastu, menjaju mesta i nestaju.

Džavolja varoš se nalazi u sklopu Turističkog kompleksa. Atraktivnost zemljanih stubova istknuta je i osvetljenjem po tehnologiji led dioda sa 28 različitih boja.

Atraktivnost Đavolje varoši leži u pojavi bizarnih oblika reljefa, koji svojim izgledom, veličinom, brojnošću i položajem predstavljaju prirodnu retkost evropskog i svetskog značaja i privlače pažnju turista, naučnih i obrazovnih radnika i umetnika.

Lokalitet Đavolja Varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.

Uredio: MPG71

ESSENTIAL OIL COMPOSITION OF AJOWAN (Trachyspermum ammi L. Sprague) SEED

Essential oil composition of  ajovan (Trachyspermum ammi L. Sprague) seed

Component

Essential oil (%)

Safrole

0,10

Thymo

87,75

Carvacol

87,75

α-Thujene

0,27

α-Pinene

0,28

β-Pinene

2,38

Myrcene

0,81

r-Cymene

60,78

Limonene

8,36

γ-Terpinene

22,26

Terpinolene

0,13

Linalool

0,27

Camphor

0,28

(Z)-β-Terpineol

0,19

(E)-β-Terpineol

1,35

Borneol

0,49

Terpinen-4-ol

0,12

α-Terpineol

0,22

Carvone

0,15

Safrole

0,16

Source

S K Malhotra and O P Vijay, Chapter 6: Ajowan in Handbook of herbs and spices Volume 2,  376 pages, 2004

Uredio: MPG71

CHEMICAL COMPOSITION OF AJOWAN

Chemical composition of ajowan

Composition

Content

ground spice per 100 g

Moisture, g

8,9

Protein, g

17,1

Fat, g

18,1

Crude fiber, g

11,9

Carbohydrates, g

38,6

Total ash, g

7,9

P, g

0,44

Fe, mg/100g

14,6

Ca, g

1,525

Na, mg

56

K, mg

1,38

Fe, mg

27,7

Thiamine, mg

0,21

Riboflavin, mg

0,28

Niacin, mg

2,1

Izvor

S K Malhotra and O P Vijay, Chapter 6: Ajowan in Handbook of herbs and spices Volume 2,  376 pages, 2004

Uredio: MPG71

РУРАЛНИ РАЗВОЈ У СРБИЈИ И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Сажетак: Рурална подручја захватају највећи део Србије и веома су хетерогена по природним условима, производним капацитетима, степену запослености, инфраструктури, нивоу дохотка и животном стандарду. Методолошки приступ одоздо на горе (bottom-up), који у први план поставља локалне актере, односно локалне субјекте чији су интереси везани за развој одређене територије, посебно је погодан за дефинисање стратешких приоритета у развојно специфичним руралним областима. Из тог разлога политика руралног развоја подржава изградњу капацитета локалних заједница за утврђивање и имплементацију локалних развојних планова. Мрежа за подршку руралном развоју путем регионалних и подручних центара треба да формира основу за успостављање и ефикасно функционисање локалних акционих група, које ће се старати о утврђивању и спровођењу развојних стратегија локалне заједнице.

Кључне речи: рурални развој, локалне акционе групе, мрежа за подршку руралном развоју, локалне заједнице.

1. Развој руралних подручја и политика подршке

Рурална подручја Републике Србије обухватају 85% територије и 55,5% становништва[1] и по основним развојним показатељима значајно заостају за урбаним срединама.

Депопулација је веома изражена у руралним подручјима – између последња два пописа (1991-2002) број становника смањен је за 3,6%, према порасту у урбаним срединама од 2,4%; запосленост у примарном сектору достиже трећину укупног броја запослених, док је у урбаним срединама око 11%; БДП по становнику износи 74% републичког просека, у односу на 133% у урбаним срединама; број телефонских линија на 1000 становника износи 284, а у урбаним 331; на 1 лекара долази 512 становника а у урбаним 370 (МПШВ, 2009: 6).

Степен сиромаштва знатно је израженији у руралним подручјима. Тако је у 2007. години 9,8% домаћинстава са овог подручја било сиромашно, према 4,3% у градовима. Иако је степен сиромаштва у периоду 2002-2007. смањен, разлике у сиромаштву ових подручја знатно су продубљене у периоду 2002-2007. године. Однос руралног према урбаном индексу сиромаштва порастао је са 1,6 на 2,3 у периоду 2002-2007. године, пошто се сиромаштво у руралним подручјима спорије смањивало него у урбаним (45% према 62%).[2] Услед светске економске кризе поново расте  и стопа укупног сиромаштва[3].

