KUMARINI

Kumarini

Kumarini

Kumarini su široko rasprostranjena polifenolna jedinjenja u biljnom svetu. Izolovano je preko 1000 različitih struktura kumarina. Kao i većina ostalih fenilpropanskih jedinjenja i kumarini nastaju iz fenilalanina preko cimetne i p-kumarinske kiseline. Poznati su: jednostavni kumarini, eskuletin, skopoletin, umbeliferon, dikumarini i dr.

U biljnom tkivu mogu biti prisutni:

  • heterozidi o-hidroksi-Z(E)-cimetne kiseline;
  • heterozidi kumarina;
  • slobodni kumarini.

Iz heterozida hidroksi-cimetnih kiselina kumarini nastaju hidrolizom heterozida i spontanom laktonizacijom tokom procesa sušenja (proces je praćen formiranjem specifičnog mirisa pokošenog sena).

Jednostavi kumarini se međusobno razlikuju po supstituentima; najčešće su to hidroksilne i metoksi grupe, pa se i oni nazivaju hidroksi-ili metoksikumarini. Najrasprostranjeniji kumarini su umbeliferon i herniarin.

Kao i većina ostalih fenilpropanskih jedinjenja i kumarini nastaju iz fenilalanina preko cimetne i p-kumarinske kiseline. Važni koraci:

  • uvođenje hidroksilne grupe u orto položaj;
  • proces izomerizacije na dvostrukoj vezi  je fotokatalizovan;
  • spontane laktonizacije i stvaranja kumarinske strukture;
  • dodatno prenilovanje;
  • naknadna ciklizacija i formiranje furano- i pirano kumarina.

Hidrolizom eskulina formiraju se eskuletin (6,7-dihydroxycoumarin) i glukoza.Izvor ovoga kumarina je kora kestena.

Kumarini suberosin, ksantiletin, ksantoksiletin su izolovani iz Citrus grandis L., aurapten iz Severinia huxifolia L., a poncitrin iz Poncirus trifoliate L. (Teng i sar., 1992). Iz  Citrus sinensis L. izolovano je pet kumarina (Bayet i sar., 2007).

Dikumarini nastaju tako što se dva kumarinska molekula međusobno povežu metilenskim mostom. Do ovakvog povezivanja dolazi tokom procesa fermentacije, ali samo pod specifičnim uslovima: u prisustvu mikroorganizama i kada je biljna masa vlažna. Najpoznatije jedinjenje ovakve strukture je dikumarin i izolovan je iz plesnjivog sena, koje je sadržalo dosta kokoca (Melilotus officinalis).

Literatura

1.      Teng C. M., Huey-Lin Li, Tian-Shung Wu, Shiow-Chyn Huang  and Tur-Fu Huang, Antiplatelet actions of some coumarin compounds isolated from plant sources, Thrombosis Research Volume 66, Issue 5, 1 June 1992, Pages 549-557

1.      Bayet C.,, C. Fazio, N. Darbour1, O. Berger, I. Raad, A. Chaboud, C. Dumontet and D. Guilet, Modulation of P-glycoprotein Activity by Acridones and Coumarins from Citrus sinensis, PHYTOTHERAPY RESEARCH Phytother. Res. 21, 386–390 (2007)

Autor: MPG71

Advertisements

PROIZVODNJA MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA U REPUBLICI SRBIJI

Mleko

Mleko

Rezime

Unapređenje proizvodnje hrane je jedan od osnovnih ciljeva svake države kako bi se dostigao viši nivo zadovoljavanja potreba u ishrani stanovništva.U svemu tome, veoma važan resurs za proizvodnju hrane je proizvodnja mleka, pa se toj proizvodnji poklanja odgovarajuća zakonska i institucionalna pažnja.

Stočarstvo, a posebno govedarstvo i ovčarstvo, u našoj zemlji imaju dugu tradiciju, a proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda bogato nasljeđe. Potencijali za razvoj stočarstva zavise u velikoj meri od određenih prirodnih uslova, površine i strukture korišćenog poljoprivrednog zemljišta, načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje, ekonomske i socijalne strukture stanovništva i dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti. Daleko ispodprosečan broj svih vrsta stoke u našoj zemlji u odnosu na raspoložive kategorije zemljišta, svedoče o generalno neiskorišćenim resursima u stočarstvu.

Istraživanja u ovom radu su usmerena praćenju proizvodnje mleka i proizvoda od mleka u Republici Srbiji za period od 1998-2007. godine. Analizirana je proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda po regionima, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, zatim promene u proizvodnji u istraživanom periodu, kao i učešće proizvodnje mleka u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, u ukupnoj proizvodnji mleka u Republici Srbiji i bazni indeksi. Takođe je praćen prijem mleka u mlekarama, instalisani godišnji kapaciteti prerade mleka, stepen korišćenja kapaciteta prerade, kao i uvoz i izvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Ključne reči: proizvodnja, mleko, mlečni proizvodi, uvoz, izvoz.

Uvod

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je nepovoljna. Učešće stočarske proizvodnje u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje iznosi 40 %. Uporedo sa padom brojnog stanja, opada i proizvodnja mleka, mesa i vune. Osnovni problemi sa kojima se susreće stočarstvo i stočarska proizvodnja u Srbiji su mala proizvodnja, prekomerni uvoz, nepoljna struktura proizvodnje, niske otkupne cene mleka, i veoma nizak standard proizvođača koji su bukvalno na rubu egzistencije. Nedostatak finansijskih sredstva predstavlja glavnu prepreku sa kojom se poljoprivredni proizvođači suočavaju. U Srbiji se uzgaja oko 800.000 muznih krava i steonih junica, što čini svega 0,5% ukupnog svetskog, odnosno 4,7% evropskog broja. Rasni sastav je relativno nezadovoljavajući jer preovladava simentalac, visoko je učešće meleza, dok rasa holštajn učestvuje sa svega nešto iznad 5%. Gledano dugoročno, farmerska koncepcija bi mogla biti praktično glavni pravac u povećanju proizvodnje mleka, jer standard kvaliteta, koji zahteva Evropska unija, je nemoguće ili je teško postići bez većeg udela farmerske proizvodnje u ukupnoj proizvodnji mleka u državi. Stoga je neophodno preduzeti adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava, zdravstvenog stanja, ishrane i nege stoke, kao i primenu novih biotehnologija u proizvodnji.

Gledano sa nutritivnog aspekta može se konstatovati da je mleko najkompletnija i najizbalansiranija prehrambena namirnica. Konzumno mleko je najčešće kravlje jer je ono najzastupljenije po količini i uglavnom se koristi kod proizvodnje svih mlečnih proizvoda. Sa druge strane, iako kozije mleko čini svega 2% ukupne svetske proizvodnje, u ishrani se sve više ističu njegove prednosti, i u posljednjih 20 godina proizvodnja kozijeg mleka u svetu beleži sve veći porast.

Kravlje mleko i proizvodi od mleka imaju izuzetnu hranljivu vrednost. Osnovne komponente mleka su voda i suva materija. Suva materija sadrži belančevine, masti, laktozu i mineralne materije. Odnos ovih komponenata u mleku nije stalan već varira u zavisnosti od vrste, rase, perioda laktacije, načina ishrane i drugih faktora. Sadržaj vode, kao dominantne komponente u mleku, se kreće od 80-90% (prosek 87,3%). Belančevine mleka su najkompletnije i najvrednije organske materije u prirodi. Belančevine, pored svoje visoke hranljive vrednosti, čine i osnovu dobijanja mlečnih proizvoda jer nijedan mlečni proizvod, osim maslaca, nije moguć bez belančevina. Mleko u proseku ima oko 3,55% belančevina, pri čemu njihov sadržaj varira sa varijacijama grla u dijapazonu od 2,8 do 5,0%. Količina belančevina se vrlo teško i sporo menja. Laktoza (mlečni šećer) se u prirodi nalazi samo u mleku. Sadržaj laktoze u kravljem mleku je 4,8%, ovčijem 4,6% i u kozijem 4,0%. Laktoza je neophodna u izradi jogurta, kiselog mleka, sireva, kajmaka, pavlake i slično. Mlečna mast je veoma značajna komponenta mleka. Prema količini ove komponente se vrednuje kvalitet mleka, a veoma je bitna i kod izrade mlečnih proizvoda.  Sadržaj mlečne masti u mleku se kreće između 2,5 i 6,0%, zavisno od rase i individualnih svojstava grla. Mineralne materije su u mleku zastupljene u najmanjem procentu (svega 0,65%).

Ovčije i kozije mleko se po svom sadržaju razlikuje od kravljeg mleka. Bogatije je mašću, sadržajem proteina i belančevina, kalcijuma i vitamina A. Što je mleko nemasnije (obrano) manji je i sadržaj vitamina A pa se takvo mleko obogaćuje vitaminima A i D, jer se preporučuje u ishrani dece obzirom da utiče na poboljšanje imuniteta i na odbranu od infekcija. Ovčije mleko ima puno veću energetsku vrednost od drugih vrsta mleka, jer ima bitno veću količinu proteina i masti. Zbog visokog udela suve materije, ovčije mleko se gotovo isključivo koristi za proizvodnju sira. Kod kozijeg mleka, iako je po hemijskom sastavu slično kravljem, male razlike u strukturi masti i proteina utiču bitno na njegova svojstva.

U prirodi je mleko najbolji izvor kalcijuma i fosfora pa se zato preporučuje deci i adolescentima,  a takođe i ljudima u postoperativnom i posttraumatičnom procesu. U 100 ml mleka ima između 100 i 150 mg kalcijuma i njegova iskoristljivost iz mleka je izrazito dobra, što se ne odnosi na namirnice biljnog porekla, jer je kalcijum kod njih u obliku soli koje se veomo teško iskorišćavaju iz creva i većim delom se izbacuju iz organizma.

Najnovija preporuka je da ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska piju bar 750 ml mleka, zbog viskog sadržaja kalcijuma, koji utiče na snižavanje pritiska.

Mleko je pre svega namirnica, ali i sirovina koja ima veliki potencijal jer se iz njega može dobiti veliki broj proizvoda u obliku kiselog mleka, jogurta, sireva, pavlake, maslaca i drugih proizvoda. Neki proizvodi od mleka se mogu pripremati u vrlo jednostavnim tehničkim uslovima, dok mnogi drugi proizvodi zahtevaju odgovarajuću tehničku opremu, obično velikog kapaciteta, sa kojima raspolažu samo industrijske mlekare. Da bi mleko bilo predmet prodaje krajnjim korisnicima, neophodno je da se pripremi određenim postupcima kontrole, obrade i pakovanja.

Proizvodnja mleka

Prosečna ukupna godišnja proizvodnja mleka u Republici Srbiji za desetogodišnji period osmatranja (1998-2007) iznosi 1641 miliona litara. Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena u 1998. godini i iznosila je 1999 miliona litara, što je za 358 miliona litara više u odnosu na ostvareni prosek posmatranog perioda. Proporcionalno ukupnoj proizvodnji, iste godine je zabeležena i najveća proizvodnja kravljeg mleka (1967 miliona litara), kao i ovčijeg mleka (32 miliona litara). Nasuprot tome, najmanja proizvodnja mleka karakteriše 2007. godinu u kojoj je bilo proizvedeno 1563 miliona litara mleka, što je za 436 miliona litara manje u odnosu na ostvareni desetogodišnji prosek. Iste godine je bila najmanja proizvodnja kravljeg mleka (1549 miliona litara), dok je najmanja količina proizvedenog ovčijeg mleka zabeležena 2003. godine (13 miliona litara).

Prosečno gledano, proizvodnja kravljeg mleka učestvuje sa 98.9%, a ovčijeg sa oko 1.09% u ukupnoj proizvodnji mleka u Republici Srbiji.

Ukupna proizvodnja mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21.81%. Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%, a proizvodnja ovčijeg mleka je povećana za 46.88%, (Tabela 1).

Таб. 1. Количина произведеног млека у Републици Србији и базни индекси

Године истраживањаYears of research Производња млека (mil. l)Production of milk (millions of l) Индекс – укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100) Кравље млеко (Cow’s milk) Овчије млеко (Ewe’s milk)
Уукупно, (mil. l)All millions of l По муженој крави, (l)Litre, per milk caw Индекс – укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100) Уукупно, (mil. l)All millions of l По муженој овци, (l)Litre, per milk-ewe Индекс–укупна производња (1998=100)Index-total production (1998=100)
1998 1999 100.00 1967 2065 100.00 32 48 100.00
1999 1665 83.29 1644 2139 83.58 21 45 140.62
2000 1585 79.29 1566 2070 79.61 19 45 140.62
2001 1594 79.74 1576 2203 80.12 18 45 140.62
2002 1596 79.84 1580 2348 80.32 16 42 131.25
2003 1590 79.54 1576 2345 80.12 13 39 121.88
2004 1593 79.69 1579 2427 80.27 14 41 128.12
2005 1616 80.84 1602 2568 81.44 14 40 125.00
2006 1602 80.14 1587 2645 80.68 15 50 156.25
2007 1563 78.19 1549 2663 78.75 14 47 146.88
Просек 1641 82.09 1623 2347 82.51 18 44 137.50

Извор: Статистички годишњаци Србије, без података за Косово и Метохију.

