NAROD HUNZA

U dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.

KOMERCIJALNA VERTIKALNA FARMA POČELA SA RADOM

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz.

Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

RASHLADNA KOMORA ZA VOĆE I POVRĆE KOJA NE TROŠI ENERGIJU

Princip hlađenja na osnovu isparavanja

Princip hladjenja na osnovu evaporacije

Troškovi energenata u poljoprivrednoj proizvodnji i distribuciji do kupaca predstavljaju značajnu stavku i često znače razliku između rentabilne i nerentabilne proizvodnje. Istovremeno, potreba da se u što većoj meri smanji procenat propadanja robe nakon berbe je sve veća. Naročito ukoliko imamo u vidu da se troškovi proizvodnje povećavaju iz godine u godinu, a da je propadanje proizvoda usled neadekvatnog čuvanja i transporta nešto što se može izbeći ili barem umanjiti u značajnoj meri primenom određenih mera. S tim u vezi, obezbeđivanje adekvatnog prostora sa prihvat i čuvanje voća i povrća neposredno nakon berbe jeste jedan od ciljeva koji bi morali da budu prioritet svakog poljoprivrednog proizvođača koji želi da se uspešno bavi proizvodnjom za tržište.

Pročitajte više na: http: //agroavantura.wordpress.com/2013/07/14/rashladna-komora-za-voce-i-povrce-koja-ne-trosi-energiju/

EFEKTIVNOST PRIMENE MIKROBIOLOŠKOG ĐUBRIVA SLAVOLA U BILJNOJ PROIZVODNJI

Mikrobiološko đubrivo Slavol čini kombinacija šest bakterija koje pripadaju azotofiksatorima. Mikrobiološko đubrivo sadrži asocijativne bakterije, prirodne vitamine, enzime i stimulatore rasta. Preparat je našao široku primenu u proizvodnji ratarskih useva, povrća, cveća, u voćarstvu i vinogradarstvu.

Slavol pospešuje klijanje, nicanje i rast biljaka; povećava aktivnost korenovog sistema i povećava lisnu površinu i aktivnost fotosinteze. Slavol utiče na ishranu biljaka azotom, fosforom, kalijumom i mikroelementima, i na povećanje prinosa. Slavol povoljno utiče na plodnost zemljišta jer povećava sadržaj biomase u zemljištu, poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta i eliminiše uticaj pesticida i mineralnih đubriva. Slavol je mikrobiološki preparat koji doprinosi razvoju organske poljoprivredne proizvodnje i zaštiti životne sredine. Primena Slavola u proizvodnji ratarskih useva utiče u proseku na povećanje prinosa po hektaru za 6,8% i na ostvarivanje boljeg kvaliteta proizvoda u biljnoj proizvodnji. Efekat primene Slavola na povećanje prinosa u proizvodnji povrća u proseku iznosi 20,3%. Primena Slavola u proizvodnji jabuka pokazuje da je broj ubranih plodova veći u odnosu na kontrolu za 18,2% uz smanjenje broja opalih plodova za 23%. U proizvodnji šljive stenlej prinosi su veći za 15,8%. Primena Slavola u proizvodnji grožđa pokazuje da su postignuti veći prinosi, sadržaj šećera i kiselina. Veće su bobice, veličina grozda i prinos po čokotu vinove loze. Slavol je mikrobiološki preparat koji će doprineti razvoju ekoloških sistema proizvodnje, a posebno organske poljoprivredne proizvodnje.

Autori: Đorđević Snežana, Babović Jovan

JAPANSKI BELI PATLIDŽAN

Japanski patlidžan je  bele boje i nteresantnog  jajolikog oblika.

Mnogi smatraju da je ukusniji od plavog patlidžana. Nema gorčine kad je potpuno beo, ali ako je malo kremast, javlja se i gorčina.