Основна делатност  којом се становништво руралних подручја Србије бави је пољопривреда. У пољопривреди је ниска продуктивност. Највећи број газдинстава има мале поседе и производи само за сопствене потребе, док мале количине производа пласира на тржишту. Ипак, свестрани развој не може се заснивати само на овој делатности. Њега треба базирати на јасној развојној стратегији, заснованој на одрживом развоју руралне економије у целини, водећи рачуна о одрживости  и очувању аутохтоних вредности сваке средине.

Развојне могућности руралних средина су различите и  зависе од: географског положаја и приступачности (средине ближе урбаним насељима, важним саобраћајницама, прерађивачким капацитетима и тржишту имају развојне предности[4]); природних услова и потенцијала (надморска висина, клима, земљиште, шумски покривач, биодиверзитет, водни ресурси, рудно богатсво), људских и материјалних ресурса (инфраструктура, привредни капацитети, број и стручност радне снаге, развијеност јавних служби, величина и морфологија насеља) и социјалног капитала и интеракција (културолошке особености, однос према традицији, модернизацији,  хоризонтална и вертикална сарадња и др.).

Истраживања су показала да на нивоу производних фактора који их карактеришу, при имплицитној претпоставци располагања радом и капиталом, запосленост у региону одлучујуће одређују капацитет локалних актера и њихове интеракције, међусобно и са окружењем (Terluin, Post, 2001). Посебно је важна сарадња са окружењем, на које су локални актери упућени по више основа (размена роба и услуга, технологије и информација, миграција активног становништва и пензионера, инвестиције..). Сарадња локалне/регионалне/националне/ЕУ администрације у земљама чланицама, током конципирања, одлучивања, имплементације, оцене и контроле пројеката, садржаних у програмима руралног развоја, је неопходна, и то на начин који охрабрује  вертикални дијалог (Law, 2009).

Позитивна искуства везана за LEADER програм/приступ[5] у ЕУ потврђују да су локалне стратегије развоја прави пут за остваривање целовитог развоја локалне заједнице. План стратегије руралног развоја 2009-2013. године предвиђа, у оквиру Осе 2, мере подршке припремама и спровођењу локалних развојних стратегија, уз могућност успостављања локалних акционих група у циљу будуће шире примене LEADER приступа, у периоду 2011-2013. године, уз напомену да се ради о новом приступу који захтева претходне припреме и изградњу капацитета.[6]

  1. Улога локалних акционих група  у програмирању одрживог развоја  локалних заједница

Стратешко планирање на локалном нивоу у Србији има кључну улогу у развоју општина. Процес израде стратешких развојних докумената је у току. При томе се препоручује коришћење партиципативног, bottom-up приступа, уз усклађивање стратешких циљева са националним стратешким развојним оквиром.

Досадашња искуства на локалном нивоу показала су разноликост примењених приступа и методологија у изради општинских развојних планова. Ипак, известан број, нарочито оних који су рађени у оквиру међународних донаторских програма (Светска банка/UNDP, Exchange програм ЕУ..), пратио је опште прихваћену методологију за интегрисано планирање локалног развоја, која у основи акцентира улогу локалног партнерства, састављеног од стејкхолдера из јавног, приватног и цивилног сектора, са унапред дефинисаном улогом у процесима развоја стратешког документа.

Методолошки приступ се, наравно не може, нити треба у потпуности копирати, али у конкретним локалним срединама треба, како се наглашава у UNDP Водичу за његову примену, „користити, опрезно, аналогију у решавању ситуација у пракси.“[7]

Oсновни методолошки оквир за интегрално планирање локалног развоја је опште прихваћен и састоји се од следећих, стандардизованих фаза:

а.              припремне, која обухвата мобилизацију локалних актера и покретање процеса планирања;

б.              стратешке, која обухвата социо-економску анализу, SWOT анализу, креирање визије и стратешких развојних циљева;

в.              тактичке, у оквиру које се израђују секторски развојни планови – економског развоја, друштвеног развоја и унапређења животне средине, путем секторских SWOT анализа, дефинисања секторских развојних циљева, програма, мера и пројеката, и дефинисања индикатора и плана мониторинга и евалуације; и

г.               оперативне, која обухвата разраду оквира за имплементацију (план имплементације, финансијски план и план развоја организационих капацитета и људских потенцијала.[8]

Дефинисање локалног развојног тима и успостављање локалног развојног партнерства (форума), које окупља кључне актере локалне заједнице, представља најважнији корак у отпочињању успешног процеса стратешког планирања. Улога ових тела значајна је током читавог процеса израде стратегије, посебно током утврђивања стратешких развојних циљева. Из редова њихових чланова формирају се тематске радне групе, које су одговорне за утврђивање секторских оперативних циљева, програма, пројеката и мера. Партнерски форум и координациони, односно локални развојни тим представљају одличну основу за формирање локалних акционих група LEADER типа, њихово формализовање и етаблирање у локалној заједници, у циљу континуираног управљања одрживим локалним развојем путем партиципативног и иновативног, bottom-up процеса, карактеристичног за LEADER приступ.