Za desetogodišnji period istraživanja ukupna prosečna proizvodnja mleka u Centralnoj Srbiji iznosi 1277 miliona litara što čini 77.81%, a u Vojvodini 328 miliona litara, što čini 19.99% od ukupne proizvodnje mleka u Republici Srbiji.

Proizvodnja kravljeg mleka u Centralnoj Srbiji sa prosečnom proizvodnjom od 1262 miliona litara čini 77.76% od ukupne proizvodnje kravljeg mleka u Srbiji, a prosečna količina ovčijeg mleka čija je prosečna proizvodnja 15 miliona litara čini manje od 1%, tačnije 0.92% od ukupne proizvodnje ovčijeg mleka u Srbiji.

Prosečna pizvodnja kravljeg mleka u AP Vojvodini (326 miliona litara) čini 20.09% od ukupne proizvodnje kravljeg mleka u Srbiji, a proizvodnja ovčijeg mleka (2 miliona litara) 11.11% od ukupne proizvodnje ovčijeg mleka u Srbiji.

Na osnovu obračunatih baznih indeksa može se uočiti da je proizvodnja kravljeg mleka u Centralnoj Srbiji u poslednjoj godini istraživanja, 2007. godini u odnosu na baznu 1998. godinu, umanjena za 10,00%, a u Vojvodini uvećana za 20.7%.

Proizvodnja ovčijeg mleka u Centralnoj Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu smanjena za 52.38%. Proizvodnja ovčijeg mleka u Vojvodini je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu povećana za 100.00%.

U svetskoj proizvodnji mleka, Srbija učestvuju sa 0,31% a u evropskoj sa 0,90% i nalazi se na relativno skromnom 22. mestu, s proizvodnjom većom od Litvanije, a manjom od Portugalije. Nosioci proizvodnje mleka u Srbiji su porodična domaćinstva, koja daju 92% ukupne proizvodnje, dok se u agroindustrijskim kombinatima proizvode znatno manje količine mleka. Najznačajniji proizvodni region je Centralna Srbija, obzirom da ima adekvatnu konfiguraciju terena za stočarsku proizvodnju.

Prosečna robnost proizvodnje mleka u porodičnim gazdinstvima iznosi oko 20%, što ide u prilog činjenici da je ta proizvodnja u našoj zemlji u najvećoj meri namenjena zadovoljavanju potreba porodičnih gazdinstava dok je u agroindustrijskim kompleksima daleko veća robnost proizvodnje. Količina primljenog mleka u mlekarama, instalisani i korišćeni kapaciteti prerade za period od 2000-2004. godine su dati u tabeli 2.

Tabela 2. Prijem mleka, instalisani i korišćeni kapaciteti

Godina Prijem mleka u mlekarama (lit.) Instalisani godišnji kapacitet prerade (lit.) Stepen korišćenja kapaciteta prerade (%)
2000. 553.300.402 1.198.078.000 46,2
2001. 601.459.412 1.200.078.000 50,1
2002. 700.156.968 1.202.078.000 58,2
2003. 709.956.691 1.204.078.000 59,0
2004. 761.197.491 1.209.161.000 63,0

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

U našoj zemlji je industrija za preradu mleka veoma razvijena. Postoji ukupno oko 50 industrijskih mlekara i brojno manje lokalnih mlekara. Pored toga postoji i nekoliko desetina mlekara u privatnom vlasištvu.

Najveće kapacitete za preradu mleka ima grad Beograd kroz mlekaru “Imlek“ u kojoj se dnevno prerađuje više od 500 hiljada litara mleka sa učešćem u ukupnoj proizvodnji mleka od 16%. Pored nje u Srbiji postoji i niz drugih mlekara sa manjim kapacitetima (Tabela 3).

Tabela 3. Najveći kapaciteti za preradu mleka u Srbijii

Naziv i sedište industrije mleka Kapacitet
(000 lit. dnevno)
Učešća(%)
„Imlek“, Beograd 500 16
„Mlekara“, Subotica 160 5
„Novosadska mlekara“, Novi Sad 150 5
„Sremska mlekara“, Sremska Mitrovica 120 4
„Mlekara“, Šabac 100 3
„Mlekara“, Pančevo 100 3
„Mlekoprodukt“, Zrenjanin 100 3
„Niška mlekara“, Niš 100 3

Izvor: http://www.pks.komora. net

* U sastavu PKB „Imlek“ nalaze se mlekare u: Beogradu, Kraljevu, Čačku, Vršcu, Požarevcu, Šidu, Petrovcu, Gornjem Milanovcu, Vlaškom Polju i Zeleniki

Sedam zemalja koje su najveći proizvodači mleka u svetu su 2007. godine proizveli 51,08% od ukupne proizvodnje mleka u svetu (Tabela 4). Prognoza FAO-a za 2008. godinu ukazuje da ce njihov udeo porasti na 51,4%, prvenstveno pod uticajem rasta proizvodnje u Aziji.

Tabela 4. Proizvodnja mleka u zemljama sa najvećom svetskom proizvodnjom u periodu 2005–2008 godine (u milionima tona)

Table 4. Milk production in leading milk producers’ countries in 2005–2008 (million tones)

Zemljeproizvođači 2005 2006 2007 2008 Udeo u 2008. (%)
Indija 95.6 100.0 102.9 106.0 15.29
SAD 80.3 82.5 84.2 86.5 12.48
Kina 32.0 37.5 41.1 44.5 6.42
Rusija 31.1 31.4 32.2 32.8 4.73
Pakistan 29.4 31.2 32.5 33.8 4.88
Nemačka 28.5 28.0 27.9 28.1 4.05
Francuska 25.7 25.0 24.5 24.7 3.56
Srbija 1.8 1.7 1.7 1.7 0.25
Svet (ukupno) 645.0 664.1 676.3 693.2 100.0

Izvor: Popović, 2008.

U 2007. godini proizvodnja mleka u Srbiji je opala za 2.46%. Razlog za to treba tražiti pre svega u suši koja je pratila pomenutu godinu pri čemu je dovela do nižih prinosa i rasta cena stočne hrane u odnosu na prethodnu proizvodnu godinu. U svetskoj proizvodnji mleka Srbija je u 2008. godini učestvovala sa 0.25%.

Proizvodi od mleka

U poslednje vreme na tržištu se sve više mogu naći novi, obogaćeni mlečni proizvodi čime se mlečne prerađevine, poznate od davnina, razvijaju u novu generaciju mlečnih proizvoda sa drugačijim svojstvima i boljim nutritivnim i zdravstvenim vrednostima.

U daljem tekstu date su osnovne karakteristike nekih od najznačajnijih mlečnih proizvoda.

Kiselo mleko je, može se reći, najmasovniji proizvod od mleka. U proizvodnji kiselog mleka koriste se kulture dve vrste bakterija (Streptococcus bulgaricus, Lactobacillus bulgaricus), a fermentacija se obavlja na temperaturi od 40-45˚C, mada je moguća i znatno ispod ovih vrednosti temperature. Zastupljena su dva oblika kiselog mleka: čvrsto-kiselo mleko i polutečno-jogurt.

Jogurt su od davnina koristila nomadska plemena u Aziji a sam naziv “jogurt“ turskog je porekla. Ovaj proizvod nastaje u procesu prirodne fermentacije mleka uz pomoć bakterija mlečne kiseline (Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus), pri čemu mlečni šećer (laktoza) prelazi u mlečnu kiselinu.

Sastav jogurta varira zavisno od vrste mleka koje se koristi za njegovu proizvodnju, a razlike su najizraženije u procentu mlečne masti (prema podacima: USDA Nutrient Database for Standard Reference). Tako se, zavisno od područja, jogurt tradicionalno proizvodi od kravljeg, ovčijeg, kozijeg ili kobiljeg mleka, ali i mleka irvasa i bufala. Za proizvodnju se danas koristi čak i emulzija sojinog semena, slična mleku.

Prema procentu mlečne masti možemo razlikovati: obični jogurt koji sadrži 3,25% mlečne masti, zatim jogurt sa niskim procentom masti (0,5-2,0%), koji se proizvodi od poluobranog mleka ili mleka sa malim procentom masti, kao i nemasni jogurt od obranog mleka sa manje od 0,5% masti.

U jogurt se često dodaje voće, a takav voćni jogurt sadrži neki stabilizator, kao što je želatin, kako bi zadržao oblik i čvrstinu, kao i prirodne ili veštačke zaslađivače. Dugotrajnost jogurta, među kojima i voćnih, postiže se termičkom obradom procesom pasterizacije, posle čega u finalnom proizvodu nema živih bakterija.

Pavlaka nastaje skupljanjem masnoće izdvojene sa površine mleka. Delovanjem bakterija mlečne kiseline koje izazivaju kiseljenje mleka dolazi i do kiseljenja pavlake. Pavlaka sadrži oko 30% masnoće, čiji se procenat redukuje u finalnim proizvodima. Zavisno od stepena kiselosti razlikuje se:

  • slatka pavlaka koja se u prometu najčešće može naći sa oko 24% masnoće i koja se prikuplja pre početka kiseljenja;
  • kisela pavlaka (10 do 20% mlečne masti) koja se prikuplja se u uznapredovanoj fazi kiseljenja.

Kajmak je specifičan mlečni proizvod koji se dobija fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog mleka, najčešće kravljeg. Danas se još uvek najčešće proizvodi na tradicionalan način u seoskim domaćinstvima, zbog čega je neujednačenog kvaliteta. Industrijska proizvodnja kajmaka obuhvata sve faze tradicionalne proizvodnje, ali je sam postupak prilagođen industrijskim uslovima. Na ovaj način vreme proizvodnje je višestruko skraćeno, a obezbeđena je bakteriološka ispravnost proizvoda, standardizacija postupka proizvodnje i kvaliteta dobivenog proizvoda.

Sir je jedan od najstarijih oblika “konzerviranja“ mleka. To je sveži ili zreli proizvod koji se dobija zgrušavanjem belančevina u mleku uz izdvajanje surutke i predstavlja jednu od osnovnih prehrambenih namirnica. Oko trećine proizvedenog mleka u svetu prerađuje se u sir, kojih postoji više desetina vrsta. Klasifikacija sireva može se vršiti prema vrsti mleka od koga se proizvode, prema sadržaju mlečne masti u suvoj materiji, konzistenciji, građi sirnog testa tj. teksturi, na osnovu tehnologije proizvodnje i na druge načine. Tako prema količini mlečne masti sireve možemo podeliti na: ekstra masne (sa više od 60% mlečne masti), punomasne (45 – 50% mlečne masti), polumasne (25 – 45% mlečne masti), malomasne (10 – 25% mlečne masti) i posne sireve koji sadrže manje od 10% mlečne masti. U pogledu zrelosti postoje mladi sirevi sa 4 do 6 nedelja zrelosti, i zreli ili stari kada je zrelost preko tri meseca. Mogu se održati vrlo dugo u stanju nepromenjenog kvaliteta, a mogu se proizvoditi za dugoročno zrenje i lagerovanje.

Prema konzistenciji, građi sirnog testa, količini vode i načinu proizvodnje sirevi mogu biti ekstra tvrdi, tvrdi, polutvrdi, polumeki, meki sveži sir i sirni namaz.

Sveži meki i zrnasti sirevi kratko traju bez obzira na uslove u kojima se pakuju i čuvaju. Dobijaju se zgrušavanjem mleka dodavanjem sirila ili kiselomlečnom fermentacijom uz najmanju dodatnu obradu gruša.

Nešto duže trajnosti su salamureni sirevi, koji su karakteristični za sve zemlje Balkanskog poluostrva. U našoj zemlji se proizvodi beli sir i feta sir. Beli sir je i po proizvodnji i po potrošnji tipično narodni sir jer se proizvodi u svim domaćinstvima koja proizvode mleko, a nemaju uslove za prodaju mleka. Feta sir, iako po izgledu i organoleptičkim osobinama sličan belom siru, dobija se drugačijim tehnološkim procesom proizvodnje.

Polutvrdi sirevi su sirevi sa niskim dodavanjem gruša i glavni predstavnici ovih vrsta sireva su Gauda i Edamer. Gauda je ekstra masni sir, najčešće težine oko 8 kg i ispod 1 kg, a maksimalna težina njegova ide do 12 kg. Edamer sir se proizvodi od standardizovanog mleka, ima oko 40% masti u suvoj materiji, ima čvršću koegzistenciju i nakiseo ukus.

Tvrdi sirevi bilo da je ementaler, čedar, permezan ili neki drugi izrađuju se posebnom tehnologijom. Ovi sirevi imaju sadržaj vlage ispod 40% po čemu se razlikuju od ostalih sireva i uglavnom se prave u velikim komadima.

U našoj zemlji postoji bogato nasleđe mlečnih proizvoda. Pomenutu proizvodnju je potrebno bolje organizirati i zaštititi autohtone vrste sireva oznakama porekla, kao tradicionalni specijalitet garantovanog kvaliteta.

Surutka je sporedni proizvod koji nastaje u tehnološkom procesu proizvodnje sira. Sastav sirutke zavisi pre svega od same tehnologije proizvodnje sira kao osnovnog proizvoda i od kvaliteta korišćenog mleka u proizvodnji sira.

