OTKRIĆE PRVOG ZEMLJINOG TROJANCA

Otkriven je prvi trojanski asteroid u Zemljinoj orbiti. Trojanski asteroid je onaj asteroid koji deli orbitu sa većom planetom ili prirodnim satelitom. Međutim, sa njima se ne sudara jer se nalazi u jednoj od dve Lagranžove tačke, koje su 60º ispred ili iza većeg nebeskog tela.

Astronomi su analizirali podatke dobojene WISE teleskopa, lovca na asterioide i  na taj način otkrili trojanski asteroid 2010 TK7, a čije otkriće je potvrdio i Canada-France-Hawaii teleskop, Mauna Kea  na Havaima.

Naučnici su predviđali da u Zemljinoj orbiti postoje trojanski asteroidi, ali ih je veoma teško naći pa je iz tog razloga otkriće prvog sačekalo do sada. U Sunčevom sistemu znamo za trojanske asteroide koji dele orbite sa Jupiterom, Neptunom, Marsom, pa čak i dva Saturnova satelita imaju svoje trojanske asteroide.

Animaciju orbite novootkrivenog asteroida možete pogledati na sledećem klipu:

Uz pomoć ovog otkrića saznaće se više o dinamici i karakteristikama ovih asteroida i na taj način olakšati pronalaženje ostalih trojanskih asteroida.

2010 TK7 ima prečnik od 300 m i od Zemlje je udaljen 80 miliona kilometara. Orbita ovog asteroida je dobro definisana i biće stabilna sigurno u narednih 100 godina i neće prići Zemlji bliže od 24 miliona km.

Za razliku od nekih asteroida, trošenje para na misije koje bi posetila ovaj asteroid je neisplatljivo. Razlog je taj što putuje daleko iznad i ispod ravni orbite Zemlje što zahteva dodatnu energiju da bi se do njih stiglo.

WISE teleskop je slikao nebo u infracrvenom delu elektromagnetnog spektra od januara 2010. godine do februara 2011. godine.

Preneto sa: SVEMIR

Advertisements

OVE NOĆI

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primer: „Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini“.
Noćni vetar kruži nebom i peva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.



Moje srce je traži, a ona nije uz mene.
Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Autor: PABLO NERUDA

Poslao: http://buki81.wordpress.com/


From: mirapg@sezampro.rs

AITUTAKI LAGUNA

Aitutaki Laguna je dragulj Kukovih ostrva i  jedan od najlepših okruženja u svetu.    Kukova ostrva imaju  klimu jkao na Havajima.

Aitutaki se nalazi u  Južnom Pacifiku i na sredini polinežanskog trougla. Vidi put na Aitutaki Kukova ostrva i Aitutaki. Aitutaki Laguna ima  14 nenaseljenih ostrva.


Kristalno jasna Aitutaki Laguna  je oko 136 milja severno od Rarotonga.

Jedan od najvećih atola u Kukovim ostrvima,  Aitutaki je širok oko 18 i 19 km dug. Atol se sastoji od brda, ravne, priobalne ravnice i velike  tirkizne lagune.

Aitutaki ostrvo je delom vulkanskog porekla. Najviše brdu je Maungapu.

Uredio: MPG71

MILUTIN MILANKOVIĆ-KALENDAR

Projekat Astronomskog kalendara po nasem profesoru dr Milutinu Milankovicu (1879-1958), usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem suncane godine.

Naime, Milankoviceva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duze od prethodnih merenja i najpribliznije je trajanju „tropske godine“. Tacnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365.242 dana), a prema Milankovicevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilazenje Milankovicevog kalendara sa Gregorijanskim nastupice 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankovicu nije. Milankovicev interkalkulacioni racun kaze da bi, po novom racunanju vremena, jednodnevno kasnjenje kalendarske za suncanom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je, prema tome, ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.
Autor: Ljiljana Milic, profesor knjizevnosti,
Izvor:
http://www.astronomija.co.yu/kalendar/nastanak/index.htm