KUMARINI

Kumarini

Kumarini su široko rasprostranjena polifenolna jedinjenja u biljnom svetu. Izolovano je preko 1000 različitih struktura kumarina. Kao i većina ostalih fenilpropanskih jedinjenja i kumarini nastaju iz fenilalanina preko cimetne i p-kumarinske kiseline. Poznati su: jednostavni kumarini, eskuletin, skopoletin, umbeliferon, dikumarini i dr.

U biljnom tkivu mogu biti prisutni:

• heterozidi o-hidroksi-Z(E)-cimetne kiseline;
• heterozidi kumarina;
• slobodni kumarini.

Iz heterozida hidroksi-cimetnih kiselina kumarini nastaju hidrolizom heterozida i spontanom laktonizacijom tokom procesa sušenja (proces je praćen formiranjem specifičnog mirisa pokošenog sena).

Jednostavi kumarini se međusobno razlikuju po supstituentima; najčešće su to hidroksilne i metoksi grupe, pa se i oni nazivaju hidroksi-ili metoksikumarini. Najrasprostranjeniji kumarini su umbeliferon i herniarin.

Kao i većina ostalih fenilpropanskih jedinjenja i kumarini nastaju iz fenilalanina preko cimetne i p-kumarinske kiseline. Važni koraci:

• uvođenje hidroksilne grupe u orto položaj;
• proces izomerizacije na dvostrukoj vezi  je fotokatalizovan;
• spontane laktonizacije i stvaranja kumarinske strukture;
• dodatno prenilovanje;
• naknadna ciklizacija i formiranje furano- i pirano kumarina.

Hidrolizom eskulina formiraju se eskuletin (6,7-dihydroxycoumarin) i glukoza.Izvor ovoga kumarina je kora kestena.

Kumarini suberosin, ksantiletin, ksantoksiletin su izolovani iz Citrus grandis L., aurapten iz Severinia huxifolia L., a poncitrin iz Poncirus trifoliate L. (Teng i sar., 1992). Iz  Citrus sinensis L. izolovano je pet kumarina (Bayet i sar., 2007).

Dikumarini nastaju tako što se dva kumarinska molekula međusobno povežu metilenskim mostom. Do ovakvog povezivanja dolazi tokom procesa fermentacije, ali samo pod specifičnim uslovima: u prisustvu mikroorganizama i kada je biljna masa vlažna. Najpoznatije jedinjenje ovakve strukture je dikumarin i izolovan je iz plesnjivog sena, koje je sadržalo dosta kokoca (Melilotus officinalis).

Literatura

1.      Teng C. M., Huey-Lin Li, Tian-Shung Wu, Shiow-Chyn Huang  and Tur-Fu Huang, Antiplatelet actions of some coumarin compounds isolated from plant sources, Thrombosis Research Volume 66, Issue 5, 1 June 1992, Pages 549-557

1.      Bayet C.,, C. Fazio, N. Darbour1, O. Berger, I. Raad, A. Chaboud, C. Dumontet and D. Guilet, Modulation of P-glycoprotein Activity by Acridones and Coumarins from Citrus sinensis, PHYTOTHERAPY RESEARCH Phytother. Res. 21, 386–390 (2007)

Autor: MPG71

PROIZVODNJA MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA U REPUBLICI SRBIJI

Mleko

Rezime

Unapređenje proizvodnje hrane je jedan od osnovnih ciljeva svake države kako bi se dostigao viši nivo zadovoljavanja potreba u ishrani stanovništva.U svemu tome, veoma važan resurs za proizvodnju hrane je proizvodnja mleka, pa se toj proizvodnji poklanja odgovarajuća zakonska i institucionalna pažnja.

Stočarstvo, a posebno govedarstvo i ovčarstvo, u našoj zemlji imaju dugu tradiciju, a proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda bogato nasljeđe. Potencijali za razvoj stočarstva zavise u velikoj meri od određenih prirodnih uslova, površine i strukture korišćenog poljoprivrednog zemljišta, načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje, ekonomske i socijalne strukture stanovništva i dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti. Daleko ispodprosečan broj svih vrsta stoke u našoj zemlji u odnosu na raspoložive kategorije zemljišta, svedoče o generalno neiskorišćenim resursima u stočarstvu.

Istraživanja u ovom radu su usmerena praćenju proizvodnje mleka i proizvoda od mleka u Republici Srbiji za period od 1998-2007. godine. Analizirana je proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda po regionima, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, zatim promene u proizvodnji u istraživanom periodu, kao i učešće proizvodnje mleka u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, u ukupnoj proizvodnji mleka u Republici Srbiji i bazni indeksi. Takođe je praćen prijem mleka u mlekarama, instalisani godišnji kapaciteti prerade mleka, stepen korišćenja kapaciteta prerade, kao i uvoz i izvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Ključne reči: proizvodnja, mleko, mlečni proizvodi, uvoz, izvoz.

Uvod

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je nepovoljna. Učešće stočarske proizvodnje u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje iznosi 40 %. Uporedo sa padom brojnog stanja, opada i proizvodnja mleka, mesa i vune. Osnovni problemi sa kojima se susreće stočarstvo i stočarska proizvodnja u Srbiji su mala proizvodnja, prekomerni uvoz, nepoljna struktura proizvodnje, niske otkupne cene mleka, i veoma nizak standard proizvođača koji su bukvalno na rubu egzistencije. Nedostatak finansijskih sredstva predstavlja glavnu prepreku sa kojom se poljoprivredni proizvođači suočavaju. U Srbiji se uzgaja oko 800.000 muznih krava i steonih junica, što čini svega 0,5% ukupnog svetskog, odnosno 4,7% evropskog broja. Rasni sastav je relativno nezadovoljavajući jer preovladava simentalac, visoko je učešće meleza, dok rasa holštajn učestvuje sa svega nešto iznad 5%. Gledano dugoročno, farmerska koncepcija bi mogla biti praktično glavni pravac u povećanju proizvodnje mleka, jer standard kvaliteta, koji zahteva Evropska unija, je nemoguće ili je teško postići bez većeg udela farmerske proizvodnje u ukupnoj proizvodnji mleka u državi. Stoga je neophodno preduzeti adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava, zdravstvenog stanja, ishrane i nege stoke, kao i primenu novih biotehnologija u proizvodnji.

Gledano sa nutritivnog aspekta može se konstatovati da je mleko najkompletnija i najizbalansiranija prehrambena namirnica. Konzumno mleko je najčešće kravlje jer je ono najzastupljenije po količini i uglavnom se koristi kod proizvodnje svih mlečnih proizvoda. Sa druge strane, iako kozije mleko čini svega 2% ukupne svetske proizvodnje, u ishrani se sve više ističu njegove prednosti, i u posljednjih 20 godina proizvodnja kozijeg mleka u svetu beleži sve veći porast.

Kravlje mleko i proizvodi od mleka imaju izuzetnu hranljivu vrednost. Osnovne komponente mleka su voda i suva materija. Suva materija sadrži belančevine, masti, laktozu i mineralne materije. Odnos ovih komponenata u mleku nije stalan već varira u zavisnosti od vrste, rase, perioda laktacije, načina ishrane i drugih faktora. Sadržaj vode, kao dominantne komponente u mleku, se kreće od 80-90% (prosek 87,3%). Belančevine mleka su najkompletnije i najvrednije organske materije u prirodi. Belančevine, pored svoje visoke hranljive vrednosti, čine i osnovu dobijanja mlečnih proizvoda jer nijedan mlečni proizvod, osim maslaca, nije moguć bez belančevina. Mleko u proseku ima oko 3,55% belančevina, pri čemu njihov sadržaj varira sa varijacijama grla u dijapazonu od 2,8 do 5,0%. Količina belančevina se vrlo teško i sporo menja. Laktoza (mlečni šećer) se u prirodi nalazi samo u mleku. Sadržaj laktoze u kravljem mleku je 4,8%, ovčijem 4,6% i u kozijem 4,0%. Laktoza je neophodna u izradi jogurta, kiselog mleka, sireva, kajmaka, pavlake i slično. Mlečna mast je veoma značajna komponenta mleka. Prema količini ove komponente se vrednuje kvalitet mleka, a veoma je bitna i kod izrade mlečnih proizvoda.  Sadržaj mlečne masti u mleku se kreće između 2,5 i 6,0%, zavisno od rase i individualnih svojstava grla. Mineralne materije su u mleku zastupljene u najmanjem procentu (svega 0,65%).

Ovčije i kozije mleko se po svom sadržaju razlikuje od kravljeg mleka. Bogatije je mašću, sadržajem proteina i belančevina, kalcijuma i vitamina A. Što je mleko nemasnije (obrano) manji je i sadržaj vitamina A pa se takvo mleko obogaćuje vitaminima A i D, jer se preporučuje u ishrani dece obzirom da utiče na poboljšanje imuniteta i na odbranu od infekcija. Ovčije mleko ima puno veću energetsku vrednost od drugih vrsta mleka, jer ima bitno veću količinu proteina i masti. Zbog visokog udela suve materije, ovčije mleko se gotovo isključivo koristi za proizvodnju sira. Kod kozijeg mleka, iako je po hemijskom sastavu slično kravljem, male razlike u strukturi masti i proteina utiču bitno na njegova svojstva.

U prirodi je mleko najbolji izvor kalcijuma i fosfora pa se zato preporučuje deci i adolescentima,  a takođe i ljudima u postoperativnom i posttraumatičnom procesu. U 100 ml mleka ima između 100 i 150 mg kalcijuma i njegova iskoristljivost iz mleka je izrazito dobra, što se ne odnosi na namirnice biljnog porekla, jer je kalcijum kod njih u obliku soli koje se veomo teško iskorišćavaju iz creva i većim delom se izbacuju iz organizma.

Najnovija preporuka je da ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska piju bar 750 ml mleka, zbog viskog sadržaja kalcijuma, koji utiče na snižavanje pritiska.

Mleko je pre svega namirnica, ali i sirovina koja ima veliki potencijal jer se iz njega može dobiti veliki broj proizvoda u obliku kiselog mleka, jogurta, sireva, pavlake, maslaca i drugih proizvoda. Neki proizvodi od mleka se mogu pripremati u vrlo jednostavnim tehničkim uslovima, dok mnogi drugi proizvodi zahtevaju odgovarajuću tehničku opremu, obično velikog kapaciteta, sa kojima raspolažu samo industrijske mlekare. Da bi mleko bilo predmet prodaje krajnjim korisnicima, neophodno je da se pripremi određenim postupcima kontrole, obrade i pakovanja.

Proizvodnja mleka

Prosečna ukupna godišnja proizvodnja mleka u Republici Srbiji za desetogodišnji period osmatranja (1998-2007) iznosi 1641 miliona litara. Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena u 1998. godini i iznosila je 1999 miliona litara, što je za 358 miliona litara više u odnosu na ostvareni prosek posmatranog perioda. Proporcionalno ukupnoj proizvodnji, iste godine je zabeležena i najveća proizvodnja kravljeg mleka (1967 miliona litara), kao i ovčijeg mleka (32 miliona litara). Nasuprot tome, najmanja proizvodnja mleka karakteriše 2007. godinu u kojoj je bilo proizvedeno 1563 miliona litara mleka, što je za 436 miliona litara manje u odnosu na ostvareni desetogodišnji prosek. Iste godine je bila najmanja proizvodnja kravljeg mleka (1549 miliona litara), dok je najmanja količina proizvedenog ovčijeg mleka zabeležena 2003. godine (13 miliona litara).

Prosečno gledano, proizvodnja kravljeg mleka učestvuje sa 98.9%, a ovčijeg sa oko 1.09% u ukupnoj proizvodnji mleka u Republici Srbiji.

Ukupna proizvodnja mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21.81%. Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%, a proizvodnja ovčijeg mleka je povećana za 46.88%, (Tabela 1).

Таб. 1. Количина произведеног млека у Републици Србији и базни индекси

Године истраживањаYears of research	Производња млека (mil. l)Production of milk (millions of l)	Индекс – укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100)	Кравље млеко (Cow’s milk)			Овчије млеко (Ewe’s milk)
			Уукупно, (mil. l)All millions of l	По муженој крави, (l)Litre, per milk caw	Индекс – укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100)	Уукупно, (mil. l)All millions of l	По муженој овци, (l)Litre, per milk-ewe	Индекс–укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100)
1998	1999	100.00	1967	2065	100.00	32	48	100.00
1999	1665	83.29	1644	2139	83.58	21	45	140.62
2000	1585	79.29	1566	2070	79.61	19	45	140.62
2001	1594	79.74	1576	2203	80.12	18	45	140.62
2002	1596	79.84	1580	2348	80.32	16	42	131.25
2003	1590	79.54	1576	2345	80.12	13	39	121.88
2004	1593	79.69	1579	2427	80.27	14	41	128.12
2005	1616	80.84	1602	2568	81.44	14	40	125.00
2006	1602	80.14	1587	2645	80.68	15	50	156.25
2007	1563	78.19	1549	2663	78.75	14	47	146.88
Просек	1641	82.09	1623	2347	82.51	18	44	137.50

Извор: Статистички годишњаци Србије, без података за Косово и Метохију.

Za desetogodišnji period istraživanja ukupna prosečna proizvodnja mleka u Centralnoj Srbiji iznosi 1277 miliona litara što čini 77.81%, a u Vojvodini 328 miliona litara, što čini 19.99% od ukupne proizvodnje mleka u Republici Srbiji.

Proizvodnja kravljeg mleka u Centralnoj Srbiji sa prosečnom proizvodnjom od 1262 miliona litara čini 77.76% od ukupne proizvodnje kravljeg mleka u Srbiji, a prosečna količina ovčijeg mleka čija je prosečna proizvodnja 15 miliona litara čini manje od 1%, tačnije 0.92% od ukupne proizvodnje ovčijeg mleka u Srbiji.

Prosečna pizvodnja kravljeg mleka u AP Vojvodini (326 miliona litara) čini 20.09% od ukupne proizvodnje kravljeg mleka u Srbiji, a proizvodnja ovčijeg mleka (2 miliona litara) 11.11% od ukupne proizvodnje ovčijeg mleka u Srbiji.

Na osnovu obračunatih baznih indeksa može se uočiti da je proizvodnja kravljeg mleka u Centralnoj Srbiji u poslednjoj godini istraživanja, 2007. godini u odnosu na baznu 1998. godinu, umanjena za 10,00%, a u Vojvodini uvećana za 20.7%.

Proizvodnja ovčijeg mleka u Centralnoj Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu smanjena za 52.38%. Proizvodnja ovčijeg mleka u Vojvodini je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu povećana za 100.00%.

U svetskoj proizvodnji mleka, Srbija učestvuju sa 0,31% a u evropskoj sa 0,90% i nalazi se na relativno skromnom 22. mestu, s proizvodnjom većom od Litvanije, a manjom od Portugalije. Nosioci proizvodnje mleka u Srbiji su porodična domaćinstva, koja daju 92% ukupne proizvodnje, dok se u agroindustrijskim kombinatima proizvode znatno manje količine mleka. Najznačajniji proizvodni region je Centralna Srbija, obzirom da ima adekvatnu konfiguraciju terena za stočarsku proizvodnju.

Prosečna robnost proizvodnje mleka u porodičnim gazdinstvima iznosi oko 20%, što ide u prilog činjenici da je ta proizvodnja u našoj zemlji u najvećoj meri namenjena zadovoljavanju potreba porodičnih gazdinstava dok je u agroindustrijskim kompleksima daleko veća robnost proizvodnje. Količina primljenog mleka u mlekarama, instalisani i korišćeni kapaciteti prerade za period od 2000-2004. godine su dati u tabeli 2.

Tabela 2. Prijem mleka, instalisani i korišćeni kapaciteti

Godina	Prijem mleka u mlekarama (lit.)	Instalisani godišnji kapacitet prerade (lit.)	Stepen korišćenja kapaciteta prerade (%)
2000.	553.300.402	1.198.078.000	46,2
2001.	601.459.412	1.200.078.000	50,1
2002.	700.156.968	1.202.078.000	58,2
2003.	709.956.691	1.204.078.000	59,0
2004.	761.197.491	1.209.161.000	63,0

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

U našoj zemlji je industrija za preradu mleka veoma razvijena. Postoji ukupno oko 50 industrijskih mlekara i brojno manje lokalnih mlekara. Pored toga postoji i nekoliko desetina mlekara u privatnom vlasištvu.

Najveće kapacitete za preradu mleka ima grad Beograd kroz mlekaru “Imlek“ u kojoj se dnevno prerađuje više od 500 hiljada litara mleka sa učešćem u ukupnoj proizvodnji mleka od 16%. Pored nje u Srbiji postoji i niz drugih mlekara sa manjim kapacitetima (Tabela 3).

Tabela 3. Najveći kapaciteti za preradu mleka u Srbijii

Naziv i sedište industrije mleka	Kapacitet (000 lit. dnevno)	Učešća(%)
„Imlek“, Beograd	500	16
„Mlekara“, Subotica	160	5
„Novosadska mlekara“, Novi Sad	150	5
„Sremska mlekara“, Sremska Mitrovica	120	4
„Mlekara“, Šabac	100	3
„Mlekara“, Pančevo	100	3
„Mlekoprodukt“, Zrenjanin	100	3
„Niška mlekara“, Niš	100	3

Izvor: http://www.pks.komora. net

* U sastavu PKB „Imlek“ nalaze se mlekare u: Beogradu, Kraljevu, Čačku, Vršcu, Požarevcu, Šidu, Petrovcu, Gornjem Milanovcu, Vlaškom Polju i Zeleniki

Sedam zemalja koje su najveći proizvodači mleka u svetu su 2007. godine proizveli 51,08% od ukupne proizvodnje mleka u svetu (Tabela 4). Prognoza FAO-a za 2008. godinu ukazuje da ce njihov udeo porasti na 51,4%, prvenstveno pod uticajem rasta proizvodnje u Aziji.

Tabela 4. Proizvodnja mleka u zemljama sa najvećom svetskom proizvodnjom u periodu 2005–2008 godine (u milionima tona)

Table 4. Milk production in leading milk producers’ countries in 2005–2008 (million tones)

Zemljeproizvođači	2005	2006	2007	2008	Udeo u 2008. (%)
Indija	95.6	100.0	102.9	106.0	15.29
SAD	80.3	82.5	84.2	86.5	12.48
Kina	32.0	37.5	41.1	44.5	6.42
Rusija	31.1	31.4	32.2	32.8	4.73
Pakistan	29.4	31.2	32.5	33.8	4.88
Nemačka	28.5	28.0	27.9	28.1	4.05
Francuska	25.7	25.0	24.5	24.7	3.56
Srbija	1.8	1.7	1.7	1.7	0.25
Svet (ukupno)	645.0	664.1	676.3	693.2	100.0

Izvor: Popović, 2008.

U 2007. godini proizvodnja mleka u Srbiji je opala za 2.46%. Razlog za to treba tražiti pre svega u suši koja je pratila pomenutu godinu pri čemu je dovela do nižih prinosa i rasta cena stočne hrane u odnosu na prethodnu proizvodnu godinu. U svetskoj proizvodnji mleka Srbija je u 2008. godini učestvovala sa 0.25%.

Proizvodi od mleka

U poslednje vreme na tržištu se sve više mogu naći novi, obogaćeni mlečni proizvodi čime se mlečne prerađevine, poznate od davnina, razvijaju u novu generaciju mlečnih proizvoda sa drugačijim svojstvima i boljim nutritivnim i zdravstvenim vrednostima.

U daljem tekstu date su osnovne karakteristike nekih od najznačajnijih mlečnih proizvoda.

Kiselo mleko je, može se reći, najmasovniji proizvod od mleka. U proizvodnji kiselog mleka koriste se kulture dve vrste bakterija (Streptococcus bulgaricus, Lactobacillus bulgaricus), a fermentacija se obavlja na temperaturi od 40-45˚C, mada je moguća i znatno ispod ovih vrednosti temperature. Zastupljena su dva oblika kiselog mleka: čvrsto-kiselo mleko i polutečno-jogurt.