Po hemijskom sastavu surutka sadrži oko 93% vode, i oko 50% suve materije. U njen sastav ulaze laktoza, manje od 1% proteina, mineralne materije i vitamini.

Proizvodi od surutke odlikuju se visokom hranjivom vrednošću i dobrim terapijskim svojstvima. Prerada surutke u napitke počela je još u 70-tim godinama prošlog veka, a do danas je razvijena čitava paleta alkoholnih i bezalkoholnih napitaka od surutke.

Bezalkoholni napitci od surutke nastaju mešanjem prirodne slatke, ređe kisele surutke s različitim vrstama voća (jabuka, kruška, jagodasto i bobičasto voće), žitarica i njihovih prerađevina (najčešće mekinja), čokolade, kakao praha, vanile i drugo. U alkoholne napitke od surutke spadaju napitci sa malim sadržajem alkohola (do 1,5%), pivo i vino od surutke.

Prosečna proizvodnja nekih od pomenutih mlečnih proizvoda u našoj zemlji za period od 1998-2003. godine data je u tabeli 5. Od sireva u pomenutom istraživačkom periodu je najviše proizvedeno u Srbiji mekih sirevi, 4291 t, i to u Centralnoj Srbiji 2791 t i u AP Vojvodini 1501 t. Najmanja proizvodnja je ostvarena kod svežih sireva i sirnih namaza, i to ukupno 1348 t, pri čemu je od toga u Centralnoj Srbiji proizvedeno 734 t a u AP Vojvodini 615 t.

Tab. 5. Prosečna proizvodnja mlečnih proizvoda u Republici Srbiji za period od 1998-2003. godine (t)

Proizvodi od mleka Republika Srbija
Ukupno Centralna Srbija AP Vojvodina
Maslac 2195 1030 1165
Maslo i kajmak 13 0 9
Svezi sirevi i sirni namazi 1348 734 615
Meki sirevi 4291 2791 1501
Polutvrdi sirevi 2646 303 2344
Tvrdi sirevi 3919 1515 2404
Topljeni sirevi 1800 720 1079
Pavlaka 12126 7992 4134
Kiselo mleko i jogurt 96432 203173 24926

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Nešto proširenija lista mlečnih proizvoda i prosečna proizvodnja istih izražena u tonama u Republici Srbiji za period od 2004-2007. godine data je u tabeli 6. Od 2004 do 2007. godine uočava se da proizvodnja mlečnih proizvoda ima pozitivan trend i da je proizvodnja povećana sem u slučaju topljenih sireva, pavlake, kiselog mleka i jogurta, i tečne surutke.

Tab. 6. Proizvodnja mlečnih proizvoda u Republici Srbiji za period od 2004-2007. godine (t)

Proizvodi od mleka Godine istraživanja Prosek(2004-2007)
2004 2005 2006 2007
Maslac 2215 3645 2912 2970 2936
Maslo i kajmak 37 21 60 71 47
Mlečni namazi 1804 2066 2560 3009 2360
Sveži sirevi i urda 681 892 1293 1562 1107
Meki sirevi 5502 6438 7201 8728 6967
Polutvrdi sirevi 2248 2869 2186 1537 2210
Tvrdi sirevi 4419 4846 4778 4724 4692
Topljeni sirevi 2323 2148 1958 1712 2035
Pavlaka (koncentrovana ili zaslađena) 916 786 613 566 720
Kiselo mleko i jogurt (nearomatizovani) 126487 139942 141510 151422 139840
Kiselo mleko i jogurt (aromatizovani) 116 81 59 85
Surutka (tečna) 2393 82 1238
Surutka u čvrstom obliku 202 117 112 244 169

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Prema podacima Privredne komore Srbije, robna proizvodnja prerade i konzervisanja mleka  u prvih sedam meseci 2008. povećana je za 11.8%. Proizvodnja pasterizovanog i sterilizovanog mleka povećana je za 4%,  proizvodnja  punomasnog mleka u prahu povećana je za 25%, proizvodnja  obranog mleka u prahu  povećana je za 15%, proizvodnja maslaca  porasla je za 11% , dok je proizvodnja sireva porasla je za 5%.

Da bi porasla konkurentnost izvoza naše zemlje ono što je bitno je pre svega usklađivanje sistema kvaliteta proizvoda sa normama ISO9000-2000 standarda i sa tehničkim propisima. Bitno je takođe poštovanje međunarodnih propisa i sertifikacija kvaliteta proizvoda koji se izvoze na strano tržište. Kod izvoza proizvoda namenjenih tržištu Evropske unije, potrebno je ispoštovati i zadovoljiti kriterijume kvaliteta mleka po njihovom sistemu i kriterijumu za kvalitet (direktiva EU br. 92/46). Pored propisanih standarda, država treba da propiše i rokove od kojih propisana pravila počinju da važe, što ostavlja vremena poljoprivrednim proizvođačima, odnosno farmerima da se prilagode novim propisima. Na taj način bi država stimulisala uvođenje standarda kvaliteta, i dala podsticaj farmerima za ekonomski opravdanu proizvodnju.

Vrednosti uvoza i izvoza mleka i mlečnih proizvoda za 2005. godinu u Republici Srbiji date su u tabeli 7. Iz tabele se vidi da je po količina najveći izvoz mleka kao sirovine. Posmatranu 2005. godinu karateriše većo izvoz nego uvoz mleka i skoro svih mlečnih proitzvoda pomenutih u tabeli. Uvoz je bio veći jedino u slučaju topljenih i tvrdih sireva.

Tabela 7. Uvoz i izvoz mleka i mlečnih proizvoda Republike Srbije

Tip proizvoda
(merna jedinica)
Uvoz 2005. godina Izvoz 2005. godina
Količina USD Količina USD
Mleko (l) 3.194.000 2.765.300 146.597.000 4.353.000
Maslac (t) 117 281.400 188 403.800
Beli sirevi (t) 9 59.188 257 538.000
Topljeni sirevi (t) 145 524.900 85 282.600
Tvrdi sirevi (t) 177 569.700 103 336.200
Sirevi ukupno (t) 331 1.153.788 445 1.156.800

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Zaključak

Uprkos neospornoj činjenici da naša zemlja raspolaže veoma povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, ona ipak zaostaje za ostalim zemljama, kako sa aspekta potencijala kojima raspolaže u oblasti stočarstva, tako i rezultata koje ostvaruje, o čemu svedoče brojni statistički pokazatelji. Na tržištu je prisutan deficit u mleku i proizvodima od mleka. Sa druge strane, trendovi tražnje za mlekom i mlečnim proizvodima, kako na domaćem tako i na stranom tržištu, su u porastu što daje motiv poljoprivrednim proizvođačima za intenziviranje stočarske proizvodnje i da svoju izvoznu orjentaciju, između ostalog, mogu bazirati na razvoju stočarstva.

Radi intenziviranja stočarske proizvodnje u Srbiji, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere, kao što su poboljšanje rasnog sastava, ishrane, nege, zdravstvene zaštite, kao i primenu novih biotehnologija u samoj proizvodnji. Perspektive razvoja su prevashodno vezane za brdsko-planinske regione u našoj zemlji, zasnovane na privatnom farmerstvu (privatnoj inicijativi u celini gledano), kao i kroz programe unapređenja ruralnog razvoja i kreditiranja poljorpivrednih proizvođača. Vezano konkretno za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda osnovni zadatak je da se očuvaju domaći proizvodi razvijajući primerene i održive tehnologije, naročito očuvanja autohtonih vrsta sireva. U svemu tome je jako bitno raditi na marketingu pomenutih proizvoda. Na nivou države bi trebalo preduzeti mere koje bi imale za cilj zaštitu domaće proizvodnje, kao i donošenje zakonskih propisa i pravilnika vezanih za EU standarde u proizvodnji, otkupu i preradi mleka.

Literatura

1.   Popović  Rade (2008): Тrendovi na svetskom tržištu mleka i uticaj na tržište Srbije, Prehrambena industrija – mleko i proizvodi od mleka, Vol. 19, broj 1-2, str. 38-43, Beograd.

2.   Popovic R. (2008), Milk production in Serbia, (Ed.) Hemme T, Deeken E, International Farm Comparison Network, 9th IFCN Dairy Conference 2008, page 9 – 14, Kiel, Germany.

3.   FAO, Trade and Markets, Dairy price index, (2008),

4.   http://www.fao.org/es/ESC/en/15/162/highlight_176.html

5.   http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.   http://www.statserb.sr.gov.yu

7.   http://www.pks.komora.net

PRODUCTION OF MILK AND DAIRY PRODUCTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA 

Nataša Kljajić, Mirjana Savić, Slavica Arsić

Abstract

Improvement of food production is one of the most important aims of any state, in order to reach higher level in satisfying the needs in population feeding. Related to all that, a very important resource for food production is the production of milk, therefore an appropriate law and institutional attention has been paid to that production.

Cattle breeding, especially cattle raising and sheep raising, have been having long tradition in our country, and production of milk and dairy products have been having large experience. Potential for cattle breeding development depends  significantly on certain natural conditions, the area and structure of agricultural land that has been exploited, the way of organizing agricultural production, economical and social population structure and the reached level in economical development. Far below the average number of all kinds of cattle in our country compared with the available land categories, testify that in general there are unused resources in cattle breeding.

Research work presented in this study is oriented toward supervision of milk production and dairy products in the Republic of  Serbia for the period 1998-2007. The production of milk and dairy products in regions, in Central Serbia and Vojvodina was analyzed, afterwards changes in production in the period of research, as well as the participation of milk production in Central Serbia and Vojvodina, in total production of milk in th Republic of Serbia and base indexes. Reception of milk in diaries was supervised also, as well as the predicted annual capacity for milk manufacturing, the level of manufacturing capacity exploitation, as well as the export and import of milk and dairy products.      

Key words: production, milk, dairy products, import, export.

AMBIJENTALNA, DRUŠTVENA I EKONOMSKA PROCENA UBIRANJA I PRERADE SAMONIKLOG BILJA

Sljez crni

Sljez crni

Rezime

Prikupljanje samoniklog bilja i njihovih plodova, kao i njihova prerada i  plasman u skladu sa standardima  organske proizvodnje, je jedan vid  diverzifikacije privrednih aktivnosti, ali i obezbeđenja  boljih prihoda i standarda domaćinstava u ruralnim i urbanim sredinama i svih učesnika u lancu prometa.

Evidentan je  trend rasta potražnje zdravstveno bezbednih proizvoda na svetskom tržištu, a posebno proizvoda organske poljoprivrede. Republika Srbija ima dobre uslove da sa čistih, nezagađenih područja ubire i prerađuje samoniklo bilje i njihove plodove prema kriterijumima organske proizvodnje, što je i potencijalna mogućnost povećanja izvoza na tržište Evropske Unije.

Ključne reči: Samoniklo bilje, organska proizvodnja, održivo ubiranje, ekonomska procena

Održivo ubiranje samoniklog bilja u Srbiji

Srbija  je globalno značajan centar biodiverziteta. Flora u našoj zemlji je veoma bogata i u okviru nje je oko 700 vrsta lekovitih i aromatičnih biljaka. Registrovano je 420 vrsta, a procena je da je oko 280 vrsta farmakološki ispitano i nalaze se u prometu (Katić i sar, 2006).

U Srbiji postoje mnogi regioni koji imaju dobre prirodne potencijale, ali oni  nisu u potpunosti iskorišćeni. Masovnije branje lekovitog i aromatičnog bilja (MAP) u Srbiji se  odvija na jugoistoku. Sokobanja predstavlja najbitniji predeo sa koga se ubire samoniklo bilje u značajnim količinama.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko dvanaesthiljada organizovanih berača, ali i određen broj povremenih, koji se aktiviraju u momentu povoćane tražnje na tržištu, što rezultira većom cenom. Ima i  berača, koji skupljaju lekovite i aromatične biljke za vlastitu upotrebu ili za direktnu prodaju na pijacama.

Berači obično rade pojedinačno, iako bi smanjili svoje troškove korišćenjem zajedničkog prevoza. Često se berba obavlja paraleleno sa drugim aktivnostima, kao što su vođenje stada na ispašu ili obrađivanje zemlje.

Količina sakupljenih samoniklih biljaka varira, ali može da dostigne i 50 kg  dnevno.Dok neki proizvođači mogu da proizvedu nekoliko tona sušenog bilja godišnje, pojedini uspeju da sakupe i prodaju samo par  kilograma. Velike  su   razlike  u  sakupljenim količinama samoniklog bilja. Nizak nivo pouzdanosti  u izvorima sirovina  je ograničavajući faktor za ulaganja u ovu delatnost.

Tabela 1. Broj ukupnih biljnih i lekovitih biljnih vrsta u svetu

Zemlja Biljne vrste Lekovite biljne vrste %
Kina 26,092 4,941 18,9
Indija 15,000 3,000 20,0
Indonezija 22,500 1,000 4,4
Malezija 15,500 1,200 7,7
Nepal 6,973 700 10,0
Pakistan 4,950 300 6,1
Filipini 8,931 850 9,5
Šri Lanka 3,314 550 16,6
Tajland 11,625 1,800 15,5
SAD 21,641 2,564 11,8
Vijetnam 10,500 1,800 17,1
Srbija 3,665 700 19,1
Svet 422,000 52,885 12,5

Izvor: „ Impact of cultivation and gathering of medicinal plants on biodiversity “, (FAO).

