ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Kao reakcija na sve izraženiju degradaciju ekosistema, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudi širom planete, razvila se organska poljoprivreda. Ona ide u pravcu usklađivanja razvoja s potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i  smanjenja kvantiteta na račun kvaliteta hrane.  U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je neophodno smanjiti upotrebu hemikalija za pripremu zemljišta i sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, a favorizovati poljoprivredne tehnike, koje optimalno koriste prirodne resurse i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija.

Jedna od definicija organske poljoprivrede je: „Organska poljoprivreda je proizvodni sistem, koji unapreðuje i promoviše zdrav agro-ekosistem,  biodiverzitet, biološke cikluse i zemljišnu biološku aktivnost, što se postiže koriščenjem, gde je to moguće, poljoprivrednih, bioloških i mehaničkih metoda, a ne sintetičkih materijala“ (FAO, 1999).

Zasnivanje organske poljoprivredne proizvodnja se mora bazirati na ispunjavanju precizno definisanih uslova, a tosu:

• Izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od  izvora zagađenja;
• Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje;
• Usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje;
• Osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu;
• Stalno inoviranje znanja stručnjaka i proizvođača organske hrane.

***

Organska proizvodnja u svetu zahvata najveće površine u Australiji  (10,6 mil. ha), zatim u Evropi (5,1 mil. ha), Južnoj Americi (4,7 mil. ha).
Italija u Evropi zauzima prvo mesto (1.168.212 h),  zatim slede Velika Britanija, Nemačka i Španija.

CILJEVI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE / GOAL OF SUSTAINABLE AGRICULTURE

Održiva poljoprivreda je integrisani sistem biljne i stočarske proizvodnje, uz očuvanje i unapređenje životne sredine, koji će dugoročno doprineti:

• zadovoljenju potrebe ljudi za hranom;
• poboljšanju kvaliteta životne sredine;
• očuvanju prirodnih resursa;
• efikasnijoj upotrebi neobnovljivih i obnovljivih resursa;
• odvijanju prirodnih bioloških ciklusa;
• ekonomskoj vrednosti proizvodnje;
• unapredjenju kvaliteta života poljoprivrednih proizvođača i društva u celini.

Poljoprivredna proizvodnja može da bude održiva samo ako je i profitabilna. Ona mora biti korisna za porodice i lokalne zajednice, kojima obezbeđuje  kvalitetniji život uz očuvanje i unapređenje životne sredine. Stoga su ciljevi održive poljoprivrede sledeći:

• Ekonomsku održivost – U sistemu tržišne ekonomije  svaka proizvodnja, bez obzira koliko je  poželjna sa stanovišta očuvanja životne sredine i resursa, mora imati i svoju ekonomsku opravdanost. U suprotnom, ona nije održiva.
• Socijalna održivost –  Visok kvalitet života poljoprivrednih proizvođača i lokalne zajednice;
• Održivost životne sredine – Održiva poljoprivredna proizvodnja se može posmatrati kao upravljanje  kompleksnim odnosima između zemljišta, vode, biljaka, životinja, klime i ljudi.

.

INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA

U cilju definisanja strategijskih i operativnih ciljeva održivog razvoja potrebno je definisati indikatore održivog razvoja. Održivi razvoj je multidimenzionalan fenomen, jer on treba da integriše ekonomski, ekološki i društveni  podsistem u jednu celinu.

Indikatori održivog razvoja su kvalitativni pokazatelji, koji pružaju mogućnost evaluacije stanja i promena u ekološkom, ekonomskom, društvenom i institucionalnom podsistemu. Indikatori prikazuju složene dinamičke veličine, a sastavljeni  od više jednostavnih parametara. Oni  su uslov bez koga se ne može definisati strategija održivog razvoja, ali i osnova za merenje rezultata realizacije strategije.

Uredio: MPG71

ODRŽIVI RAZVOJ

Sredinom XX veka pred moderno društvo postavilo se pitanje održivosti odnosa socijalnog i prirodnog sistema. Ono je  postajalo sve aktualnije kako su se povećavale negativne posledice razvoja društva  na životnu sredinu. Krajem prošlog i početkom ovoga veka ekološki problemi postali su globalni.

Izvor prikaza: http://www.ecogreenteam.org.rs/

O održivom razvoju nije moguće relevantno raspravljati ne uzimajući u obzir stanje životne sredine (prirode), odnosno međusobnu vezu i između društva i prirode.

Zahtevi održivog razvoja nameću se kao problem, koji je sve prisutniji na međunarodnom,  nacionalnom i lokalnom nivou. Sve veći broj država u svetu se sa sve većom pažnjom posvećuju ovoj problematici. One strateški i dugoročno razmišljaju i unapređuju različite segmente održivog razvoja na području svoje teritorije.

Realizovati održivi razvoj prema njegovim zahtevima je vrlo kompleksan poduhvat na bilo kom nivou; nije ni jednostavan ni lak. Međutim,  rezultati održivog razvoja opravdavaju uložene velike napore u njegovu realizaciju i vidljivi su kratkoročno i dugoročno. Kratkoročno će biti primetan trenutni nivo razvoja, a dugoročno će se stvoriti mogućnost za dalje unapređivanja i upoređivanja sa referentnim nivoima unutar jedne države  kao i na međunarodnom nivou.

Uredio:MPG71