Jogurt su od davnina koristila nomadska plemena u Aziji a sam naziv “jogurt“ turskog je porekla. Ovaj proizvod nastaje u procesu prirodne fermentacije mleka uz pomoć bakterija mlečne kiseline (Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus), pri čemu mlečni šećer (laktoza) prelazi u mlečnu kiselinu.

Sastav jogurta varira zavisno od vrste mleka koje se koristi za njegovu proizvodnju, a razlike su najizraženije u procentu mlečne masti (prema podacima: USDA Nutrient Database for Standard Reference). Tako se, zavisno od područja, jogurt tradicionalno proizvodi od kravljeg, ovčijeg, kozijeg ili kobiljeg mleka, ali i mleka irvasa i bufala. Za proizvodnju se danas koristi čak i emulzija sojinog semena, slična mleku.

Prema procentu mlečne masti možemo razlikovati: obični jogurt koji sadrži 3,25% mlečne masti, zatim jogurt sa niskim procentom masti (0,5-2,0%), koji se proizvodi od poluobranog mleka ili mleka sa malim procentom masti, kao i nemasni jogurt od obranog mleka sa manje od 0,5% masti.

U jogurt se često dodaje voće, a takav voćni jogurt sadrži neki stabilizator, kao što je želatin, kako bi zadržao oblik i čvrstinu, kao i prirodne ili veštačke zaslađivače. Dugotrajnost jogurta, među kojima i voćnih, postiže se termičkom obradom procesom pasterizacije, posle čega u finalnom proizvodu nema živih bakterija.

Pavlaka nastaje skupljanjem masnoće izdvojene sa površine mleka. Delovanjem bakterija mlečne kiseline koje izazivaju kiseljenje mleka dolazi i do kiseljenja pavlake. Pavlaka sadrži oko 30% masnoće, čiji se procenat redukuje u finalnim proizvodima. Zavisno od stepena kiselosti razlikuje se:

• slatka pavlaka koja se u prometu najčešće može naći sa oko 24% masnoće i koja se prikuplja pre početka kiseljenja;
• kisela pavlaka (10 do 20% mlečne masti) koja se prikuplja se u uznapredovanoj fazi kiseljenja.

Kajmak je specifičan mlečni proizvod koji se dobija fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog mleka, najčešće kravljeg. Danas se još uvek najčešće proizvodi na tradicionalan način u seoskim domaćinstvima, zbog čega je neujednačenog kvaliteta. Industrijska proizvodnja kajmaka obuhvata sve faze tradicionalne proizvodnje, ali je sam postupak prilagođen industrijskim uslovima. Na ovaj način vreme proizvodnje je višestruko skraćeno, a obezbeđena je bakteriološka ispravnost proizvoda, standardizacija postupka proizvodnje i kvaliteta dobivenog proizvoda.

Sir je jedan od najstarijih oblika “konzerviranja“ mleka. To je sveži ili zreli proizvod koji se dobija zgrušavanjem belančevina u mleku uz izdvajanje surutke i predstavlja jednu od osnovnih prehrambenih namirnica. Oko trećine proizvedenog mleka u svetu prerađuje se u sir, kojih postoji više desetina vrsta. Klasifikacija sireva može se vršiti prema vrsti mleka od koga se proizvode, prema sadržaju mlečne masti u suvoj materiji, konzistenciji, građi sirnog testa tj. teksturi, na osnovu tehnologije proizvodnje i na druge načine. Tako prema količini mlečne masti sireve možemo podeliti na: ekstra masne (sa više od 60% mlečne masti), punomasne (45 – 50% mlečne masti), polumasne (25 – 45% mlečne masti), malomasne (10 – 25% mlečne masti) i posne sireve koji sadrže manje od 10% mlečne masti. U pogledu zrelosti postoje mladi sirevi sa 4 do 6 nedelja zrelosti, i zreli ili stari kada je zrelost preko tri meseca. Mogu se održati vrlo dugo u stanju nepromenjenog kvaliteta, a mogu se proizvoditi za dugoročno zrenje i lagerovanje.

Prema konzistenciji, građi sirnog testa, količini vode i načinu proizvodnje sirevi mogu biti ekstra tvrdi, tvrdi, polutvrdi, polumeki, meki sveži sir i sirni namaz.

Sveži meki i zrnasti sirevi kratko traju bez obzira na uslove u kojima se pakuju i čuvaju. Dobijaju se zgrušavanjem mleka dodavanjem sirila ili kiselomlečnom fermentacijom uz najmanju dodatnu obradu gruša.

Nešto duže trajnosti su salamureni sirevi, koji su karakteristični za sve zemlje Balkanskog poluostrva. U našoj zemlji se proizvodi beli sir i feta sir. Beli sir je i po proizvodnji i po potrošnji tipično narodni sir jer se proizvodi u svim domaćinstvima koja proizvode mleko, a nemaju uslove za prodaju mleka. Feta sir, iako po izgledu i organoleptičkim osobinama sličan belom siru, dobija se drugačijim tehnološkim procesom proizvodnje.

Polutvrdi sirevi su sirevi sa niskim dodavanjem gruša i glavni predstavnici ovih vrsta sireva su Gauda i Edamer. Gauda je ekstra masni sir, najčešće težine oko 8 kg i ispod 1 kg, a maksimalna težina njegova ide do 12 kg. Edamer sir se proizvodi od standardizovanog mleka, ima oko 40% masti u suvoj materiji, ima čvršću koegzistenciju i nakiseo ukus.

Tvrdi sirevi bilo da je ementaler, čedar, permezan ili neki drugi izrađuju se posebnom tehnologijom. Ovi sirevi imaju sadržaj vlage ispod 40% po čemu se razlikuju od ostalih sireva i uglavnom se prave u velikim komadima.

U našoj zemlji postoji bogato nasleđe mlečnih proizvoda. Pomenutu proizvodnju je potrebno bolje organizirati i zaštititi autohtone vrste sireva oznakama porekla, kao tradicionalni specijalitet garantovanog kvaliteta.

Surutka je sporedni proizvod koji nastaje u tehnološkom procesu proizvodnje sira. Sastav sirutke zavisi pre svega od same tehnologije proizvodnje sira kao osnovnog proizvoda i od kvaliteta korišćenog mleka u proizvodnji sira.

Po hemijskom sastavu surutka sadrži oko 93% vode, i oko 50% suve materije. U njen sastav ulaze laktoza, manje od 1% proteina, mineralne materije i vitamini.

Proizvodi od surutke odlikuju se visokom hranjivom vrednošću i dobrim terapijskim svojstvima. Prerada surutke u napitke počela je još u 70-tim godinama prošlog veka, a do danas je razvijena čitava paleta alkoholnih i bezalkoholnih napitaka od surutke.

Bezalkoholni napitci od surutke nastaju mešanjem prirodne slatke, ređe kisele surutke s različitim vrstama voća (jabuka, kruška, jagodasto i bobičasto voće), žitarica i njihovih prerađevina (najčešće mekinja), čokolade, kakao praha, vanile i drugo. U alkoholne napitke od surutke spadaju napitci sa malim sadržajem alkohola (do 1,5%), pivo i vino od surutke.

Prosečna proizvodnja nekih od pomenutih mlečnih proizvoda u našoj zemlji za period od 1998-2003. godine data je u tabeli 5. Od sireva u pomenutom istraživačkom periodu je najviše proizvedeno u Srbiji mekih sirevi, 4291 t, i to u Centralnoj Srbiji 2791 t i u AP Vojvodini 1501 t. Najmanja proizvodnja je ostvarena kod svežih sireva i sirnih namaza, i to ukupno 1348 t, pri čemu je od toga u Centralnoj Srbiji proizvedeno 734 t a u AP Vojvodini 615 t.

Tab. 5. Prosečna proizvodnja mlečnih proizvoda u Republici Srbiji za period od 1998-2003. godine (t)

Proizvodi od mleka	Republika Srbija
	Ukupno	Centralna Srbija	AP Vojvodina
Maslac	2195	1030	1165
Maslo i kajmak	13	0	9
Svezi sirevi i sirni namazi	1348	734	615
Meki sirevi	4291	2791	1501
Polutvrdi sirevi	2646	303	2344
Tvrdi sirevi	3919	1515	2404
Topljeni sirevi	1800	720	1079
Pavlaka	12126	7992	4134
Kiselo mleko i jogurt	96432	203173	24926

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Nešto proširenija lista mlečnih proizvoda i prosečna proizvodnja istih izražena u tonama u Republici Srbiji za period od 2004-2007. godine data je u tabeli 6. Od 2004 do 2007. godine uočava se da proizvodnja mlečnih proizvoda ima pozitivan trend i da je proizvodnja povećana sem u slučaju topljenih sireva, pavlake, kiselog mleka i jogurta, i tečne surutke.

Tab. 6. Proizvodnja mlečnih proizvoda u Republici Srbiji za period od 2004-2007. godine (t)

Proizvodi od mleka	Godine istraživanja				Prosek(2004-2007)
	2004	2005	2006	2007
Maslac	2215	3645	2912	2970	2936
Maslo i kajmak	37	21	60	71	47
Mlečni namazi	1804	2066	2560	3009	2360
Sveži sirevi i urda	681	892	1293	1562	1107
Meki sirevi	5502	6438	7201	8728	6967
Polutvrdi sirevi	2248	2869	2186	1537	2210
Tvrdi sirevi	4419	4846	4778	4724	4692
Topljeni sirevi	2323	2148	1958	1712	2035
Pavlaka (koncentrovana ili zaslađena)	916	786	613	566	720
Kiselo mleko i jogurt (nearomatizovani)	126487	139942	141510	151422	139840
Kiselo mleko i jogurt (aromatizovani)	116	81	59	–	85
Surutka (tečna)	2393	82	–	–	1238
Surutka u čvrstom obliku	202	117	112	244	169

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Prema podacima Privredne komore Srbije, robna proizvodnja prerade i konzervisanja mleka  u prvih sedam meseci 2008. povećana je za 11.8%. Proizvodnja pasterizovanog i sterilizovanog mleka povećana je za 4%,  proizvodnja  punomasnog mleka u prahu povećana je za 25%, proizvodnja  obranog mleka u prahu  povećana je za 15%, proizvodnja maslaca  porasla je za 11% , dok je proizvodnja sireva porasla je za 5%.

Da bi porasla konkurentnost izvoza naše zemlje ono što je bitno je pre svega usklađivanje sistema kvaliteta proizvoda sa normama ISO9000-2000 standarda i sa tehničkim propisima. Bitno je takođe poštovanje međunarodnih propisa i sertifikacija kvaliteta proizvoda koji se izvoze na strano tržište. Kod izvoza proizvoda namenjenih tržištu Evropske unije, potrebno je ispoštovati i zadovoljiti kriterijume kvaliteta mleka po njihovom sistemu i kriterijumu za kvalitet (direktiva EU br. 92/46). Pored propisanih standarda, država treba da propiše i rokove od kojih propisana pravila počinju da važe, što ostavlja vremena poljoprivrednim proizvođačima, odnosno farmerima da se prilagode novim propisima. Na taj način bi država stimulisala uvođenje standarda kvaliteta, i dala podsticaj farmerima za ekonomski opravdanu proizvodnju.

Vrednosti uvoza i izvoza mleka i mlečnih proizvoda za 2005. godinu u Republici Srbiji date su u tabeli 7. Iz tabele se vidi da je po količina najveći izvoz mleka kao sirovine. Posmatranu 2005. godinu karateriše većo izvoz nego uvoz mleka i skoro svih mlečnih proitzvoda pomenutih u tabeli. Uvoz je bio veći jedino u slučaju topljenih i tvrdih sireva.

Tabela 7. Uvoz i izvoz mleka i mlečnih proizvoda Republike Srbije

Tip proizvoda (merna jedinica)	Uvoz 2005. godina		Izvoz 2005. godina
	Količina	USD	Količina	USD
Mleko (l)	3.194.000	2.765.300	146.597.000	4.353.000
Maslac (t)	117	281.400	188	403.800
Beli sirevi (t)	9	59.188	257	538.000
Topljeni sirevi (t)	145	524.900	85	282.600
Tvrdi sirevi (t)	177	569.700	103	336.200
Sirevi ukupno (t)	331	1.153.788	445	1.156.800

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Zaključak

Uprkos neospornoj činjenici da naša zemlja raspolaže veoma povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, ona ipak zaostaje za ostalim zemljama, kako sa aspekta potencijala kojima raspolaže u oblasti stočarstva, tako i rezultata koje ostvaruje, o čemu svedoče brojni statistički pokazatelji. Na tržištu je prisutan deficit u mleku i proizvodima od mleka. Sa druge strane, trendovi tražnje za mlekom i mlečnim proizvodima, kako na domaćem tako i na stranom tržištu, su u porastu što daje motiv poljoprivrednim proizvođačima za intenziviranje stočarske proizvodnje i da svoju izvoznu orjentaciju, između ostalog, mogu bazirati na razvoju stočarstva.

Radi intenziviranja stočarske proizvodnje u Srbiji, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere, kao što su poboljšanje rasnog sastava, ishrane, nege, zdravstvene zaštite, kao i primenu novih biotehnologija u samoj proizvodnji. Perspektive razvoja su prevashodno vezane za brdsko-planinske regione u našoj zemlji, zasnovane na privatnom farmerstvu (privatnoj inicijativi u celini gledano), kao i kroz programe unapređenja ruralnog razvoja i kreditiranja poljorpivrednih proizvođača. Vezano konkretno za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda osnovni zadatak je da se očuvaju domaći proizvodi razvijajući primerene i održive tehnologije, naročito očuvanja autohtonih vrsta sireva. U svemu tome je jako bitno raditi na marketingu pomenutih proizvoda. Na nivou države bi trebalo preduzeti mere koje bi imale za cilj zaštitu domaće proizvodnje, kao i donošenje zakonskih propisa i pravilnika vezanih za EU standarde u proizvodnji, otkupu i preradi mleka.

Literatura

1.   Popović  Rade (2008): Тrendovi na svetskom tržištu mleka i uticaj na tržište Srbije, Prehrambena industrija – mleko i proizvodi od mleka, Vol. 19, broj 1-2, str. 38-43, Beograd.

2.   Popovic R. (2008), Milk production in Serbia, (Ed.) Hemme T, Deeken E, International Farm Comparison Network, 9th IFCN Dairy Conference 2008, page 9 – 14, Kiel, Germany.

3.   FAO, Trade and Markets, Dairy price index, (2008),

4.   http://www.fao.org/es/ESC/en/15/162/highlight_176.html

5.   http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.   http://www.statserb.sr.gov.yu

7.   http://www.pks.komora.net

PRODUCTION OF MILK AND DAIRY PRODUCTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA 

Nataša Kljajić, Mirjana Savić, Slavica Arsić

Abstract

Improvement of food production is one of the most important aims of any state, in order to reach higher level in satisfying the needs in population feeding. Related to all that, a very important resource for food production is the production of milk, therefore an appropriate law and institutional attention has been paid to that production.

Cattle breeding, especially cattle raising and sheep raising, have been having long tradition in our country, and production of milk and dairy products have been having large experience. Potential for cattle breeding development depends  significantly on certain natural conditions, the area and structure of agricultural land that has been exploited, the way of organizing agricultural production, economical and social population structure and the reached level in economical development. Far below the average number of all kinds of cattle in our country compared with the available land categories, testify that in general there are unused resources in cattle breeding.

Research work presented in this study is oriented toward supervision of milk production and dairy products in the Republic of  Serbia for the period 1998-2007. The production of milk and dairy products in regions, in Central Serbia and Vojvodina was analyzed, afterwards changes in production in the period of research, as well as the participation of milk production in Central Serbia and Vojvodina, in total production of milk in th Republic of Serbia and base indexes. Reception of milk in diaries was supervised also, as well as the predicted annual capacity for milk manufacturing, the level of manufacturing capacity exploitation, as well as the export and import of milk and dairy products.      

Key words: production, milk, dairy products, import, export.

AMBIJENTALNA, DRUŠTVENA I EKONOMSKA PROCENA UBIRANJA I PRERADE SAMONIKLOG BILJA

Sljez crni

Rezime

Prikupljanje samoniklog bilja i njihovih plodova, kao i njihova prerada i  plasman u skladu sa standardima  organske proizvodnje, je jedan vid  diverzifikacije privrednih aktivnosti, ali i obezbeđenja  boljih prihoda i standarda domaćinstava u ruralnim i urbanim sredinama i svih učesnika u lancu prometa.

Evidentan je  trend rasta potražnje zdravstveno bezbednih proizvoda na svetskom tržištu, a posebno proizvoda organske poljoprivrede. Republika Srbija ima dobre uslove da sa čistih, nezagađenih područja ubire i prerađuje samoniklo bilje i njihove plodove prema kriterijumima organske proizvodnje, što je i potencijalna mogućnost povećanja izvoza na tržište Evropske Unije.

Ključne reči: Samoniklo bilje, organska proizvodnja, održivo ubiranje, ekonomska procena

Održivo ubiranje samoniklog bilja u Srbiji

Srbija  je globalno značajan centar biodiverziteta. Flora u našoj zemlji je veoma bogata i u okviru nje je oko 700 vrsta lekovitih i aromatičnih biljaka. Registrovano je 420 vrsta, a procena je da je oko 280 vrsta farmakološki ispitano i nalaze se u prometu (Katić i sar, 2006).

U Srbiji postoje mnogi regioni koji imaju dobre prirodne potencijale, ali oni  nisu u potpunosti iskorišćeni. Masovnije branje lekovitog i aromatičnog bilja (MAP) u Srbiji se  odvija na jugoistoku. Sokobanja predstavlja najbitniji predeo sa koga se ubire samoniklo bilje u značajnim količinama.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko dvanaesthiljada organizovanih berača, ali i određen broj povremenih, koji se aktiviraju u momentu povoćane tražnje na tržištu, što rezultira većom cenom. Ima i  berača, koji skupljaju lekovite i aromatične biljke za vlastitu upotrebu ili za direktnu prodaju na pijacama.

Berači obično rade pojedinačno, iako bi smanjili svoje troškove korišćenjem zajedničkog prevoza. Često se berba obavlja paraleleno sa drugim aktivnostima, kao što su vođenje stada na ispašu ili obrađivanje zemlje.

Količina sakupljenih samoniklih biljaka varira, ali može da dostigne i 50 kg  dnevno.Dok neki proizvođači mogu da proizvedu nekoliko tona sušenog bilja godišnje, pojedini uspeju da sakupe i prodaju samo par  kilograma. Velike  su   razlike  u  sakupljenim količinama samoniklog bilja. Nizak nivo pouzdanosti  u izvorima sirovina  je ograničavajući faktor za ulaganja u ovu delatnost.

Tabela 1. Broj ukupnih biljnih i lekovitih biljnih vrsta u svetu

Zemlja	Biljne vrste	Lekovite biljne vrste	%
Kina	26,092	4,941	18,9
Indija	15,000	3,000	20,0
Indonezija	22,500	1,000	4,4
Malezija	15,500	1,200	7,7
Nepal	6,973	700	10,0
Pakistan	4,950	300	6,1
Filipini	8,931	850	9,5
Šri Lanka	3,314	550	16,6
Tajland	11,625	1,800	15,5
SAD	21,641	2,564	11,8
Vijetnam	10,500	1,800	17,1
Srbija	3,665	700	19,1
Svet	422,000	52,885	12,5

Izvor: „ Impact of cultivation and gathering of medicinal plants on biodiversity “, (FAO).

Jedan od problema u sakupljanju samoniklog bilja su neadekvatne i nesigurne zarade mnogih berača, ali i veletrgovaca, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.

Postoje velike razlike u zaradama na različitim nivoima (berači, veleprodaje i maloprodaje, izvoznici). Očekivano, berači dobijaju najmanji deo vrednosnog lanca, u proseku 0,99 eura/kg sušenog i isporučenog bilja sabirnim centrima ili prerađivačkim kapacitetima.Velikoprodaje postižu cenu  2,4 puta veću od cene koju dobijaju berači, a izvoznici oko 80% cene, koja se ostvaruje na nacionalnom velikoprodajnom nivou.

S obzirom da su stavovi onih koji su uključeni u trgovinu od posebne važnosti, bitno je da njihovo promovisanje i unapređenje  bude polazna osnova u svakoj strategiji za stvaranje održivog MAP sektora.