Jedan od problema u sakupljanju samoniklog bilja su neadekvatne i nesigurne zarade mnogih berača, ali i veletrgovaca, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.

Postoje velike razlike u zaradama na različitim nivoima (berači, veleprodaje i maloprodaje, izvoznici). Očekivano, berači dobijaju najmanji deo vrednosnog lanca, u proseku 0,99 eura/kg sušenog i isporučenog bilja sabirnim centrima ili prerađivačkim kapacitetima.Velikoprodaje postižu cenu  2,4 puta veću od cene koju dobijaju berači, a izvoznici oko 80% cene, koja se ostvaruje na nacionalnom velikoprodajnom nivou.

S obzirom da su stavovi onih koji su uključeni u trgovinu od posebne važnosti, bitno je da njihovo promovisanje i unapređenje  bude polazna osnova u svakoj strategiji za stvaranje održivog MAP sektora.

Da bi se očuvao bidiverzitet neophodno je sprovoditi održivo sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja. Održivo branje  može se realizovati ako se:  povećeju zarade svih  koji učestvuju u trgovini i obezbeđivanjem profitabilnih aranžmana, koji su u skladu sa održivim  upravljanjem resursima.U tom cilju neophodno je podržati razvoj udruženja, koja će predstavljati  interese raznih učesnika u lancu poslovanja sa samoniklim biljem; razvijati primenjive planove upravljanja oim sektorom; edukovati berače o adekvatnim tehnikama branja radi očuvanja biodiverziteta; povećati napore u zaštiti uzgoja ugroženih i rizičnih vrsta.

Za ovaj sektor značajno je definisanje standarda najbolje prakse, kako vezano za održivo sakupljanje, tako i za fer trgovinu.

Održiv MAP sektor je bitan i za obezbeđivanje boljeg standarda u najvećem broju ruralnih domaćinstava i za očuvanje biodiverziteta. On omogućava: ekonomsku vrednost (ekonomska održivost), smanjuje siromaštvo i nejednakost (društvena održivost) i čuva i obnavlja prirodne resurse (ambijentalna održivost).

Društvena i ambijentalna održivosti su najuže povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade onih koji su uključeni u ovaj sektor; sigurnost, održivost i standard zarada u najvećoj meri zavise upravo od održivog korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja. Ujedno, društvena i ambijentalna održivost su   povezane sa ekonomskom održivošcu tako da postoje opravdani  razlozi da organizacije, koje posluju  u ovom sektoru usvoje i striktno primenjuju održivu praksu. Sveopšti razvoj i rast u MAP sektoru ne može da se realizuje bez primene strategije u cilju povećavanja održivosti prirodnih resursa. Ako se ne bi usvojila održiva praksa,  ugrozili bi se srednjoročni i dugoročni poslovni uspesi.

Kompleksan je problem iznalaženje rešenja za stvaranje MAP privredne grane, koja će funkcionisati na održiv način.

Da  MAP  privredna  grana  funkcioniše  na   principima  održivog   razvoja  neophodno je sprovesti proces postepenih promena. U komplementarne intervencije  su uključene razne interesne grupe (javni sektor, privatni sektor, gradjansko društvo i donatori), od kojih svaka nastoji da doprinese dugoročnom cilju održivog MAP sektora.

Koordiniranje u MAP sektoru

Ponekad različiti učesnici u lancu ubiranja, prerade i prometa  imaju konflikt interesa. Stoga je potrebna odgovarajuća koordinacija. Uspešnost institucije-koordinatora procenjuje se kroz 3 međusobno povezane funkcije:

  • Uporedjivanje informacija;
  • Uravnotežavanje interesa;
  • Izvršavanje dogovora.

Uravnotežavanje različitih interesa i organizovanje foruma na kojima svi učesnici u MAP sektoru mogu da ispolje svoje interese, da procene prezentirane  opcije i strategije i dođu do prihvatljivog dogovora. Ovo je od posebne važnosti, jer su berači veoma udaljeni jedni od drugih i retko imaju priliku da se čuju i njihovi stavovi.

Problem ubiranja samoniklog bilja na održiv način za  većinu berača ne postoji, jer smatraju da se ovi resursi nedovoljno koriste. Nasuprot tome, činjenica je da postoje osetljive i ugrožene vrste, a i bojazan, bez adekvatne koordinacije MAP sektora, da i one vrste, koje nisu na spisku ugroženih, mogu da pretrpe posledice prekomerne eksploatacije.

Odgovarajućom  reguativom  se  štite  autohtone   biljne  vrste i uređuje  njihovo kontrolisano koriščenje. U Srbiji su zakonskim propisom određene vrtse divlje zaštičene vrste flore, kojima preti izumiranje, a čije se ubiranje iz njihovih prirodnih staništa stavlja pod strogu kontrolu. Pod kontrolom je 152 vrsta  divlje flore, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva. Sakupljanje divlje flore se dozvoljava uz dobijanje dozvole za sakupljanje zaštićenih vrsta  u dozvoljenim  količinama i u propisanom periodu.

Da bi se postigla racionalna održiva eksploatacija ovih resursa, potrebno je obezbediti dugoročne koristi, a to  zahteva  koordinirano i efikasno upravljanje resursima uz odgovarajuće mehanizme za kontrolu uživanja prava. Dugoročna korist je u direktnoj vezi sa odgovornošću berača u upravljanju resursima, jer njihova egzistencija u potpunosti ili delom zavisi od nje. Osim toga, moraju se predvideti i sprovoditi adekvatne kazne za prekršioce principa održive eksploatacije ovih resursa.

Kultivacija rizičnih i ugroženih vrsta

Većina uvoznika u Evropskoj uniji više traži i ceni kultivisane lekovite i aromatične biljke.  Jedan od načina  smanjenja pritiska na eksploataciju samoniklog bilja je  njihova kultivacija. Mada se kultivacija može koristiti kao dobar i svrsishodan način za obezbeđivanje veće količine sirovina i proizvoda i većeg tržišta, ona ima niz ograničenja, a to su:

  • Sve vrste se ne mogu lako kultivisati;
  • Nekima vrstama treba više godina da postignu zrelost i da se mogu brati;
  • Evidentan je problem kvaliteta semena i/ili materijala koji se koristi;
  • Poznate su tehnologije uzgajanja za svega nekoliko vrsta MAP bilja;
  • Nedostatak informacija o procesu uzgajanja većine vrsta MAP bilja.

Evropsko tržište  lekovitog i aromatičnog bilja

Evropska unija je najveće  komercijalno tržište na svetu za lekovito i aromatično bilje, sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od 200 miliona US $; to je  veleprodajna cena za sušenu sirovinu za period od 1991 do 2000. godine. Godišnja stopa rasta procenjena je na od 5 do 10%.

U okviru Evropske unije, Nemačka je daleko najvažniji uvoznik, sa oko 38 % tržišta, na drugom mestu su Francuska sa 17% i Italija sa 9% od celokupne uvozne robe. Nemačka je, ujedno,  najveći evropski izvoznik, sa oko 15,000 tona izvezenog ovoga bilja godišnje u  evropske zemlje i u SAD. Najvažniji izvoznici u Evropsku Uniju su po vrednosti: SAD (15,8 %), Indija (8.0 %), Kina (7.45 %), Bugarska (6.44 %) i Egipat (5.47 %).

Bivša Savezna Republika Jugoslavija je bila najveći izvoznik lekovitog i aromatičnog bilja u Evropsku Uniju, a sada Srbija zajedno sa Crnom Gorom u ukupnom MAP uvoz učestvuje sa svega 0,43 %. Najvažniji istočno-evropski konkurenti Srbiji su Bugarska, Poljska i Madjarska.

Lekovito i aromatično bilje  balkanskih zemalja ogranično je na sirovine kao što su: sušeno bilje, često  već sečeno, prosejano i sortirano, kao i poluprerađevine  kao što su alkoholni ekstrakti i esencijalna ulja.

Osnova marketinške strategije, koja bi mogle da unapredi MAP sektor, treba  da bude kvalitet. Mada je među zemljama-izvoznicama žestoka konkurencijom, malo je dobavljača,  koji zadovoljavaju međunarodne standarde za  organsko ubiranje i preradu. Upravo je organska poljoprivreda, koja uključuje i ubiranje samoniklog bilja  i  njihovih plodova,  dobra prilika za Srbiju da se osvoje nova tržišta.

Sertifikat  za održivu berbu u MAP sektoru

Intenzivno se radi na utvrđivanju sertifikata za šumske proizvode, koji nisu od drveta. Sa aspekta održivog ubiranja posebno su značajna  tri sertifikata:

  • Sertifikat šumskog gazdinstva;
  • Socijalni sertifikat;
  • Organski sertifikat

Međunarodna federacija za razvoj organske poljoprivrede (IFOAM) je donela pravila, koja utvrđuju da bilje, koje se svrstava u organsku poljoprivredu, treba da:

–  potiče sa održivog šumskog ambijenta;

– bude ubrano i sakupljeno na način, kojim se ne dovodi u pitanje održivost;

–  potiče iz precizno definisanog područja;

–  bude  sakupljano od strane berača, koji su poznati i koji su dobri poznavaoci područja.

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Point) je međunarodno priznat koncept za prevenciju mikrobioloških, hemijskih i fizičkih zagađenja u lancu dobavljača, prerađivača i distributera prehrambenih proizvoda. U zemljama EU HACCP koncept  je postao obaveza u cilju osiguranja bezbednosti hrane prema EU regulativi 93/43/(EEC).

Zaključak

Mogla bi postojati tendencija da se pitanjima socijalne i ambijentalne održivosti pristupi odvojeno iako su, u suštini, usko povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade svih aktera uključenih u MAP sektor, a sigurnost, održivost, kao i standard svih u lancu MAP sektora  u najvećoj meri zavise od održivog korišćenja prirodnih resursa.

Društvena i ambijentalna održivost su povezane sa ekonomskom održivošću; stoga postoje jaki i opravdani razlozi da svi akteri u MAP sektoru  usvoje održivu praksu.

Srednjoročni i dugoročni poslovni uspeh preduzeća, sveopšti rast u ovom sektoru u uskoj je vezi sa koordiniranim i održivim upravljanjem korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja.

Radi očuvanja biodiverziteta kultivacijom se  smanjuje pritisak na eksploataciju samoniklog bilja. Pri tome, mora da se naglasi, da je kultivacija većine biljnih vrsta kompleksan i komplikovan proces.

Organska poljoprivreda, koja podrazumeva i ubiranje samoniklog bilja  i  njihovih plodova,  predstavlja realan izvozni potencijal  za Srbiju.

Pošto se mnoge vrste lekovitog i aromatičnog bilja koriste za prehrambene proizvode i pića (na primer, biljni čajevi, začini), podrazumeva se obaveza uvođenja i primenae HACCP principa i u MAP sektor.

Izvori

1.       Bogavac, Predrag, Savić Mirjana, 1995, Fitoterapija – istina i zabluda, Zbornik radova  IX   Savetovanja agronoma i tehnologa, Smederevo, 193 -196.

2.       Dražić Slobodan, 2004,   Lekovito bilje Srbije, Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 130-138.

3.       Dražić Slobodan, Prodanović Slaven, 2004,  Lekovito bilje – diverzitet i njegovo korišćenje,Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 139-146.

4.       Katić Branko,  Savić Mirjana,   Mijajlović Nada,  2006,  Regulativa   očuvanja  i  unapređenja   biološke   i   genetske raznovrsnosti, Tematski  zbornik – Ekonomika  poljoprivrede:  “Multifunkcionalna  poljoprivreda  i   ruralni razvoj I (razvoj  lokalnih  zajednica), Beograd, , 615-625.

5.       Katić Branko, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, 2006, Mogućnost plasmana šumskih plodova,lekovitog bilja,Valjevo,  Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3,  767-785.

6.       Mihailović Branko, Savić Mirjana, Katić Branko, 2007, Konsalting usluge u funkciji unapređenja organske proizvodnje,  Industrija, 4, Beograd, 81- 95.

7.       Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zaštićenih vrsta divlje flore i faune u 2006. godini ( „Sl. glasnik RS“, br. 23/2006).

8.       Savić  Mirjana, 2005, Značaj  i područje primene  HACCP  sistema, Zbornik abstrakata Simpozijuma: „ Stočarstvo, veterinarstvo  i agroekonomija u tranzicionim procesima“,  Zbornik abstrakata, Herceg Novi, 18.

9.       Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Katić  Branko, 2006, Zakonski  okvir  za proizvodnju   i promet   organske hrane  u  EU   i   SCG  , Ekonomika poljoprivrede, Valjevo, vol. LIII, br/No 3, 719-725.

10.    Savić Mirjana, Popović Vesna,  Katić Branko, 2006, Zakonska  regulativa  EU  za  ocenu   usaglašenosti  proizvoda u   pogledu  upravljanja bezbednošću  i kvalitetom hrane, Ekonomika,  Niš,  5-6, 71-82.