DESET DRŽAVA SA NAJDUŽIM ŽIVOTNIM VEKOM STANOVNIKA

Na osnovu određenih istraživanja u SAD izabrano je deset država, čije stanovništvo ima najduži životni vek. Treba napomenuti, da postoje i druga mišljena po kojima je na prvom mestu Švajcarska , odnosno  Japan itd.

Ipak najinteresantniji i najvažniji su faktori od uticaja na dugovečnost u tim državama.

1. MONAKO
Prosečni životni vek: 89,6
Stanovnici Monaka žive čak deceniju duže od prosečnih Amerikanaca. Dve ključne stvari koje u njihovom slučaju određuju dugačak životni vek su bogatstvo i sistem zdravstvene zaštite koji finansira država. U Monaku su uglavnom na takozvanoj mediteranskoj ishrani koja smanjuje rizik od pojave karidovaskularnih bolesti i visokog pritiska. Mnogo je onih koji kažu da je opuštena atmosfera zapravo pravi razlog zbog kog stanovnici ove kneževine dugo žive.

2. MAKAO
Prosečni životni vek: 84,4
Kao i nekoliko drugih naroda sa liste, i stanovnici Makaoa žive dugo zahvaljujući plodonosnoj ekonomiji. Kockanje je glavni izvor prihoda, a čak 70 odsto novca koji se zaradi u kazinima tamošnja vlada ulaže u državno zdravstveno osiguranje. Na ovom ostrvu postoji mnoštvo kockarnica čiji su vlasnici često isti ljudi koji drže kazina u Las Vegasu.

3. JAPAN
Prosečni životni vek: 83,9
Dovoljno je uporediti procenat gojaznih stanovnika Japana sa Amerikom i sve je odmah mnogo jasnije. Gojazni u Japanu čine 3,1 odsto ukupnog broja stanovnika, dok je u Americi 33,9 odsto. Zahvaljujući japanskim navikama u ishrani, koja se uglavnom sastoji od svežeg povrća, pirinča i ribe, Japanci nisu debeli. Sveža riba je bogat izvor omega 3 masnih kiselina koje krvni pritisak održavaju na normali i smanjuju rizik od moždanog udara i infarkta. Pored toga, Japanci mnogo hodaju.

4. SINGAPUR
Prosečni životni vek: 83,7
Pravilna ishrana i čista okolina doprinose dugovečnosti ove nacije. Kao i u Hongkongu, baza singapurske kuhinje su pirinač i povrće. Tamošnja vlada je veoma stroga kada je u pitanju čistoća ulica – pušenje je strogo zabranjeno, a neprestano se brine o tome da stanovnici žive u ekološki zdravoj sredini. Imaju velike olakšice kod zdravstvenog osiguranja i razvijene programe pomoći za stariju populaciju.

5. SAN MARINO
Prosečni životni vek: 83
Evropska treća najmanja država (iza Vatikana i Monaka) i najstarija republika na svetu je bogata, ali još jedan razlog za dugovečnost bi moglo da bude radno okruženje njenih stanovnika. Ova državica nije profitirala zahvaljujući poslovima koji imaju veze sa fizičkim poslovima. Glavne grane privrede su im bankarstvo i turizam, a većina stanovnika San Marina radi kancelarijske poslove. To značajno smanjuje broj smrti koje nastupaju na radnom mestu, što je u drugim delovima sveta veliki problem.

6. ANDORA
Prosečni životni vek: 82,5
Nekoliko faktora utiče na dugovečnost Andorana. Ova mala nacija koja je u „sendviču“ između Španije i Francuske promoviše aktivan život na otvorenom. CIA izveštava da je 100 odsto Andorana obrazovano, pa je samim tim procenat nezaposlenosti sveden na minimum. To znači da svi ljudi koji tamo žive mogu da priušte sebi zdrave i kvalitetne namirnice, kao i dobru zdravstvenu zaštitu.

