NAJSTARIJE DRVO NA SVETU

Najstarije drvo na svetu je smreka, tvrde  švedski naučnici. Oni  su na planini Fulu, u centralnoj provinciji Dalarna, na nadmorskoj visini od 2.985 m 2004. godine otkrili smreku sa genetičkim materijalom starim 9.550 godina.

Leif  Kulman, profesor fizičke geografije na univerzitetu Umea u Švedskoj je izjavio da to znači da je drvo pustilo korijenje oko 7542. godine p.n.e.

Do ovoga otkrića naučnici su verovali da su najstarije drveće na Zemlji borovi na severu Amerike stari od 4.000 i 5.000 godina.

Starost ove smreke izračunata je pomoću ugljenika u laboratoriji u Majamiju.

Smreka, koja prema Kulmanu pruža izvaredan uvid u klimatske promjene, Dugo se smatralo da se smreka kasno javila i odomaćila u švedskim planinama, a ovo otkriće to demantuje.

Veliko je pitanje šta će budućnost doneti kao novo otkriće; možda neko još starije drvo.

Uredio: MPG71

Advertisements

NAJSTARIJA MASLINA U EVROPI

Najstarija  maslina na Balkanu i u Evropi nalazi se kod Bara u Crnoj Gori. Postoje dve starije i to jedna u Izraelu, a druga u Tunisu.

Ova stara maslina na Mirovici je spomenik  prirode i zaštićena je odlukom vlasti bivše SFRJ 1963. godine. Stručnjaci tvrde da je stara više od dve hiljade godina. Obim joj deset metara, a senka krošnje je u promeru izmerena sa 74 devojačkih koraka.

Uredio: MPG71

LEKOVITO, AROMATIČNO I ZAČINSKO BILJE U SRBIJI 2010. I 2011. GODINE

Lekovito, aromatično i začinsko bilje u Srbiji su deo bogate tradicija. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, zemljištu  i nezagađenoj sredini, Srbija je vrlo pogodna za intenzivni uzgoj takvih biljaka.

Slika: http://www.dijetalnaishrana.com/bosiljak.html
Ekološki čista područja Homolja, južne i jugoistočne Srbije, Golije, Kopaonika, zapadne Srbij su bogata pitkom vodom  pa nude velike mogućnosti za ubiranje samoniklih biljaka i za plantažni uzgoj lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.
Ukupna količina ubranih divljih ljekovitih biljka u 2010. godini  je 16.000 t, dok je u 2011. godini  18.500 t.

Površine pod kultiviranim lekovitim biljkama su u 2011. veći za 10% u odnosu na prethodnu godinu.

  • 2010 –  na 1.294 ha proizvedeno  3.900 t kultiviranih lekovitih biljaka;
  • 2011 -na 1,419 ha  proizvedeno  4.500 t kultiviranih lekovitih biljaka.

Uredio: MPG71

ALKOHOL I LEK PROTIV NJEGA

Preterano konzumiranje alkoholnih pića, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, uzrokuje smrt oko 2,5 miliona ljudi godišnje. Do danas nije otkriven delotvoran lek za lečenje ove zavisnosti, ali mnogi smatraju da se on krije u drvetu  Hovenia dulcis.

U Kini koriste ekstrakt ovoga drveta preko 500 godina za lečenje mamurluka. Ovo drvo  sadrži kompleksno jedinjenje dihidromicetin (DHM), koji je prirodni blokator intoksikacije.

Uredio: MPG71

PRVO CVEĆE POSLE ZIME

Visibaba(Galanthus nivalis) је prvi cvet, koji nas obraduje na izmaku zime probijajući se  iz snega.  Ona je ефемероида.

 

Ljubičica  (Viola) je još jedan divni vesnik pročeća sa cvetovima zanimljivog oblika i boja.

 

Zumbul  (Hyacinthus orientalis L) je prolećna cvetnica sa veoma mirisnim svetovima plave, ružičaste, žute ili bele boje.

Lala (Tulipa) – Postoji   preko 100 vrsta lala. Lale mogu da budu plave, žute, bele, purpurne, crne, ljubičaste crvene, ružičaste…

Uredio: MPG71

Nahranite ptice, napravite lojni kolač

Potresne slike s velikog ratnog ostrva; zaštićene vrste ptica umiru od zime.

Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta.

Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja od tih promena pogodi ljude.
– U toku zime, u naše krajeve dolaze razne vrste ptica sa Severa iz Finske, Norveške, Grenlanda. Kako su stajaće vode, bare, ribnjaci i reke zaleđeni i prekriveni većim ili manjim količinama snega, tako da sve ptice, pa i ptice vodenih staništa najviše vremena troše u pokušaju da se dovoljno nahrane, da se odmore i miruju – kaže profesor dr Saša Marinković sa Biološkog fakulteta.
Profesor još napominje da mnogo lovaca i ne zna šta tačno lovi, tako da su kod jednog preparatora, pronašli crvenovratu gusku, koja je strogo zaštićena vrsta. Šarena utva, patka crnka, orao krstaš, belonokta vetruška i velika droplja su samo neke od vrsta koje su vrlo ugrožene.
Lovci u ovakvim vremenskim uslovima love ptice i rasteruju ih pucnjavom sa malobrojnih lokacija, gde mogu da se nahrane i odmore. Time ih teraju na prinudne letove i trošenje energije, što ih iscrpljuje i smanjuje im otpornost organizma da podnesu ovaj hladan period u kome mnogo ptica strada zbog smrzavanja.

– Mesta gde se ptice hrane su kod deponije u Vinči, na ribnjaku u Krnjači, a ptice vrste “mali vranac” ima u vrbacima kod Ade Ciganlije, koja je sad zaleđena. Ništa bolja situacija nije ni na ribnjaku Mika Alas – kažu iz Lige.
Reportere “Blica” sačekao je prekjuče jeziv prizor na Ušću. Dvadesetak malih i velikih kormorana, ptica koje su zaštićena vrsta, beživotno je ležalo po zaleđenoj reci. Nekoliko njih sjatilo se oko rupe u ledu i pokušavalo da uhvati ribu. Situacija ni juče nije bila ništa bolja. O njima brinu volonteri.

– Oko pet, šest volontera pomaže Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica, tako što postavlja hranilice na mestima gde će pticama biti dostupno da se nahrane. Objašnjavamo građanima kako da hrane ptice, jer se sve više njih interesuje kako se to radi. Narendajte krušku ili ako imate neko zrnevlje, suncokret i kukuruz, stavite u mrežicu i zakačite na drvo – objašnjava Boris Rakočević, student Biološkog fakulteta.

Veliko ratno ostrvo predstavlja specijalni rezervat prirode i veoma je važan za ptice. Volonteri Fondacije, još uvek ne mogu da provere kakva je tamo situacija, jer su reke zaleđene.

Nahranite ptice

Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha. Potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač. Samo vam preostaje da odaberite granu ili antenu, navode volonteri sa Biološkog fakulteta.

Izvor: http://www.blic.rs/