Da bi se očuvao bidiverzitet neophodno je sprovoditi održivo sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja. Održivo branje  može se realizovati ako se:  povećeju zarade svih  koji učestvuju u trgovini i obezbeđivanjem profitabilnih aranžmana, koji su u skladu sa održivim  upravljanjem resursima.U tom cilju neophodno je podržati razvoj udruženja, koja će predstavljati  interese raznih učesnika u lancu poslovanja sa samoniklim biljem; razvijati primenjive planove upravljanja oim sektorom; edukovati berače o adekvatnim tehnikama branja radi očuvanja biodiverziteta; povećati napore u zaštiti uzgoja ugroženih i rizičnih vrsta.

Za ovaj sektor značajno je definisanje standarda najbolje prakse, kako vezano za održivo sakupljanje, tako i za fer trgovinu.

Održiv MAP sektor je bitan i za obezbeđivanje boljeg standarda u najvećem broju ruralnih domaćinstava i za očuvanje biodiverziteta. On omogućava: ekonomsku vrednost (ekonomska održivost), smanjuje siromaštvo i nejednakost (društvena održivost) i čuva i obnavlja prirodne resurse (ambijentalna održivost).

Društvena i ambijentalna održivosti su najuže povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade onih koji su uključeni u ovaj sektor; sigurnost, održivost i standard zarada u najvećoj meri zavise upravo od održivog korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja. Ujedno, društvena i ambijentalna održivost su   povezane sa ekonomskom održivošcu tako da postoje opravdani  razlozi da organizacije, koje posluju  u ovom sektoru usvoje i striktno primenjuju održivu praksu. Sveopšti razvoj i rast u MAP sektoru ne može da se realizuje bez primene strategije u cilju povećavanja održivosti prirodnih resursa. Ako se ne bi usvojila održiva praksa,  ugrozili bi se srednjoročni i dugoročni poslovni uspesi.

Kompleksan je problem iznalaženje rešenja za stvaranje MAP privredne grane, koja će funkcionisati na održiv način.

Da  MAP  privredna  grana  funkcioniše  na   principima  održivog   razvoja  neophodno je sprovesti proces postepenih promena. U komplementarne intervencije  su uključene razne interesne grupe (javni sektor, privatni sektor, gradjansko društvo i donatori), od kojih svaka nastoji da doprinese dugoročnom cilju održivog MAP sektora.

Koordiniranje u MAP sektoru

Ponekad različiti učesnici u lancu ubiranja, prerade i prometa  imaju konflikt interesa. Stoga je potrebna odgovarajuća koordinacija. Uspešnost institucije-koordinatora procenjuje se kroz 3 međusobno povezane funkcije:

• Uporedjivanje informacija;
• Uravnotežavanje interesa;
• Izvršavanje dogovora.

Uravnotežavanje različitih interesa i organizovanje foruma na kojima svi učesnici u MAP sektoru mogu da ispolje svoje interese, da procene prezentirane  opcije i strategije i dođu do prihvatljivog dogovora. Ovo je od posebne važnosti, jer su berači veoma udaljeni jedni od drugih i retko imaju priliku da se čuju i njihovi stavovi.

Problem ubiranja samoniklog bilja na održiv način za  većinu berača ne postoji, jer smatraju da se ovi resursi nedovoljno koriste. Nasuprot tome, činjenica je da postoje osetljive i ugrožene vrste, a i bojazan, bez adekvatne koordinacije MAP sektora, da i one vrste, koje nisu na spisku ugroženih, mogu da pretrpe posledice prekomerne eksploatacije.

Odgovarajućom  reguativom  se  štite  autohtone   biljne  vrste i uređuje  njihovo kontrolisano koriščenje. U Srbiji su zakonskim propisom određene vrtse divlje zaštičene vrste flore, kojima preti izumiranje, a čije se ubiranje iz njihovih prirodnih staništa stavlja pod strogu kontrolu. Pod kontrolom je 152 vrsta  divlje flore, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva. Sakupljanje divlje flore se dozvoljava uz dobijanje dozvole za sakupljanje zaštićenih vrsta  u dozvoljenim  količinama i u propisanom periodu.

Da bi se postigla racionalna održiva eksploatacija ovih resursa, potrebno je obezbediti dugoročne koristi, a to  zahteva  koordinirano i efikasno upravljanje resursima uz odgovarajuće mehanizme za kontrolu uživanja prava. Dugoročna korist je u direktnoj vezi sa odgovornošću berača u upravljanju resursima, jer njihova egzistencija u potpunosti ili delom zavisi od nje. Osim toga, moraju se predvideti i sprovoditi adekvatne kazne za prekršioce principa održive eksploatacije ovih resursa.

Kultivacija rizičnih i ugroženih vrsta

Većina uvoznika u Evropskoj uniji više traži i ceni kultivisane lekovite i aromatične biljke.  Jedan od načina  smanjenja pritiska na eksploataciju samoniklog bilja je  njihova kultivacija. Mada se kultivacija može koristiti kao dobar i svrsishodan način za obezbeđivanje veće količine sirovina i proizvoda i većeg tržišta, ona ima niz ograničenja, a to su:

• Sve vrste se ne mogu lako kultivisati;
• Nekima vrstama treba više godina da postignu zrelost i da se mogu brati;
• Evidentan je problem kvaliteta semena i/ili materijala koji se koristi;
• Poznate su tehnologije uzgajanja za svega nekoliko vrsta MAP bilja;
• Nedostatak informacija o procesu uzgajanja većine vrsta MAP bilja.

Evropsko tržište  lekovitog i aromatičnog bilja

Evropska unija je najveće  komercijalno tržište na svetu za lekovito i aromatično bilje, sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od 200 miliona US $; to je  veleprodajna cena za sušenu sirovinu za period od 1991 do 2000. godine. Godišnja stopa rasta procenjena je na od 5 do 10%.

U okviru Evropske unije, Nemačka je daleko najvažniji uvoznik, sa oko 38 % tržišta, na drugom mestu su Francuska sa 17% i Italija sa 9% od celokupne uvozne robe. Nemačka je, ujedno,  najveći evropski izvoznik, sa oko 15,000 tona izvezenog ovoga bilja godišnje u  evropske zemlje i u SAD. Najvažniji izvoznici u Evropsku Uniju su po vrednosti: SAD (15,8 %), Indija (8.0 %), Kina (7.45 %), Bugarska (6.44 %) i Egipat (5.47 %).

Bivša Savezna Republika Jugoslavija je bila najveći izvoznik lekovitog i aromatičnog bilja u Evropsku Uniju, a sada Srbija zajedno sa Crnom Gorom u ukupnom MAP uvoz učestvuje sa svega 0,43 %. Najvažniji istočno-evropski konkurenti Srbiji su Bugarska, Poljska i Madjarska.

Lekovito i aromatično bilje  balkanskih zemalja ogranično je na sirovine kao što su: sušeno bilje, često  već sečeno, prosejano i sortirano, kao i poluprerađevine  kao što su alkoholni ekstrakti i esencijalna ulja.

Osnova marketinške strategije, koja bi mogle da unapredi MAP sektor, treba  da bude kvalitet. Mada je među zemljama-izvoznicama žestoka konkurencijom, malo je dobavljača,  koji zadovoljavaju međunarodne standarde za  organsko ubiranje i preradu. Upravo je organska poljoprivreda, koja uključuje i ubiranje samoniklog bilja  i  njihovih plodova,  dobra prilika za Srbiju da se osvoje nova tržišta.

Sertifikat  za održivu berbu u MAP sektoru

Intenzivno se radi na utvrđivanju sertifikata za šumske proizvode, koji nisu od drveta. Sa aspekta održivog ubiranja posebno su značajna  tri sertifikata:

• Sertifikat šumskog gazdinstva;
• Socijalni sertifikat;
• Organski sertifikat

Međunarodna federacija za razvoj organske poljoprivrede (IFOAM) je donela pravila, koja utvrđuju da bilje, koje se svrstava u organsku poljoprivredu, treba da:

–  potiče sa održivog šumskog ambijenta;

– bude ubrano i sakupljeno na način, kojim se ne dovodi u pitanje održivost;

–  potiče iz precizno definisanog područja;

–  bude  sakupljano od strane berača, koji su poznati i koji su dobri poznavaoci područja.

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Point) je međunarodno priznat koncept za prevenciju mikrobioloških, hemijskih i fizičkih zagađenja u lancu dobavljača, prerađivača i distributera prehrambenih proizvoda. U zemljama EU HACCP koncept  je postao obaveza u cilju osiguranja bezbednosti hrane prema EU regulativi 93/43/(EEC).

Zaključak

Mogla bi postojati tendencija da se pitanjima socijalne i ambijentalne održivosti pristupi odvojeno iako su, u suštini, usko povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade svih aktera uključenih u MAP sektor, a sigurnost, održivost, kao i standard svih u lancu MAP sektora  u najvećoj meri zavise od održivog korišćenja prirodnih resursa.

Društvena i ambijentalna održivost su povezane sa ekonomskom održivošću; stoga postoje jaki i opravdani razlozi da svi akteri u MAP sektoru  usvoje održivu praksu.

Srednjoročni i dugoročni poslovni uspeh preduzeća, sveopšti rast u ovom sektoru u uskoj je vezi sa koordiniranim i održivim upravljanjem korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja.

Radi očuvanja biodiverziteta kultivacijom se  smanjuje pritisak na eksploataciju samoniklog bilja. Pri tome, mora da se naglasi, da je kultivacija većine biljnih vrsta kompleksan i komplikovan proces.

Organska poljoprivreda, koja podrazumeva i ubiranje samoniklog bilja  i  njihovih plodova,  predstavlja realan izvozni potencijal  za Srbiju.

Pošto se mnoge vrste lekovitog i aromatičnog bilja koriste za prehrambene proizvode i pića (na primer, biljni čajevi, začini), podrazumeva se obaveza uvođenja i primenae HACCP principa i u MAP sektor.

Izvori

1.       Bogavac, Predrag, Savić Mirjana, 1995, Fitoterapija – istina i zabluda, Zbornik radova  IX   Savetovanja agronoma i tehnologa, Smederevo, 193 -196.

2.       Dražić Slobodan, 2004,   Lekovito bilje Srbije, Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 130-138.

3.       Dražić Slobodan, Prodanović Slaven, 2004,  Lekovito bilje – diverzitet i njegovo korišćenje,Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 139-146.

4.       Katić Branko,  Savić Mirjana,   Mijajlović Nada,  2006,  Regulativa   očuvanja  i  unapređenja   biološke   i   genetske raznovrsnosti, Tematski  zbornik – Ekonomika  poljoprivrede:  “Multifunkcionalna  poljoprivreda  i   ruralni razvoj I (razvoj  lokalnih  zajednica), Beograd, , 615-625.

5.       Katić Branko, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, 2006, Mogućnost plasmana šumskih plodova,lekovitog bilja,Valjevo,  Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3,  767-785.

6.       Mihailović Branko, Savić Mirjana, Katić Branko, 2007, Konsalting usluge u funkciji unapređenja organske proizvodnje,  Industrija, 4, Beograd, 81- 95.

7.       Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zaštićenih vrsta divlje flore i faune u 2006. godini ( „Sl. glasnik RS“, br. 23/2006).

8.       Savić  Mirjana, 2005, Značaj  i područje primene  HACCP  sistema, Zbornik abstrakata Simpozijuma: „ Stočarstvo, veterinarstvo  i agroekonomija u tranzicionim procesima“,  Zbornik abstrakata, Herceg Novi, 18.

9.       Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Katić  Branko, 2006, Zakonski  okvir  za proizvodnju   i promet   organske hrane  u  EU   i   SCG  , Ekonomika poljoprivrede, Valjevo, vol. LIII, br/No 3, 719-725.

10.    Savić Mirjana, Popović Vesna,  Katić Branko, 2006, Zakonska  regulativa  EU  za  ocenu   usaglašenosti  proizvoda u   pogledu  upravljanja bezbednošću  i kvalitetom hrane, Ekonomika,  Niš,  5-6, 71-82.

11.    Savić Mirjana, Bekić Bojana, 2006,   Životna   sredina  u  zakonodavstvu  EU  i RS, Tematski zbornik-Ekonomika poljoprivrede„Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj I (razvoj lokalnih zajednica),  Beograd, 655-661.

12.    Savić Mirjana,   Kanački Zoran,  Kanački  Lidija, 2007, Zaštita životne sredine – sistem upravljanja  i  kontrole,  Ekonomika, 3-4, Niš, 68-74.

13.    Simić Jeremija, Bogdanović Jovan, Stevanović Simo, 2003, Determinante, dosadašnji rezultati i perspektive proizvodnje i prerade lekovitog bilja; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2.

14.    Todić Dragoljub, 2004, Trgovina ugroženim vrstama divlje faune i flore u pravu Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo.

15.    Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja prometa divlje flore i faune («Službeni glasnik RS», br. 31/2005 i 45/2005. – ispravka).

16.    Vukojević Milan, 1991, Problemi ekonomske proizvodnje biološki čiste hrane; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, br. 9.

17.    Vukomanović Lazar, Bojanić Slobodan,1999, Ekonomika gajenja nekih tržišno značajnih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljnih vrsta u regionu Kučeva; Ekonomika poljoprivrede, 1-2.

18.    Zakon о organskoj proizvodnji i organskoj proizvodnji («Sl. glasnik RS”, br. 62/06).

19.    Zakon o zaštiti životne sredine («Sl. glasnik RS, br. 135/04).

AMBIENT, SOCIABLE AND ECONOMIC ESTIMATE OF GATHERING AND PROCESSING OF INDIGENOUSLY HERBS

Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Bekić Bojana

Apstrakt

Ingathering indigenously herbs and them fruits, and processing of them and marketing standard specification organic production, is one aspect diversification economic activity, but guaranty better income and standard of life in rural and urban environmental and all of members in chain of turnover.

Rising trend of demand safety products on world market is evidently, especially products of organic production. Republic of Serbia has clean and unpolluted domains which are good conditions for gathering and processing indigenously herbs and fruits of them, in accordance with criteria organic production, that is possibility for export rise in Europe Union.

Key words: indigenously herbs, organic production, sustainable gathering, economic estimate

КОРИШЋЕЊЕ ДИВЉЕ ФЛОРЕ И ФАУНЕ У СРБИЈИ – МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА

Maslačak

Резиме

Србија је земља са стаништима бројних врста флоре и фауне. У њој је животна средина још увек у доброј мери очувана. Производи „узети“ од природе, имали су и имају широку примену у исхрани и   лечењу, али још више као сировине за фармацеутску, хемијску и прехрамбену индустрију. Ови производи,  као и производи базирани  на њима, настали су у складу са биолошким и еколошким законитостима. Стога се они безрезервно сврставају у производе органске производње. Управо такви производи имају све већу тражњу, јер су у здравственом и нутритивном погледу безбеднији и вреднији.

Србија је, као и свака друга земља, у обавези да природно богатство флоре и фауне штити и унапређује. Истовремено, треба и може да га користи само уз  уважавање принципа одрживости.

Дивља флора и фауна најзаступљенија је у брдско-планинским подручјима Републике, која и чине већи део њене територије. Овај део територије је и еколошки најочуванији. Тамо се налазе и бројна сеоска насеља, суочена са крупним развојним проблемима и ограничењима. Једна од могућности за побољшање услова живота у тим насељима јесте и одговарајуће – одрживо коришћење ових природних добара. Рад је посвећен могућностима и ограничењима у коришћењу дивље флоре и фауне у функцији диверсификације активности, односно мултифункционалног развоја  руралних подручја Србије.

Кључне речи: Дивља флора и фауна, органска производња, одрживо коришћење.

Увод

Неспорна је чињеница да се нарушени баланс између људских активности и очувања животне средине, мора уравнотежавати. Животну средину чини природа, земља, вода, ваздух, биљни и животињски свет као и човечанство. Било у ком делу да дође до поремећаја, у већој или мањој мери последице се преносе на друге елементе. Стога се законским и другим мерама, међународног,  националног, регионалног и локалног значаја, покушавају отклонити настали поремећаји, успорити дејство деградирајућих чинилаца, и очувати биодиверзитет у што је могуће бољем стању. Људи су  окренути природи, из ње користе  минералне и друге сировине, биљни и животињски свет. Из природе се узимају велике количине биљних  и животињских врста (дивља флора и фауна), за којима је тражња у порасту. Оне се користе у исхрани, лечењу и као сировине за многе врсте прерађивачких капацитета. Услед прекомерног коришћења,  бројне врсте изумру. Тај процес није заустављен. Стога је битно успоставити однос између коришћења и обнављања коришћених врста у природи, тако да се бројност популације одређене врсте и сама врста одржавају макар на постојећем нивоу. Примена принципа одрживости, за сада се сматра једино исправним, који омогућава коришћење природних ресурса, водећи рачуна и о будућим генерацијама[1]. Када су у питању дивља флора и фауна, потребно је обезбедити, да текући прираст буде већи или макар једнак текућем коришћењу. То истовремено, намеће потребу  строге контроле коришћења угрожених врста. Постоји читав сет међународних прописа, конвенција, протокола (1), који у детаље регулишу ову проблематику. Њих је и Србија преузела, као обавезне, с тим што је  и сама донела регулативу о заштити животне средине, а у оквиру ње и  угрожених врста дивље флоре и фауне, затим  аутохтоних биљних и животињских врста, али и увела контролу њиховиг  коришђења. По законским одредбама „забрањено је уништавање дивље фауне и разарање њених станишта, као и пустошење дивље флоре, уништавање и разарање њених станишта“ (1, стр. 621). Такође се прецизно регулише да се  уз одређена правила користи дивља флора и фауна, а за коришћење угрожених врста,  треба поседовати дозволу надлежног органа и платити прописану накнаду за дотично коришћење. Тако прибављена средства наменски се усмеравају на заштиту и унапређење животне средине. У таквим околностима треба изналазити могућности и користити та природна добра на одржив начин.

Ограничења

Веће или мање коришћење дивље флоре и фауне, зависи од бројних фактора. Условљено је стањем популације дате врсте, потребама (тражњом), висином цене по којој се откупљује, наравно и заинтересованошћу самих сакупљача. За бројне биљне врсте, као и за животињске у основи не постоји ограничење у сакупљању, али се и њихово искоришћавање подвргава законским и другим прописима (о шумама, ловству, и сл.).

Основно ограничење за коришћење угрожених врста дивље флоре и фауне проистиче из потребе контролисања њиховог сакупљања, било одређивањем количина које се у датој години могу убирати, било забраном убиреања у датом периоду на целој територији,  или њеном делу, у коме је дата врста угрожена. Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне («Службени гласник РС», бр. 31/2005, 45/2005. – исправка, 22/2007. и 38/2008.) утврђено је које се вртсе дивље флоре, фауне и гљива, сврставају  у заштићене врсте, јер им прети изумирање или пак њихова заштита проистиче из прихваћених међународних уговора. Стога се њихово  сакупљање из природних станишта ставља под контролу. Подразумева се и контрола спољнотрговинске размене ових врста[2]. Под контролом су 94  врсте из 35   фамилија дивље флоре, три врсте лишајева из две фамилије, 15 врста гљива из пет фамилија и 10 врста дивље фауне из шест  фамилија[3].

