jun | 2014 | agroekonomija

Може да се гаји и на загађеним земљиштима које временом претвара у плодна

Fotografija: http://heritagemiscanthus.com/miscanthus_giganteus.php

Енергетска трска мискантус (кинеска трска или слоново уво) је биљка која прерађује отпадне фекалне воде после којих остаје наталожен неутрални муљ који је одличан као вештачко ђубриво. Не захтева посебну негу.

Мискантус (Miscanthus) потиче из широког подручја у источној Азији. Насељава подручје од тропских и суптропских региона на тихо-океанским острвима до умерено- топлих и субарктичких региона. У Европу је донет почетком тридесетих година XX века и од тада се површине под овом биљком из године у годину повећавају (Пољска 4000 hа; Велика Британије око 10 000 hа).

У употреби је највише хибрид Miscanthus giganteus. То је вишегодишња биљка, веома великог годишњег приноса надземне биомасе са стабљиком висине преко 3 m. Гајење мискантуса, биљке која има велики потенцијал за производњу бионергије, могла би да буде развојна перспектива Србије. Енергетска трска мискантус је биљка која прерађује отпадне фекалне воде после којих остаје наталожен неутрални муљ који је одличан као вештачко ђубриво. У стању су да прераде чак и тешке метале.

Одлична је сировина за биомасу и за грађевинску индустрију. Има слична својства као и енергетска врба. Пречишћава фекалне воде. За потребе насеља од нпр. 15.000 становника потребно је засадити око 7 до 8 хектара, што је улагање од 12.000 до 13.000 евра. Тиме она доноси чист доходак 6400 евра тј. 800 до 900 евра по хектару. Други модерни системи пречишћавања отпадних вода за исто овакво насеље коштају од три до пет милиона евра и не доносе доходак. Доходак које ове биљке доносе односе се на њихову другу велику предност, а то је грејање. Биљке по хектару дају 40 до 80 тона плода који се највише користи за брикетирање, а брикети имају изразито високу топлотну енергију. Један хектар засађене биљке даје брикета за 7 до 8 станова, а количина ослобођеног угљен моноксида је – нула! После једнократног сађења трска се експлоатише наредних 25 до 30 година.

Веома је отпорна на мразеве и лед. Кад посадимо трску, прве две године мора да се плеви од корова, а после тога више нема потребе.

Која је основна намена ове биљке?

Намена мискантуса је пре свега за производњу енергије и он се специфично гаји са циљем да се његова надземна биомаса или неки њен део сагорева у термоенергетским или грејним системима. Сагоревањем такве биомасе пружа се могућност снижавања емисија гаса стаклене баште – CO2. Тај угљен диокосид који се ослобађа током сагоревања је претходно фиксиран биљкама. Мискантус емитује 7,5 пута мању количину CO2 по kw/h произведене струје у поређењу са угљем. Топлотна вредност сламе мискантуса је око 17 MJ/kg. Карактеристике сагоревања мискантуса су повољније у поређењу са сламом стрних жита, а сличне су карактеристикама сагоревања шумског дрвећа. Има највећи енергетски принос по хектару (204 GJ/ha), виши од врбе и тополе (168 GJ/ha), биодизел од зрна уљаних биљака (27 GJ/ha) или етанол од скробне или шећерне биомасе (14-114 GJ/ha). Принос сламе мискантуса се лагано повећава до четврте године, док касније током наредних 15 година принос пребацује 20 t/ha са оптималном агротехником и много више. Увођење мискантуса у редовну пољопривредну производњу може се остварити коришћењем стандардне пољопривредне механизације. Зависно од начина добијања енергије у термоенергетским постројењима, целокупна надземна биомаса се балира или силира. Због специфичног квалитета, слама мискантуса је подесна за брикетирање и пелетирање.

Брзорастући хибрид Miskantus (sinensis) giganteus, познат и као кинеска трска или слонова трава, захваљујући снажном прирасту уз минимално ангажовање и незнатном трошењу хранљивих састојака (Ц 4-биљка), представља идеалну претпоставку да се користи као висококвалитетни обновљиви ресурс (нпр. у аутомобилској или грађевинској индустрији). Осим тога је мискантус због огромног површинског учинка практична замена за дрво или лож-уље (1 хектар замењује лагано 4.000 до 9.000 литара лож-уља).

Гајење мискантуса

Време садње је април-мај. Препоручује се садња преправљеном машином за садњу кромпира (спроводна цев 15 до 20 cm), а мале површине је могуће и ручно засадити. Ризоме засадити на 4 cm дубине на лаком земљишту и до 8 cm дубине на тешком земљишту и затим добро преваљати (сабити). Размак садње је 1 x 1 метар. Сади се на водопроводљивом пољопривредном земљишту које омогућава и добро пуштање корења, у идеалном случају као и за садњу житарица. Песковита земљишта, устајала вода и дуже летње суше негативно утичу на приносе. Ова биљка последњих деценија налази све већу примену у многим европским земљама, посебно у сеоским домаћинствима који је саде како би им прерађивала отпадне воде, али и претварала неплодна земљишта у плодна. Чињеница је да претварање неплодног у плодно земљиште није процес који се одвија током једног дана или ноћи, али се свакако исплати дугорочно гледано, посебно у случајевима када имамо све мање обрадивих површина, а драстично повећање броја становника на Планети. Због свега наведеног, мискантусу се можда осмехује „златно доба“.

Preneto sa sajta: http://domacin.rs/Polje/