11.    Savić Mirjana, Bekić Bojana, 2006,   Životna   sredina  u  zakonodavstvu  EU  i RS, Tematski zbornik-Ekonomika poljoprivrede„Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj I (razvoj lokalnih zajednica),  Beograd, 655-661.

12.    Savić Mirjana,   Kanački Zoran,  Kanački  Lidija, 2007, Zaštita životne sredine – sistem upravljanja  i  kontrole,  Ekonomika, 3-4, Niš, 68-74.

13.    Simić Jeremija, Bogdanović Jovan, Stevanović Simo, 2003, Determinante, dosadašnji rezultati i perspektive proizvodnje i prerade lekovitog bilja; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2.

14.    Todić Dragoljub, 2004, Trgovina ugroženim vrstama divlje faune i flore u pravu Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo.

15.    Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja prometa divlje flore i faune («Službeni glasnik RS», br. 31/2005 i 45/2005. – ispravka).

16.    Vukojević Milan, 1991, Problemi ekonomske proizvodnje biološki čiste hrane; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, br. 9.

17.    Vukomanović Lazar, Bojanić Slobodan,1999, Ekonomika gajenja nekih tržišno značajnih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljnih vrsta u regionu Kučeva; Ekonomika poljoprivrede, 1-2.

18.    Zakon о organskoj proizvodnji i organskoj proizvodnji («Sl. glasnik RS”, br. 62/06).

19.    Zakon o zaštiti životne sredine («Sl. glasnik RS, br. 135/04).

AMBIENT, SOCIABLE AND ECONOMIC ESTIMATE OF GATHERING AND PROCESSING OF INDIGENOUSLY HERBS

Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Bekić Bojana

Apstrakt

Ingathering indigenously herbs and them fruits, and processing of them and marketing standard specification organic production, is one aspect diversification economic activity, but guaranty better income and standard of life in rural and urban environmental and all of members in chain of turnover.

Rising trend of demand safety products on world market is evidently, especially products of organic production. Republic of Serbia has clean and unpolluted domains which are good conditions for gathering and processing indigenously herbs and fruits of them, in accordance with criteria organic production, that is possibility for export rise in Europe Union.

Key words: indigenously herbs, organic production, sustainable gathering, economic estimate

КОРИШЋЕЊЕ ДИВЉЕ ФЛОРЕ И ФАУНЕ У СРБИЈИ – МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА

Maslačak

Maslačak

Резиме

Србија је земља са стаништима бројних врста флоре и фауне. У њој је животна средина још увек у доброј мери очувана. Производи „узети“ од природе, имали су и имају широку примену у исхрани и   лечењу, али још више као сировине за фармацеутску, хемијску и прехрамбену индустрију. Ови производи,  као и производи базирани  на њима, настали су у складу са биолошким и еколошким законитостима. Стога се они безрезервно сврставају у производе органске производње. Управо такви производи имају све већу тражњу, јер су у здравственом и нутритивном погледу безбеднији и вреднији.

Србија је, као и свака друга земља, у обавези да природно богатство флоре и фауне штити и унапређује. Истовремено, треба и може да га користи само уз  уважавање принципа одрживости.

Дивља флора и фауна најзаступљенија је у брдско-планинским подручјима Републике, која и чине већи део њене територије. Овај део територије је и еколошки најочуванији. Тамо се налазе и бројна сеоска насеља, суочена са крупним развојним проблемима и ограничењима. Једна од могућности за побољшање услова живота у тим насељима јесте и одговарајуће – одрживо коришћење ових природних добара. Рад је посвећен могућностима и ограничењима у коришћењу дивље флоре и фауне у функцији диверсификације активности, односно мултифункционалног развоја  руралних подручја Србије.

Кључне речи: Дивља флора и фауна, органска производња, одрживо коришћење.

Увод

Неспорна је чињеница да се нарушени баланс између људских активности и очувања животне средине, мора уравнотежавати. Животну средину чини природа, земља, вода, ваздух, биљни и животињски свет као и човечанство. Било у ком делу да дође до поремећаја, у већој или мањој мери последице се преносе на друге елементе. Стога се законским и другим мерама, међународног,  националног, регионалног и локалног значаја, покушавају отклонити настали поремећаји, успорити дејство деградирајућих чинилаца, и очувати биодиверзитет у што је могуће бољем стању. Људи су  окренути природи, из ње користе  минералне и друге сировине, биљни и животињски свет. Из природе се узимају велике количине биљних  и животињских врста (дивља флора и фауна), за којима је тражња у порасту. Оне се користе у исхрани, лечењу и као сировине за многе врсте прерађивачких капацитета. Услед прекомерног коришћења,  бројне врсте изумру. Тај процес није заустављен. Стога је битно успоставити однос између коришћења и обнављања коришћених врста у природи, тако да се бројност популације одређене врсте и сама врста одржавају макар на постојећем нивоу. Примена принципа одрживости, за сада се сматра једино исправним, који омогућава коришћење природних ресурса, водећи рачуна и о будућим генерацијама[1]. Када су у питању дивља флора и фауна, потребно је обезбедити, да текући прираст буде већи или макар једнак текућем коришћењу. То истовремено, намеће потребу  строге контроле коришћења угрожених врста. Постоји читав сет међународних прописа, конвенција, протокола (1), који у детаље регулишу ову проблематику. Њих је и Србија преузела, као обавезне, с тим што је  и сама донела регулативу о заштити животне средине, а у оквиру ње и  угрожених врста дивље флоре и фауне, затим  аутохтоних биљних и животињских врста, али и увела контролу њиховиг  коришђења. По законским одредбама „забрањено је уништавање дивље фауне и разарање њених станишта, као и пустошење дивље флоре, уништавање и разарање њених станишта“ (1, стр. 621). Такође се прецизно регулише да се  уз одређена правила користи дивља флора и фауна, а за коришћење угрожених врста,  треба поседовати дозволу надлежног органа и платити прописану накнаду за дотично коришћење. Тако прибављена средства наменски се усмеравају на заштиту и унапређење животне средине. У таквим околностима треба изналазити могућности и користити та природна добра на одржив начин.

Ограничења

Веће или мање коришћење дивље флоре и фауне, зависи од бројних фактора. Условљено је стањем популације дате врсте, потребама (тражњом), висином цене по којој се откупљује, наравно и заинтересованошћу самих сакупљача. За бројне биљне врсте, као и за животињске у основи не постоји ограничење у сакупљању, али се и њихово искоришћавање подвргава законским и другим прописима (о шумама, ловству, и сл.).

Основно ограничење за коришћење угрожених врста дивље флоре и фауне проистиче из потребе контролисања њиховог сакупљања, било одређивањем количина које се у датој години могу убирати, било забраном убиреања у датом периоду на целој територији,  или њеном делу, у коме је дата врста угрожена. Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне («Службени гласник РС», бр. 31/2005, 45/2005. – исправка, 22/2007. и 38/2008.) утврђено је које се вртсе дивље флоре, фауне и гљива, сврставају  у заштићене врсте, јер им прети изумирање или пак њихова заштита проистиче из прихваћених међународних уговора. Стога се њихово  сакупљање из природних станишта ставља под контролу. Подразумева се и контрола спољнотрговинске размене ових врста[2]. Под контролом су 94  врсте из 35   фамилија дивље флоре, три врсте лишајева из две фамилије, 15 врста гљива из пет фамилија и 10 врста дивље фауне из шест  фамилија[3].

На основу Конкурса министарства надлежног за заштиту животне средине, годишње се утврђују врсте и контингенти дивље флоре,  фауне, лишајева и гљива које се могу сакупљати у датој години, а за добијање дозвола могу да се пријаве правна лица и предузетници који се баве њиховим  сакупљањем ради коришћења и стављања у промет.  Тако је у оквиру врста које су утврђене поменутом уредбом, за 2008. годину[4], дат списак од:

– 94 заштићене врсте дивље флоре, са дозвољеним сакупљањем у количинама,  зависно од врсте, које се крећу у огромном распону од по 500 килограма ризома веприне (Ruscus aculeatus L) и jезичасте кострике (Ruscus hypoglossum L.), до 5 милиона килограма плода шипурка (Rosa canina L.) или у количинском односу 1:10000.  Међу веће количине спада плод борoвнице (Vaccinium myrtillus L.) од 3 милиона килограма, хербе купине (Rubus fruticosus L.) и плода клеке (Juniperus communis L.) од по 2 милиона килограма, a међу мале количине од по 1 хиљаду килограма: хербе жуте хајдучице (Achillea clypeolata Sibth. & Sm.),  кртоле bучијег корена (Aconitum vulparia Reichenb), ризома женске папрати (Athyrium filix-femina L Roth), пупољака  брезе (Betula pendula Roth), семена jесењег мразовца (Colchicum autumnale L), плода петостубичастог глога (Crataegus pentagina), ризома mушке папрати (Dryopteris filix-mas L Schott), корена кукорека (Helleborus odorus Waldst,& Kit.) и цвета беле коприве (Lamium album L.);

– три врсте лишајева у малим количинама хербе: шумска брада (Usnea barbata L. Web. In Wigg) и исландски лишај (Cetraria islandica L Ach) од по 100 килограма и  храстов лишај (Evemia prunastri L Ach) 200 килограма;

– 15 врста гљива  у количинама великих разлика, од 4 милиона килограма летњег-јесењег вргања (Boletes edulis Bull. Fr.) до 30 килограма белог тартуфа (Tuber magnatium).  Веће количине се односе и на лисичарку (Cantharellus cibarius L. Fr.) од 1800 тона и мрку трубу (Craterelluss cormucopioides Pers.) од 500 тона. Мале количине се односе и на рни летњи тартуф (Tuber aestivum) 200 килограма и црни зимски тартуф (Tuber brumale) од 100 килограма, и

– 10 врста фауне, од чега највише виноградарског пужа (Helix pomatia) од 800 хиљада килограма, затим 500 комада поскока (Vipera ammodites) и 200 комада шумских корњача (Testudo hermanni). На списку су још и моруна, медицинска пијавица, зелена жаба (три врсте), те Баштенски и Шумски, сиви пуж.

За неколико врста из утврђеног списка, у току 2008. године сакупљање није дозвољено на подручју целе Републике[5], а за неке врсте постоје подручја на којима је за дату врсту забрањено сакупљање, на пример: jесењи мразовац (Colchicum autumnale L), веприна (Ruscus aculeatus L.) и jезичаста  кострика (Ruscus hypoglossum L.) у свих седам округа на подручју АП Војводине; поскок (Vipera ammodytes) у окрузима Мачванском, Колубарском, Златиборском, Рашком, Расинском и Пчињском, и сл[6].

Одобрени контингенти и захтеване, односно одобрене количине (издате дозволе за сакупљање), разликују се по годинама. Одатле у добром делу  проистиче и оцена могућности, ограничења, односно поузданости за бављење овим послом.

Када се посматрају расположиви подаци (Завод за заштиту природе Србије), уочавају се знатне разлике између утврђеог контингента за исту врсту у једној односно другој години[7], затим, најчешће велика разлика између самог контингента и одобрене количине сакупљања, где је најчешће мање одобрено, него што је било предвиђено, као могуће[8]. Интересантно је да има појединих врста код којих су одобрене количине веће од количине утврђене у конкурсу (као контингент за дату годину). То је код оних производа за чије су сакупљање тражене  знатно веће количине од висине контингента, па је на основу мишљења Завода за заштиту природе Србије, та количина повећана и одобрена[9].

Међу озбиљна ограничења свакако спадау и:  недовољна заинтересованост сакупљача (сеоских житеља), слаба  сазнања о могућностима већег ангажовања у оваквој врсти активности, недоовљна организованост заинтересованих страна у ланцу коришћења ових извора. Та ограничења се, уз одговарајућу организацију могу постепено  превазилазити.

Могућности

Показало се да у Србији постоји значајно богатство врста, које се могу користити[10]. Напред поменуто ограничење, које проистиче из потребе заштите угрожених врста, истовремено представља и могућност, јер се тако обезбеђују  извори за дугорочно искоришћавање тих природних извора. У  случајевима, када су тражене количине мање од одобреног контингента код врста  које су под контролом коришћења, ограничење не постоји, и ту су могућности за сакупљање веће. Такође, код оне врсте дивље флоре и фауне, која није стављена под контролу коришћења, могућности искоришћавања нису ограничене, под условом да се поштују правила искоришћавања (законски и подзаконски прописи). Наравно, поставља се питање тражње (откупа) за дате производе (сировине), њихове цене и интереса самих сакупљача.  Пласман сакупљених сировина из природе, не представља већи проблем, јер се ради о производима који се убрајају у органску производњу, који су иначе на богатијим тржиштима све траженији, а њихова цена има тенденцију раста[11]. Могућности извоза су велике, али је штета што се претежно извози непрерађена роба, или са нижим степеном обраде. Извоз виших фаза прераде: екстрати, тинктуре, естерска уља, и сл., био би исплативији.