На основу Конкурса министарства надлежног за заштиту животне средине, годишње се утврђују врсте и контингенти дивље флоре,  фауне, лишајева и гљива које се могу сакупљати у датој години, а за добијање дозвола могу да се пријаве правна лица и предузетници који се баве њиховим  сакупљањем ради коришћења и стављања у промет.  Тако је у оквиру врста које су утврђене поменутом уредбом, за 2008. годину[4], дат списак од:

– 94 заштићене врсте дивље флоре, са дозвољеним сакупљањем у количинама,  зависно од врсте, које се крећу у огромном распону од по 500 килограма ризома веприне (Ruscus aculeatus L) и jезичасте кострике (Ruscus hypoglossum L.), до 5 милиона килограма плода шипурка (Rosa canina L.) или у количинском односу 1:10000.  Међу веће количине спада плод борoвнице (Vaccinium myrtillus L.) од 3 милиона килограма, хербе купине (Rubus fruticosus L.) и плода клеке (Juniperus communis L.) од по 2 милиона килограма, a међу мале количине од по 1 хиљаду килограма: хербе жуте хајдучице (Achillea clypeolata Sibth. & Sm.),  кртоле bучијег корена (Aconitum vulparia Reichenb), ризома женске папрати (Athyrium filix-femina L Roth), пупољака  брезе (Betula pendula Roth), семена jесењег мразовца (Colchicum autumnale L), плода петостубичастог глога (Crataegus pentagina), ризома mушке папрати (Dryopteris filix-mas L Schott), корена кукорека (Helleborus odorus Waldst,& Kit.) и цвета беле коприве (Lamium album L.);

– три врсте лишајева у малим количинама хербе: шумска брада (Usnea barbata L. Web. In Wigg) и исландски лишај (Cetraria islandica L Ach) од по 100 килограма и  храстов лишај (Evemia prunastri L Ach) 200 килограма;

– 15 врста гљива  у количинама великих разлика, од 4 милиона килограма летњег-јесењег вргања (Boletes edulis Bull. Fr.) до 30 килограма белог тартуфа (Tuber magnatium).  Веће количине се односе и на лисичарку (Cantharellus cibarius L. Fr.) од 1800 тона и мрку трубу (Craterelluss cormucopioides Pers.) од 500 тона. Мале количине се односе и на рни летњи тартуф (Tuber aestivum) 200 килограма и црни зимски тартуф (Tuber brumale) од 100 килограма, и

– 10 врста фауне, од чега највише виноградарског пужа (Helix pomatia) од 800 хиљада килограма, затим 500 комада поскока (Vipera ammodites) и 200 комада шумских корњача (Testudo hermanni). На списку су још и моруна, медицинска пијавица, зелена жаба (три врсте), те Баштенски и Шумски, сиви пуж.

За неколико врста из утврђеног списка, у току 2008. године сакупљање није дозвољено на подручју целе Републике[5], а за неке врсте постоје подручја на којима је за дату врсту забрањено сакупљање, на пример: jесењи мразовац (Colchicum autumnale L), веприна (Ruscus aculeatus L.) и jезичаста  кострика (Ruscus hypoglossum L.) у свих седам округа на подручју АП Војводине; поскок (Vipera ammodytes) у окрузима Мачванском, Колубарском, Златиборском, Рашком, Расинском и Пчињском, и сл[6].

Одобрени контингенти и захтеване, односно одобрене количине (издате дозволе за сакупљање), разликују се по годинама. Одатле у добром делу  проистиче и оцена могућности, ограничења, односно поузданости за бављење овим послом.

Када се посматрају расположиви подаци (Завод за заштиту природе Србије), уочавају се знатне разлике између утврђеог контингента за исту врсту у једној односно другој години[7], затим, најчешће велика разлика између самог контингента и одобрене количине сакупљања, где је најчешће мање одобрено, него што је било предвиђено, као могуће[8]. Интересантно је да има појединих врста код којих су одобрене количине веће од количине утврђене у конкурсу (као контингент за дату годину). То је код оних производа за чије су сакупљање тражене  знатно веће количине од висине контингента, па је на основу мишљења Завода за заштиту природе Србије, та количина повећана и одобрена[9].

Међу озбиљна ограничења свакако спадау и:  недовољна заинтересованост сакупљача (сеоских житеља), слаба  сазнања о могућностима већег ангажовања у оваквој врсти активности, недоовљна организованост заинтересованих страна у ланцу коришћења ових извора. Та ограничења се, уз одговарајућу организацију могу постепено  превазилазити.

Могућности

Показало се да у Србији постоји значајно богатство врста, које се могу користити[10]. Напред поменуто ограничење, које проистиче из потребе заштите угрожених врста, истовремено представља и могућност, јер се тако обезбеђују  извори за дугорочно искоришћавање тих природних извора. У  случајевима, када су тражене количине мање од одобреног контингента код врста  које су под контролом коришћења, ограничење не постоји, и ту су могућности за сакупљање веће. Такође, код оне врсте дивље флоре и фауне, која није стављена под контролу коришћења, могућности искоришћавања нису ограничене, под условом да се поштују правила искоришћавања (законски и подзаконски прописи). Наравно, поставља се питање тражње (откупа) за дате производе (сировине), њихове цене и интереса самих сакупљача.  Пласман сакупљених сировина из природе, не представља већи проблем, јер се ради о производима који се убрајају у органску производњу, који су иначе на богатијим тржиштима све траженији, а њихова цена има тенденцију раста[11]. Могућности извоза су велике, али је штета што се претежно извози непрерађена роба, или са нижим степеном обраде. Извоз виших фаза прераде: екстрати, тинктуре, естерска уља, и сл., био би исплативији.

Могућности постоје у бољем организовању свих учесника у ланцу сакупљања, почев од откупљивача, прерађивача, извозника па до самих сакупљача. Одговарајућим удруживањем у задруге, или неки други облик (кластер и сл.), могуће је задовољити, често супростављене међусобне интересе, тако да се сакупљају што веће (дозвољене) количине, одржава тражени квалитет и континуитет испорука, модернизује процес, повећава степен обраде, снижавају трошкови, а тиме  обезбеди и пристојна зарада за све учеснике. Истовремено, тиме се лакше обезбеђује  трајност таквих активности, јер гарантује већи степен уважавања принципа одрживости. То је начин да се равномерније подели и ризик, који прати сваки посао, па и овакву врсту активности. Посебну пажњу  у тим  удружењима, требало би посветити сакупљачима, било да им је то претежни или једини извор  прихода, или представља  допунску зараду.

На линији, унапређивања услова живота на руралним подручјима Републике, посебно њеним брдско-планинским подручјима, јесте уважавање принципа мултифункциости, односно диверзификације активности у сеоским срединама, у шта се веома лепо уклапају и активности на сакупљању тражених врста дивље флоре и фауне, рачунајући и гљиве, као и активности на њиховој преради (сушење, паковање, складиштење, транспорт, а постоји и могућност отварања мањих погона за даљу прераду у лековита средства, козметичке производе, разне прехрамбене производе са ознаком органског производа[12], и друго). То би могао бити један од извора прихода за бројне породице и то у значајно већем обиму од досадашњег. Јер, ова делатност није довољно заступљена, а могућности нису ни приближно искорићене. У ствари, са изузетком дела у источној Србији – подручје Сокобање, у осталим пределима та је активност знатно слабија, а понегде готово потпуно занемарена[13].

Закључак

Србија спада међу  богатије земље по врстама дивље флоре и фауне. Уз уважавање позитивних прописа, принципа одрживости врста и њихове популације, посебну заштиту угрожених врста, постоје значајне могућности већег искоришћавања ових природних добара, а тиме и побољшавања животног стандарда оних који се тим активностима баве. Већа заступљеност ових активности у руралним срединама брдско-планинских подручја Републике, представља један  од погодних  праваца за успоравање пражњења тих подручја, извесно оживљавање руралних средина, па и допринос њиховом развоју. Међу државним мерама, ради подстицаја руралног развоја, требало би осмислити и оне које би директно допринеле већем коришћењу дивље флоре и фауне, на принципу одрживости и мултифункционалности.

Литература

1. Катић Бранко, Савић Мирјана, Мијајловић Нада: Регулатива очувања и унапређења биолошке и генетске разноврсности, Економика пољопривреде, Год./Vol. LIII, бр./N^o ТБ (13-667), 2006., Београд;

2. Катић Бранко, Савић Мирјана, Мијајловић Нада: Могућности пласмана шумских плодова, лековитог и ароматичног биља, Економика пољопривреде, Год./Vol. LIII, бр./N^o 3 (525-934), 2006., Београд;

3. Катић Бранко, Цвијановић Драго, Николић Марија: Животна средина и квалитет хране у Србији, Економика, 3 – 4, 2006., Ниш;

4. Катић Бранко, Цвијановић Драго, Бекић Бојана: Хармонија органске пољопривреде и очувања животне средине: стање и регулатива  у Србији, XIII Саветовање о биотехнологији, Агрономски  факултет, Зборник радова, Чачак, 2008.;

5. Дајић Стевановић Зора, Илић Берислава: Одрживи развој природних ресурса лековитог и ароматичног биља на подручју Србије, Агенда ЕнЕ06 – Друга регионална конференција, Београд, јун, 2006.;

6. Балканска развојна иницијатива за биљни сектор – Фаза 1, Коначни резиме извештаја – Србија и Црна Гора, Southeast Europe Enterprise Development (SEED) i Corporate Citizemchip Facility (CEF), http://www.ifc.org/seed;

7. Уредбa о стављању под контролу коришћења промета дивље флоре и фауне («Службени гласник РС», бр. 31/2005, 45/2005. – исправка, 22/2007. и 38/2008.);

8. Наредба о забрани стављања у промет појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2008. години („Службени гласник РС“, бр. 52/2008.);

9. Конкурс за издавање дозволе за сакупљање из природе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива у 2008. години („Службени гласник РС“, бр. 24/2008).

THE USE OF WILD FLORA AND FAUNA IN SERBIA – POSSIBILITIES AND LIMITATIONS

Branko Katić , Vesna Popović , Mirjana Savić

Abstract

Serbia is a habitat for numerous sorts of flora and fauna. Its environment is still mostly preserved. The products “taken” from the nature had and still have their use in nutrition and health treatment, but even more as raw material for pharmaceutical-, chemical- and food-industry. These products, as well as the products based on them, were created according to biological and ecological principles. Therefore, they are classified as the organic production products. The demand for those products grows constantly, because they are safer and more valuable in the sense of nutrition and health care.

Serbia, like any other country, is obligated to protect and improve the natural wealth of flora and fauna. At the same time, it can and it should use it, with respect to the principle of sustainability.

Wild flora and fauna are mostly found in hilly-mountain areas of the republic, which makes the major of its territory. This  territory is the most ecologically preserved. There are many villages, facing great problems and limitations concerning development.One of the possibilities for making better life conditions in those settlements is an appropriate – sustainable use of these natural goods.

This paper is dedicated to possibilities and limitations in use of wild flora and fauna in function of activity diversification, i.e. multifunctional development of rural areas of  Serbia.

Key words: Wild flora and fauna, organic production, sustainable

---

[1] Према Конвенцији о биолошкој разноврсности, «одрживо коришћење», значи коришћење компоненти биолошке разноврсности на начин и у обиму који не води дугорочном смањењу биолошке разноврсности, одржавајући на тај начин њен потенцијал, ради задовољавања потреба и тежњи садашњих и будућих генерација.

[2] Видети Уредбу о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно транзит прописани услови („Службени гласник РС“, бр. 126/2007), где су сврстане и угрожене врсте дивље флоре и фауне.

[3] Напомиње се да је насталим изменама ове уредбе смањен број врста и фамилија дивље флоре која се ставља на режим контроле (било 152 врсте из 53 фамилије), да је стање непромењено код гљива и лишајева, а да је за једну врсту и фамилију повећан број дивље фауне (било девет врста из пет фамилија).

[4] (“Службени гласник РС“, бр. 24/2008.).

[5] Ту спадају: Медвеђе грожђе (Arctostaphylos uva-ursi L. Sprengel), Слатки корен (Glycirrhiza glabra L.), Шлајер (Gypsophila paniculata L.), Трепељасти кантарион (Hyperucum barbatum Jacq.),  Румелијски кантарион (Hypericum rumelicum Boiss.), Планински кантарион (Hypericum maculatum Crantz), Плава перуника (Iris germanica L.), Барска перуника (Iris pseudoacorus L.), и Црна чемерика (Veratrum nigium L.).

[6] Наредба о забрани сакупљања појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2008. („Службени гласник“ бр.52/2008.).

[7] На пример за Црвени глог (Crataegus oxycantha L.) контингент у 2006. години био је 20 тона, а у 2007. години 300 тона (15 пута више).

[8] На примеру из претходне фусноте, у 2007. заинтересована лица су захтевала одобрење за сакупљање  свега 38 тона, док су издате дозволе само за 18 тона.  Уколико је контингент добро одмерен, остале су велике неискоришћене могућности.

[9] На пример, у 2006. години за Сремуш (Allium ursinum L.), одобрени контингент је био 200 тона, захтевано је 353,6 тона, а одобрено је за сакупљање 224,6 тона.

[10] Србија спада у европске земље са највећим флористичким диверзитетом и густином флоре по јединици површине. Флору Србије чини 3662 таксона – ранга врста и подврста, сврстаних у 141 фамилију и 766 редова. Богатство флоре развијено је нарочито у подручју високих планира Србије (4).

[11] На пример, тражња за лековитим и ароматичним биљем у ЕУ расте годишње у распону од 5% до 10% (5).

[12] Екологија је пресудан услов за органску произвоњу. Управо на овим подручјима  животна средина је очувана у задовољавајућој мери, где су и аутохтона станишта дивље флоре и фауна најзаступљенија.

[13] Један од аутора се и лично уверио да у појединим насељима Златиборског округа и не постоје активности ове врсте, чак се не убирају уобичајене  врсте лековитог биља  ни за сопствене потребе. Право је изненађење, да ови житељи, готово ништа не знају о лековитим травама, јестивим врстама печурки, нити их разликују, нити користе. О могућностима – богатству у тим крајевима да се и не говори, јер је у питању велики  предео (највећи округ у Републици), са изузетно вредним шумским богатством и пашњацима који сустаништа дивље флоре и фауне.

STOČARSTVO KAO RAZVOJNA ŠANSA SRBIJE

Uzgoj goveda

Rezime

U proizvodnoj strukturi poljoprivrede, stočarska proizvodnja ima veoma bitnu ulogu jer bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede. U strukturi bruto ostvarene vrednosti učešće stočarstva u Srbiji iznosi 41.2% pa tako slaba razvijenost stočarstva ukazuje na slabu razvijenost poljoprivrede kao sektora privrede naše zemlje.

Stočarska proizvodnja obezbeđuje proizvode za ishranu domaćeg stanovništva (mleko, meso, jaja) sa jedne strane, i za prehrambenu industriju (mlekare, klanice i drugo), sa druge strane. Može u velikoj meri da obezbedi kvalitetne proizvode za izvoz, naročito kada se radi o sirevima, ovčijim i kozijim, standardnog kvaliteta i precizirane oznake porekla. Ali, da bi stočarska proizvodnja mogla da obezbedi pomenuto, potrebno je poboljšati trenutno stanje stočarstva u Srbiji putem niza mera podrške od strane Ministarstva poljoprivrede.

Stoga su u ovom radu prikazane promene u broju grla stoke po vrstama i kategorijama za određeni vremenski period (1991, 1998, 2000, 2005-2007), i predložene su mere za pobošanje i unapređenje stanja stočarstva u Republici Srbiji.

Ključne reči: stočarstvo, proizvodnja, podsticajne mere

Uvod

Ciklus privrednih aktivnosti se najbolje može inicirati i pokrenuti ako se najpre pristupi ulaganjima u razvoj poljoprivrede, jer ona kao sektor privređivanja raspolaže najmasovnijim resursima. Te resurse je potrebno pametno i racionalno koristiti. Stočarska proizvodnja, kao sastavni i jedan od najznačajnijih delova poljoprivredne proizvodnje i oblast sa najbržim obrtom kapitala u poljoprivredi, direktno zavisi od svih parametara koji utiču na tržište, bilo na makro ili mikro nivou.

Stočarstvo utiče na razvoj biljne proizvodnje, jer se oko tri četvrtine ove proizvodnje utroši na ishranu stoke, uz napomenu da dobar deo te biljne mase čovek ne bi bio u stanju da iskoristi na drugi način. Iz stočarstva se kao sporedni proizvod u biljnu proizvodnju vraća stajnjak, veoma bitno sredstvo za održavanje strukture i proizvodne sposobnosti zemljišta. Proces proizvodnje u stočarstvu se smatra najtežim u poljoprivredi, jer traje neprekidno tokom cele godine, nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2007. godinu, u strukturi stočarske proizvodnje u Srbiji govedarstvo je učestvovalo sa 42.6%, svinjarstvo sa 38.1%, živinarstvo sa 12.4%, ovčarstvo sa 6.3% i pčelarstvo sa 0.6%.

Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 700.000 gazdinstava, koji čine oko 55% od ukupnog broja domaćinstava, i ono donosi oko 40% bruto društvenog proizvoda poljoprivrede. Srbija godišnje proizvede 83.000 tona goveđeg mesa, 255.000 tona svinjskog mesa, 20.000 tona ovčjeg mesa i 75.000 tona živinskog mesa. Ukupna proizvodnja mesa u Republici Srbiji ima tendenciju blagog opadanja ili stagnacije, zadržavajući se na nivou od oko 450.000 t. Dominira proizvodnja svinjskog mesa sa učešćem oko 60% u ukupnoj proizvodnji, goveđeg oko 20%, živinskog 15% i ovčijeg 5%.

U Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih objekata za tov svinja i goveda i kada bi se ti objekti napunili Srbija bi mogla da bude svrstana u zemlje sa razvijenim stočarstvom.

Sa druge strane, u Srbiji ima 220 mlekara i godišnje se proizvede 1,6 milijardi litara mlijeka, od čega se zvanično preradi 900 miliona litara. Godišnja potrošnja mlijeka po stanovniku je 65 litara, što je veoma malo.

U Srbiji se stočarstvo već duži niz godina nalazi u dubokoj krizi sa padom proizvodnje i to: u govedarstvu 1,61%,  živinarstvu 4,15%,  ovčarstvu 0,10%,  dok je u sektoru svinjarstva i pčelarstva prisutna stagnacija, posmatrano za period 2007. godine.

Nepovoljni klimatski uslovi, naročito izraženi poslednjih godina, uticali su na smanjenje proizvodnje osnovnih krmnih kultura, pri čemu smanjenje proizvodnje kabaste stočne hrane značajno doprinosi smanjenju ukupne stočarske proizvodnje.

Razlozi ovako lošeg stanja su mnogobrojni: reducirano domaće tržište i niska kupovna moć stanovništva, s jedne i izgubljeno svetsko tržište sa druge strane; tranzicija i privatizacija; nepostojanje dugoročne strategije razvoja stočarstva; tehnološka i tehnička  nespremnost većine prerađivačkih kapaciteta za izvoz; nemogućnost proizvodnje većih kontingenata istog kvaliteta, neorganizovanost primarne proizvodnje i slaba povezanost stočara i prerađivača; kao i nedovoljno i sporo obnavljanje rasnog sastava stoke. U izvozu poljoprivrednih proizvoda je stočarstvo potpuno marginalizovano pa je sasvim sigurno da Srbija mora povećati svoj izvoz ako želi da poveća svoju proizvodnju.

Proizvodnja u stočarstvu

U odnosu na baznu 1991. godinu ukupan broj goveda u 2007. godini je smanjen za 26.7%, teladi do 3 meseca za 27.12%, junadi od 3 meseca do 1 godine za 8.13%, krava za 22.03%, steonih junica za 33.33%, bikova za priplod za 83.33%, dok se broj junadi u tovu povećao za 11.31% (Tab. 1.). Prosečna godišnja proizvodnja kravljeg mleka u Republici Srbiji (1998-2007) prema podacima republičkog zavoda za satistiku, iznosi 1623 miliona litara (po muženoj kravi 2347 l). Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena je 1998. godine, od 1967 miliona litara (2065 litara po muženoj kravi), što je za 344 miliona litara više u odnosu na ostvareni prosek čitavog perioda. Najmanja proizvodnja zabeležena je u 2007. godini, sa 1549 miliona litara (2663 litara po muženoj kravi), što je za 74 miliona litara manje u odnosu na ostvareni prosek posmatranog perioda. Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%.

Tabela 1. Broj grla goveda po kategorijama    –u 000 –

	1991.	2000.	2005.	2006.	2007.	Indeks–ukupna proizvodnja   (1991=100)
Goveda UKUPNO	1.483	1.246	1.079	1.106	1.087	73.30
Telad do 3 meseca	177	128	111	124	129	72.88
Junad od 3 meseca do 1 godine	244	158	150	193	190	77.87
Junad preko 1 godine	123	109	81	106	113	91.87
Krave	847	759	672	622	602	71.07
Steone junice	59	58	48	52	46	77.97
Bikovi za priplod	3	4	8	3	2	66.67
Volovi	30	30	9	6	5	16.67
Junad u tovu	168	118	157	223	187	111.31

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Ukupan broj svinja 2000. godine u odnosu na baznu 1991. godinu se smanjio za 4.62%, 2005. godine za 25.76%, 2006. godine za 6.19% i 2007. godine za 10.11%. Pad je bio konstantan u poslednjih 15-ak godina (Tab. 2).