7. GIRNSEJ
Prosečni životni vek: 82,2
Ovo malo ostrvo u Engleskom kanalu ne pripada Velikoj Britaniji ni Evropskoj uniji. Njihova nezavisnost ukazuje i na to da ih nestabilna komšijska ekonomija ne dotiče. Kako se to uklapa u dugovečnost stanovnika ostrva? Jedna od teorija je da žive dugo zato što su bogati, pa zbog toga imaju novca za odličnu zdravstvenu zaštitu i kvalitetnu ishranu. Porezi su im izuzetno niski, a poslovi odlično plaćeni.

8. HONGKONG
Prosečni životni vek: 82,1
Kao i Italijani, stanovnici Hongkonga dugovečnost duguju načinu ishrane. Osnova su pirinač, povrće i tofu, ali tu je i aktivan stil života. Građani ove države žive u proseku četiri godine duže od Amerikanaca, a procenat gojaznih ljudi je izuzetno nizak.

9. AUSTRALIJA
Prosečni životni vek: 81,9
Na to što Australijanci dugo žive utiče nekoliko faktora. Mali procenat puši, malo ih je gojaznih, a imaju i aktivan životni stil. Ipak, tamošnji lekari insistiraju da je tajna australijske dugovečnosti zapravo univerzalna zdravstvena zaštita. Dok mogućnost lečenja u Americi u velikoj meri zavisi od toga da li su ljudi zaposleni i bogati, Australijanci imaju pristup svemu što im u zdravstvu treba bez obzira na to koliko para imaju. Ipak, ne bi trebalo previše da se opuštaju jer im procenat gojaznih raste, pa bi njihova dugovečnost mogla da bude ugrožena.

10. ITALIJA
Prosečni životni vek: 81,8
Mnogo je stručnjaka koji su dovodili u vezu dugovečnost Italijana sa njihovom ishranom, koja je mnogo više od paste, mesa i sira. U mediteranskoj ishrani mnogo se koriste maslinovo ulje i crno vino koja su izvor antioksidanasa. Samim tim manje je problema sa holesterolom, manji je rizik od pojave krvnih ugrušaka i srčanih oboljenja. Italijani koriste i mnogo začina – bosiljak, origano i beli luk. Samim tim smanjuju rizik od visokog krvnog pritiska i moždanog i srčanog udara.

 

JEDAN PLOD – JEDAN ZALOGAJ / MINI VEGETABLES

Sitni plodovi određenih vrsta povrća nazivaju se mini povrćem. Njihova veličina omogućava konzumiranje po principu „jedan plod – jedan zalogaj“. Najpre se mini povće počelo koristiti u vrhunskim  restoranima gde se to smatralo kao „status luksuza“, a danas se koristi i u domaćinstvima.

Danas je proizvodnja mini povća poprimila oblik trenda. Mogu se proizvoditi korišćenjem specijalnih sorti ili posebnim tehnološkim postupkom.

U prehodnom periodu nasojanje proizvođača povrća bilo je postizanje  što većih prinosa, što krupnijih plodova uz očekivanje većeg profita. Primenom novih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji prinosi povrća su u poslednjih 15 godina izuzetno povećani, što je rezultiralo prekomernom ponudom  i padom cena. Stoga su povrtlari tražili i našli drugo rešenje, a to je proizvodnja mini povrća.

Domovina mini povrća je oblast Bretanje(Francuska) gde je oko 1975. godine započela komercijalna proizvodnja. Danas je Francuska najveći proizvođač i izvoznik mini povrća.

Semenske kompanije u Holandiji u ponudi  imaju čitav niz mini sorti raznih vrsta kao u donjem prikazu:

• Paradajz
• Plavi patlidžan
• Paprika
• Salata
• Krompir
• Kelj
• Kupus
• karfiol
• Praziluk
• Rotkva
• Bundeva
• Cvekla
• Šargarepa
• Krastavac
• Kukuruz…..

