Интереси које произвођачи остварују удруживањем, могу бити различити, почев од најједноставнијег удруживања ради набавке репроматеријала или заједничке продаје на зеленој или кванташкој пијаци, до крупних заједничких инвестиција у изградњу неопходне инфраструктуре, формирања робне марке и заштите порекла производа. Добро организовани фармери у развијеним земљама које поседују и негују традицију удруживања, активно утичу на функционисање тржишта, учествују у доношењу стратегија развоја, законских мера и мера аграрне политике, чиме штите своје интересе и стварају боље услове за рад и живот на селу, доприносећи на тај начин, и укупном руралном развоју.
Примери који следе представљају, корак даље у организованом приступу фармера чији су се економски интереси повећавали сразмерно повећању обима производње и који су били главни носиоци већих улагања упроизводњу и прераду.
У Немачкој су се фармери, пре више десетина година, суочавали са проблемом кредитирања, јер банке нису одобравале позајмице за производњу или су их додељивале уз велике, тешко прихватљиве каматне стопе. У циљу реашавања оваквих и сличних проблема, фармери почињу да се удружују, и да своју скромну штедњу обједињују, и позајмљују једни другима, по каматним стопама, нешто већим од оних које су добијали од банака на своје штедне улоге. Стварањем повољних услова кредитирања, средства су улагана у проширење основне производње и прерађивачких капацитета. На основу, једне такве сличне фондације, формирана је касније Raiffeisen банка, која данас представља једну од познатих банака у Европи.
Пример добре произвођачке праксе су и произвођачи јагодастог воћа, који су се 1972. године, ујединили и формирали удружење од 20 чланова под називом KG Fruits LTD у Енглеској. Основна сврха њиховог удруживањабила је превазилажење проблема све веће конкуренције. Договорили су се да сви производе исту врсту и сорту ситног воћа, да примењују исту технологију производње, да на исти начин пакују воће и да 5%, од остварене продаје, издвајају за удружење. Почетком 2007. године ово удружење је имало, 73 члана, а заједничка финансијска средства уложена су у модерне пластенике и хладњачу за паковање и чување ситног воћа. Такође су организована бројна саветовања, тренинзи за фармере, као и радне посете ради даљег стручног усавршавања.
Управо овако искуство подстакло је произвођаче малине у Ариљу да оснују Удружење произвођача малине, а затим и Удружење откупљивача и хладњачара малине и осталог јагодастог воћа. И поред различите пословне политике хладњаче су веома брзо схватиле да на Европско тржиште могу да наступе само организовано па су се ујединиле и направиле Унију хладњачара Србије.
У Великој Британији је, 1983. године, 50 фармера основало удружење “Cаmgrain” ради решавања проблема складиштења и продаје жита. Из пословања фармери су издвајали по 5% од укупне продаје за удружење. У то време, сваки члан удружења је пожео и предао по 100 тона пшенице. У 2007.години, удружење је располагало са 130.000 тона пшенице смештене у сопственим силосима и бројало је 250 чланова. Данас удружење има преко 300 фармера и укупно 175.000 тона складишног простора, а током жетве убере 1.300 тона жита на час. Располаже сопственим транспортним средствима и лабораторијама за испитивање квалитета семена. Почетком 2008. године, обезбеђена су повољна финансијска средства у износу од 4 милиона фунти за изградњу највећег центра за прераду жита у Великој Британији.
Прве машинске заједнице формиране су у Југославији (Словенији) 1936. године. Удруживале су 18 газдинстава и поседовале 9 трактора и једну прикључну машину. Број заједница је растао из године у годину, тако да је 1974. године, постојало 174 заједница и 1.071 удружених газдинстава. У заједницама број трактора је повећан на 806, а број прикључних машина на 794.
Први машински прстенови формирани су у Баварској седамдесетих година. До садa је, у Немачкој основано око 300 машинских прстенова као удружењa са преко 200.000 чланова. Oko 36% газдинстава је удружено у машинске прстенове, који обрађују 45% пољопривредног земљишта Немачке.
Одмах затим, по узору на Баварску, оснивају се први машински прстенови и у Аустрији. Данас их има 170, са 70.000 чланова који обрађују 40% укупних пољопривредних површина.
