Čuli smo za dve do tri vrste krompira, čičoke i batata, ali većina nije upoznata s plavim krompirom, koji je prava egzotika. 
Plavi krumpir je poreklom iz peruanskih Anda, a bio je omiljeno jelo tadašnjih vladara.
Ovaj plavi krompir je bogat antioksidantima (antocijanima), mineralima i vitaminima. Naučnici tvrde da stimulativno deluje u borbi protiv raznih bolesti. Pridaju mu se i svojstva afrodizijaka.
Kod nas se gaji u Leskovcu.
Srebro je neophodan mikroelement, koji j katalizator i učesnik u reakcijama metabolizma. Koncentracija ovoga mikroelementa u organizmu nije konstantna i zavisi od unosa i obima njegovog utoška. Istraživanja su pokazala da je utrošak srebra u organizmu relativno konstantan, a problem je odgovarajućeg, potrebnog unosa.
Utvrđeno je da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.
Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar u Rusiji čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Na osnovu dovoljnog broja istraživanja Svetska zdravstvena organizacija uz korišćenje iskustva NASA je izdala podatke o dnevnim potrebama organizma za srebrom. Preporučena doza za pravilno obavljanje velikog broja enzimskih reakcija u ćilijskom metabolizmu su 0,014 mg/kg telesne mase (Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu).
Prirodno stanje minerala u zemlji je elementarni oblik, a takve organizam ne može koristiti. Mikroorganizmi u zemlji pretvaraju minerale u jonske oblike, koji tada modu da apsorbuju i asimiliraju biljke, a kasnije hranom i životinje i ljudi.
Moderna tehnologija uzgoja u poljoprivredi, koja koristi veštačka đubriva, uništava mikroorganizme, koji pretvaraju minerale iz zemlje u jonske oblike neophodne za maksimalnu asimilaciju u ljudskom organizmu.
Ljudski organizam s lakoćom unosi jonsko srebro iz hrane, vode i suplemenata i prenosi ih tkivima i organima.
Uredio: MPG71
Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za normalno odvijanje metabolizma.
Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.
Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili suplemenata.
U literaturi postoji nekoliko podela minerala, a ovde navodim jednu od njih: makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima.
Makroelementi su:
Mikroelementi su:
Elementi u tragovima su:
Uredio: MPG71
Mangostin ima veoma efikasno delovanje na zdravlje. Decenijama su stanovnici u južnoj Aziji lečili mnoge bolesti mangostinom i to: gljivične, virusne, parazitske i bakterijske infekcije, upale, bolove, kožne poremećaje i probleme probavnog sistema.
Savremena medicina je počela proučavati hemijski sastav mangostina sa ciljem utvrđivanja sastojaka, koji pozitivno deluju na zdravlje čoveka. U poslednje dve decnije utvrđeno je da su najvažniji sledeći sastojci ovoga prvoklasnog voća:
Utvrđeno je da su ksantoni, polifenolna jedinjenja, zaslužni za pozitivan uticaj na zdravstveno stanje čoveka. Ksantoni su sastojci, koji čine mangostin tako nutritivno i medicinski vrednim voćem.
Autor: MPG71
agroekonomija 