Tabela 2. Brojno stanje svinja po kategorijama  u -000-

Godina	Prasad do 2 meseca	Svinje od 2-6 meseci	Krmače	Suprasne nazimice	Nerasti za priplod	Ostale svinje	Svinje u tovu	Ukupno	Indeks–ukupna proizvodnja   (1991=100)
1991.	1.119	1.731	708	168	35	503	1.023	4.263	100.00
2000.	1.174	1.603	695	192	25	377	890	4.066	95.38
2005.	963	1.201	522	132	30	316	1.137	3.165	74.24
2006.	1.453	688	1.132	565	196	136	57	3.999	93.81
2007.	1.431	850	887	517	192	122	33	3.832	89.89

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

U pogledu brojnog stanja, ovčarstvo Srbije je drastično smanjeno, a po pitanju kvaliteta stagnira i zaostaje u odnosu na razvijenije zemlje u svetu. Ukupan broj ovaca u odnosu na 1991. godinu, uzetu kao baznu, 2000. godine se smanjio za 24.26%, 2005. godine za 25.9%, 2006. godine za 26.85% i 2007. godine za 24.5% (Tab. 3.). Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, prosečno se u Srbiji proizvede oko 25 miliona litara ovčijeg mleka (po muženoj ovci oko 44 l). Proizvodnja ovčijeg mleka  u Republici Srbiji (1998-2007) u proseku godišnje iznosi 18 miliona litara (po muženoj ovci 44 l). Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena je u 1998. godini, od 32 miliona litara (48 l po muženoj ovci), što je za 14 miliona litara više u odnosu na ostvareni perioda od 1998-2007. godine. Najmanja proizvodnja zabeležena je u 2003. godini, od 13 miliona litara (39 litara po muženoj ovci), što je za 19 miliona litara manje u odnosu na ostvareni prosek posmatranog desetogodišnjeg perioda. Proizvodnja ovčijeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu povećana za 46.88%. Prosečna proizvodnja vune iznosi oko 2696 t (po ovci oko 1.7 kg), dok je proizvodnja jagnjećeg i ovčijeg mesa na nivou od oko 24000 tona. Prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima kao i prema tržištu, naša zemlja bi trebala da ima intenzivnije razvijenu ovčarsku proizvodnju.

Tabela 3. Broj grla ovaca po kategorijama     –  u 000 –

Godina	Ovce do 1 godine	Ovce za priplod	Ovnovi i jalove ovce	Ukupno	Indeks–ukupna proizvodnja   (1991=100)
1991.	419	1.588	121	2.127	100.00
2000.	271	1.233	107	1.611	75.74
2005.	314	1.169	93	1.576	74.10
2006.	269	1.167	120	1.556	73.15
2007.	295	1.192	119	1.606	75.50

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Broj živine se tokom posmatranog perioda takođe smanjio. U 2000. godini je zabeležen pad broja živine za 15.1% u odnosu na 1991. godinu uzetu kao baznu. 2005. godine pad je bio još veći, za 30.7%, 2006. za 30.85% i 2007. godine za 31.57% (Tab. 4.). Proizvodnja živinskog mesa se lakše obavlja zbog kratkog ciklusa i praćena je manjim problemima u odnosu na druge vrste mesa. U Srbiji se proizvodi oko 65000 tona živinskog mesa koje se uglavnom koristi za ishranu domaćeg stanovništva i ta proizvodnja je relativno stabilna kao proizvodnja jaja.

Tabela 4. Brojno stanje živine

Godina	Ukupno -000 kom. –	Indeks–ukupna proizvodnja   (1991=100)
1991.	23.997	100.00
2000.	20.373	84.90
2005.	16.631	69.30
2006.	16.595	69.15
2007.	16.422	68.43

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Mogući pravci razvoja

• Zaustaviti i smanjiti pad broja grla stoke obzirom da proizvodnja decenijama opada za 1-2% na godišnjem nivou.
• U Srbiji postoje izuzetno povoljni klimatski uslovi za intenzivnu stočarsku proizvodnju. Velike površine pašnjaka su izuzetno veliki potencijal. Zemljišni posedi su usitnjeni pa je zbog toga zemljište nedovoljno i ne na pravi način iskorišćeno. Mali posedi imaju ograničene kapacitete stočarske proizvodnje upravo zbog ograničene proizvodnje krmiva. Većina gazdinstava je ograničeno na 5 i manje krava. Brdsko-planinski predeli imaju izuzetno lošu infrastrukturu, nema kontrole kvaliteta vode koja se koristi u govedarskoj proizvodnji i tehnologija je prilično zastarela. Prisutna su i brojna zagađenja koja su uzrok ugroženosti zdravlja stoke i posebno mleka u proizvodnom lancu. Putevi za prevazilaženje i rešavanje pomenutih problema su, pre svega, ukrupnjavanje poseda i edukacija proizvođača. Takođe je neophodno pomoći i stimulisati razvoj sela kako bi se smanjile razlike između sela i grada putem finansijske pomoći za udruživanje gazdinstava, obezbeđenje projektno-tehničke dokumentacije gazdinstvima koja bi započela stočarsku proizvodnju a takođe je neophodno obezbediti i jačanje inspekcijskih službi.
• Obzirom da je hrana jedan od najvažnijih paragenetskih faktora savremne stočarske proizvodnje, neophodno je obezbediti potrebne količine stočne hrane, kabaste i koncentrovane. Na taj način se obezbeđuje ne samo veća stočarska proizvodnja već i bolji kvalitet stočarskih proizvoda.
• Stočarstvo Srbije ima jaku genetsku osnovu koju je potrebno odgovarajućim genetsko-selekcionim merama poboljšati radi omogućavanja većeg proizvodnog potencijala. U pogledu razvoja genetskih resursa prioritet bi trebalo dati jačanju selekcionih i savetodavnih službi. Osnovni problem je manjak stručne radne snage i nepovoljna starosna struktura samih proizvođača.U poslednje vreme se pored standardnih metoda selekcije koriste metode molekularne genetike. Ove metode se baziraju na identifikovanju gena koji su odgovarajući za određene proizvodne osobine, nakon čega se brže unapređuje proizvodni potencijal pojedinih vrsta i rasa stoke.
• Uvođenje novih tehnologija kako bi se povećala efikasnost i konkurentnost na svetskom tržištu. Primarna proizvodnja je nezavisna od uvoza i uglavnom je oslonjena na domaće resurse. Sa druge strane, zavisnost od uvoza je prisutna kada je u pitanju nabavka potrebne opreme. Moguće rešenje bi bilo jačanje domaće proizvodnje i saradnja sa stranim proizvođačima opreme i mašina neophodnih za stočarsku proizvodnju i proizvodnju stočne hrane. Unapređenjem stočarske proizvodnje bi se obezbedio veći izvoz stočarskih proizvoda zbog čega je neophodna podrška države putem podsticajnih mera ali i ispunjavanje standarda svetskog tržišta od strane samih proizvoda. Veću šansu za izvoz stočarski proizvoda i za povećanje stočarske proizvodnje treba tražiti upravo u uvođenju odgovarajućih standarda primenom savremenih metoda kontrole (HACCP, GAP, i slično) za praćenje proizvoda od početka proizvodnje do krajnjih potrošača. Veći izvoz bi stimulativno delovao i na same proizvođače.
• Favorizovati privatno farmerstvo tržišno orjentisano. Tržišno orjentisane proizvođače je potrebno povezivati u asocijacije zbog racionalnog korišćenja raspoloživih sredstava. Interesno udruživanje proizvođača i prerađivača je slaba tačka u sistemu stočarske proizvodnje. Naši proizvođači ne poznaju svoje tržište i ne postoje funkcionalna interesna udruženja koja bi se bavila povezivanjem proizvođača sa tržištem (vertikalna povezanost) i međusobnim povezivanjem u cilju racionalizacije proizvodnje i boljeg pristupu tržištu. I to kako zbog nabavke neophodnih sirovina tako i zbog prodaje proizvoda. Radi ostvarenja ovih ciljeva potrebno je poboljšati zakone o zadrugarstvu i udruživanju građana.

Zaključak

Rezultati izvedenih analiza dovode do zaključka da se stanje stočarstva u Srbiji može oceniti kao nepovoljno jer broj grla svih domaćih životinja permanentno opada. Uporedo sa padom broja grla došlo je do pada i u samoj proizvodnji, naročito u proizvodnji mesa. Za desetogodišnji period (1998-2007) Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%, a proizvodnja ovčijeg mleka je povećana za 46.88%. Proizvodnja vune je opala za oko 13%, dok je proizvodnja jaja relativno stabilna.

Problemi u agraru sa kojima se Srbija godinama suočava nisu na pravi način rešeni pa zbog toga stočarska proizvodnja decenijama opada. Da bi pomenuti problemi bili rešeni na adekvatan način, potrebno je doneti odgovarajuću strategiju sa predloženim merama koje moraju biti dugoročne i aktuelne za period od narednih 30-50 godina jer samo na taj način se može obezbediti napredak u proizvodnji.

Predloženom strategijom i pratećim merama je potrebno najpre zaustaviti pad broja grla, obezbediti povećanje stočarske proizvodnje i poboljšanje kvaliteta stočarskih proizvoda. Ovo je naročito bitno za izvoz od koga u mnogome zavisi razvoj stočarstva u Srbiuji u nekom budućem periodu.

Poslednjih godina nezadovoljavajuće stanje u stočarskoj proizvodnji polako se menja u pozitivnom smislu zahvaljujući podsticajnim merama Vlade Republike Srbije, povećanjem agrarnog budžeta i velikim zalaganjem lokalne samouprave, preko svojih stručnih službi, Fonda za podsticanje razvoja poljoprivrede opština i Odseka za poljoprivredu, i polako dobija odnosno počinje da vraća svoje zasluženo mesto u privredi.

Literatura

1.       R. M. Cmiljanić, M. M. Petrović, Zlatica Pavlovski, Snežana Trenkovski, Č. Radovič: (2006): “Stanje stočarstva u Srbiji i budući pravci razvoja“. Biotehnologija u stočarstvu. XVII Inovacije u stočarstvu, 16-17. novembar. Beograd-Zemun, str. 5-13.

2.      Nikolić M. Marija, Cvijanović, Drago, Subić Jonel (2006): ’’Razvoj stočarstva kao jedan od oslonaca ruralnog razvoja’’. Zbornik načnih radova. XX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 12, br. 3-4, Beograd, str. 5-19.

3.      Lazarević LJ., Trifunović G., Petrović M. M., Latinović D, Skalicki Z. (2004): “Stanje, problemi i mogućnosti razvoja govedarstva u Srbiji“. Biotehnologija u stočarstvu. XVI Inovacije u stočarstvu. Beograd-Zemun, str. 1-14.

4.      Slavica Arsić, Nataša Kljajić, Mirjana Savić: “Estimation of possible future trends in livestock breeding production in the area of Tuzla Canton“, International Scientific meeting “Multifunctional Agricultural and Rural Development (III)-Rural Development and (un) limited Resources“. Second book. Institute of Agricultural Economics, Belgrade, 4-5 December 2008. p.p. 29-35.

5.      http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.      http://www.statserb.sr.gov.yu

7.      http://www.fao.org.

CATTLE BREEDING – A CHANCE FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIA 

Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić

Abstract

In agricultural production structure, cattle breeding production plays a very important role, because there is no developed agriculture without a stable and developed cattle breeding production. Participation of cattle breeding in the structure of gross realized value in Serbia amounts to 41.2 % , therefore poorly developed cattle breeding points at poorly developed agriculture as a sector of the economy of our country.

Cattle breeding production provides products for the domestic population feeding (milk, meat, eggs) on one side, and for food industry (dairies, slaughterhouses etc.), on the other side. It could provide high-quality products for export to a great extent, especially concerning cheese, sheep cheese and goat cheese with standard quality and origin mark stated precisely. But, in order to provide the above mentioned by cattle breeding production, the existing situation of cattle breeding in Serbia has to be improved through series of measures of support provided by Ministry of Agriculture.

Therefore, changes in number of heads of cattle according to classes and categories for a certain period (1991, 1998, 200, 2005-2007 ) and measures for the improvement and the advancement of cattle breeding situation in the Republic of Serbia are presented in this study.

Key words: cattle breeding, production, incentives, means for development.

---

CATTLE BREEDING – A CHANCE FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIA

Uzgoj goveda

Abstract

In agricultural production structure, cattle breeding production plays a very important role, because there is no developed agriculture without a stable and developed cattle breeding production. Participation of cattle breeding in the structure of gross realized value in Serbia amounts to 41.2 % , therefore poorly developed cattle breeding points at poorly developed agriculture as a sector of the economy of our country.

Cattle breeding production provides products for the domestic population feeding (milk, meat, eggs) on one side, and for food industry (dairies, slaughterhouses etc.), on the other side. It could provide high-quality products for export to a great extent, especially concerning cheese, sheep cheese and goat cheese with standard quality and origin mark stated precisely. But, in order to provide the above mentioned by cattle breeding production, the existing situation of cattle breeding in Serbia has to be improved through series of measures of support provided by Ministry of Agriculture.

Therefore, changes in number of heads of cattle according to classes and categories for a certain period (1991, 1998, 200, 2005-2007 ) and measures for the improvement and the advancement of cattle breeding situation in the Republic of Serbia are presented in this study.

Key words: cattle breeding, production, incentives, means for development.

Introduction

The best way to initiate and start the cycle of agricultural activities first of all would be to start with the investment of money in a development of agriculture, which, being a sector of economy, manages the most massive resources. Those resources should be reasonably and rationally used. Cattle breeding production, being an integral part and one of the most important parts of agricultural production and also a field with the most rapid turnover of capital in agriculture, directly depends on all parameters that affect the market, whether on macro-level or on micro-level.

Cattle breeding affects the development of plant production, because about three quarters of this production is spent on cattle feeding, with a remark that a great deal of that  plant mass could not be used in any other way. Secondary product obtained from cattle breeding which returns to plant production is fertilizer, very important means for structure maintaining and land production capability maintaining. Cattle breeding process of production is considered to be the hardest in agriculture, because lasts continuously during the whole year, disregarding the season of the year and weather conditions.

According to the Republic Bureau of Statistics data for 2007, in the cattle breeding production structure of Serbia cattle raising participates with 42.6%, hog raising participates with 38.1%, poultry raising participates with 12.4%, sheep raising participates with 6.3% and beekeeping participates with 0.6%.

About 700.000 farms in Serbia are engaged in cattle breeding, which amounts to about 55% of total number of farms and they gain about 40% of gross agricultural public product. Serbia produces 83.000 tons of beef, 255.000 tons of pork, 20.000 tons of mutton and 75.000 tons of chicken meat per year. The total production of  meat in the Republic of Serbia has a tendency of a slight decline or stagnation, retaining on a level of about 450.000 tons. In total production the production of pork dominates with participation of about 60%, 20% of beef, 15% of chicken meat and 5% of mutton.

There are between 30.000 and 40.000 of empty objects for fattening of pigs and cattle and if those objects were filled, Serbia would be classified into countries with developed cattle breeding.

On the other side, there are 220 of dairies in Serbia and it is produced 1.6 billion of litres of milk per year, out of which 900 million of litres is being officially refined. Consumption of milk is 65 litres per person per year, which is very small quantity.

Cattle breeding in Serbia has been suffering deep crisis because of the production decline for a long period of time : a 1.61% decrease in cattle raising, 4.15% decrease in poultry raising, 0.10% decrease in sheep raising, whether in the sector of hog raising and beekeeping the production has been stagnating, observation performed during 2007.

Negative climate conditions, expressed fully during the last few years,  caused reduced production  of basic hog species, while the reduced production of fodder food sold in bulk significantly contributes to the reducing of the total cattle breeding production.

Reasons for being in such a bad condition are numerous: reduced domestic market and low population purchasing power, on one side and loss of world market on the other; transition and privatization; absence of a long-termed strategy for the cattle breeding development; technological and technical incompetence of most of manufacturing export capacities; impossibility to produce larger contigents of equal quality, disorganized primary production and bad connection between cattle breeders and manufacturers; as well as unsatisfactory and slow regeneration of cattle breed composition. Cattle breeding has been completely marginalized as far as  the export of agricultural products is concerned, therefore it is certain that Serbia must increase its export in order to increase the production.

Production in the cattle breeding

Compared with the base 1991., the total number of heads of cattle in 2007. had been 26.7% reduced, the total number of calves up to 3 months old had been 27.12% reduced, the total number of young cows from 3 months to 1 year old had been reduced 8.13%, the total number of cows had been 22.03% reduced, the total number of heifer in calf had been 33.33% reduced, the total number of bulls of breeding stock had been 83.33% reduced, while the number of young cows in fattening had been 11.31% increased (Tab.1.). An average annual production of cow milk in the Republic of Serbia (1998-2007) according to the Bureau of Statistics data amounts to 1623 million of litres (2347 l per one milked cow). Maximum production of milk was realized in 1998 and it was 1967 million of litres (2663 per one milked cow), which is 344 million of litres more compared with the average quantity  realized during  the whole period. Minimum production was recorded in 2007. and it was 1549 million of litres (2663 per one milked cow), which is 74 million of litres less compared with the average number realized during the observed period. Production of cow milk in the Republic of Serbia in 2007. is 21.25% reduced compared with the base 1998.

Table 1. Number of cattle by category    -in  000 –

	1991.	2000.	2005.	2006.	2007.	Index–total production  (1991=100)
Cattle, total	1.483	1.246	1.079	1.106	1.087	73.30
Calves up to 3 months	177	128	111	124	129	72.88
Young cows from 3 months to 1 year	244	158	150	193	190	77.87
Young cows  over 1 year	123	109	81	106	113	91.87
Cows	847	759	672	622	602	71.07
Heifer in calf	59	58	48	52	46	77.97
Bulls of breeding stock	3	4	8	3	2	66.67
Oxen	30	30	9	6	5	16.67
Young cows in fattening	168	118	157	223	187	111.31

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

The total number of hogs in 2000. compared with the base 1991. was 4.62% reduced, in 2005. reduction amounted to 25.76%, in 2006. reduction amounted to 6.19% and in 2007. it amounted to 10.11%. Reduction was constant in the last 15 years approximately (Tab. 2).

Table 2. Number of swine by category – in 000 –

Year	Piggies up to 2 months	Swines from 2 to 6 months	Sows	Jungsau	Boars for breeding	Other swines	Swines in the fattening	Total	Indeks– total production  (1991=100)
1991.	1.119	1.731	708	168	35	503	1.023	4.263	100.00
2000.	1.174	1.603	695	192	25	377	890	4.066	95.38
2005.	963	1.201	522	132	30	316	1.137	3.165	74.24
2006.	1.453	688	1.132	565	196	136	57	3.999	93.81
2007.	1.431	850	887	517	192	122	33	3.832	89.89

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

Considering the number condition, sheep raising in Serbia has been drastically reduced, and the quality stagnates and falls behind more developed world countries. The total number of sheep in 2000. compared with the base 1991. had been 24.26% reduced, in 2005. it had been 25.9% reduced, in 2006. it had been 26.85% reduced and in 2007. it had been 24.5% reduced (Tab.3.). According to the Bureau of Statistics data, an average production of sheep milk in Serbia amounts to 25 million of litres (44 litres per one milked sheep). Average production of sheep milk in the Republic of Serbia per year amounts to 18 million of litres (44 litres per one milked sheep). Maximum production of milk was realized in 1998. and it was 32 million of litres (48 litres per one milked sheep), which is 14 million of litres more compared with realization during the period 1998-2007. Minimum production of milk was recorded in 2003. and it was 13 million of litres (39 litres per one milked sheep), which is 19 million of litres less compared with the average realization during the ten-year long observation period. Production of sheep milk in the Republic of Serbia compared with the base 1998. has been 46.88% increased. An average production of wool amounts to about 2696 t (1.7 kg per sheep), whereas the production of lamb and mutton is at the level of about 24000 t. Considering the available natural and human resources, as well as the market, our country shoud have more intensively developed sheep production.

