Monthly Archives: septembar 2011

by

IZ NEORGANSKE MATERIJE KREIRANE ŽIVE ĆELIJE

Profesor Lee Croninom i njegovi saradnici s Glasgowskog Univerziteta jobjavili su da su uspeli proizvesti žive ćelije koristeći anorganske materije. Nazvane su ICHELLs (inorganic chemistry cells/neorganske hemijske ćelije). Olikuju se osnovnim osobinama živih ćelija kao što su ćelijska membrana, izoliranje hemijskih reakcija unutar ćelije, kao i mogućnost pohranjivanja elektriciteta.

Stvaranje ICHELL predstavlja prvu stepenicu do stvaranja ćelija, koje će imati najbitniju osobinu živih organizama – da se same razvijaju i razmnožavaju. To nastoje da ostvare procesom, koji se naziva “neorganska biologija”.

Ova grupa istraživača je istakla da bi ovo otkriće moglo imati i praktičnu primenu u medicini. Međutim, ono povlači i mnoge teoretske implikacije u vezi nastanka prvih oblika života. Čak otvara i mogućnost postojanja živog oblika, koji se ne zasniva na ugljeniku.

Autor: MPG71

Izvor: Physorg.com

by

ZELENE BILJKE UTIČU NA LJUDSKE GENE

Na Nanjing Univerzitetu u Kini istraživač  Chen-Yu Zhang je sa svojim saradnicima istraživao uticaj zelenih biljaka na ljudske gene. U studiji, koju je objavio, pokazao je da povrće kao što su brokoli, karfiol, kelj, kupus i sve ostale zelene biljke koje jedemo, imaju mogućnost menjanja ljudskih gena. Ovo otkriće je potpuno novo za nauku.

Mehanizam delovanja nije potpuno razjašnjen. Još uvek je nejasno kako mikro RNK  preživi izlaganje enzimima i želudačnoj kiselini u toku varenja.

Istraživanje je vršeno na miševima i na 30 dobrovoljaca. Utvrđeno je da biljna mikro RNK preživi proces varenja i odlazi u krvotok.

Miševima je ubrizgana mutirana verzija biljne mikro RNK i Zhangov tim je na taj način uspešno manipulisao nivoima proteina i holesterola u mišjim organizmima.

Veliki je značaj ovoga oktrića i njegove potencijalne primene u medicini.

* * *

Eating your greens alters your genes

A landmark study suggests that eating plants changes the behaviour of your genes in ways that are new to science.

Izvor: http://www.newscientist.com/

Autor: MPG71



by

FLAVONOLS

Flavonols are the most widespread flavonoids in foods. These are the yellow pigments. The main representatives of this group of compounds are quercetin and kemferol, but are also known for morin, rutin, myricetin, izoramnetin, fisetin.

The food is quercetin present in the range from 6.0 (wild raspberry) to 486.0 (black bow), and kemferol of 5.0 (strawberry) to 211.0 mg / kg (kale). Flavonols are present in glikozidnoj form, associated with diabetes unit, usually glucose, and rhamnose, but can be represented and other sugars (as galactose, arabinose, xylose).

The content of total flavonols in some fruits

Fruit

Concentration (mg/1kg)
Black currant (Ribes nigrum Öjebyn)

115
Red currant (Ribes nigrum Vertti)

32
Red currant (Ribes × pallidum Red Polish)

9
White currant (Ribes x pallidum White Polish)

7
Yellow Gooseberry (Ribes uva-crispa)

34
Cven Gooseberry (Ribes uva-crispa)

41
Swamp blueberry (Vaccinium uliginosum-wild)

184
Red Currant (Vaccinium vitis-idaea-wild)

74, 146
(Vaccinium oxycoccos-wild)

157, 263
Bilberry (Vaccinium myrtillus-wild)

43, 51
Northern Bilberry (Vaccinium corymbosum Northblue)

40
Strawberry (Fragaria × ananassa Senga Sengana)

15
Strawberry Jonsok (Fragaria x ananassa Jonsok)

12
Aronia (Aronia mitschurinii Viking)

89
Rowan (Sorbus aucuparia-wild)

63
Sweet rowan (Grataegosorbus mitschurinii Granatnaja)

85
Raspberry (Rubus idaeus Ottawa)

8
Muskoka raspberry (Rubus idaeus Muskoka)

8
Wild raspberry (Rubus idaeus-wild)

6
Swamp raspberry (Rubus chamaemorus-wild)

6, 6
North blackberry (Rubus arcticus Pima and MESP)

31

Source
1st Hakkinen SH, Karenlampi SO, Heinonen IM, Mykkanen HM, Torronen AR., Content of the flavonols quercetin, myricetin, kaempferol and edible berries in 25, J Agric Food Chem 1999, (6) :2274-9.

Author: MPG71

            

 

 

 

 

 

by

TRANS-MASTI NE TREBA KORISTITI U ISHRANI

Masnoće su  neophodne našem organizmu, jer se njihovim razlaganjem oslobađa velika količina energije. Osim toga, imaju i gradivnu, regulatornu i zaštitnu ulogu.