Талас формирања машинских прстенова проширио се и на Мађарску, Словенију, Велику Британију (Тот, 2008). Такво удружење је и Eastern Machinery Ring чији је циљ био боље и ефикасније коришћење машина између самих чланова и евентуалног давања услуга другим фармерима. У почетку формирања, у регионима источне Енглеске, оваквих удружења постојало је више. У августу 2008. године долази до спајања удружења из неколико источних региона и створено је велико удружење које има преко 800 чланова. На тај начин су постигнути услови за ефикасније пословање, а новоформирано удружење је остваривало годишњи обрт од преко 1, 5 милиона фунти.
Позитивни резултати удруживања остварени су и на подручју Србије, где се велики значај мора придавати активирању пољопривредних произвођача, са неразвијених и маргиналних подручја. Први облици удруживања у виду машинских прстенова организовани су у општинама Тутин, Сјеница и Пријепоље у оквиру пројекта „Помоћ у развоју сточарства у планинским областима санџачког региона“ који је реализовао ФАО УН.
На подручју Пештера у реализацији већ поменутог пројекта ФАО формирана је вунарска задруга „Пештерска оваца“ у Сјеници. Разлози за њено формирање састојали су се у томе што је, у Србији, у дужем временском периоду постојао проблем у вези са откупом вуне, откупна цена је била врло ниска па су је фармери најчешће бацали и спаљивали, а има и оних који су је чували и по неколико година, чекајући боље дане. Са овим пројектом стигли су бољи дани 2004. године, када су фармери добили на коришћење пресу за вуну. Задруга броји 27 чланова. До сада је 90 т вуне откупљено, и извезено у Енглеску и остварен је промет, у износу од 56.000 еура. Захваљујући овој задрузи, решен је дугогодишњи проблем у вези са откупом вуне и остварена су значајна финансијска средства.
Позитиван је и пример предузимљивих фармера из села Лескове (Тутин, ) који су се удружили и основали Удружење произвођача млека „Пештерско млеко“, које броји 22 члана. Њихов највећи проблем представљао је неорганизовани откуп млека. На Пештерској висоравни млеко се углавном прерађује у сир, који је познат по свом високом квалитету. У случајевима да на тржишту дође до мале потражње за сиром или пак презасићености, јављао се проблем већих количина млека које није имао ко да откупи. Оближњим млекарама није било у интересу да одлазе до забачених села и откупљују млеко, а постојала је и неизвесност у погледу дневног откупа млека. Због тога су произвођачи овог села предложили оближњој млекари да сами организују откуп млека, непроменљивог квалитета и у сталној количини од 240 литара, као и превоз млека до млекареу периоду од два месеца. Млекара је прихватила овај предлог, а када су фармери испоштовали договор, и количину млека повећали са 240 на 1.200 литара дневно, млекара је сама почела да врши откуп млека. Фармери су формирали откупно место за млеко у складу са по европским стандардима и уз примену HACCP система квалитета. Данас произвођачи млека са овог откупног места дневно испоруче од 3.500 – 4.000 литара.
Удружење повртара у Бегачу произведе годишње више од 10.000 тона претежно коренасто-кртоластог поврћа. Захваљујући добром квалитету, и континуитету производње, ови произвођачи, испоручују своју робу ланцусупермаркета „Maxi“, „Родић“, а у скоријем периоду шаргарепу продају и хрватском супермаркету „Конзум“.
Примера за добрим удруживањем има и на осталом подручју Србије, али они су, још увек, само, капи у мору пољопривредних произвођача.
У циљу подизања нивоа знања и едукације пољопривредних произвођача у Србији је основано и удружење „Агролинк” које окупља 30 еминентних стручњака професора, доктора наука, магистара, дипломираних инжењера из различитих области пољопривреде. Оснивање овог удружења било је засновано на идеји, да његови чланови пружају консултантске услуге путем предавања, савета, радионица, па и демонстрирања и спремања травне и кукурузне силаже, обзиром да удружење поседује специјализоване комбајне и осталу механизацију. На овај начин би се уз стручну помоћ консултације и вођење, допринело осамостаљивању пољопривредних произвођача у погледу успешног коришћења савремене механизације и примењивања неопходне агротехнике.
Autori: Р. Копривица и сар.
Golubac: sr.wikipedia.org/
agroekonomija 