UN POZIVA U BORBU PROTIV SUŠE

Ujedinjene nacije  pozvale su na jačanje nacionalnih mera za borbu protiv suše nakon upozorenja da bi klimatske promene mogle povećati učestalost i jačinu te prirodne katastrofe.

Suše u svetu odnose više života i uzrokuju veće seobe stanovništva nego što to čine poplave ili zemljotresi, što ih čini najdestruktivnijom prirodnom nepogodom, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) na petodnevnoj konferenciji o suši u Ženevi, na kojoj su učestvovali naučnici, političari i predstavnici razvojnih agencija.

„Ako se ne preorijentišemo na odgovarajuće  mere, suočićemo se sa izgledima novih humanitarnih katastrofa i novom pretnjom po prehrambenu sigurnost u svetu“, navedeno je u saopštenju FAO.

Suše su poslednjih godina pogodile i Rog Afrike i region Sahela, kao i Kinu, Rusiju i jugoistok Evrope. Vlade država sveta često sporo reaguju na sušu, jer, za razliku od ostalih prirodnih katastrofa, obično tek postepeno razvijaju odgovor i često ne podižu brzu medijsku uzbunu.

Četiri agencije UN – FAO, WMO, Konvencija UN za borbu protiv širenja pustinja i Decenijski program UN za razvoj vodnih kapaciteta – pokrenule su „Nacionalnu inicijativu za politiku upravljanja sušom“.Cilj tog programa je razvoj sistema za rano upozoravanje kao i razvoj mera za ublažavanje posledica suše. Te agencije UN su tokom 2013. održale četiri regionalne radionice u istočnoj Evropi, azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi i na Karibima.

OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI

Šteta u poljoprivredi može biti od presudnog uticaja na privredu jedne države s brojnim negativnim posledicama, posebno  zemljama u kojima poljoprivredna proizvodnja u najvećem procentu učestvuje u bruto nacionalnom dohotku.

Osiguranje ima nezamenljivu funkciju  u zaštiti bilansa uspeha svakog poljoprivrednog proizvođača.

Troškovi  osiguranja u našoj državi su veoma niski, odnosno  do 2% u proseku na proizvodnu vrednost. Osiguranje  u poljoprivredi u Srbiji nije zadovoljavajuće razvijeno.

Na nivou države ne postoji registar u kome bi bili evidentirani  poljoprivredni proizvođači, koji  su osigurali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Samo 8% obradivog zemljišta je osigurano, a svega 3% registrovanih gazdinstava. Navode se dva razloga za takvo stanje i to:

• neobaveštenost poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje u poljoprivredi;
• nedovoljno  razvijena poljoprivredna proizvodnja pa je zbog malih ulaganja, a time i malih  prinosa, nije isplativo osiguravati.

Država je podstakla bolji razvoj ovog tipa osiguranja osiguravajućim subvencijama od 2006. godine. To je  je promenilo svest poljoprivrednih proizvođača o neophodnosti ove vrste zaštite njihove poljoprivredne proizvodnje i, u krajnjem, prihoda u toku jedne godine.

 

 

 

 

RASTE CENA HRANE U SVETU

Prema saopštenju FAO  globalne cene hrane ponovo beleže rast zbog loših vremenskih uslova i smanjenih rezervi  pojedinih namirnica. Rekordna suša zbog toplotnog talasa, koja je pogodila najveće proizvođače žitarica u svetu, uzrokovala je  da su cene hrane, pre svega žita i šećera, u julu porasle za 6%.

Međutim, poznato je da na  nestabilnost cena hrane u svetu utiče i povećanje proizvodnje biogoriva. SAD koristi 40%  žetve za proizvodnju biogoriva. Prema oceni Ujedinjenih nacija to je visoka kvota, koja preti novom svetskom krizom u snabdevanju hranom. FAO je  zbog toga pozvala SAD da privremeno obustave proizvodnju biogoriva od kukuruza.