Ima nagoveštaja da se javio interes nekih povrtara u Srbiji za gajenje mini povrća.

 Uredio: MPG71

 

KIVANO (CUCUMIS METULIFERUS)

Kivano je neobično povrće, koje je preplavio tržište na Novom Zelandu, Keniji, Izraelu i Americi.Ovo neobično povrće koristi se kao hrana lokalnog stanovništva.

Kivano vodi poreklo iz Bocvane, Namibije, Zimbabvea i Južne Afrike gde je i dobio naziv Afrička rogata dinja. Poznat je i kao bodljikavi krastavac. Danas se najviše gaji u Južnoj i Srednjoj Africi, a u poslednjih  70 godina i u Australiji.

Ima izgled dinje sa bodljama, mase je oko 300 g, zelene boje, koja tokom sazrevanja prelazi u narandžastu. Odlikuje se prijatnim, egzotičnim ukusom, koji je kombinacija ukusa  banane, limuna, kivija i narandže. U ishrani se koristi zeleno meso osvežavajućeg ukusa, skoro da je bez kalorija. Kivano je prava riznica vitamina A i C.

Kivano se zbog svog izuzetno prijatnog ukusa koristi u pripremi želea i džemova, kao i za dekoraciju specijaliteta i koktela.

Kivano se  smatra  novom biljkom u svetu marketinga. Zastupljenost u marketima je neznatna. U Srbiji se može naći kivano sa Novog Zelanda u «Merkatoru», gde se prodaje po visokoj ceni od 1470,00 din/kg.

 

GRADI SE PRVA VERTIKALNA FARMA U ŠVEDSKOJ

U Linkopingu u Švedskoj počela je izgradnja prve vertikalne farme “Plantscraper”. To će biti neboder u kome će se proizvoditi povrće, a ujedno će dati rešenje zagađenja u gradu.

Ideja je da to bude mesto za naučnike, koji će testirati nove tehnologije u cilju održivog razvoja urbane poljoprivrede, koja podrzumeva i održiva rešenja za energetiku, otpad i vodu za svakodnevni gradski život.

Povrće će se uzgajati na nosačima, koji se nalaze oko središnje spirale. Nosači sa povrćem, koje raste, migriraju niz centralnu spiralu i beru se kada stignu do dna.

Biljni ostaci i gnojivo će se pretvarati u biogas za pokretanje sistema   grejanja i hlađenja unutar objekta.

Vertikalna farma se gradi prema planu švedsko-američke kompanije Plantagon. Izgradnja bi trebalo da traje  do 16 meseci.

Uredio: MPG71

 

ZELENE BILJKE UTIČU NA LJUDSKE GENE

Na Nanjing Univerzitetu u Kini istraživač  Chen-Yu Zhang je sa svojim saradnicima istraživao uticaj zelenih biljaka na ljudske gene. U studiji, koju je objavio, pokazao je da povrće kao što su brokoli, karfiol, kelj, kupus i sve ostale zelene biljke koje jedemo, imaju mogućnost menjanja ljudskih gena. Ovo otkriće je potpuno novo za nauku.

Mehanizam delovanja nije potpuno razjašnjen. Još uvek je nejasno kako mikro RNK  preživi izlaganje enzimima i želudačnoj kiselini u toku varenja.

Istraživanje je vršeno na miševima i na 30 dobrovoljaca. Utvrđeno je da biljna mikro RNK preživi proces varenja i odlazi u krvotok.

Miševima je ubrizgana mutirana verzija biljne mikro RNK i Zhangov tim je na taj način uspešno manipulisao nivoima proteina i holesterola u mišjim organizmima.

Veliki je značaj ovoga oktrića i njegove potencijalne primene u medicini.

* * *

Eating your greens alters your genes

A landmark study suggests that eating plants changes the behaviour of your genes in ways that are new to science.

Izvor: http://www.newscientist.com/

Autor: MPG71