Могућности постоје у бољем организовању свих учесника у ланцу сакупљања, почев од откупљивача, прерађивача, извозника па до самих сакупљача. Одговарајућим удруживањем у задруге, или неки други облик (кластер и сл.), могуће је задовољити, често супростављене међусобне интересе, тако да се сакупљају што веће (дозвољене) количине, одржава тражени квалитет и континуитет испорука, модернизује процес, повећава степен обраде, снижавају трошкови, а тиме  обезбеди и пристојна зарада за све учеснике. Истовремено, тиме се лакше обезбеђује  трајност таквих активности, јер гарантује већи степен уважавања принципа одрживости. То је начин да се равномерније подели и ризик, који прати сваки посао, па и овакву врсту активности. Посебну пажњу  у тим  удружењима, требало би посветити сакупљачима, било да им је то претежни или једини извор  прихода, или представља  допунску зараду.

На линији, унапређивања услова живота на руралним подручјима Републике, посебно њеним брдско-планинским подручјима, јесте уважавање принципа мултифункциости, односно диверзификације активности у сеоским срединама, у шта се веома лепо уклапају и активности на сакупљању тражених врста дивље флоре и фауне, рачунајући и гљиве, као и активности на њиховој преради (сушење, паковање, складиштење, транспорт, а постоји и могућност отварања мањих погона за даљу прераду у лековита средства, козметичке производе, разне прехрамбене производе са ознаком органског производа[12], и друго). То би могао бити један од извора прихода за бројне породице и то у значајно већем обиму од досадашњег. Јер, ова делатност није довољно заступљена, а могућности нису ни приближно искорићене. У ствари, са изузетком дела у источној Србији – подручје Сокобање, у осталим пределима та је активност знатно слабија, а понегде готово потпуно занемарена[13].

Закључак

Србија спада међу  богатије земље по врстама дивље флоре и фауне. Уз уважавање позитивних прописа, принципа одрживости врста и њихове популације, посебну заштиту угрожених врста, постоје значајне могућности већег искоришћавања ових природних добара, а тиме и побољшавања животног стандарда оних који се тим активностима баве. Већа заступљеност ових активности у руралним срединама брдско-планинских подручја Републике, представља један  од погодних  праваца за успоравање пражњења тих подручја, извесно оживљавање руралних средина, па и допринос њиховом развоју. Међу државним мерама, ради подстицаја руралног развоја, требало би осмислити и оне које би директно допринеле већем коришћењу дивље флоре и фауне, на принципу одрживости и мултифункционалности.

Литература

1. Катић Бранко, Савић Мирјана, Мијајловић Нада: Регулатива очувања и унапређења биолошке и генетске разноврсности, Економика пољопривреде, Год./Vol. LIII, бр./No ТБ (13-667), 2006., Београд;

2. Катић Бранко, Савић Мирјана, Мијајловић Нада: Могућности пласмана шумских плодова, лековитог и ароматичног биља, Економика пољопривреде, Год./Vol. LIII, бр./No 3 (525-934), 2006., Београд;

3. Катић Бранко, Цвијановић Драго, Николић Марија: Животна средина и квалитет хране у Србији, Економика, 3 – 4, 2006., Ниш;

4. Катић Бранко, Цвијановић Драго, Бекић Бојана: Хармонија органске пољопривреде и очувања животне средине: стање и регулатива  у Србији, XIII Саветовање о биотехнологији, Агрономски  факултет, Зборник радова, Чачак, 2008.;

5. Дајић Стевановић Зора, Илић Берислава: Одрживи развој природних ресурса лековитог и ароматичног биља на подручју Србије, Агенда ЕнЕ06 – Друга регионална конференција, Београд, јун, 2006.;

6. Балканска развојна иницијатива за биљни сектор – Фаза 1, Коначни резиме извештаја – Србија и Црна Гора, Southeast Europe Enterprise Development (SEED) i Corporate Citizemchip Facility (CEF), http://www.ifc.org/seed;

7. Уредбa о стављању под контролу коришћења промета дивље флоре и фауне («Службени гласник РС», бр. 31/2005, 45/2005. – исправка, 22/2007. и 38/2008.);

8. Наредба о забрани стављања у промет појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2008. години („Службени гласник РС“, бр. 52/2008.);

9. Конкурс за издавање дозволе за сакупљање из природе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива у 2008. години („Службени гласник РС“, бр. 24/2008).

THE USE OF WILD FLORA AND FAUNA IN SERBIA – POSSIBILITIES AND LIMITATIONS

Branko Katić , Vesna Popović , Mirjana Savić

Abstract

Serbia is a habitat for numerous sorts of flora and fauna. Its environment is still mostly preserved. The products “taken” from the nature had and still have their use in nutrition and health treatment, but even more as raw material for pharmaceutical-, chemical- and food-industry. These products, as well as the products based on them, were created according to biological and ecological principles. Therefore, they are classified as the organic production products. The demand for those products grows constantly, because they are safer and more valuable in the sense of nutrition and health care.

Serbia, like any other country, is obligated to protect and improve the natural wealth of flora and fauna. At the same time, it can and it should use it, with respect to the principle of sustainability.

Wild flora and fauna are mostly found in hilly-mountain areas of the republic, which makes the major of its territory. This  territory is the most ecologically preserved. There are many villages, facing great problems and limitations concerning development.One of the possibilities for making better life conditions in those settlements is an appropriate – sustainable use of these natural goods.

This paper is dedicated to possibilities and limitations in use of wild flora and fauna in function of activity diversification, i.e. multifunctional development of rural areas of  Serbia.

Key words: Wild flora and fauna, organic production, sustainable


[1] Према Конвенцији о биолошкој разноврсности, «одрживо коришћење», значи коришћење компоненти биолошке разноврсности на начин и у обиму који не води дугорочном смањењу биолошке разноврсности, одржавајући на тај начин њен потенцијал, ради задовољавања потреба и тежњи садашњих и будућих генерација.

[2] Видети Уредбу о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно транзит прописани услови („Службени гласник РС“, бр. 126/2007), где су сврстане и угрожене врсте дивље флоре и фауне.

[3] Напомиње се да је насталим изменама ове уредбе смањен број врста и фамилија дивље флоре која се ставља на режим контроле (било 152 врсте из 53 фамилије), да је стање непромењено код гљива и лишајева, а да је за једну врсту и фамилију повећан број дивље фауне (било девет врста из пет фамилија).

[4] (“Службени гласник РС“, бр. 24/2008.).

[5] Ту спадају: Медвеђе грожђе (Arctostaphylos uva-ursi L. Sprengel), Слатки корен (Glycirrhiza glabra L.), Шлајер (Gypsophila paniculata L.), Трепељасти кантарион (Hyperucum barbatum Jacq.),  Румелијски кантарион (Hypericum rumelicum Boiss.), Планински кантарион (Hypericum maculatum Crantz), Плава перуника (Iris germanica L.), Барска перуника (Iris pseudoacorus L.), и Црна чемерика (Veratrum nigium L.).

[6] Наредба о забрани сакупљања појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2008. („Службени гласник“ бр.52/2008.).

[7] На пример за Црвени глог (Crataegus oxycantha L.) контингент у 2006. години био је 20 тона, а у 2007. години 300 тона (15 пута више).

[8] На примеру из претходне фусноте, у 2007. заинтересована лица су захтевала одобрење за сакупљање  свега 38 тона, док су издате дозволе само за 18 тона.  Уколико је контингент добро одмерен, остале су велике неискоришћене могућности.

[9] На пример, у 2006. години за Сремуш (Allium ursinum L.), одобрени контингент је био 200 тона, захтевано је 353,6 тона, а одобрено је за сакупљање 224,6 тона.

[10] Србија спада у европске земље са највећим флористичким диверзитетом и густином флоре по јединици површине. Флору Србије чини 3662 таксона – ранга врста и подврста, сврстаних у 141 фамилију и 766 редова. Богатство флоре развијено је нарочито у подручју високих планира Србије (4).

[11] На пример, тражња за лековитим и ароматичним биљем у ЕУ расте годишње у распону од 5% до 10% (5).

[12] Екологија је пресудан услов за органску произвоњу. Управо на овим подручјима  животна средина је очувана у задовољавајућој мери, где су и аутохтона станишта дивље флоре и фауна најзаступљенија.

[13] Један од аутора се и лично уверио да у појединим насељима Златиборског округа и не постоје активности ове врсте, чак се не убирају уобичајене  врсте лековитог биља  ни за сопствене потребе. Право је изненађење, да ови житељи, готово ништа не знају о лековитим травама, јестивим врстама печурки, нити их разликују, нити користе. О могућностима – богатству у тим крајевима да се и не говори, јер је у питању велики  предео (највећи округ у Републици), са изузетно вредним шумским богатством и пашњацима који сустаништа дивље флоре и фауне.

STOČARSTVO KAO RAZVOJNA ŠANSA SRBIJE

Uzgoj goveda

Uzgoj goveda

Rezime

U proizvodnoj strukturi poljoprivrede, stočarska proizvodnja ima veoma bitnu ulogu jer bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede. U strukturi bruto ostvarene vrednosti učešće stočarstva u Srbiji iznosi 41.2% pa tako slaba razvijenost stočarstva ukazuje na slabu razvijenost poljoprivrede kao sektora privrede naše zemlje.

Stočarska proizvodnja obezbeđuje proizvode za ishranu domaćeg stanovništva (mleko, meso, jaja) sa jedne strane, i za prehrambenu industriju (mlekare, klanice i drugo), sa druge strane. Može u velikoj meri da obezbedi kvalitetne proizvode za izvoz, naročito kada se radi o sirevima, ovčijim i kozijim, standardnog kvaliteta i precizirane oznake porekla. Ali, da bi stočarska proizvodnja mogla da obezbedi pomenuto, potrebno je poboljšati trenutno stanje stočarstva u Srbiji putem niza mera podrške od strane Ministarstva poljoprivrede.

Stoga su u ovom radu prikazane promene u broju grla stoke po vrstama i kategorijama za određeni vremenski period (1991, 1998, 2000, 2005-2007), i predložene su mere za pobošanje i unapređenje stanja stočarstva u Republici Srbiji.

Ključne reči: stočarstvo, proizvodnja, podsticajne mere

Uvod

Ciklus privrednih aktivnosti se najbolje može inicirati i pokrenuti ako se najpre pristupi ulaganjima u razvoj poljoprivrede, jer ona kao sektor privređivanja raspolaže najmasovnijim resursima. Te resurse je potrebno pametno i racionalno koristiti. Stočarska proizvodnja, kao sastavni i jedan od najznačajnijih delova poljoprivredne proizvodnje i oblast sa najbržim obrtom kapitala u poljoprivredi, direktno zavisi od svih parametara koji utiču na tržište, bilo na makro ili mikro nivou.

Stočarstvo utiče na razvoj biljne proizvodnje, jer se oko tri četvrtine ove proizvodnje utroši na ishranu stoke, uz napomenu da dobar deo te biljne mase čovek ne bi bio u stanju da iskoristi na drugi način. Iz stočarstva se kao sporedni proizvod u biljnu proizvodnju vraća stajnjak, veoma bitno sredstvo za održavanje strukture i proizvodne sposobnosti zemljišta. Proces proizvodnje u stočarstvu se smatra najtežim u poljoprivredi, jer traje neprekidno tokom cele godine, nezavisno od godišnjeg doba i vremenskih prilika.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2007. godinu, u strukturi stočarske proizvodnje u Srbiji govedarstvo je učestvovalo sa 42.6%, svinjarstvo sa 38.1%, živinarstvo sa 12.4%, ovčarstvo sa 6.3% i pčelarstvo sa 0.6%.

Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 700.000 gazdinstava, koji čine oko 55% od ukupnog broja domaćinstava, i ono donosi oko 40% bruto društvenog proizvoda poljoprivrede. Srbija godišnje proizvede 83.000 tona goveđeg mesa, 255.000 tona svinjskog mesa, 20.000 tona ovčjeg mesa i 75.000 tona živinskog mesa. Ukupna proizvodnja mesa u Republici Srbiji ima tendenciju blagog opadanja ili stagnacije, zadržavajući se na nivou od oko 450.000 t. Dominira proizvodnja svinjskog mesa sa učešćem oko 60% u ukupnoj proizvodnji, goveđeg oko 20%, živinskog 15% i ovčijeg 5%.

U Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih objekata za tov svinja i goveda i kada bi se ti objekti napunili Srbija bi mogla da bude svrstana u zemlje sa razvijenim stočarstvom.

Sa druge strane, u Srbiji ima 220 mlekara i godišnje se proizvede 1,6 milijardi litara mlijeka, od čega se zvanično preradi 900 miliona litara. Godišnja potrošnja mlijeka po stanovniku je 65 litara, što je veoma malo.

U Srbiji se stočarstvo već duži niz godina nalazi u dubokoj krizi sa padom proizvodnje i to: u govedarstvu 1,61%,  živinarstvu 4,15%,  ovčarstvu 0,10%,  dok je u sektoru svinjarstva i pčelarstva prisutna stagnacija, posmatrano za period 2007. godine.

Nepovoljni klimatski uslovi, naročito izraženi poslednjih godina, uticali su na smanjenje proizvodnje osnovnih krmnih kultura, pri čemu smanjenje proizvodnje kabaste stočne hrane značajno doprinosi smanjenju ukupne stočarske proizvodnje.

