Potresne slike s velikog ratnog ostrva; zaštićene vrste ptica umiru od zime.
Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta.
Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja od tih promena pogodi ljude.
– U toku zime, u naše krajeve dolaze razne vrste ptica sa Severa iz Finske, Norveške, Grenlanda. Kako su stajaće vode, bare, ribnjaci i reke zaleđeni i prekriveni većim ili manjim količinama snega, tako da sve ptice, pa i ptice vodenih staništa najviše vremena troše u pokušaju da se dovoljno nahrane, da se odmore i miruju – kaže profesor dr Saša Marinković sa Biološkog fakulteta.
Profesor još napominje da mnogo lovaca i ne zna šta tačno lovi, tako da su kod jednog preparatora, pronašli crvenovratu gusku, koja je strogo zaštićena vrsta. Šarena utva, patka crnka, orao krstaš, belonokta vetruška i velika droplja su samo neke od vrsta koje su vrlo ugrožene.
Lovci u ovakvim vremenskim uslovima love ptice i rasteruju ih pucnjavom sa malobrojnih lokacija, gde mogu da se nahrane i odmore. Time ih teraju na prinudne letove i trošenje energije, što ih iscrpljuje i smanjuje im otpornost organizma da podnesu ovaj hladan period u kome mnogo ptica strada zbog smrzavanja.
– Mesta gde se ptice hrane su kod deponije u Vinči, na ribnjaku u Krnjači, a ptice vrste “mali vranac” ima u vrbacima kod Ade Ciganlije, koja je sad zaleđena. Ništa bolja situacija nije ni na ribnjaku Mika Alas – kažu iz Lige.
Reportere “Blica” sačekao je prekjuče jeziv prizor na Ušću. Dvadesetak malih i velikih kormorana, ptica koje su zaštićena vrsta, beživotno je ležalo po zaleđenoj reci. Nekoliko njih sjatilo se oko rupe u ledu i pokušavalo da uhvati ribu. Situacija ni juče nije bila ništa bolja. O njima brinu volonteri.
– Oko pet, šest volontera pomaže Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica, tako što postavlja hranilice na mestima gde će pticama biti dostupno da se nahrane. Objašnjavamo građanima kako da hrane ptice, jer se sve više njih interesuje kako se to radi. Narendajte krušku ili ako imate neko zrnevlje, suncokret i kukuruz, stavite u mrežicu i zakačite na drvo – objašnjava Boris Rakočević, student Biološkog fakulteta.
Veliko ratno ostrvo predstavlja specijalni rezervat prirode i veoma je važan za ptice. Volonteri Fondacije, još uvek ne mogu da provere kakva je tamo situacija, jer su reke zaleđene.
Nahranite ptice
Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha. Potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač. Samo vam preostaje da odaberite granu ili antenu, navode volonteri sa Biološkog fakulteta.
Izvor: http://www.blic.rs/
agroekonomija 