Ptica tkalac, majstor arhitekture u prirodi. Tkalci su male ptice koje žive u komunama. Do 300 parova grade zajednička gnezda. Gnezda mogu da budu ogromna.
Najveće poznato gnezdo staro je više od 100 godina.
Ono je 25 m široko, 5 m visooa, teže više od tone, a sa zasebnim prostorom za svaki par.
Iz aviona nad jezerom Nakura u Keniji vide se u određenom periodu godine nepregledne bele tačke.
Na prvi pogled izgleda kao da je voda zagađena., ali nije.
Kad se priđe bliže, sve postaje potpuno jasno; to su predivne ptice, koje se okupljaju u kolonijama kako bi tražili zajedno omiljene vrste algi u vodama.
Ponekad taj broj može dostići i nekoliko miliona ptica. Na ovim slikama se nalazi preko 1,5 miliona ptica.
Izvor: http://www.magazin.ba/
Labud
http://simple.wikipedia.org/wiki/Swan
Kakadu
en.wikipedia.org
Bela grlica
http://www.pernati-prijatelji.com
Beli ibis
Beli kivi
Beli king
http://parrotworld.nice-board.com/
Bele jarebice
Bela roda
en.wikipedia.org
Bela čaplja
Golub
Autor/fotograf: Dusan Bicanski
Bela roda je selica. Sreće se u većem delu Evrope, u Africi i jugozapadnoj Aziji. Uglavnom zimuje u tropskoj Africi i Indiji.
Fotografija: de.wikipedia.org/
Gnezdi se po naseljima, uglavnom po građevinama, dalekovodima, ređe na drveću, u području uz močvare, na poplavnim livadama i u vlažnim šumama.
Brojnost belih roda u Srbiji polako opada zbog uništavanja staništa.
Uredio: MPG71
Domaći stručnjaci rade na identifikaciji područja u Srbiji prema Programu međunarodno značajnih područja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) kao i na njihovom monitoringu i zaštiti.
Područje može da stekne status IBA ako ispunjava rigorozne kriterijume, koji su zasnovani na prisustvu ugroženih vrsta ptica i njihovoj brojnosti. Ovi kriterijumi su međunarodno prihvaćeni i standardizovani, naučno zasnovani.
Do danas je preko 7500 područja u skoro 170 zemalja steklo status IBA.
Fotografija: en.wikipedia.org/
U Srbiji je do sada identifikovano 35 IBA područja:
Beloglavi sup naseljava suptropski klimatski pojas tako da se nalazi u oblasti od Mediterana do Himalaja. Južne su mu granice Arabijska pustinja, Sahara i Dekan u Indiji.
Beloglavi sup se gnezdi u kolonijama po stenama u klisurama Uvca, Trešnjice i Mileševke. Njihova brojnost je u Srbiji u porastu zbog unapređenja zaštite i prihranjivanja.
Aktivnostima Fonfa za zaštitu ptica grabljivica ova jedinstvena ptica je spašena od izumiranja na teritoriji naše zemlje.
Fotografija: http://animalbox.ru/birds/belogolovyj-si
Beloglavi sup je strvinar teškog tela i širokih krila. Raspon krila mu je 230-265 cm.
Uredio: MPG71
Noj je još jedna posebna ptica.Najveća je i jedna od najstarijih ptica na našoj planeti. Ima ih više vrsta, a ajpoznatija vrsta je afrički noj.
Visina nojeva je oko 280 cm, a dugi su oko 2 m. Dostižu težinu i do 100 kg. Nojevi imaju vrlo razvijene i jake noge. Zahvaljujući razvijenim nogama njihov korak može da bude do 1,5 m, a u trku čak i do 4 m.
Uredio: MPG71
Potresne slike s velikog ratnog ostrva; zaštićene vrste ptica umiru od zime.
Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta.
Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja od tih promena pogodi ljude.
– U toku zime, u naše krajeve dolaze razne vrste ptica sa Severa iz Finske, Norveške, Grenlanda. Kako su stajaće vode, bare, ribnjaci i reke zaleđeni i prekriveni većim ili manjim količinama snega, tako da sve ptice, pa i ptice vodenih staništa najviše vremena troše u pokušaju da se dovoljno nahrane, da se odmore i miruju – kaže profesor dr Saša Marinković sa Biološkog fakulteta.
Profesor još napominje da mnogo lovaca i ne zna šta tačno lovi, tako da su kod jednog preparatora, pronašli crvenovratu gusku, koja je strogo zaštićena vrsta. Šarena utva, patka crnka, orao krstaš, belonokta vetruška i velika droplja su samo neke od vrsta koje su vrlo ugrožene.
Lovci u ovakvim vremenskim uslovima love ptice i rasteruju ih pucnjavom sa malobrojnih lokacija, gde mogu da se nahrane i odmore. Time ih teraju na prinudne letove i trošenje energije, što ih iscrpljuje i smanjuje im otpornost organizma da podnesu ovaj hladan period u kome mnogo ptica strada zbog smrzavanja.
– Mesta gde se ptice hrane su kod deponije u Vinči, na ribnjaku u Krnjači, a ptice vrste “mali vranac” ima u vrbacima kod Ade Ciganlije, koja je sad zaleđena. Ništa bolja situacija nije ni na ribnjaku Mika Alas – kažu iz Lige.
Reportere “Blica” sačekao je prekjuče jeziv prizor na Ušću. Dvadesetak malih i velikih kormorana, ptica koje su zaštićena vrsta, beživotno je ležalo po zaleđenoj reci. Nekoliko njih sjatilo se oko rupe u ledu i pokušavalo da uhvati ribu. Situacija ni juče nije bila ništa bolja. O njima brinu volonteri.
– Oko pet, šest volontera pomaže Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica, tako što postavlja hranilice na mestima gde će pticama biti dostupno da se nahrane. Objašnjavamo građanima kako da hrane ptice, jer se sve više njih interesuje kako se to radi. Narendajte krušku ili ako imate neko zrnevlje, suncokret i kukuruz, stavite u mrežicu i zakačite na drvo – objašnjava Boris Rakočević, student Biološkog fakulteta.
Veliko ratno ostrvo predstavlja specijalni rezervat prirode i veoma je važan za ptice. Volonteri Fondacije, još uvek ne mogu da provere kakva je tamo situacija, jer su reke zaleđene.
Nahranite ptice
Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha. Potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač. Samo vam preostaje da odaberite granu ili antenu, navode volonteri sa Biološkog fakulteta.
Izvor: http://www.blic.rs/
Jack Dumbacher, Istraživač kalifornijske Akademije znanosti, Jack Dumbacher, na Papui Novoj Gvineji otkrio je pticu Pitohui dichrous. Ova posebna ptica kad se oseti ugroženom, koristi vlastiti otrov u odbrani. To je zasada jedina dokumentovana ptica otrovnica.
Ovaj istrživač je Pitohui dichrous otkrio još 80-ih godina prošlog veka. To je ptica ppevačica prekrasnog perja. Sasvim slučajno je Jack Dumbacher otkrio i da je otrovna; pokušao je izvaditi pticu iz gnezda i ona ga je ogrebala kljunom po ruci. Ogrebotina ga je jako zabolela pa je instinktivno stavio ruku u usta. Nakon toga su mu usta počela briditi i jako su ga pekla. Isto to se dogodilo i jednom njegovom kolegi pa su počeli o tome razmišljati. Razgovarali su sa lokalnim stanovnicima i tada su doznali da su te ptice otrovne.
Uredio: MPG71
agroekonomija 
