OTKRIĆE PRVOG ZEMLJINOG TROJANCA

Otkriven je prvi trojanski asteroid u Zemljinoj orbiti. Trojanski asteroid je onaj asteroid koji deli orbitu sa većom planetom ili prirodnim satelitom. Međutim, sa njima se ne sudara jer se nalazi u jednoj od dve Lagranžove tačke, koje su 60º ispred ili iza većeg nebeskog tela.

Astronomi su analizirali podatke dobojene WISE teleskopa, lovca na asterioide i  na taj način otkrili trojanski asteroid 2010 TK7, a čije otkriće je potvrdio i Canada-France-Hawaii teleskop, Mauna Kea  na Havaima.

Naučnici su predviđali da u Zemljinoj orbiti postoje trojanski asteroidi, ali ih je veoma teško naći pa je iz tog razloga otkriće prvog sačekalo do sada. U Sunčevom sistemu znamo za trojanske asteroide koji dele orbite sa Jupiterom, Neptunom, Marsom, pa čak i dva Saturnova satelita imaju svoje trojanske asteroide.

Animaciju orbite novootkrivenog asteroida možete pogledati na sledećem klipu:

Uz pomoć ovog otkrića saznaće se više o dinamici i karakteristikama ovih asteroida i na taj način olakšati pronalaženje ostalih trojanskih asteroida.

2010 TK7 ima prečnik od 300 m i od Zemlje je udaljen 80 miliona kilometara. Orbita ovog asteroida je dobro definisana i biće stabilna sigurno u narednih 100 godina i neće prići Zemlji bliže od 24 miliona km.

Za razliku od nekih asteroida, trošenje para na misije koje bi posetila ovaj asteroid je neisplatljivo. Razlog je taj što putuje daleko iznad i ispod ravni orbite Zemlje što zahteva dodatnu energiju da bi se do njih stiglo.

WISE teleskop je slikao nebo u infracrvenom delu elektromagnetnog spektra od januara 2010. godine do februara 2011. godine.

Preneto sa: SVEMIR

OVE NOĆI

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primer: „Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini“.
Noćni vetar kruži nebom i peva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.



Moje srce je traži, a ona nije uz mene.
Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Autor: PABLO NERUDA

Poslao: http://buki81.wordpress.com/


From: mirapg@sezampro.rs

AITUTAKI LAGUNA

Aitutaki Laguna je dragulj Kukovih ostrva i  jedan od najlepših okruženja u svetu.    Kukova ostrva imaju  klimu jkao na Havajima.

Aitutaki se nalazi u  Južnom Pacifiku i na sredini polinežanskog trougla. Vidi put na Aitutaki Kukova ostrva i Aitutaki. Aitutaki Laguna ima  14 nenaseljenih ostrva.


Kristalno jasna Aitutaki Laguna  je oko 136 milja severno od Rarotonga.

Jedan od najvećih atola u Kukovim ostrvima,  Aitutaki je širok oko 18 i 19 km dug. Atol se sastoji od brda, ravne, priobalne ravnice i velike  tirkizne lagune.

Aitutaki ostrvo je delom vulkanskog porekla. Najviše brdu je Maungapu.

Uredio: MPG71

MILUTIN MILANKOVIĆ-KALENDAR

Projekat Astronomskog kalendara po nasem profesoru dr Milutinu Milankovicu (1879-1958), usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem suncane godine.

Naime, Milankoviceva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duze od prethodnih merenja i najpribliznije je trajanju „tropske godine“. Tacnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365.242 dana), a prema Milankovicevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilazenje Milankovicevog kalendara sa Gregorijanskim nastupice 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankovicu nije. Milankovicev interkalkulacioni racun kaze da bi, po novom racunanju vremena, jednodnevno kasnjenje kalendarske za suncanom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je, prema tome, ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.
Autor: Ljiljana Milic, profesor knjizevnosti,
Izvor:
http://www.astronomija.co.yu/kalendar/nastanak/index.htm

 

MILUTIN MILANKOVIĆ-IZABRANA DELA

Izabrana dela Milutina Milankovića su izašla u 8 tomova:

  1. Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledelih doba 1
  2. Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledelih doba 2
  3. Nebeska mehanika, Istorija astronomske nauke
  4. Kroz vasionu i vekove, Kroz carstvo nauka
  5. Spisi iz istorije nauke
  6. Članci, govori, prepiska
  7. Uspomene, doživljaji i saznanja
  8. Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba (prevod na engleski) [4]

Tekst je preuzet sa sajta Svemir.