Table 3. Number of sheep by category    –  in 000 –

Year	Sheep to 1 year	Sheep for breeding	Rams and barren sheep	Total	Index–total production  (1991=100)
1991.	419	1.588	121	2.127	100.00
2000.	271	1.233	107	1.611	75.74
2005.	314	1.169	93	1.576	74.10
2006.	269	1.167	120	1.556	73.15
2007.	295	1.192	119	1.606	75.50

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

The number of poultry has been reduced during the observation period, also. A decrease in number of poultry was recorded -15% compared with the base 1991. The decrease was even larger in 2005. -30%, in 2006. -30.85% and in 2007. -31.57% (Tab.4). The production of poultry meat is more easily performed  because of the short cycle and followed by several minor problems compared with the other kinds of meat. About 65000t of poultry meat had been produced that are mainly used for domestic population  feeding and that production is relatively stable as well as the production of eggs.

Table 4. Number of  fowl

Year	Total -000 qty. –	Index–total production  (1991=100)
1991.	23.997	100.00
2000.	20.373	84.90
2005.	16.631	69.30
2006.	16.595	69.15
2007.	16.422	68.43

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

Possible means for development

●    Stopping and reducing decrease in the number of heads of cattle considering that for the decades the production has been falling 1-2% per year.

●    There are extremely favourable  climate conditions for an intensive cattle breeding production in Serbia. Large pasture area is an extremely huge potential. Ownership of land has been divided and therefore the land has not been sufficiently and appropriately exploited. Small ownerships have limited capacities for cattle breeding production exactly because of limited hog production. Most of the farms are limited on 5 and less cows. Mountainous area has extremely bad infrastructure, there is no water quality control which is being used in cattle raising production and the technology is rather obsolete. There are also numerous ways of pollution which have been causing endangerment of cattle health and milk particularly in the chain of production. Ways of overcoming and solving the above mentioned problems are, first of all, enlargement of land ownership and education of producers. It is necessary to help and stimulate development of country as well, so that the differences between the country and the town could be reduced through financial help in order to unite farms, to secure project and technical documentation of farms which would start cattle breeding production, and it is necessary to provide strengthening of inspection corps.

● Considering that food is one of the most important paragenetic factors of contemporary cattle breeding production, it is necessary to provide fodder quantities that are needed, food sold in bulk and and concentrated food. In that way not only cattle breeding production, but better quality of cattle breeding products as well would be provided.

●    Cattle breeding in Serbia has strong genetic base that should be improved through  appropriate genetic and selective measures  in order to enable larger production potential. In relation to the genetic resources development  priority should be given to strenghtening the selective and adisory services. The basic problems are skilled labor deficit and unfavourable age structure of the producers. Beside standard methods of selection, molecular genetics methods have been used lately. These methods are based on identification of genes that are appropriate for certain production characteristics, and after applying these methods  production potential of certain cattle classes and breed improves faster.

●    Introduction of a new technology has been performed in order to improve efficiency and competitiveness in the world market. Primary production has been independent of export and mainly based on domestic resources. On the other side, dependance of export appears in purchasing the necessary equipment. A possible solution would be improvement of domestic production and cooperation with foreign producers of equipment and machines necessary for cattle breeding production and fodder production. Through the improvement of cattle breeding production larger export of cattle breeding products would be enabled which acquires necessary state support through stimulative measures and also satisfying the world market standards considering the products. Bigger opportunities to export cattle breeding products and to improve cattle breeding production should be looked for exactly in introducing the appropriate standards applying contemporary methods of control (HACCP,GAP etc.) for monitoring products from the beginning of production to the final consumers. Larger export would be stimulating to the producers as well.

●    Favouring private farming should be oriented to the market. Producers which are oriented to the market should be united in associations because of rational use of the available means. Producers´ and manufacturers´ associations of interest is the sore point in the system of cattle breeding production. Our producers are not familiar with their market and there are no functional associations of interest which could deal with connecting producers with the market (vertical connection) and mutual connecting in order to rationalize production and create better approach to the market, both because of the purchase of necessary raw material, as well as because of the product sale. In order to realize these aims, laws related to the cooperative movement and citizen´s association should be improved.

Conclusion

Results of the analyses performed lead to the conclusion that cattle breeding condition in Serbia could be estimated as unfavourable because the number of all domestic animal heads has been permanently reduced. At the same time with the reduction in the number of heads of cattle, reduction in the production appeared, especially in the production of meat. During the ten year period (1998-2007) production of cow milk in the Republic of Serbia  in 2007. had been 21.25% reduced comparing to the base 1998., and production of sheep milk had been 46.88%  increased. The production of wool had been 13% reduced, while the production of eggs had been relatively stable.

Agrarian problems that Serbia has been dealing with for years have not been solved accurately, therefore cattle breeding production has been declining for decades. In order to solve accurately the above mentioned problems, appropriate strategy should be carried out with suggested measures which have to be long- termed and up-to-date for the following period of 30-50 years, because only in that way the improvement in production will be certain.

First of all it is necessary to stop the decrease in number of heads of cattle, to enable cattle production increase and improvement of the quality of cattle breeding products, applying the suggested strategy and additional measures. This is of the greatest importance for export, that cattle breeding development in Serbia depends on in a certain future period.

In recent years unsatisfying condition in cattle breeding production  has been slowly but positively changing thanks to the stimulative measures of the government of the Republic of Serbia, and also to the increase in agrarian budget and great effort of local self-management, through its expert services, Fund for stimulating agricultural development of comunes and Agricultural Department and slowly, cattle breeding production has been getting or more exactly has been returning  its merited place in the economy.

Bibliography

1.     R. M. Cmiljanić, M. M. Petrović, Zlatica Pavlovski, Snežana Trenkovski, Č. Radovič: (2006): ’’Cattle breeding situation in Serbia and the future directions of development’’. Biotechnology in livestock breeding. XVII Innovation in livestock breeding, 16-17. November. Belgrade-Zemun, pp..str. 5-13.

2.    Nikolić M. Marija, Cvijanović, Drago, Subić Jonel (2006): Development of cattle breeding as one of the strenghts rural development’’. Proceedings of Research papers of XX^th Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologists, Vol. 12, br. 3-4, Belgrade, pp. 5-19.

3.    Lazarević LJ., Trifunović G., Petrović M. M., Latinović D, Skalicki Z. (2004): Situation, problems and possibilities of cattle-breeding development in Serbia. Biotechnology in livestock breeding. XVI Innovation in livestock breeding. Belgrade-Zemun, pp. 1-14.

4.    Slavica Arsić, Nataša Kljajić, Mirjana Savić: “Estimation of possible future trends in livestock breeding production in the area of Tuzla Canton“, International Scientific meeting “Multifunctional Agricultural and Rural Development (III)-Rural Development and (un) limited Resources“. Second book. Institute of Agricultural Economics, Belgrade, 4-5 December 2008. p.p. 29-35.

5.    http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.    http://www.statserb.sr.gov.yu

7.    http://www.fao.org.

Auroti:Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić

PROPERTIES OF BLACKTHORN (Prunus spinosa L) FROM STARA PLANINA

Abstract

Blackthorn belongs to growing wild plants, but thanks to its composition and nutritive value it is considered to be a healing herb also. Blackthorn examined in this study grows wild in ecological region of Stara planina (natural park). In this study, the chemical and physical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed. Examined blackthorn fruits have relatively small mass (1.35 g); they are spherical, with big kernels. The values of total dry matter are relatively high (32.21%) considering that these are fresh fruits. In comparison with plum, blackthorn fruits are richer in all examined minerals (Ca, Fe, K, Na, Mg, P) which is beside the characteristic of the sort also the result of the higher values of the total dry matter.

The aim of the study was to determine physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina, as potential organic food products.

Key words: blackthorn, chemical properties, diffusion, healing properties

In this study physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed in order to identify the possibilities of processing and classifying as organic food.

Introduction

Blackthorn (Prunus spinosa L.) is a bush high from 1 to 3 m. It can even grow as a small tree, but rarely (1). It grows along the forest edges, on infertile soil and grazing land, on hills, along the roads, in particular on dry, stony and sunny soil. It is found at height up to 1000 (2), or 1300m (1) and 1500m (3) above sea level. It bears low temperatures up to –30 centigrade. It is suitable for protection of steep land, full of ravines from erosion thanks to an abundance of widely spread root system (4).

Blackthorn is spread throughout Europe up to 68 degrees north latitude, in Iran, Asia Minor, Tunisia, Balcan. In Serbia it is a widely spread species in oak woods region.

It grows in region of Stara planina also. In region of Fago-Aceri intermediae-Colurnetum there is only one or a few of plants in 1-20% of observed area; in region of Querco-Aceri intermediae-Colurnetum one or a few plants in 20-40% of observed area; in region of Quercetum montanum one or a few plants in 1-20% of observed area; in region of Quercetum cerris is rarely present and covers 10-25% of observed area, but may be found in 40-60% of observed area; in region of Quercetum frainetto-cerris one or a few plants in 20-40% of observed area (2).

Blackthorn blooms before becoming covered with leaves during March and until the end of April. Fruits ripen at the end of August; they stay on branches even to spring.

Fruits are collected when they are completely ripe, but picking can also be done when fruits have been frozen two or three times; by doing so fruits lose pungency and bitterness.

Fruits are bluish – red (1), that is dark blue with a lot of bloom on surface. Mesocarp is yellow – green, firm, knitted to kernel, with the smell of almond and sourish – pungent taste with a shade of bitterness.

Thanks to its composition and nutritive value blackthorn is also considered to be a heeling herb.

Stara planina is a strict natural reservation reach in growing wild fruit species, which are genetic material of special importance for preservation of biological diversity, and also for selection and improvement of grown fruit (5,6). Since Stara planina is considered to be an ecological region, forest fruits may be included to organic food with appliance of international and national criteria (7).

In this study physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed in order to identify the possibilities of processing and classifying as organic food.

Materials and methods

Methods includes analyses of physical and chemical properties of blackthorn from ecological region of Stara planina.

Plant material

Blackthorn fruits were collected when fully mature, at height of 900m above sea level in October 2006. In frozen condition, the fruits were transferred to the laboratory. The average sample was taken out of mass of fruits of 4kg.

Methods

The dimensions of blackthorn were determined in an average sample of 100 fruits; ten times 100 fruits were selected and finally 10 fruits were taken from each group.

Total dry matter was determined by drying at 105 degrees centigrade, total value of sugar by gravimetric method according to Meisll, total value of acid by titration with NaOH, ash by burning at 600 degrees centigrade, non-soluble Hcl ash, vitamin C by method of Tillmans, modified by Vuilleumeir, pectin substances as Calciumpectat and cellulose by gravimetric method. The contents of calcium, magnesium, sodium, copper, zinc, iron and mangan were determined by use of atomic absorptional spectrophotometer, the content of phosphorus by spectrophotometer, the content of potassium by method of flame photometry (8)

Results and discussion

The physical properties of blackthorn fruits are given in Table 1, chemical properties in Table 2, and mineral contents of this growing wild fruit species are given in Table 3.

Examined blackthorn fruits have relatively small mass (1.35 g); they are spherical, with big kernels, which is obvious from the results given for diameter (13.25mm) and length of fruit (12.78mm), also for length and width of kernel (10.33: 8.70mm).

Total dry matter of blackthorn is 32.21%, which is approximate value of dry matter of hip (35.0%), far more than of cornelian cherry (15.0%) and plum (17.7%). Acidity of blackthorn is 2.46%, which is similar to value of this component in cornelian cherry (2.4%), but more then in hip (1.9%) and plum (1.35%). The content of ash in blackthorn is 1.02%, in plum 0.6%, in cornelian cherry 0.5%, but its value is significantly higher in hip (2.5%). The value of cellulose in blackthorn is 1.15%, which is comparing to its value in hip (14.0%) ten times less, but comparing to plum (0.4%) three times more. The contents of pectin substances in blackthorn (0.73%) and plum (0.6%) are similar, while the value of this ingredient in hip is 1.6%. Concentration of vitamin C in blackthorn is 14.0mg%, in plum only 6.0mg%, in cornelian cherry 18mg%, but in hip exceptionally high – 250mg% (9).

Comparing mineral contents of blackthorn and plum, according to our own results and information provided by Vracar (9), it may be seen that blackthorn is richer in all examined elements (mg/100g), which is apart from being characteristic of fruit species also a result of a higher value of dry matter: calcium 36.27:18.0; iron 2.11:0.5; potassium 391.07:290.0; sodium 5.47:2.0; magnesium 13.58:10.0; phosphorus 37.02:17.0.

Blackthorn is considered to be a medicinal herb, thanks to its heeling properties. Heeling properties have: root, cortex, flowers and fruits. Tea made of blackthorn root helps heeling feverish condition. Cortex helps heeling diarrhea and dysentery (10). Flowers strengthen stomach, calm gastric spasms, help secretion of urine and kidney stones, dissolve mucus having catarrh, prevent hypertrophy of prostate gland, clean out the blood, and remove skin eruptions (11). Fresh blackthorn juice calms inflammation of stomach, and is exceptionally effective against jaundice, while syrup is effective with healing rheumatism (12). Cocktail made of juice and tea of blackthorn fruit is an effective remedy for rinse and refreshment of mouth and for stopping nose bleeding (11). It is used for common colds, diseases and ailments of the respiratory tract, as a laxative, for diarrhea, for prophylaxis and treatment of gastric spasms, flatulence, intestinal diseases and gastric insufficiency. In homeopathy it is used for cardiac insufficiency and “nervous headaches”. Folk medicine uses juice, syrup and blackthorn wine as purgative and diuretic (13).

Blackthorn fruits, thanks to mesocarp firmness, may be used for production of compote, jam, jelly, wine (10), liqueurs (14), confectioneryproducts and whiskey (15), cosmetic preparations (16), healing preparations in homeopathy (17) etc.

The return to nature, natural products and environmental protection are common tendencies, therefore from one year to another there is the increasing demand for products from unpolluted regions collected or produced according to organic food principles. Forest fruit from Stara planina, including blackthorn are products which may be included to organic food by strict appliance of international and domestic legislation. Organic food is an important export potential and is wanted on European and world market .

Conclusion

On foundations of analysis of blackthorn from Stara planina and having consulted the information from literature following conclusions can be made:

• Blackthorn fruits are spherical, and have relatively small mass (1.35g);
• The value of dry matter is high for fresh fruits (32.21%);
• Blackthorn fruits contain higher concentration of all examined mineral substances (Ca-36.27, Fe-2.11, K-391.07, Na-5.47, Mg-13.58 and P-37.02mg/100g) comparing to plum;
• Considering that it comes from Stara planina, which is a national park and an ecological region, blackthorn is a potential organic food product, provided that all conditions of international and national legislation regarding this kind of food are fulfilled.
• By spreading of blackthorn in natural conditions on Stara planina, it is possible to provide satisfying quantities of high-quality raw material for processing to premium food, remedial and cosmetic products.

REFERENCE

1.      Grlić Lj. Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980, 196.

2.      Mratinić Evica, Kojić M. Samonikle vrste voćaka Srbije, Poljoprivredni fakultet,   Beograd,  1998, 207.

3.   http://www.baumkunde.de

4.   Šilić Č. Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo, 1983, 116.

5. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić B.  Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII, br./N^o TB, 533-41.

6.      Katić B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Regulativa  očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti,  Ekonomika  poljoprivrede,  Beograd, 2006,Vol.  LIII, br./N^o TB,   616-27, 2006.

7.      Savić Mirjana, Kanački Z, Mijajlović Nada. Quality and Food safety, Memoir Conferenta  Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- marketingul si  procesarea produselor agricole“ Bukurešt, 2006, Vol. II, 189-197.

8. Savić Mirjana. Kontrola    kvaliteta    proizvoda   od   voća i povrća   i  bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995, 41.

9. Vračar Lj.  Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki  i  osvežavajućih bezalkoholnih pića, Univerzitet u Novom Sadu, 2001, 214.

10.   Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Kultura, Beograd, 1990, 651.

11. Willfort R. Gesundheit durch Heilkrauter, prevod Videk, V, Mladost, Zagreb,1989, 308.

12.   www. englishplants.co.uk

13.   PDR for Herbal Medicines, 2000.

14.   http://www.liqueurweb.com/sloe.htm

15.   http://www.sloemotion.com

16.   http://www.prirodna kozmetika.com

17.   http://www.weleda.com

Autori: Savić Mirjana, Vračar Ljubo

АНАЛИЗА СТАЊА И ОЧЕКИВАНА КРЕТАЊА У СТОЧАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ НА ПОДРУЧЈУ ТУЗЛАНСКОГ КАНТОНА

Konji

Абстракт

Сточарство данас у Тузланском кантону, не само да није развијено адекватно природним потенцијалима, већ се налази у веома тешком економском положају. Основни разлози  таквог стања су неадекватна и непотпуно дефинисана аграрна и неоправдано либерализована увозна политика. Остали не мање битни разлози су: слаба финансијска моћ друштвених и приватних фарми и пољопривредних предузећа, дотрајалост објеката, инсталација и механизације, као и смањени приноси сточне хране услед поремћених климатских услова (суша).

У овом раду је извршена анализа стања сточног фонда (приватни и друштвени сектор) и трендова у сектору сточарске производње у Тузланском кантону. Претходне анализе стања и трендова омогућиле су доношење закључака везаних за: расположиве потенцијале (природне, техничке, кадровске) и продуктивност, зависност производње од политике субвенције и кредитирања, као и однос величине поседа и хетерогености у производњи. Размотрене су такође и расположиве акумулације капитала и недостајући новчани фондови за потенцијалне инвестиције.

Кључне речи: Тузлански кантон, анализа сточног фонда, расположиви потенцијали, сточарска производња

Увод

Пре рата, 90-тих година прошлог века, сточарство је било веома добро развијено и заузимало је значајно место у укупној пољопривредној производњи. Према попису ветеринарске станице у 1991. години било је укупно 125300 грла говеда, као најзначајније врсте стоке у општинама Тузланског кантона. Остала стока је такође била на нивоу задовољавања потребе становништва.

Сточни фонд током рата на подручју Тузланског  кантона, клањем и страдањем од убојних средстава, је уништен за 60%. Само је сачувано око 1000 музних крава расе Holštajn на фарми “Крушик“ у ПД “Спреча“.

У општини Грачаница значајно место заузимала је и перадарска производња у оквиру предузећа “Кокапродукт“. Током рата и ова производња је уништена за око 60%. Према испитивањима укупан пад сточног фонда у периоду 1991-1997. године дат је у табели 1, где је забележен највећи пад производње код оваца и говеда.

Табела 1. Преглед смањења сточног фонда

Врста стоке  (грло)	Производња (грло)		Разлика
	1991	1997	Пад производње	%
Говеда	355.521	200.973	154.548	43,5
Овце	694.213	316.712	377.501	54,4
Свиње	459.333	291.789	167.544	36,5
Живина	4.689.315	2.087.183	2.602.133	55,5
Коњи	38.578	26.494	12.084	31,3

Извор: Анализа технолошког нивоа пољопривредне производње у БиХ

На основу података датих у табели 1. може се уочити разлике између 1991. и 1997. године на подручју БиХ за  месо свих врста што указује на потребу унапређења ове гране пољопривредне производње.

Осим равничарских рејона где се могу обезбедити сви неопходни услови за гајење високопродуктивних раса говеда, велики значај за развој сточарске производње имају и прелазна подручја између равничарског и планинског подручја, где не постоје услови за шталско држање говеда, већ испашу. Ова подручја су значајно  заступљена у регији БиХ и имају велики значај за развој говедарске и овчарске производње. На основу података републичког завода за статистику, у 1999. години у БиХ под пашњацима је било више од 17% свеукупног земљишта а ако се томе дода и 10% земљишта које се налази под природним ливадама, долази се до податка да скоро 1/3 свеукупног земљишта може бити коришћена за потребе сточарске производње.