У Србији се формирању локалних партнерстава још увек приступа ad hoc, у циљу реализације одређених програма или пројеката, или су она повезана са реализацијом средстава из одређеног извора финансирања. Ипак резултати деловања и ових неформалних партнерстава су видљиви. Позитивни примери прилива страних инвестиција у општине са развијеним социјалним капиталом, попут општине Коцељева, и заинтересованост за учешће у новом циклусу Exchange програма (Exchange 3 – за период 2010-2013.)[9] сведоче о мењању става локалних заједница и јачању јавне свести о значају који развој локалног партнерства може имати за унапређење територијалног капитала и конкурентске позиције средине у којој партнерство делује.

Тај, тзв. Пигмалион ефекат препознат је и у функционисању LEADER локалних акционих група у ЕУ – и када је основни разлог за њихово формирање  био  ограничен на обезбеђење услова за прибављање средстава из LEADER фонда, тако успостављено партнерство настављало је да аутономно функционише и, временом, прераста у нови квалитет. Партнери постају део територијалног система управљања, свесни чињенице да се различите мере и акције у локалној заједници могу успешно спровести само методом стратешке интеграције (Lukesch, 2007: 7).

  1. Мрежа за подршку руралном развоју

У очекивању реализације подршке изградњи капацитета за примену LEADER приступа[10] МПШВ финансира функционисање Мреже за рурални развој.

Мрежа за подршку руралном развоју, између осталог, има за задатак да, путем регионалних и подручних центара, формира основу за успостављање и ефикасно функционисање локалних акционих група, које ће се старати о утврђивању и спровођењу локалних развојних стратегија.

Са формирањем Мреже и финансирањем њених активности отпочело се 2007. године. У 2010. години за ове намере у буџету је резервисано 45 милиона динара.[11] Мрежу тренутно чини 16 регионалних центара, у оквиру којих функционише 140 подручних канцеларија.                                          

Регионални центри за подршку руралном развоју успостављају подручне центре у општинaма на територији коју покривају, координирају њихов рад и успостављају функционалну сарадњу између Министарства, центара за рурални развој, локалних самоуправа и потенцијалних развојних партнера; организују и спроводе обуку за подручне центре, рурално становништво и носиоце руралног развоја; редовно информишу јавност о активностима које спроводе регионални и подручни центри за рурални развој; и покрећу иницијативе за формирање локалних партнерстава.

Кључна улога Регионалних  центара је да врше координацију активности и мониторинг за подручје које покривају.

Подручни центри за рурални развој су у обавези да: упознавају заинтересоване кориснике са активностима које предузима Министарство у области пољопривреде и руралног развоја (трибине, радионице, директни контакт на местима окупљања руралне популације, медијски наступи), под надзором регионалног центра; прикупљају информације са терена од значаја за активности Министарства; остварују пуну сарадњу са стручним пољопривредним службама на терену; и достављају извештаје о свом раду надлежном регионалном центру.

Применом PLA/PRA методологије,[12] центри уводе чланове локалне заједнице у развојни процес а то подразумева упознавање са новим информацијама, другачијим начином сагледавања ствари, чињеница и околности, све у циљу поспешивања развоја дате средине. Технички посматрано, ова метода је доста једноставна и спроводи се применом тзв. PRA средстава, која се састоји од неколико фаза: представљања ситуације у селу; сагледавања временске линије – искустава из прошлости као основе за будућност; класификације домаћинстава према изворима прихода; сачињавања мапе природних и створених ресурса којима село располаже; израде сезонског календара (клима, динамика активности, прихода и расхода  у току године) и категоризације домаћинстава према животном стандарду (домаћинства изнад просека, просечна, старачка и самачка домаћинства). Из таквог приступа проистичу и најповољнији развојни правци, мере којима се остварују, као и актери који на томе треба да се ангажују.