U Rusiji i drugim zemljama je slično stanje sa usevima. Poljoprivrednici u oblasti Uljanovsk, koji su prošle godine izvezli milione tona žitarica viška, ove godine imaće žita samo za sopstvene potrebe.

Vlasti u Čileu su zbog suše proglasile vanredno stanje u poljoprivedi.

Skok cena hrane preti da izazove glad i nemire globalnih razmera.

Uredio: MPG71

SUŠA PRETI KATASTROFOM

Žetva pšenice je bila pri kraju u žitorodnim krajevima Srbije neposredno pred nalet tropskih vrućina od gotovo 40 stepeni Celzijusa u hladu. Na otvorenim njivama temperatura je bila i znatno viša, čime su nastale posledice katastrofalnih razmera. Kukuruz je počeo da podgoreva. Slično je i u mnogim drugim krajevima sveta.

Tržište žitarica je munjevito reagovalo. Cena kukuruza na berzi u Čikagu dostigla je rekordni nivo od 302, 35 dolara po toni, što je najviša cena za poslednjih 13 meseci. Slično je i na berzama sa kojima se, obično, upoređujemo, u Mađarskoj i Francuskoj, ali i u Rusiji i Ukrajini. Kukuruz se kod nas prodavao za 22 dinara po kilogramu, što je za deset odsto više nego u prethodnoj nedelji. U Mađarskoj se kukuruz prodavao za protivvrednost od 23,40, u Francuskoj za 26,59, SAD 27,32, a na domaćem tržištu u Rusiji za 20,41 i Ukrajini za 17,70 dinara po kilogramu. Zbog očekivanja da će cena kukuruza biti i dalje u porastu, na našem tržištu je došlo do smanjenja ponude. U prilog takvim kretanjima ide i podatak da je gotovo celokupan prošlogodišnji rod potrošen. Istovremeno, junski izvoz kukuruza bio je 267.309 tona.Takvo stanje ukazuje da će u ekonomskoj 2011/2012. godini biti izvezeno preko dva miliona tona što bi bio novi rekord.
Poskupljenje kukuruza povuklo je na viši nivo i cene pšenice, koja će se više koristiti u spravljanju smeša za stočnu hranu. Promet ovogodišnje pšenice počeo je sa 19, a sada se kod nas ona prodaje za 23 dinara po kilogramu. Ponuda je veoma mala jer ratari očekuju nastavak porasta cena.U Mađarskoj je pšenica prodavana za protivvrednost od 25,32, u Francuskoj za 28,12, SAD za 27,14, a na domaćem tržištu u Rusiji za 20,41 i u Ukrajini za 17,70 dinarapo kilogramu. Zbog porasta cena u svetu i kod nas se može očekivati dalje poskupljenje pšenice. Do 30.06.2012. iz Srbije je izvezeno 263.459 tona pšenice i 145.369 tona brašna. Uglavnom kod tradicionalčnih kupaca u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Zanimljivo je da su ove godine prvi put upućena dva kontigenta brašna na nova tržišta. Tako je u Ujedinjene arapske emirate upućeno 43, a u Švedsku šest tona brašna.
Odluka države da preko Produktne berze u Novom Sadu, za potrebe Robnih rezervi, otkupi 100.000 tona za 23 dinara po kilogramu, računajući iPDV, je očekivana. Uslov je bio da pšenica ima hektolitarsku težinu od  najmanje 76, vladu ispod 13 odsto, primese najviše dva odsto i ostale parametre po JUS-u, franko silosi ovlašćenih skladištara. Kupovina se odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva u količinama od pet do  100 tona  i  od zemljoradničkih  zadruga po 150 tona. Otkup će trajati do ispunjenja kvota koje su određene po regijama radi ravnomernog preuzimanja pšenice. Ali,s obzirom da ovog puta država nije ponudilavišu cenu nego na tržištu, lako je moguće da otkup neće ići lako i brzo, jer ratari očekuju dalje povećanje cena na slobodnom tržištu.

Izvor: Društvo agrarnih novinara

Autor: – Branko Krstin