Анализа  сточног фонда у периоду од 1999. до 2007.године

Анализа промене физичког обима и структуре сточног фонда у структури сточарске производње на територији Тузланског кантона, у периоду 1999. до 2007. године, дата је у табели 2.

Табела 2. Бројно стање стоке у Тузланском кантону периоду од 1999. до 2007. год.

Врста и категорија стоке	Број грла, комада
	1999.	2000.	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.	2006.
Говеда  укупно	66.188	58.557	57.289	55.841	57.940	58.889	59.766	63.471
Овце  укупно	24.829	24.877	27.385	35.407	52.265	52.935	56.275	63.020
Свиње  укупно	9.400	5.988	9.112	7.081	6.477	5.317	7.654	7.250
Козе	5.917	5.172	5.003	5.456	5.829	6.869	6.830	7.547
Козе	5.917	5.172	5.003	5.456	5.829	6.869	6.830	7.547

Извор: Статистички годишњак Федерације Босне и Херцеговине, 2007.године, Сарајево.

Анализом табеле 2. може се закључити да је у периоду од 1999. до 2007. године, број говеда смањен за 7,5%, број свиња смањен за 26% а да је број оваца повећан за 32%. Такође се може констатовати да само број оваца има тренд повећања из године у годину.

Тренутно стање у сточарству на територији тузланског кантона

Сточарство у структурном прилагођавању треба да има вишеструко наглашену улогу, а пре свега у: валоризацији радних и производних потенцијала, остваривању веће добити по грлу по хектару и по запосленом, одржавању и побољшању плодности земљишта, укупној интензификацији и јачању извозне орјентације агроиндустријске производње.

Према подацима ветеринарске службе, у табели 3. дат је преглед тренутног стања сточног фонда по врстама домаћих животиња, у општинама Тузланског кантона.

Табела 3. Преглед броја стоке у 2007.години

Општине	Говеда	Овце	Свиње	Перад
Бановићи	3.000	3.500	–	8.647
Грачаница	7.718	6.200	–	49.761
Градачац	6.315	3.000	1.356	46.600
Калесија	5.844	9.295	–	32.865
Добој Исток	2.215	3.200	–	50.000
Кладањ	2.425	5.500	–	6.872
Челић	4.195	2.800	–	21.673
Лукавац	5.296	4.000	526	47.594
Сребреник	6.595	7.000	422	31.325
Тузла	5.218	10.000	3.115	43.459
Сапна	2.227	4.492	–	67.300
Живинце	8.000	16.000	1.500	70.182
Теочак	2.160	4.620	–	26.300
Укупно	61.208	79.607	6.919	502.578

Извор: Извештај о раду ветеринарске службе за 2007.годину у Тузланском кантону

Од сточарства најзаступљеније је говедарство. Укупан број говеда у целом Кантону износио је 61.208 грла, при чему су општине са највећим бројем грла Грачаница, Градачац, Калесија, Сребреник и Живинице. Највећи проценат учешћа говеда у укупном броју грла имају општине Грачаница (12,6%) и Живинице (13%).

Овчарство је најзаступљеније у општинама Грачаница, Калесија и Живинице. Највећи број оваца је у општини Калесија и износи 9.295 што је 19,7 % од укупног броја оваца на територији Кантона. Општине са најмање заступљеним овчарством су Бановићи и Челић, који заједно имају око 4% од укупног броја оваца.

Свињарство је слабо заступљено на територији Тузланског кантона, при чему у многим општинама ова производња и не постоји. Свињарска производња заступљена је у општинама Градачац, Лукавац, Сребреник, Тузла и Живинице с тим да се по броју грла посебно истиче општина Тузла са 3.115 грла, што чини 45% укупног броја свиња у Тузланском кантону.

Расположиви ресурси и проблематика развоја сточарске производње

Узимајући у обзир природне ресурсе, људске и техничке потенцијале који нису у потпуности искоришћени, пољопривреда Тузланског кантона може и у постојећим условима, остварити више приноса и значајно допринети економском развоју Кантона.

У табели 4. дат је преглед факторске релације на газдинствима земљиште-укупан број грла, а у табели 5. дата је преглед стручних кадрова запослених у јавним предузећима ветеринарских станица.

Табела 4. Факторска релација на газдинствима и пољопривредно земљиште – условна грла

Општине	Пољ. земљиште	Свега услов.грла	Условна грла на 100 ha пољ.пов
Бановичи	3895.17	269	69
Грачаница	11467.35	151	13
Градачац	11492.21	141	12
Калесија	10650.87	101	95
Добој Исток	1753.72	96	55
Кладањ	5103.58	21	41
Челић	5599.17	66	12
Лукавац	11115.24	143	13
Сребреник	12787.04	94	74
Тузла	11359.30	132	12
Сапна	4163.42	203	49
Живинце	8245.61	211	25
Теочак	1418.78	80	56
Укупно	99052.05	1708	29

Извор: Подаци о сточном фонду односе се на број стоке према раду ветеринарске службе и здравственом    стању

Табела 5. Преглед стручних кадрова

	Укупно дипломираних запослених ветеринара	Ветеринарски техничари	Ветеринарских болничара	Админист. особље	Остало	Кантонални ветеринарски инспектори
Укупно	115	37	5	10	12	5

Извор: Извештај о раду ветеринарске службе

Основна карактеристика  сточарске производње јесу мале фарме и да се за исхрану стоке  и даље највише користи трава и сено (коју обезбеђују ливаде), док се као додатак користе кукуруз и детелина (сточно крмно биље).

Претходне анализе стања и трендова у сектору пољопривреде Кантона намећу неколико  закључака:

– Довољан потенцијал, мала продуктивност;

–   Зависност производње од спољних фактора, пре свега аграрне политике и полтике субвенција кредитирања производње;

–   Хетерогеност производње;

–   Недовољна акумулација капитала и недостатак инвестиција; и

–   Мала величина поседа и њихова расцепканост.

Основне карактеристике сељачких газдинстава су: натурални карактер производње, нижи приноси у односу на пољопривредна предузећа, радно интензивна производња (поврће, сточарство), слаба организованост у задруге и друге асоцијације, велики број старачких газдинстава (без активне радне снаге), велики број мешовитих газдинстава (који део прихода стичу од пољопривреде, а део из других привредних области.

Основне карактеристике пољопривредних предузећа су: сложени пословни системи, који поред примарне производње имају и прераду пољопривредних производа, већи број запослених од потребног броја, слаба техничка опремљеност и застарела механизација, неповољни економски резултати, доминација друштвене својине.

Процена могућих кретања и препоруке за развој

Услови за развој сточарске производње, са становишта обезбеђења обима и квалитета сточне хране биће знатно повољнији него у предходном периоду. Промена у структури сетвених површина и повећањем приноса, обезбеђује се повећање производње крмног биља на ораницама, мелиорацијом природних пашњака очекује се повећање производње травне масе, што са производњом концентроване сточне хране ствара добру основу  за бржи развој сточарске производње. Промене у производњи и стандардизацији и контроли квалитета сточне хране и технолигије исхране, уз селекцију и оплемењивање, треба да допринесу повећању броја грла и производње по грлу стоке. Развој сточарске производње на бази расположивих агроеколошких потенцијала, са тежиштем на производњу преживара, позитивно ће утицати и на структурне промене у биљној производњи.

У говедарској производњи, осавремењавањем технологије, побољшањем генетских особина говеда, унапријеђењем мљечних типова домаћег шареног говечета (укрштањем црнобелог са холштајном и смеђим), односно меснатих типова (укрштањем домаћег шареног са товним расама), побољшањем услова исхране, бољим кориштењем пашњака, већим учешћем кабасте сточне хране, као и неге и здравствене заштите животиња и на тој основи повећање телесне масе утовљених говеда (480-550 kg), процјењује се да ће у наредним годинама производња меса бити повећана а такође и  производња млека. С тим у вези требало би почети са следећим активностима: -обележавање животиња; формирање производно-тржишних фарми; -радикално мењање квалитета, првенствено кабасте хране и уопште оброка животиња; -управљање репродукцијом и здравственом превентивом; -побољшање генетске основе сопственог фундуса говеда; -изградња наменских и технолошки функционалних објеката за смештај појединих категорија говеда; -пословно повезивање произвођача млека и меса и њихово мрежно повезивање средствима савремене информатике од општинских служби, регионалних завода, регионалних служби, републичких служби, ветеринарско-сточарског центра, ветеринарског пољопривредног института као и ресорног министарства; -законска забрана клања подмлатка великих преживара (изузев принудног клања) до телесне масе од 300 kg (сименталац и друге племенитије расе), односно 200 kg за сиво говече и говече у типу буше.

Овчарска производња је редукована као што је случај и код осталих врста производње. Регионално посматрано фонд оваца, показује известан вид номиналног опоравка. Традиција експлоатације оваца има видљиво регионалан карактер. У овчарству на подручју Тузланског кантона су расположиве популације оплемењене врсте праменка: Virtemberg, Frizijska ovca, Il de France i Safolk. Наизменичним дворасним и трорасним парењем уз постављане селекционе критеријуме, омогући ће се већа продуктивност као и већи квалитет меса, млека и вуне.

Свињарство је нешто мање заступљено на овом подручју. Гаје се углавном четири расе свиња и то: landras, jorkšir, pietren i durok. Парењем одговарајућих сорти свиња, може се постићи већи квалитет свињског меса.

Како би се постигао жељени ниво продуктивности у узгоју горе поменутих животињских врста, неопходно је оптимално организовати производњу савременог генетског материјала користећи законитости у наслеђивању најзначајних особина животиња коришћењем укрштања и селекције као основних праваца оплемењавања. На таја начин се може постићи задовољавајући квалитет грла, повећати ефикасност примарне производње као и обезбедити континуитет у снабдевању прерађивачке индустрије и тржишта биолошки вредним производима од меса и млека.

Закључак

На основу извршених анализа тренутног стања сточарске производње, процене могућих трендова и препоруке за развој  могу се извући следећи закључци:

1. Пасминска рејонизација је неопходна у цуљу квалитетнијег искоришћавања природних ресурса. Осим равничарских реона, где се могу обезбедити сви неопходни услови за узгој високопродуктивних раса говеда, велики значај за развој сточарске производње имају и прелазна подручја између равничарског и планинског подручја, где не постоје услови за шталско држање говеда, већ испашу;

2. Узгојно селекцијски рад био би основа за побољшање у свим гранама сточарства;

3. Едукација фармера, како би  што боље искориштавали постојеће ресурсе у циљу обимније и квалитетније производње;

4. Могуће повећање произодње меса би се могло провести на два начина и то: искориштавање телади у тов уместо у директном клању (европски тренд смањењу клања телади, у Ирској испод 1%) и искориштавање пашњачки површина (природни пашњаци) у систему крава-теле.

5. Биопроизводња у сточарству;

6. Оснивање удружења узгајивача по врстама домаћих животиња;

7. Више је него познато да данас имамо проблем са нашим аутохтоним расама, које полако, али сигурно нестају. Овај мали број преосталих животиња је потребно сачувати;

8. Усклађивање законских аката из области сточарства отворила би се врата и приступним фондовима који нису занемарљиви.

Литература

1. Анализа технолошког нивоа пољопривредне производње у БиХ 2004.године, Сарајево.
2. Извештај о раду ветеринарске службе и здравственом стању животиња за 2007. годину на Тузланском  кантону, Тузла, 2008. година
3. Регионална стратегија економског развоја за економску регију Североисточна БиХ, 2004.година, Сарајево.
4. Статистички годишњак Федерације Босне и Херцеговине, 2007. године, Сарајево.

ESTIMATION OF POSSIBLE FUTURE TRENDS IN LIVE STOCK BREEDING PRODUCTION IN THE AREA OF TUZLANSKI KANTON

Slavica Arsić, Nataša Kljajić, Mirjana Savić

Abstract

Livestock breeding in Tuzla canton is not developed adequate in correlation with its natural resources, but contrary it has already be in very difficult economical position. Basic reasons for that condition are: inadequately and incompletely defined agrarian and unjustified liberalization import policy. Other but nothing less essential reasons are: weak financial power of public and private farms and agricultural companies, deterioration of facilities and mechanization, as well as decreased yields of fodder caused by disturbed climate conditions (drought).

This paper work analyzed condition of live stock fund (private and public sector) and trends in live stock production in Tuzla canton. Previous analysis of conditions and trends created some conclusions connected to: available potentials (natural, technical and human), productivity, production dependence of subsidy and credit policies, relation between size of households and heterogeneity in production. It is also considered an available accumulations and lack of financial funds for potential investments.

Key words: condition of live stock fund, trends in live stock production, Tuzlai Canton, available potentials

---

THE CONDITION OF CATTLE BREEDING AND SHEEP BREEDING IN MOUNTAIN GOLIJA AREA

Ovce na Goliji

Summary: Livestock breeding in Serbia participates with 41% in total agricultural production, and in developed countries, participates up to 70%. To surpass the unsatisfactory condition in livestock breeding, some stimulant measures of state and long-term strategy of livestock development are necessary. It is characteristic for Serbian livestock breeding, including Golija region, significant decrease of livestock number, low milk and meat production, numerous small breeders with small land, low prices of products and undeveloped market. Improving overall conditions in rural areas will result with chance for youth to opt and deal with farming.

Key words: Golija, livestock, cattle breeding, sheep breeding.

INTRODUCTION

The level of agricultural production development depends on participation of livestock production in agricultural production structure.

Mountain areas with their climatic and land characteristics suit to development of livestock breeding. “The potentials have been unused, regarding that there are insufficient assets, and turbulent previous periods, led by economic-political problems, have influenced to overall economy, especially to agriculture. Livestock fund has reduced in relation to 80’s of 20^th Century, which can be considered as good landmark“ (Novković,  Odavić, 2008).

Reduction of livestock fund in Serbia is a result of numerous factors’ influence: insufficiency of incentive measures, low credit capacity of agricultural producers, price disparity, depressed prices, decrease of rural population, unorganized repurchase, inefficient transition, i.e. privatization, obsolete livestock breed-types, low purchasing power of population etc. According to spatial dispersion, it is obvious that, in Central Serbia, two third of total livestock fund has been bred, while dominate sheep breeding and cattle breeding (Bošnjak, Rodić, 2008).

Instruments of environment protection must not effect negatively on livestock production (Rodić, 2006). The most important measure for preserving biological and ecological diversity is preservation of extensive livestock breeding. Nature protection context is inevitable to approach holistically and include in revitalization program – habitation preservation and autochthonous cattle- and sheep-breeds preservation.

THE CONDITION OF LIVESTOCK BREEDING IN SERBIA AND GOLIJA

Around 700.000 husbandries deal with livestock breeding in Serbia. Production decrease in livestock breeding, in 2007 (cattle breeding 1,61%, sheep breeding 0,10%) showed that long-term crisis in our country keeps continuing. In 2007 was dominated cattle production, with participation of 42,6% and sheep production with only 6,3% (Kljajić et. al., 2009).

Table 1. The number of cattle by category on December ^1st in Serbia (in 000)

	1991.	2000.	2005.	2006.	2007.
Cattle (Summ)	1.483	1.246	1.079	1.106	1.087
Calves up to 3  months	177	128	111	124	129
Bullocks from 3  months to 1 year	244	158	150	193	190
Bullocks over 1  year	123	109	81	106	113
Cows	847	759	672	622	602
In-calf heifers	59	58	48	52	46
Bulls for  impregnation	3	4	8	3	2
Bulls	30	30	9	6	5
Bullocks in  fattening	168	118	157	223	187

Data source: Statistical Yearbooks, 1992, 2001, 2006, 2007, 2008.

The livestock breeding and livestock production in Serbia have been, for decades behind, in constant decrease for about 1-2% annualy. In period 1991-2007, number of cattle had decreased for 26,7%, sheep for 24,5% (tables 1 and 2). The same tendency had also livestock fund of Golija area, which had decreased continously in period since 1991-2002, i.e. cattle breeding and sheep breeding (Spatial Plan of Nature Park „Golija”, 2009):

• Number of cattle: 25,6% (min) to 44,0%  (max);
• Number of sheep: 32,0% (min) to 55,0% (max)

Evaluated values of livestock production according to activities in Serbia, in 2007 (data of Chamber of Commerce of Serbia) were: cattle breeding, 743 million USD, with participation of 42,6% (in totally realized value of livestock production), sheep breeding, 111 million USD with participation of 6,3% (pks.komora.net).

Table 2. The number of sheep by category on December ^1st in Serbia (in 000)

Year	Total	Sheep up to 1 year	Sheep for breeding	Rams and barren sheep
1991.	2.127	419	1.588	121
2000.	1.611	271	1.233	107
2005.	1.576	314	1.169	93
2006.	1.556	269	1.167	120
2007.	1.606	295	1.192	119

Data sources: Statistical Yearbooks, 1992, 2001, 2006, 2007, 2008.

Hilly-mountainous area of Golija is characterized by favorable conditions for livestock breeding development, along with maintaining, renewal and protection of pasture and meadow areas. According to data of the Institution for Nature Protection of Serbia, in total agricultural land of Park of Nature “Golija”, pastures and meadows participate with 35,0% (www.natureprotection.org.yu). The livestock breeding is basic activity of this area’s inhabitants, where traditional experience is characteristic for livestock breeding. Major part of livestock fund has been bred mostly for local population needs, whether it is about meat and milk consumption, or their manufactures consumption, which have been, mainly, the products of autochthonous production methods. Most of these products can be successfully placed on European market, together with certification on originality and geographic origin, which would increase export from these areas and improve rural population standard (Savić et.al., 2008).

In Golija area there are (Spatial Plan of Park of Nature „Golija“,2009):

• In the vicinity of Ivanjica exist small number of registered active summer mountain pastures;
• In settlement Vrujci-Duga Poljana, in Sjenica region, modern ecological farm,
• Two livestock farms: Golija river, for sheep breeding, and Preko Brdo, for summer grazing, which had worked with minimal capacity, and abandoned now,
• In Raška vicinity there are several private mini farms, but also abandoned,
• Unfinished dairy object.

On Golija dies out sheephold, which has been a consequence of, among other, depopulation. There is no organized milk and other local products repurchase. There is a tendency of reducing intensive usage of arable surfaces, and surfaces under pastures and meadows enlarge on lower slopes, but along with undesirable overgrowing of high-mountainous pastures and meadows (Spatial Plan of Park of Nature „Golija“, 2009).

Table 3.  The number of livestock on wider area of Golija mountain in 2000, 2004

and 2007.

Managing district City Municipality	Year	Cattle		Sheep		Number
		Total	Cows and in-calf heifer	Total	Sheep  for breeding	Cattle on 100 ha	Sheep on  100 ha
Raška	2000.1  2004.2 2007.3	63740  68770 57359	47771  47132 41054	84693  76370 64713	68091  57768 49208	55  60 30	44  40 34
Kraljevo	2000.  2004. 2007.	29416  29206 25078	21815  20777 18183	25915  26271 22265	20807  21018 17904	62  61 35	36  36 31
Novi Pazar	2000.  2004. 2007.	12043  12718 10377	8737  8674 7528	13519  9577 8114	11853  5888 5016	52  55 29	37  26 22
Raška	2000.  2004. 2007.	6289  6983 5698	5642  5216 4527	10750  12533 10619	8846  9855 8395	36  40 17	32  38 32
Morava	2000.  2004. 2007.	63325  53753 43597	46943  40873 31222	96227  111410 104934	78121  88870 80630	46  39 24	54  62 59
Ivanjica	2000.  2004. 2007.	16427  14045 11420	10239  8672 6625	31101  25935 24319	25902  21197 19149	45  38 22	60  51 47
Zlatibor	2000.  2004. 2007.	43864  100545 95381	33485  74676 69898	80159  223047 225966	68498  171157 175806	28  52 28	39  65 66
Sjenica	2000.  2004. 2007.	26725  21285 20218	19572  14994 14061	27716  17513 18946	20245  11824 13212	76  63 25	34  22 23

Data sources: Municipalities in Serbia

¹ On the day of`15.01.2000; ² On the day of 15.01.2004; ³ On the day of 01.12.2007.