Njihovo pozitivno dejstvo ispoljava se samo ako se uzimaju  prirodne masnoće. Ne smeju se uzimati u prekomernim  količinama, jer mogu da dovedu do gojaznosti i obolenja kardiovaskularnog sistema.

Trans-masti mogu da budu poreklom iz prirodnih izvora i iz sintetskih grupa. Proizvode  se hidrogenizacijom i drugim procesima prerade namirnica biljnog porekla.

Ove masnoće se koriste za produženje trajnosti brze hrane, peciva, slatkiša, slanih grickalica i dr. Nalaze se kao sastavni deo supa iz kesica, u konzervisanim namirnicama…

Istraživanjima na osnovu najsavremenijih  metoda  dokazano je da je ogromna šteta za zdravlje čoveka pri konzumiranju ovih namirnica. Mnogo su štetnije industrijski proizvedene trans-masti od prirodnih. One povećavaju nivo lošeg holesterola (LDL), a snižavaju nivo  dobrog (HDL) holesterola.

U Kanadi se zakonom reguliše zabrana uvoza namirnica, koje sadrže trans-masti, u Americi postoji zabrana korišćenja takvih namirnica u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o dozvoljenoj količini trans-masti u namirnicama (do 2%).

Trans-masti se nalaze u biljnim proizvodima kao što su:

  • margarin.
  • biljni šlag;
  • biljna pavlaka;
  • biljni sir;
  • hidrogenizovano biljno ulje;
  • pekarske masnoće i dr.

Preporuka je da se prilikom kupovine namirnica proveri sadržaja trans-masti, koji  ne sme biti većiod 2%. Nažalost, u našim prodavnicama je malo proizvoda na kojima piše tačan procenat ovih masti.

Autor:MPG71

by

IZBOR VOĆA ZA PRAVILNU ISHRANU

Kad biramo voće, koje ćemo konzumirati u toku dana, treba ga birati prema brzini kojom ono podiže nivo šećera u krvi. Da bi se predupredili mogući negativni efekti unetog voća, treba se upoznati sa  njihovim glihemijskim indeksom.Glihemijski indeksi su pravljeni u odnosu na glukozu ako uzmemo da je glihemijski indeks glukoze 100.

Omiljena poslastica, lubenica, ima visok glihemijski indeks pa je velika greška i atak na naš organizam uveče,  nakon dobre večere, pojesti par velikih komada ovog lepog i slatkog “otrova”.

ŠTO JE VEĆI GLIHEMIJSKI INDEKS HRANE – BRŽE SE POVEĆAVA NIVO ŠEĆERA U KRVI.

Idealno vreme za konzumiranje voća u toku dana  je između 16 i 18 časova po zimskom računanju vremena, odnosno između 17 i 19 časova po letnjem računanju.

Glihemijski indeks voća

Voće Glihemijski indeks
Trešnje 22
Višnje 22
Grejpfrut 25
Šljive 32
Jagode 32
Kruške 36
Jabuke 38
Breskve 43
Narandže 43
Kivi 52
Mango 55
Kajsije 57
Banane 62
Dinje 64
Suvo grožđe 65
Ananas 66
Lubenice 72

 Uredio: MPG71

by

GLIHEMIJSKI INDEKS – POVRĆE

Povrće

Glihemijski indeks
Kikiriki
Pasulj “Chane dal”
Soja
Sušeni grašak
Sočivo
Pasulj tetovac
Mladi grašak
Lima pasulj
Leblebije
Šareni pasulj
Prebranac
Bareni krompir
Smrznuti grašak
Konzervirani grašak
Krompir pire
Cvekla
Instant krompir pire
Šargarepa
Paškanat

14
8
18
23
27
27
32
32
33
42
43
36
39
47
58
66
72
73
101
by

GLIHEMIJSKI INDEKS – HLEB I PECIVA

Hleb i peciva

Glihemijski indeks
Palenta (od žutog brašna)
Makaroni (kuvani 5 min)
Makaroni (kuvani 15 min)
Crni hleb
Raženi hleb (integralni)
Pite
Raženi hleb
Kačamak (belo brašno)
Beli hleb
Prepečeni hleb,kifla
Peciva, đevrek, tost hleb
Krofna
Perece

40
46
44
51
52
57
64
68
72
72
72
78
84
by

GLIHEMIJSKI INDEKS – BRAŠNO I PAHULJICE

Brašno i pahuljice

Glihemijski indeks
Mekinje mešane
Ovsene pahuljice
Pšenični griz (krupni)
Kukuruzno brašno
Pšenične pahuljice
Kukuruzne mekinje
Čips, grisini, smoki
Pirinčane pahuljice

44
53
66
71
74
75
87
96
by

GLIHEMIJSKI INDEKS – VOĆE

Voće

Glihemijski indeks
Trešnje

22
Višnje

22
Grejpfrut

25
Šljive

32
Jagode

32
Kruške

36
Jabuke

38
Breskve

43
Narandže

43
Kivi

52
Mango

55
Kajsije

57
Banane

62
Dinje

64
Suvo grožđe

65
Ananas

66
Lubenice

72

 Uredio: MPG71