Razlozi ovako lošeg stanja su mnogobrojni: reducirano domaće tržište i niska kupovna moć stanovništva, s jedne i izgubljeno svetsko tržište sa druge strane; tranzicija i privatizacija; nepostojanje dugoročne strategije razvoja stočarstva; tehnološka i tehnička  nespremnost većine prerađivačkih kapaciteta za izvoz; nemogućnost proizvodnje većih kontingenata istog kvaliteta, neorganizovanost primarne proizvodnje i slaba povezanost stočara i prerađivača; kao i nedovoljno i sporo obnavljanje rasnog sastava stoke. U izvozu poljoprivrednih proizvoda je stočarstvo potpuno marginalizovano pa je sasvim sigurno da Srbija mora povećati svoj izvoz ako želi da poveća svoju proizvodnju.

Proizvodnja u stočarstvu

U odnosu na baznu 1991. godinu ukupan broj goveda u 2007. godini je smanjen za 26.7%, teladi do 3 meseca za 27.12%, junadi od 3 meseca do 1 godine za 8.13%, krava za 22.03%, steonih junica za 33.33%, bikova za priplod za 83.33%, dok se broj junadi u tovu povećao za 11.31% (Tab. 1.). Prosečna godišnja proizvodnja kravljeg mleka u Republici Srbiji (1998-2007) prema podacima republičkog zavoda za satistiku, iznosi 1623 miliona litara (po muženoj kravi 2347 l). Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena je 1998. godine, od 1967 miliona litara (2065 litara po muženoj kravi), što je za 344 miliona litara više u odnosu na ostvareni prosek čitavog perioda. Najmanja proizvodnja zabeležena je u 2007. godini, sa 1549 miliona litara (2663 litara po muženoj kravi), što je za 74 miliona litara manje u odnosu na ostvareni prosek posmatranog perioda. Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%.

Tabela 1. Broj grla goveda po kategorijama    –u 000 –

1991. 2000. 2005. 2006. 2007. Indeks–ukupna proizvodnja  

(1991=100)

Goveda UKUPNO 1.483 1.246 1.079 1.106 1.087 73.30
Telad do 3 meseca 177 128 111 124 129 72.88
Junad od 3 meseca do 1 godine 244 158 150 193 190 77.87
Junad preko 1 godine 123 109 81 106 113 91.87
Krave 847 759 672 622 602 71.07
Steone junice 59 58 48 52 46 77.97
Bikovi za priplod 3 4 8 3 2 66.67
Volovi 30 30 9 6 5 16.67
Junad u tovu 168 118 157 223 187 111.31

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Ukupan broj svinja 2000. godine u odnosu na baznu 1991. godinu se smanjio za 4.62%, 2005. godine za 25.76%, 2006. godine za 6.19% i 2007. godine za 10.11%. Pad je bio konstantan u poslednjih 15-ak godina (Tab. 2).

Tabela 2. Brojno stanje svinja po kategorijama  u -000-

Godina Prasad do 2 meseca Svinje od 2-6 meseci Krmače Suprasne nazimice Nerasti za priplod Ostale svinje Svinje u tovu Ukupno Indeks–ukupna proizvodnja  

(1991=100)

1991. 1.119 1.731 708 168 35 503 1.023 4.263 100.00
2000. 1.174 1.603 695 192 25 377 890 4.066 95.38
2005. 963 1.201 522 132 30 316 1.137 3.165 74.24
2006. 1.453 688 1.132 565 196 136 57 3.999 93.81
2007. 1.431 850 887 517 192 122 33 3.832 89.89

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

U pogledu brojnog stanja, ovčarstvo Srbije je drastično smanjeno, a po pitanju kvaliteta stagnira i zaostaje u odnosu na razvijenije zemlje u svetu. Ukupan broj ovaca u odnosu na 1991. godinu, uzetu kao baznu, 2000. godine se smanjio za 24.26%, 2005. godine za 25.9%, 2006. godine za 26.85% i 2007. godine za 24.5% (Tab. 3.). Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, prosečno se u Srbiji proizvede oko 25 miliona litara ovčijeg mleka (po muženoj ovci oko 44 l). Proizvodnja ovčijeg mleka  u Republici Srbiji (1998-2007) u proseku godišnje iznosi 18 miliona litara (po muženoj ovci 44 l). Maksimalna proizvodnja mleka ostvarena je u 1998. godini, od 32 miliona litara (48 l po muženoj ovci), što je za 14 miliona litara više u odnosu na ostvareni perioda od 1998-2007. godine. Najmanja proizvodnja zabeležena je u 2003. godini, od 13 miliona litara (39 litara po muženoj ovci), što je za 19 miliona litara manje u odnosu na ostvareni prosek posmatranog desetogodišnjeg perioda. Proizvodnja ovčijeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu povećana za 46.88%. Prosečna proizvodnja vune iznosi oko 2696 t (po ovci oko 1.7 kg), dok je proizvodnja jagnjećeg i ovčijeg mesa na nivou od oko 24000 tona. Prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima kao i prema tržištu, naša zemlja bi trebala da ima intenzivnije razvijenu ovčarsku proizvodnju.

Tabela 3. Broj grla ovaca po kategorijama     –  u 000 –

Godina Ovce do 1 godine Ovce za priplod Ovnovi i jalove ovce Ukupno Indeks–ukupna proizvodnja  

(1991=100)

1991. 419 1.588 121 2.127 100.00
2000. 271 1.233 107 1.611 75.74
2005. 314 1.169 93 1.576 74.10
2006. 269 1.167 120 1.556 73.15
2007. 295 1.192 119 1.606 75.50

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Broj živine se tokom posmatranog perioda takođe smanjio. U 2000. godini je zabeležen pad broja živine za 15.1% u odnosu na 1991. godinu uzetu kao baznu. 2005. godine pad je bio još veći, za 30.7%, 2006. za 30.85% i 2007. godine za 31.57% (Tab. 4.). Proizvodnja živinskog mesa se lakše obavlja zbog kratkog ciklusa i praćena je manjim problemima u odnosu na druge vrste mesa. U Srbiji se proizvodi oko 65000 tona živinskog mesa koje se uglavnom koristi za ishranu domaćeg stanovništva i ta proizvodnja je relativno stabilna kao proizvodnja jaja.

Tabela 4. Brojno stanje živine

Godina Ukupno -000 kom. – Indeks–ukupna proizvodnja  

(1991=100)

1991. 23.997 100.00
2000. 20.373 84.90
2005. 16.631 69.30
2006. 16.595 69.15
2007. 16.422 68.43

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

Mogući pravci razvoja

  • Zaustaviti i smanjiti pad broja grla stoke obzirom da proizvodnja decenijama opada za 1-2% na godišnjem nivou.
  • U Srbiji postoje izuzetno povoljni klimatski uslovi za intenzivnu stočarsku proizvodnju. Velike površine pašnjaka su izuzetno veliki potencijal. Zemljišni posedi su usitnjeni pa je zbog toga zemljište nedovoljno i ne na pravi način iskorišćeno. Mali posedi imaju ograničene kapacitete stočarske proizvodnje upravo zbog ograničene proizvodnje krmiva. Većina gazdinstava je ograničeno na 5 i manje krava. Brdsko-planinski predeli imaju izuzetno lošu infrastrukturu, nema kontrole kvaliteta vode koja se koristi u govedarskoj proizvodnji i tehnologija je prilično zastarela. Prisutna su i brojna zagađenja koja su uzrok ugroženosti zdravlja stoke i posebno mleka u proizvodnom lancu. Putevi za prevazilaženje i rešavanje pomenutih problema su, pre svega, ukrupnjavanje poseda i edukacija proizvođača. Takođe je neophodno pomoći i stimulisati razvoj sela kako bi se smanjile razlike između sela i grada putem finansijske pomoći za udruživanje gazdinstava, obezbeđenje projektno-tehničke dokumentacije gazdinstvima koja bi započela stočarsku proizvodnju a takođe je neophodno obezbediti i jačanje inspekcijskih službi.
  • Obzirom da je hrana jedan od najvažnijih paragenetskih faktora savremne stočarske proizvodnje, neophodno je obezbediti potrebne količine stočne hrane, kabaste i koncentrovane. Na taj način se obezbeđuje ne samo veća stočarska proizvodnja već i bolji kvalitet stočarskih proizvoda.
  • Stočarstvo Srbije ima jaku genetsku osnovu koju je potrebno odgovarajućim genetsko-selekcionim merama poboljšati radi omogućavanja većeg proizvodnog potencijala. U pogledu razvoja genetskih resursa prioritet bi trebalo dati jačanju selekcionih i savetodavnih službi. Osnovni problem je manjak stručne radne snage i nepovoljna starosna struktura samih proizvođača.U poslednje vreme se pored standardnih metoda selekcije koriste metode molekularne genetike. Ove metode se baziraju na identifikovanju gena koji su odgovarajući za određene proizvodne osobine, nakon čega se brže unapređuje proizvodni potencijal pojedinih vrsta i rasa stoke.
  • Uvođenje novih tehnologija kako bi se povećala efikasnost i konkurentnost na svetskom tržištu. Primarna proizvodnja je nezavisna od uvoza i uglavnom je oslonjena na domaće resurse. Sa druge strane, zavisnost od uvoza je prisutna kada je u pitanju nabavka potrebne opreme. Moguće rešenje bi bilo jačanje domaće proizvodnje i saradnja sa stranim proizvođačima opreme i mašina neophodnih za stočarsku proizvodnju i proizvodnju stočne hrane. Unapređenjem stočarske proizvodnje bi se obezbedio veći izvoz stočarskih proizvoda zbog čega je neophodna podrška države putem podsticajnih mera ali i ispunjavanje standarda svetskog tržišta od strane samih proizvoda. Veću šansu za izvoz stočarski proizvoda i za povećanje stočarske proizvodnje treba tražiti upravo u uvođenju odgovarajućih standarda primenom savremenih metoda kontrole (HACCP, GAP, i slično) za praćenje proizvoda od početka proizvodnje do krajnjih potrošača. Veći izvoz bi stimulativno delovao i na same proizvođače.
  • Favorizovati privatno farmerstvo tržišno orjentisano. Tržišno orjentisane proizvođače je potrebno povezivati u asocijacije zbog racionalnog korišćenja raspoloživih sredstava. Interesno udruživanje proizvođača i prerađivača je slaba tačka u sistemu stočarske proizvodnje. Naši proizvođači ne poznaju svoje tržište i ne postoje funkcionalna interesna udruženja koja bi se bavila povezivanjem proizvođača sa tržištem (vertikalna povezanost) i međusobnim povezivanjem u cilju racionalizacije proizvodnje i boljeg pristupu tržištu. I to kako zbog nabavke neophodnih sirovina tako i zbog prodaje proizvoda. Radi ostvarenja ovih ciljeva potrebno je poboljšati zakone o zadrugarstvu i udruživanju građana.

Zaključak

Rezultati izvedenih analiza dovode do zaključka da se stanje stočarstva u Srbiji može oceniti kao nepovoljno jer broj grla svih domaćih životinja permanentno opada. Uporedo sa padom broja grla došlo je do pada i u samoj proizvodnji, naročito u proizvodnji mesa. Za desetogodišnji period (1998-2007) Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%, a proizvodnja ovčijeg mleka je povećana za 46.88%. Proizvodnja vune je opala za oko 13%, dok je proizvodnja jaja relativno stabilna.

Problemi u agraru sa kojima se Srbija godinama suočava nisu na pravi način rešeni pa zbog toga stočarska proizvodnja decenijama opada. Da bi pomenuti problemi bili rešeni na adekvatan način, potrebno je doneti odgovarajuću strategiju sa predloženim merama koje moraju biti dugoročne i aktuelne za period od narednih 30-50 godina jer samo na taj način se može obezbediti napredak u proizvodnji.

Predloženom strategijom i pratećim merama je potrebno najpre zaustaviti pad broja grla, obezbediti povećanje stočarske proizvodnje i poboljšanje kvaliteta stočarskih proizvoda. Ovo je naročito bitno za izvoz od koga u mnogome zavisi razvoj stočarstva u Srbiuji u nekom budućem periodu.

Poslednjih godina nezadovoljavajuće stanje u stočarskoj proizvodnji polako se menja u pozitivnom smislu zahvaljujući podsticajnim merama Vlade Republike Srbije, povećanjem agrarnog budžeta i velikim zalaganjem lokalne samouprave, preko svojih stručnih službi, Fonda za podsticanje razvoja poljoprivrede opština i Odseka za poljoprivredu, i polako dobija odnosno počinje da vraća svoje zasluženo mesto u privredi.

Literatura

1.       R. M. Cmiljanić, M. M. Petrović, Zlatica Pavlovski, Snežana Trenkovski, Č. Radovič: (2006): “Stanje stočarstva u Srbiji i budući pravci razvoja“. Biotehnologija u stočarstvu. XVII Inovacije u stočarstvu, 16-17. novembar. Beograd-Zemun, str. 5-13.

2.      Nikolić M. Marija, Cvijanović, Drago, Subić Jonel (2006): ’’Razvoj stočarstva kao jedan od oslonaca ruralnog razvoja’’. Zbornik načnih radova. XX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 12, br. 3-4, Beograd, str. 5-19.

