PLAVI KROMPIR

Čuli smo za  dve do tri vrste krompira,  čičoke i batata, ali većina nije upoznata s plavim krompirom, koji je prava egzotika. 1 plavi krompir

Plavi krumpir je poreklom  iz peruanskih Anda, a bio je omiljeno jelo tadašnjih vladara.

Ovaj plavi krompir je  bogat antioksidantima (antocijanima),  mineralima i vitaminima. Naučnici tvrde da stimulativno deluje u borbi protiv raznih bolesti. Pridaju mu se i svojstva afrodizijaka.

Kod nas se gaji u Leskovcu.

Advertisements

DA LI UNOSIMO DOVOLJNO SREBRA U ORGANIZAM / DID WE BRING ENOUGH SILVER IN THE BODY

Srebro je neophodan mikroelement, koji j katalizator i učesnik u reakcijama metabolizma. Koncentracija ovoga mikroelementa u organizmu nije konstantna i zavisi od unosa i obima njegovog utoška. Istraživanja su pokazala da je utrošak srebra u organizmu relativno konstantan, a problem je odgovarajućeg, potrebnog unosa.

Utvrđeno je da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.

Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar u Rusiji čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Na osnovu dovoljnog broja istraživanja Svetska zdravstvena organizacija uz korišćenje iskustva NASA je izdala podatke o dnevnim potrebama organizma za srebrom. Preporučena doza za pravilno obavljanje velikog broja enzimskih reakcija u ćilijskom metabolizmu su 0,014 mg/kg telesne mase (Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu).

Prirodno stanje minerala u zemlji je elementarni oblik, a  takve organizam  ne može koristiti. Mikroorganizmi u zemlji pretvaraju minerale u jonske oblike, koji  tada modu da apsorbuju i asimiliraju biljke, a kasnije hranom i životinje  i ljudi.

Moderna tehnologija uzgoja u poljoprivredi, koja koristi veštačka đubriva, uništava mikroorganizme, koji pretvaraju minerale iz zemlje u jonske oblike neophodne za maksimalnu asimilaciju u ljudskom organizmu.

Ljudski organizam  s lakoćom unosi jonsko srebro iz  hrane, vode i suplemenata i prenosi ih tkivima i organima.

Uredio: MPG71

MINERALI – ZNAČAJ I PODELA/MINERALS – IMPORTANCE AND SHARING

Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za normalno odvijanje metabolizma.

Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.

Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili suplemenata.

U literaturi postoji nekoliko podela minerala, a ovde navodim jednu od njih: makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima.

Makroelementi su:

  • kalcijum
  • magnezijum
  • kalijum
  • fosfor
  • natrijum
  • hlor
  • sumpor

Mikroelementi su:

  • cink
  • mangan
  • gvožđe
  • fluor
  • bakar
  • jod

Elementi u tragovima su:

  • selen
  • bor
  • hrom
  • silicijum
  • molibden
  • kobalt

Uredio: MPG71

LEKOVITA MOĆ MANGOSTINA (Garcinia Mangostana L)

Mangostin ima veoma efikasno delovanje na zdravlje. Decenijama  su stanovnici u  južnoj Aziji lečili mnoge bolesti  mangostinom i to: gljivične, virusne, parazitske i bakterijske infekcije, upale, bolove, kožne poremećaje i probleme probavnog sistema.

Savremena  medicina je počela  proučavati hemijski sastav mangostina sa ciljem utvrđivanja sastojaka, koji  pozitivno deluju na zdravlje čoveka. U poslednje dve decnije utvrđeno je da su najvažniji sledeći sastojci ovoga prvoklasnog voća:

  1. Katekini
  2. Polisaharidi
  3. Vitamini
  4. Minerali
  5. Ksantoni    

Utvrđeno je da su ksantoni, polifenolna jedinjenja, zaslužni za pozitivan uticaj na zdravstveno stanje čoveka. Ksantoni su sastojci, koji čine mangostin tako nutritivno i medicinski vrednim voćem.

Autor: MPG71