POJAČANA OSETLJIVOST NA ŠEĆER…

Kod šećera postoji još jedan problem – koji stvara začarani krug.

Po dr Džonsonu, šećer u ljudskom telu aktivira vlastite putanje – i te metaboličke putanje postaju “neregulisan saobraćaj”. Drugim rečima, što više šećera jedemo, to efikasnije ga naš organizam apsorbuje, a što ga više apsorbuje, to mu veću štetu šećer nanosi.

Kako vreme prolazi, postajemo sve osetljiviji – “senzitizirani” – na šećer, i izloženiji njegovim toksičnim dejstvima.

Pozitivna strana ove pojave jeste u tome što osetljivost na šećer opada čak i nakon kratkog “odmora” od šećera, i metaboličke putanje se “regulišu”. Istraživanja nam saopštavaju da čak i svega dve nedelje bez konzumacije šećera izazivaju smanjenu reakciju tela na šećer.

Pokušajte sami. Uzmite dvonedeljni odmor od šećera i ocenite koliko se drugačije osećate.

Ostatak članka pročitajte na blogu: Nedodjija’s Blog

Advertisements

LJUBIČASTA MRKVA-CRNA KRALJICA (Daucus carota var. sativus Purple Haze)

Mrkve pripadaju porodici Apiaceae i ima ih preko 100 vrsta. To je biljka s debelim, mesnatim korenom  i pernatim, zelenim lišćem.

Mrkve koje potječu iz Azije  su  ljubičaste ili žute boje s razgranatim korenjem. Ljubičasta boja u mrkvi je od antocijana. Mrkve poteču iz Nizozemske i narančaste su boje zbog bogatstva karotena. Mogu biti i bele, žute, ljubičaste i crvene boje.

Mrkva je bogata

, antioksidansima, mineralima (Mg,K,Ca) te vitaminima C i B kompleksa. Sadrži visoku koncentraciju šećera, a vrlo malo skroba i masti.

Mrkva Crna kraljica  je nastala ukrštanjem crne i narandžaste mrkve. Ona se odlikuje većom slasti od drugih vrsta mrkve. Sadrži antocijane,  koji oslobađaju organizam od otrovnih radikala iz čelija i učestvuju u procesu izmene energije, regulisanju krvnog pritiska i preventivno deluju na kancer i kardiovaskularne bolesti. Visoka koncentracije betakarotena daje vrlo važan doprinos zdravlju.

Prednosti Crne kraljice u odnosu na ostale sorte:

  • Slatka;
  • Sočna;
  • Veća koncentracija beta-karotena (do 40%);
  • Veća koncentracija antocijana.

Autor: MPG71

SADRŽAJ ŠEĆERA I KISELINA U VOĆU

Vrsta voća

Invertni
šećera

%

Saharoza

%

Ukupni šećer

%

Ukupne kiseline %

pH

Koeficijent slasti šeć/kis.

Jabuka

6,8

2,1

6,6-15,5

0,4-0,8

3,6

9-28

Kruška

8,1

1,9

8,3-15,4

0,2-0,5

4,0

23-42

Dunja

7,2

0,9

5,8-12,5

0,6-1,0

3,3

9-18

Kajsija

4,1

2,2

6,4-12,6

0,6-1,1

3,4

4-15

Breskva

3,5

4,2

5,0-12,0

0,5-0,7

3,6

9-16

Šljiva

8,2

1,8

7,0-15,5

0,5-0,7

3,6

6-28

Višnja

7,8

0,6

6,9-12,5

0,8-1,9

3,3

3-8

Trešnja

8,4

0,4

4,7-11,5

0,3-0,6

3,9

11-25

Malina

4,5

0,2

4,7-9,5

0,8-2,0

3,4

3-5

Kupina

6,2

0,9

6,0-9,0

0,80

3,5

6-8

Jagoda

3,8

1,7

4,5-7,8

0,50

3,5

4-10

Grožđe

20,5

/

15-25

0,5-0,9

3,5

18-50

Limun

3,1

0,3

1,5-4,0

3-7

2,5

0,3-0,9

Narandža

5,8

3,9

5,6-13,5

0,7-1,2

3,4

8-17

Borovnica

4-6,5

0,2-0,8

4,0-7,0

0,8-1,2

3,4

5-9

Crna ribizla

8,1

/

6,1-13,3

3,3

3,3

2-3

Izvor

Niketić-Aleksić, G.: Tehnologija voća i povrća, Beograd, 1988.

Uredio: MPG71