ПЛА метода је погодна и за долажење до предузетничких идеја, али и до охрабрења да се прихвати ризик. Обе ове слабости (недостатак предузетничких идеја, као и прихватање ризика) су изражене у готово свим селима Србије. Добијени резултати сублимирају се у виду тзв. идентификационе карте села[13], која се доставља ресорном министарству и служи за сагледавање развојних потенцијала и ограничења одређених типова српских села, као основе за прилагођавање политике подршке пољопривреди и руралном развоју.

Према извештајима са терена[14], мрежа је добро прихваћена од стране корисника, пре свега сеоског становништва, локалне заједнице и осталих чинилаца руралног развоја. Успостављена је двосмерна комуникација и поверење између Министарства и крајњих корисника. Истиче се потреба интензивнијег организовања: обуке, нарочито за млађе фармере ради оспособљавања за управљање фармом и/или заснивање активности у другим делатностима, као и студијских путовања и посета успешним газдинствима у земљи и иностранству. То би помогло њиховом осамостаљењу у пословању, јачању  самопоуздања за увођење иновација и диверзификацију активности. У мрежи, отвореној за ширење и јачање, још увек је присутан мали број партнера. Наиме, главни партнери на терену су пољопривредни произвођачи. Подршка локалне самоуправе углавном је организационо-вербалне природе[15]. Истиче се добра сарадња са стручним пољопривредним службама.

Очекује се да процес умрежавања формира добру основу за оснивање локалних акционих група (ЛАГ), које би представљале институционални оквир за коришћење средстава из IPA(RD) фондова ЕУ на локалном нивоу (Popović et all., 2009: 580). Потребно је, најпре, идентификовати потенцијалне партнере у датој локалној средини а затим приступити њиховом повезивању. Притом је од посебног значаја упознавање са позитивним искуствима из других средина Србије, ЈИЕ и ЕУ.[16]

Закључак

Проблеми на нашем селу су вишедимензионални, па као такви захтевају потпуно ангажовање свих заинтересованих субјеката. Највећа одговорност је на локалној заједници. Она мора да зна шта може и да то заиста хоће. Координација, која није јача страна наше праксе, треба да буде у великој мери заступљена, а да сукобе, сујете, и апатију замене сарадња и солидарност у заједничком интересу. Сопственим активностима заједницa треба да се ослободи потребе за помоћи са стране, али тамо где је неопходна, за њу се треба организовано залагати.

Деловањем по принципу одоздо према горе, као и међусобним повезивањем свих заинтересованих, како по хоризонтали (међусекторско повезивање), тако и по вертикали (учесници локалног, регионалног и националног нивоа), може се ослободити скривена енергија, која би обезбедила и унапредила одрживи рурални развој локалне заједнице.

Имплементација програма развоја локалних заједница према LEADER приступу посебно је интересантна земљама кандидатима за чланство у Унији, у којима, током предприступног периода, развојни пројекти бивају иницирани од стране међународних донатора на локалном нивоу, те захтевају ефикасан одговор локалних актера.

Литература:

1.              Влада Републике Србије. (2007). Стратегија за смањење сиромаштва – Ко су сиромашни у Србији? Подаци за 2007., http://www.prsp.sr.gov.yu/kosu 2007.jsp;

2.              Вукадиновић Ана, Б. Милић, G. Montelatici, Паштровић Горан. (2009). Приручник за методологију парципативног учења и деловања ПЛА/ПРА,  http://search.incredimail.com/?q=Participacija%2C+u%C4%8Denje+i+delovanje&lang=english&source=051999011;

3.              Law Martin (2009). „Overview of set up of national and regional networks and first identification of challenges“. Capacity Building for National Rural Networks Seminar The Challenges of National Rural Networks to Efficiently Support the Implementation of EU Rural Development Policy, 30-31 March 2009, Brussels;

4.              Lukesch Robert. (2007). The LAG – Handbook. A guide through the stunning world of local action groups. Leader+ Observatory Contact Point, Brussels;

5.              Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. (2010). Информација о сету уредби за рурални развој, http://www.minpolj.gov.rs/postavljen/126/Paket% 20ruralni%20razvoj.pdf;

6.              Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. (2009). План стратегије руралног развоја 2009-2013, http://www.minpolj.sr.gov.rs/;

7.              Popović Vesna, Branko Katić, Jelena Živanović Miljković. (2009). „Rural Development Network and Territorial Competitiveness“. 113th Seminar of the European Association of Agricultural Economists (EAAE) – The role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural development. Thematic Proceedings, page 575-582;

8.              Службени гласник РС, 17/2010. Уредба о расподели и коришћењу подстицајних средстава за организовање и јачање капацитета мреже за рурални развој у 2010.;