THE GOALS OF LIVESTOCK BREEDING DEVELOPMENT IN GOLIJA REGION

Basic goals for livestock development, along with preservation of natural values on Golija mountain area, are (Spatial Plan of Park of Nature „Golija“, 2009):

• Preservation of traditional way of life and agricultural (livestock) production in rural areas,
• Contribution to enhancement of local community through more significant utilization of local products,
• Quality increase, and also local products value increase, especially of food with defined and recognized geographic origin (processing milk into cheese, meat in local traditional products and wool),
• Preservation of mountainous livestock breeding,
• Preservation of existing pastures and meadows,
• Prevention of pastures and meadows degradation in higher elevations, with special protection regime,
• Giving priority to livestock production along with funding the necessary equipment (machines, storages, objects for processing and finishing),
• Revitalization of traditional summer mountain pastures,
• Inter-networking between producing and selling capacities with tourist-catering objects.

Development concept of Golija area anticipates development and renewal of livestock breeding, as agricultural focus support. The cattle breeding is basic livestock breeding branch, than sheep breeding (meat, milk, wool, manufactures). Development and renewal of livestock breeding will be ensured by activation of small livestock farms in III level of Park of Nature preservation and by opening new ones and reconstruction and protection of active summer mountain pastures, as well as renewal of abandoned ones in accordance with regulations on environment protection. There is also planned the production of organic food, first of all milk, milk and meat products with mark of geographic origin and autochthonous. The organic production is the most favourable type of agricultural production, which protects the environment (because it bases on essential connection of agriculture and nature, with accent on natural balance respect). The goals of organic production are numerous: preservation and support to biodiversity in nature and agriculture, on farm and its surrounding, preservation and care for genetic diversity by paying attention to managing genetic resources on the farm, recognizing the significance of domestic knowledge and traditional technologies etc. (Savić et.al, 2006).

CONCLUSION

Hilly-mountainous area of Golija is characterized by favourable  conditions for livestock breeding development. There are significant reserves for intensifying agricultural production by setting up favourable relations between livestock breeding and crop production, along with preservation of traditional way of life in rural areas.

In order to prevent further reduction of livestock fund and use natural advantages of this area for livestock breeding development, it is necessary to do the following within activities for agricultural development:

• To create Program of Agricultural Development, especially for livestock breeding,
• Ensure systematic support to traditional food production with geographic origin marks,
• To stimulate farmers associations,
• To activate complex program of farms development,
• To certify autochthonous meat, milk and wool products,
• To organize and realize correlations of producers, trade network and tourist objects on good business practice principles.

REFERENCES

Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić, Stočarstvo kao razvojna šansa Srbije, Rumunija, Cattle breeding –a chance  for the devel opment of Serbia, Zbornik radova međunarodnog naučnog skupa: “Management, economic engineering in agriculture and rural development”, Vol.9 (1),  65-69, Bucharest, (2009).

Novković N., Odavić  Petrana, Analiza sredstava fondova AP Vojvodine usmerenih u razvoj poljoprivrede, odnsono stočarstva u periodu od 2002. do 2007. godine, Savremena poljoprivreda, Vol. 57, No. 3-4, 116-122, (2008).

Bošnjak Danica, RodiĆ Vesna, Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenosti stoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda, Vol. 57, No. 3-4, 164-171, (2008).

Opštine Srbije, 1991-2008.

Prostorni plan Parka prirode „Golija“, („Sl. Glasnik RS“, br. 16/09)

Rodić Vesna, Uticaj instrumenata zaštite životne sredine na stočarsku proizvodnju. Savremena poljoprivreda, 55(1-2) 42-47, (2006).

Savić Mirjana, Kanački Zdenko, Mijajlović Nada, Quality and Food safety, Zbornik radova  Conferenta Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- Marketingul si procesarea produselor agricole“, Bukurešt,Vol. II, 189-197, (2006).

Savić Mirjana, Djurić Ivan., Geografske oznake porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, , Ekonomika poljoprivrede, Vol. LV, 2, 207-219, 2008.

Statistički godišnjaci Srbije, 1992.,2001.,2006., 2007., 2008.

http://www.natureprotection.org.yu

http://www.pks.komora.net

STANJE GOVEDARSTVA I OVČARSTVA NA PODRUČJU PLANINE GOLIJA

Savić Mirjana, Katić branko, Mijajlović Nada

Rezime

Stočarstvo u Srbiji učestvuje sa 41% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a u razvijenim zemljama učestvuje i do 70%. Za prevazilaženje nezadovoljavajućeg stanja u stočarstvu neophodne su stimulativne mere države i dugoročna strategija razvoja stočarstva. Za stočarstvo Srbije, uključujući regiju Golije, karakteristično je  znatno smanjenje broja stoke, niska proizvodnja mleka i mesa, veliki broj sitnih odgajivača sa malim zemljišnim posedom, niske cene proizvoda i nerazvijeno tržište. Poboljšanjem ukupnih uslova u ruralnim područjima  znatan broj mladih imao bi šansu da se opredeli i bavi  farmerskom proizvodnjom.

Ključne reči: Golija, stočarstvo, govedarstvo, ovčarstvo

STANJE GOVEDARSTVA I OVČARSTVA NA PODRUČJU PLANINE GOLIJA

Rezime: Stočarstvo u Srbiji učestvuje sa 41% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a u razvijenim zemljama učestvuje i do 70%. Za prevazilaženje nezadovoljavajućeg stanja u stočarstvu neophodne su stimulativne mere države i dugoročna strategija razvoja stočarstva. Za stočarstvo Srbije, uključujući regiju Golije, karakteristično je  znatno smanjenje broja stoke, niska proizvodnja mleka i mesa, veliki broj sitnih odgajivača sa malim zemljišnim posedom, niske cene proizvoda i nerazvijeno tržište. Poboljšanjem ukupnih uslova u ruralnim područjima  znatan broj mladih imao bi šansu da se opredeli i bavi  farmerskom proizvodnjom.

Ključne reči: Golija, stočarstvo, govedarstvo, ovčarstvo

Uvod

Stepen razvijenosti poljoprivredne proizvodnje zavisi od učešća stočarske proizvodnje u proizvodnoj strukturi poljoprivrede. Planinski predeli sa svojim obeležjima klime i zemljišta  pogoduju razvoju stočarske proizvodnje.

„Potencijali su neiskorišćeni, obzirom da je sredstava malo, a burni prethodni periodi vođeni ekonomsko-političkim problemima ostavili su traga na celokupnoj privredi, a posebno poljoprivredi. Smanjio se stočni fond u odnosu na osamdesete godine prethodnog veka, koje se mogu smatrati dobrim reperom“ (Novković,  Odavić, 2008).

Smanjenje stočnog fonda u Srbiji rezultat je uticaja brojnih faktora: nedovoljnost podsticajnih mera, niska kreditna sposobnost poljoprivrednih proizvođača, dispariteti cena, depresirane cene, smanjenje seoskog stanovništva, neorganizovan otkup, neefikasna tranzicija, odnosno privatizacija, zastareli rasni sastav stoke, niska kupovna moć stanovništva  i dr. Prema prostornoj disperziji uočljivo je da se u Centralnoj Srbiji gaji 2/3 ukupnog stočnog fonda, a dominiraju ovčarstvo i govedarstvo (Bošnjak, Rodić, 2008).

Instrumenti zaštite životne sredine ne smeju negativno uticati na stočarsku proizvodnju (Rodić, 2006). Najvažnija mera za očuvanje biološke i ekološke raznovrsnosti je održavanje ekstenzivnog stočarstva. Kontekstu zaštite prirode potrebno je pristupiti holistički i u program revitalizacije uključiti  očuvanje staništa i zaštitu  autohtonih pasmina goveda i ovaca. Unapređenju stočarstva  doprinela  bi i sertifikacija mesa i mleka i njihovih prerađevina (sir, kajmak, vuna i dr).

Stanje  stočarstva  u  Srbiji  i  na  Goliji

U Srbiji se stočarstvom  bavi oko 700.000 gazdinstava. Pad proizvodnje u stočarstvu u 2007. godini, i to za govedarstvo 1,61% i ovčarstvo za 0,10%, pokazuje da se dugogodišnja kriza u stočarstvu u našoj zemlji i dalje nastavlja. U 2007. godini je dominirala govedarska proizvodnja sa učešćem od 42,6% i ovčarska proizvodnja sa samo 6,3% (Kljajić i sar., 2009).

Tabela 1. Broj grla goveda po kategorijama na dan 1. decembar u Srbiji u 000

Table 1. The number of  cattles by category on the day of first december in Serbia 000

	1991.	2000.	2005.	2006.	2007.
Goveda (ukupno)Cattles (Summ)	1.483	1.246	1.079	1.106	1.087
Telad do 3 mesecaCalves from 3months	177	128	111	124	129
Junad od 3 meseca do 1 godineBullocks from 3months to 1godine	244	158	150	193	190
Junad preko 1 godineBullocks over 1year	123	109	81	106	113
KraveCows	847	759	672	622	602
Steone juniceIn-calf heifer	59	58	48	52	46
Bikovi za priplodBulls forimpregnation	3	4	8	3	2
VoloviBulls	30	30	9	6	5
Junad u tovuBullocks infattening	168	118	157	223	187

Izvor podataka: Statistički godišnjaci, 1992.,2001.,2006., 2007., 2008.

Stočarstvo i stočarska proizvodnja su u Srbiji decenijama unazad u stalnom opadanju i to za oko 1-2%  godišnje. U periodu od 1991-2007. godine broj goveda se smanjio za 26,7%, a ovaca za 24,5% (tabele 1 i 2). Istu tendenciju  imao  je  i  stočni  fond  područja Golije, koji se kontinuirano smanjivao u periodu od 1991-2002. i to govedarstva i ovčarstva (Prostorni plan Parka prirode „Golija“, 2009):

• Broj goveda: 25,6% (min) do 44,0%  (max);
• Broj ovaca: 32,0% (min) do 55,0% (max)

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnostima u Srbiji 2007. godine, prema podacima Privredne komore Srbije, su: govedarstvo, 743 miliona USD, sa učešćem od 42,6% (u ukupno ostvarenoj vrednosti  stočarske proizvodnje); ovčarstvo, 111 miliona USD sa učešćem od 6,3%  (pks.komora.net).

Tabela 2. Broj grla ovaca po kategorijama na dan 1. decembar u Srbiji u 000

Table 2. The number of sheep by category on the day of first December in Serbia 000

GodinaAnnum	UkupnoSumm	Ovce do 1 godineSheep up to 1 year	Ovce za priplodSheeps for fertilizationion	Ovnovi  i jalove ovceRams and reactive sheep
1991.	2.127	419	1.588	121
2000.	1.611	271	1.233	107
2005.	1.576	314	1.169	93
2006.	1.556	269	1.167	120
2007.	1.606	295	1.192	119

Izvor podataka: Statistički godišnjaci, 1992.,2001.,2006., 2007., 2008.

Brdsko-planinsko područje Golije odlikuje se povoljnim uslovima za razvoj stočarstva uz održavanje, obnovu i zaštitu pašnjačkih i livadskih površina. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije u ukupnom poljoprivrednom zemljištu područja Parka prirode „Golija“ pašnjaci i livade učestvuju sa 35,0% (http://www.natureprotection.org.yu). Stočarstvo je osnovna delatnost stanovnika ovoga područja, za koje je karakteristično tradicionalno iskustvo u ozgoju stoke. Najveći deo stočnog fonda se gaji isključivo za potrebe lokalnog stanovništva, bilo da se radi o potrošnji mesa i mleka ili njihovih prerađevina, koje su, najčešće, produkti autohtonih postupaka proizvodnje. Većina  tih proizvoda uz sertifikaciju o originalnosti i o geografskom poreklu može biti uspešno plasirana na evropsko tržište, čime bi se povećao izvoz iz ovih krajeva i poboljšao standard ruralnog stanovništva (Savić i sar., 2008).

Na  području Golije postoji (Prostorni plan Parka prirode „Golija“, 2009):

• Na ivanjičkoj strani  manji broj registrovanih aktivnih bačišta;
• U naselju Vrujci-Duga poljana, na području Sjenice, moderna ekološka farma;
• Dve stočne farme: Golijska reka, za priplod ovaca, i Preko brdo, za letnju ispašu, koje su radile sa minimalnim kapacitetom, a sada su napuštene;
• Na raščanskoj strani postoji nekoliko privatnih mini farmi, ali su i one napuštene;
• Nezavršen objekat mlekare.

Na Goliji izumire bačijarenje, što je  posledica, između ostalog, i  depopulacije. Nema organizovanog otkupa mleka i drugih lokalnih proizvoda. Postoji tendencija smanjenja intenzivnog korišćenja obradivih površina, čime se povećavaju površine pod pašnjacima i livadama na nižim padinama, ali uz nepoželjno zarastanje visokoplaninskih pašnjaka i livada  (Prostorni plan Parka prirode „Golija“, 2009).

Tabela 3. Brojno stanje stoke na širem području planine Golije 2000, 2004. i 2007.

Table 3.  The number of livestock on wider area Golija Mountain in 2000, 2004 and 2007

Upravni okrugManaging regionGrad City Opština Municipality	GodinaAnnum	GovedaCattle		OvceSheeps		BrojNumber
		UkupnoSumm	Krave isteonejuniceCows and in-calf heifer	UkupnoSumm	Ovce zapriplodSheepsfor fertilization	Goveda na 100 haCattles on the 100 ha	Ovce na100 haSheeps on the100 ha
Рашки	2000.12004.22007.3	637406877057359	477714713241054	846937637064713	680915776849208	556030	444034
Kraljevo	2000.2004.2007.	294162920625078	218152077718183	259152627122265	208072101817904	626135	363631
Нови Пазар	2000.2004.2007.	120431271810377	873786747528	1351995778114	1185358885016	525529	372622
Raška	2000.2004.2007.	628969835698	564252164527	107501253310619	884698558395	364017	323832
Moravički	2000.2004.2007.	633255375343597	469434087331222	96227111410104934	781218887080630	463924	546259
Ivanjica	2000.2004.2007.	164271404511420	1023986726625	311012593524319	259022119719149	453822	605147
Zlatiborski	2000.2004.2007.	4386410054595381	334857467669898	80159223047225966	68498171157175806	285228	396566
Sjenica	2000.2004.2007.	267252128520218	195721499414061	277161751318946	202451182413212	766325	342223

Izvor podataka: Opštine u Srbiji

¹ Стање 15.01.2000; ² Стање 15.01.2004; ³ Стање 01.12.2007.

Ciljevi  razvoja  stočarstva  na  području  Golije

Osnovni ciljevi  razvoja stočarstva, uz očuvanje prirodnih vrednosti na području planine Golija, su  (Prostorni plan Parka prirode „Golija“, 2009):

• Očuvanje tradicionalnog načina života i poljoprivredne (stočarske) proizvodnje u ruralnim područjima;
• Doprinos boljitku lokalne zajednice kroz veće korišćenje lokalnih proizvoda;
• Povećanje kvaliteta, a time i vrednosti lokalnih proizvoda, posebno hrane definisanog i priznatog geografskog porekla (prerada mleka u sir, mesa u lokalne tradicionalne proizvode i vune);
• Očuvanje planinskog stočarstva;
• Zaštita postojećih pašnjaka i livada;
• Sprečavanje degradacije pašnjaka i livada na višim kotama sa posebnim režimom zaštite;
• Davanje prioriteta stočarskoj proizvodnji uz sufinansiranje neophodne opremljenosti  (mašine, skladišni prostor, objekti za doradu i preradu);
• Revilatizacija tradicionalnih bačišta;
• Umrežavanje proizvodnih i prodajnih kapaciteta sa turustičko-ugostiteljskim objektima.

Koncept razvoja područja Golije predviđa razvoj i obnavljanje stočarstva kao težišnog oslonca poljoprivrede. Govedarstvo je osnovna grana stočarstva, a zatim ovčarstvo (meso, mleko, vuna, prerađevine). Razvoj i obnavljanje stočarstva obezbediće se aktiviranjem malih stočarskih farmi u III stepenu zaštite Parka prirode i otvaranjem novih i rekonstrukcijom i zaštitom aktivnih bačišta i obnavlajnjem napuštenih u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine. U planu je i proizvodnja organske hrane, pre svega mleka, proizvoda od mleka i mesa sa znakom geografskog porekla i autohtonosti. Organska poljoprivreda je najpogodniji vid poljoprivredne proizvodnje koji štiti životnu sredinu (iz razloga što  se zasniva na esencijalnoj vezi poljoprivrede i prirode sa naglaskom na poštovanju prirodne ravnoteže). Mnogobrojni su ciljevi organske proizvodnje: održavanje i podržavanje biodiverziteta u prirodi i poljoprivredi, na farmi i njenoj okolini, održavanje i očuvanje genetičkog diverziteta obraćanjem pažnje na upravljanje genetičkim resursima na farmi, prepoznavanje značaja domaćeg znanja i tradicionalnih tehnologija i dr.  (Savić i sar., 2006).

Zaključak

Brdsko-planinsko područje Golije odlikuje se povoljnim uslovima za razvoj stočarstva. Postoje značajne rezerve za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje uspostavljanjem povoljnih odnosa stočarstva i biljne proizvodnje uz očuvanje tradicionalnog načina života u ruralnim područjima.

Da bi se sprečilo dalje smanjenje stočnog fonda i iskoristile prirodne prednosti ovoga područja za razvoj stočarstva, potrebno je u okviru aktivnosti za razvoj poljoprivrede:

• izraditi  Program razvoja poljoprivrede, posebno stočarstva;
• obezbediti  sistemsku podršku tradicionalnoj proizvodnji hrane sa geografskim oznakama porekla;
• podsticati udruživanje poljoprivrednika;
• aktivirati kompleksan program razvoja farmi;
• sertifikovati autohtone proizvode od mesa, mleka i vune;
• organizovati i realizovati povezivanje proizvođača, trgovačke mreže i turističkih objekata na principima dobre poslovne prakse.

LITERATURA

Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić, Stočarstvo kao razvojna šansa Srbije, Rumunija, Cattle breeding –a chance  for the development of Serbia, Zbornik radova medjunarodnog naucnog skupa: “Management, economic engineering in agriculture and rural development”, Vol.9 (1),  65-69, Bucharest, (2009).

Novković N., Odavić  Petrana, Analiza sredstava fondova AP Vojvodine usmerenih u razvoj poljoprivrede, odnsono stočarstva u periodu od 2002. do 2007. godine, Savremena poljoprivreda, Vol. 57, No. 3-4, 116-122, (2008).

Bošnjak Danica, RodiĆ Vesna, Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenosti stoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda, Vol. 57, No. 3-4, 164-171, (2008).

Opštine Srbije, 1991-2008.

Prostorni plan Parka prirode „Golija“, („Sl. Glasnik RS“, br. 16/09)

Rodić Vesna, Uticaj instrumenata zaštite životne sredine na stočarsku proizvodnju. Savremena poljoprivreda, 55(1-2) 42-47, (2006).

Savić Mirjana, Kanački Zdenko, Mijajlović Nada, Quality and Food safety, Zbornik radova  Conferenta Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- Marketingul si procesarea produselor agricole“, Bukurešt,Vol. II, 189-197, (2006).

Savić Mirjana, Djurić Ivan., Geografske oznake porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, , Ekonomika poljoprivrede, Vol. LV, 2, 207-219, 2008.

Statistički godišnjaci Srbije, 1992.,2001.,2006., 2007., 2008.

http://www.natureprotection.org.yu

http://www.pks.komora.net

THE CONDITION OF CATTLE BREEDING AND SHEEP BREEDING  IN MOUNTAIN GOLIJA AREA

Summary

Savić Mirjana, Katić Branko, Mijajlović Nada

Livestock breeding in Serbia participates with 41% in total agricultural production, and in developed countries, participates up to 70%. To surpass the unsatisfactory condition in livestock breeding, some stimulant measures of state and long-term strategy of livestock development are necessary. It is characteristic for Serbian livestock breeding, including Golija region, significant decrease of livestock number, low milk and meat production, numerous small breeders with small land, low prices of products and undeveloped market. Improving overall conditions in rural areas will result with chance for youth to opt and deal with farming.

Key words: Golija, livestock, cattle breeding, sheep breeding.