Izvor:

[4] http://sr.wikipedia.org/wiki/Milutin_Milanković

MILUTIN MILANKOVIĆ-DODATAK O LEDENOM DOBU

Do naglog i ledenog zahlađenja na našoj planeti došlo je pre 25000 godina. Tada je došlo do formiranja “ledenog kontinenta” koji zahvatao veći deo severne polulopte, a i sve planine kako na severnoj tako i na južnoj Zemljinoj polulopti. Uništen je sav biljni i životinjski svet ili je bio primoran na selidbu tamo gde lednici nisu dospeli. Ovaj period je nazvan kvartarno ledeno doba. Ovakvih perioda je na Zemlji bilo više puta, a razlog za to je javljanje temperaturnih kolebanja. Dokazi za ova kolebanje naučnici nalaze na svakom delu planete.

Milutin Milanković je pojavu poslednjeg ledenog doba objasnio uticajem egzogenih faktora. Značaj je pripisao osunčavanju Zemlje, brzini rotacije, uticaju kosmičkih tela, morskim strujama i mnogim drugim atmosferskim činiocima. Za praćenje temperaturnih kolebanja za poslednjih 600000 godina, uvedeni su termini : toplotni maksimumi i minimumi na severnoj polulopti.

Zasluge se pripisuju, naravno, Milankoviću. On je na osnovu ovih termina napravio prvi kalendar Zemljine prošlosti.

Klimatska kolebanja ukazuju na to da poslednje ledeno doba nije isteklo, već da je Zemlja u trenutnoj fazi kada je došlo do izvesnog porasta temperature, a to je rezultiralo povlačenjam ledenih masa ka plovima. Intenziviranje ledenog pokrivača, prema prognozama klimatologa, će nastupiti za nekoliko hiljada godina (ovo sam pročitao u više naučnih članaka), da bi kasnije ponovo došlo do porasta temperature. Nakon 57000 godina iza tog ponovnog otopljavanja nastupiće još jedan hladan period.

Iz ovoga se vidi da se Zemlja nalazi u fazi trajanja kvartarnog ledenog doba, a ovaj period povišenja globalne temperature je samo njegova faza. [2]

Tekst je preuzet sa sajta Svemir.

Literatura:

[2] „Osnovi Geologije“ – Predrag Nikolić, Beograd, 1997.

ZANIMLJIVOSTI O MILUTINU MILANKOVIĆU

  • Napravio je najtačniji kalendar do sada. Dužina tropske godine iznosi 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi, dok je Milanković postigao tačnost od 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 sekundi. Samo 2 sekunde duže traje godina po najtačnijem kalendaru.
  • Milanković nikada nije prihvatio Ajnštajnovu teoriju relativnosti, ali je to tada bio slučaj i sa mnogim drugim naučnicima tog vremena.
  • Dobio je krater sa svojim imenom  na daljoj strani Meseca veličine 34 km, zatim krater na marsu prečnika 118 km i asteroid pod nazivom 1605 Milanković.
  • NASA ga je uvrstila u 10 najvećih naučnika koji su se bavili proučavanjem Zemlje.
  • Za razliku od Nikole Tesle ili Mihajla Pupina, svetsku slavu nije stekao u najvećim svetskim centrima, već se svojim naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu, koristeći samo papir, olovku, šiber i logaritamske tablice.
  • Milanković je glavni “krivac” koji je dokazao da na Marsu ne može postojati civilizovan život, jer je svojim proračunima pokazao da su tamo temperature previše niske da bi život u takvom obliku postojao.
  • Evropsko geofizičko društvo je 1993. godine ustanovilo medalju Milutin Milanković.
  • Bio je jedan od najboljih poznavalaca istorije astronomije i nauke uopšte, a to dokazuje u nekoliko svojih dela.
  • Najcitiraniji je srpski naučnik svih vremena.
  • Googl je 2010. godine obeležio rođendan Milutina Milankovića objavljivanjem loga,  koji asocira na klimatološku teoriju Milankovićevi ciklusi.

     Tekst je preuzet sa sajta Svemir.