9.              СО Апатин. (2009). Стратегија одрживог развоја општине Апатин 2009-2019;

10.       Terluin, I., J. Post. (2001). „Strategies towards Territorial Development in Rural Europe“. In Policy Experience with Rural Development in a Diversified Europe. Ancona. 73rd Seminar of EAAE;

11.       UNDP and SDC. 2009. Integrated Local Development Planning Methodology – UNDP BiH and SDC ILDP Project Publication, http://www.undp.ba/upload/ publications/;

12.       Суни Џастин. (2009). Јачање руралног социјалног капитала и мрежа. UNDP Србија, Центар за инклузивни развој;

13.       Commission Notice to the Membre States  of 14 April 2000 laying down guidelines for the Community Initiative for rural development (Leader+), 2000/C 139/05;

14.       COUNCIL REGULATION (EC) No 1698/2005 on support for rural development by the European Agricultural Fund for Rural Development (EAFRD), OJ L 277

RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA AND THE LOCAL COMMUNITIES

Vesna Popović, Branko Katić, Mirjana Savić

Summary

Rural areas encompass the most part of Serbia and they are very heterogenous in relation to natural conditions for development, production capacities, employment, infrastructure, income and standard of living.

Being a bottom-up approach, rural development focuses on local actors, i.e. local agents that have an interest in the development of an identified territory. Rural development policy recognizes the necessity of capacities building for local development strategies elaboration and implementation. Recently established Rural Development Support Network (RDSN), with its regional and municipalities’ centers should make the RD policy more effective.

Key words: rural development, local action groups, rural development support network, local  communities.


[1] Према OECD дефиницији руралних подручја (јединице локалне самоуправе са насељеношћу испод 150 становника на км2).

[3] Само у првом кварталу 2009. године број сиромашних у Србији повећан је за 60 хиљада (Р. Љајић, Министар за рад и социјалну политику, Политика, 3. јули 2009. године, стр. 12.).

[4] Већа приступачност и степен урбанизације најчешће је праћена и већом еколошком угроженошћу.

[5] Leader програм је, као једна од четири Иницијативе Заједнице, функционисао у програмском периоду 2000-2006. и охрабрујући примену оригиналних стратегија одрживог територијалног развоја, промовисао је пројекте диверсификације локалне економије на принципу партнерства, међурегионалне сарадње и размене искустава (Commission Notice 2000/C 139/05). У програмском периоду 2007-2013. Leader, као четврта оса политике руралног развоја ЕУ представља оквир за реализацију мера подршке руралном развоју (Reg. 1698/2005, Art. 61-65).

[6]Обухватају: мере техничке помоћи IPARD укључивању постојећих и будућих интересних група и релевантних државних власти у активности Европске мреже за рурални развој; мере подршке изградњи капацитета на локалном нивоу из прве компоненте IPA (помоћ транзицији и изградњи институција); и заједничке пројекте диверсификације руралне економије који укључују различите активности на локалном нивоу (МПШВ, 2009: 38-39).

[7] UNDP and SDC. 2009. Integrated Local Development Planning Methodology – UNDP BiH and SDC ILDP Project Publication, p. 6/111.

[8] Ibid, p. 9-10.

[10] Пројекат EuropeAid/129135/C/SER/RS 07SER01/32/31 Capacity Building for the Establishment and Implementation of a LEADER Initiative in the Republic of Serbia, http://www.europa.rs/code/navigate.php?Id=1295 је одобрен за реализацију током 2011-2012.

[11] МПШВ. 2010. Информација о сету уредби за рурални развој, http://www.minpolj.gov.rs/ postavljen/126/Paket%20ruralni%20razvoj.pdf; Сл. гласник РС, 17/2010.

[12] Participatory Learing and Action (учешће, учење, деловање); Participatory Rural Appraisal (рурална процена на бази учешћа).

[13] http://www.ruralinfoserbia.rs/index.php/component/content/article/120-id-karte.

[14] http://www.ruralinfoserbia.rs/index.php?1=1; http://www.raris.org/download/prezentacije/ Prezentacija%20RRC%20Zajecar.pdf.

[15] Подршка локалне самоуправе повећана је образовањем општинских фондова за развој пољопривреде, уз подршку буџетских средстава са нивоа Републике.

[16] Успостављањем сарадње са Сталном радном групом за рурални развој Југоисточне Европе – SWG RRD, http://www.seerural.org/) и Европском мрежом за рурални развој (European Network for Rural DevelopmentENRD) (Suni, 2009: 43).