3.      Lazarević LJ., Trifunović G., Petrović M. M., Latinović D, Skalicki Z. (2004): “Stanje, problemi i mogućnosti razvoja govedarstva u Srbiji“. Biotehnologija u stočarstvu. XVI Inovacije u stočarstvu. Beograd-Zemun, str. 1-14.

4.      Slavica Arsić, Nataša Kljajić, Mirjana Savić: “Estimation of possible future trends in livestock breeding production in the area of Tuzla Canton“, International Scientific meeting “Multifunctional Agricultural and Rural Development (III)-Rural Development and (un) limited Resources“. Second book. Institute of Agricultural Economics, Belgrade, 4-5 December 2008. p.p. 29-35.

5.      http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.      http://www.statserb.sr.gov.yu

7.      http://www.fao.org.

CATTLE BREEDING – A CHANCE FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIA 

Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić

Abstract

In agricultural production structure, cattle breeding production plays a very important role, because there is no developed agriculture without a stable and developed cattle breeding production. Participation of cattle breeding in the structure of gross realized value in Serbia amounts to 41.2 % , therefore poorly developed cattle breeding points at poorly developed agriculture as a sector of the economy of our country.

Cattle breeding production provides products for the domestic population feeding (milk, meat, eggs) on one side, and for food industry (dairies, slaughterhouses etc.), on the other side. It could provide high-quality products for export to a great extent, especially concerning cheese, sheep cheese and goat cheese with standard quality and origin mark stated precisely. But, in order to provide the above mentioned by cattle breeding production, the existing situation of cattle breeding in Serbia has to be improved through series of measures of support provided by Ministry of Agriculture.

Therefore, changes in number of heads of cattle according to classes and categories for a certain period (1991, 1998, 200, 2005-2007 ) and measures for the improvement and the advancement of cattle breeding situation in the Republic of Serbia are presented in this study.

Key words: cattle breeding, production, incentives, means for development.


CATTLE BREEDING – A CHANCE FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIA

Uzgoj goveda

Uzgoj goveda

Abstract

In agricultural production structure, cattle breeding production plays a very important role, because there is no developed agriculture without a stable and developed cattle breeding production. Participation of cattle breeding in the structure of gross realized value in Serbia amounts to 41.2 % , therefore poorly developed cattle breeding points at poorly developed agriculture as a sector of the economy of our country.

Cattle breeding production provides products for the domestic population feeding (milk, meat, eggs) on one side, and for food industry (dairies, slaughterhouses etc.), on the other side. It could provide high-quality products for export to a great extent, especially concerning cheese, sheep cheese and goat cheese with standard quality and origin mark stated precisely. But, in order to provide the above mentioned by cattle breeding production, the existing situation of cattle breeding in Serbia has to be improved through series of measures of support provided by Ministry of Agriculture.

Therefore, changes in number of heads of cattle according to classes and categories for a certain period (1991, 1998, 200, 2005-2007 ) and measures for the improvement and the advancement of cattle breeding situation in the Republic of Serbia are presented in this study.

Key words: cattle breeding, production, incentives, means for development.

Introduction

The best way to initiate and start the cycle of agricultural activities first of all would be to start with the investment of money in a development of agriculture, which, being a sector of economy, manages the most massive resources. Those resources should be reasonably and rationally used. Cattle breeding production, being an integral part and one of the most important parts of agricultural production and also a field with the most rapid turnover of capital in agriculture, directly depends on all parameters that affect the market, whether on macro-level or on micro-level.

Cattle breeding affects the development of plant production, because about three quarters of this production is spent on cattle feeding, with a remark that a great deal of that  plant mass could not be used in any other way. Secondary product obtained from cattle breeding which returns to plant production is fertilizer, very important means for structure maintaining and land production capability maintaining. Cattle breeding process of production is considered to be the hardest in agriculture, because lasts continuously during the whole year, disregarding the season of the year and weather conditions.

According to the Republic Bureau of Statistics data for 2007, in the cattle breeding production structure of Serbia cattle raising participates with 42.6%, hog raising participates with 38.1%, poultry raising participates with 12.4%, sheep raising participates with 6.3% and beekeeping participates with 0.6%.

About 700.000 farms in Serbia are engaged in cattle breeding, which amounts to about 55% of total number of farms and they gain about 40% of gross agricultural public product. Serbia produces 83.000 tons of beef, 255.000 tons of pork, 20.000 tons of mutton and 75.000 tons of chicken meat per year. The total production of  meat in the Republic of Serbia has a tendency of a slight decline or stagnation, retaining on a level of about 450.000 tons. In total production the production of pork dominates with participation of about 60%, 20% of beef, 15% of chicken meat and 5% of mutton.

There are between 30.000 and 40.000 of empty objects for fattening of pigs and cattle and if those objects were filled, Serbia would be classified into countries with developed cattle breeding.

On the other side, there are 220 of dairies in Serbia and it is produced 1.6 billion of litres of milk per year, out of which 900 million of litres is being officially refined. Consumption of milk is 65 litres per person per year, which is very small quantity.

Cattle breeding in Serbia has been suffering deep crisis because of the production decline for a long period of time : a 1.61% decrease in cattle raising, 4.15% decrease in poultry raising, 0.10% decrease in sheep raising, whether in the sector of hog raising and beekeeping the production has been stagnating, observation performed during 2007.

Negative climate conditions, expressed fully during the last few years,  caused reduced production  of basic hog species, while the reduced production of fodder food sold in bulk significantly contributes to the reducing of the total cattle breeding production.

Reasons for being in such a bad condition are numerous: reduced domestic market and low population purchasing power, on one side and loss of world market on the other; transition and privatization; absence of a long-termed strategy for the cattle breeding development; technological and technical incompetence of most of manufacturing export capacities; impossibility to produce larger contigents of equal quality, disorganized primary production and bad connection between cattle breeders and manufacturers; as well as unsatisfactory and slow regeneration of cattle breed composition. Cattle breeding has been completely marginalized as far as  the export of agricultural products is concerned, therefore it is certain that Serbia must increase its export in order to increase the production.

Production in the cattle breeding

Compared with the base 1991., the total number of heads of cattle in 2007. had been 26.7% reduced, the total number of calves up to 3 months old had been 27.12% reduced, the total number of young cows from 3 months to 1 year old had been reduced 8.13%, the total number of cows had been 22.03% reduced, the total number of heifer in calf had been 33.33% reduced, the total number of bulls of breeding stock had been 83.33% reduced, while the number of young cows in fattening had been 11.31% increased (Tab.1.). An average annual production of cow milk in the Republic of Serbia (1998-2007) according to the Bureau of Statistics data amounts to 1623 million of litres (2347 l per one milked cow). Maximum production of milk was realized in 1998 and it was 1967 million of litres (2663 per one milked cow), which is 344 million of litres more compared with the average quantity  realized during  the whole period. Minimum production was recorded in 2007. and it was 1549 million of litres (2663 per one milked cow), which is 74 million of litres less compared with the average number realized during the observed period. Production of cow milk in the Republic of Serbia in 2007. is 21.25% reduced compared with the base 1998.

Table 1. Number of cattle by category    -in  000 –

1991. 2000. 2005. 2006. 2007. Indextotal production 

(1991=100)

Cattle, total 1.483 1.246 1.079 1.106 1.087 73.30
Calves up to 3 months 177 128 111 124 129 72.88
Young cows from 3 months to 1 year 244 158 150 193 190 77.87
Young cows  over 1 year 123 109 81 106 113 91.87
Cows 847 759 672 622 602 71.07
Heifer in calf 59 58 48 52 46 77.97
Bulls of breeding stock 3 4 8 3 2 66.67
Oxen 30 30 9 6 5 16.67
Young cows in fattening 168 118 157 223 187 111.31

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

The total number of hogs in 2000. compared with the base 1991. was 4.62% reduced, in 2005. reduction amounted to 25.76%, in 2006. reduction amounted to 6.19% and in 2007. it amounted to 10.11%. Reduction was constant in the last 15 years approximately (Tab. 2).

Table 2. Number of swine by category – in 000 –

Year Piggies up to 2 months Swines from 2 to 6 months Sows Jungsau Boars for breeding Other swines Swines in the fattening Total Indeks– total production 

(1991=100)

1991. 1.119 1.731 708 168 35 503 1.023 4.263 100.00
2000. 1.174 1.603 695 192 25 377 890 4.066 95.38
2005. 963 1.201 522 132 30 316 1.137 3.165 74.24
2006. 1.453 688 1.132 565 196 136 57 3.999 93.81
2007. 1.431 850 887 517 192 122 33 3.832 89.89

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

Considering the number condition, sheep raising in Serbia has been drastically reduced, and the quality stagnates and falls behind more developed world countries. The total number of sheep in 2000. compared with the base 1991. had been 24.26% reduced, in 2005. it had been 25.9% reduced, in 2006. it had been 26.85% reduced and in 2007. it had been 24.5% reduced (Tab.3.). According to the Bureau of Statistics data, an average production of sheep milk in Serbia amounts to 25 million of litres (44 litres per one milked sheep). Average production of sheep milk in the Republic of Serbia per year amounts to 18 million of litres (44 litres per one milked sheep). Maximum production of milk was realized in 1998. and it was 32 million of litres (48 litres per one milked sheep), which is 14 million of litres more compared with realization during the period 1998-2007. Minimum production of milk was recorded in 2003. and it was 13 million of litres (39 litres per one milked sheep), which is 19 million of litres less compared with the average realization during the ten-year long observation period. Production of sheep milk in the Republic of Serbia compared with the base 1998. has been 46.88% increased. An average production of wool amounts to about 2696 t (1.7 kg per sheep), whereas the production of lamb and mutton is at the level of about 24000 t. Considering the available natural and human resources, as well as the market, our country shoud have more intensively developed sheep production.

Table 3. Number of sheep by category    –  in 000 –

Year Sheep to 1 year Sheep for breeding Rams and barren sheep Total Indextotal production 

(1991=100)

1991. 419 1.588 121 2.127 100.00
2000. 271 1.233 107 1.611 75.74
2005. 314 1.169 93 1.576 74.10
2006. 269 1.167 120 1.556 73.15
2007. 295 1.192 119 1.606 75.50

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

The number of poultry has been reduced during the observation period, also. A decrease in number of poultry was recorded -15% compared with the base 1991. The decrease was even larger in 2005. -30%, in 2006. -30.85% and in 2007. -31.57% (Tab.4). The production of poultry meat is more easily performed  because of the short cycle and followed by several minor problems compared with the other kinds of meat. About 65000t of poultry meat had been produced that are mainly used for domestic population  feeding and that production is relatively stable as well as the production of eggs.

Table 4. Number of  fowl

Year Total -000 qty. – Indextotal production 

(1991=100)

1991. 23.997 100.00
2000. 20.373 84.90
2005. 16.631 69.30
2006. 16.595 69.15
2007. 16.422 68.43

Source of data: Statistical office of the Republic of Serbia

Possible means for development

●    Stopping and reducing decrease in the number of heads of cattle considering that for the decades the production has been falling 1-2% per year.

●    There are extremely favourable  climate conditions for an intensive cattle breeding production in Serbia. Large pasture area is an extremely huge potential. Ownership of land has been divided and therefore the land has not been sufficiently and appropriately exploited. Small ownerships have limited capacities for cattle breeding production exactly because of limited hog production. Most of the farms are limited on 5 and less cows. Mountainous area has extremely bad infrastructure, there is no water quality control which is being used in cattle raising production and the technology is rather obsolete. There are also numerous ways of pollution which have been causing endangerment of cattle health and milk particularly in the chain of production. Ways of overcoming and solving the above mentioned problems are, first of all, enlargement of land ownership and education of producers. It is necessary to help and stimulate development of country as well, so that the differences between the country and the town could be reduced through financial help in order to unite farms, to secure project and technical documentation of farms which would start cattle breeding production, and it is necessary to provide strengthening of inspection corps.

● Considering that food is one of the most important paragenetic factors of contemporary cattle breeding production, it is necessary to provide fodder quantities that are needed, food sold in bulk and and concentrated food. In that way not only cattle breeding production, but better quality of cattle breeding products as well would be provided.

●    Cattle breeding in Serbia has strong genetic base that should be improved through  appropriate genetic and selective measures  in order to enable larger production potential. In relation to the genetic resources development  priority should be given to strenghtening the selective and adisory services. The basic problems are skilled labor deficit and unfavourable age structure of the producers. Beside standard methods of selection, molecular genetics methods have been used lately. These methods are based on identification of genes that are appropriate for certain production characteristics, and after applying these methods  production potential of certain cattle classes and breed improves faster.

●    Introduction of a new technology has been performed in order to improve efficiency and competitiveness in the world market. Primary production has been independent of export and mainly based on domestic resources. On the other side, dependance of export appears in purchasing the necessary equipment. A possible solution would be improvement of domestic production and cooperation with foreign producers of equipment and machines necessary for cattle breeding production and fodder production. Through the improvement of cattle breeding production larger export of cattle breeding products would be enabled which acquires necessary state support through stimulative measures and also satisfying the world market standards considering the products. Bigger opportunities to export cattle breeding products and to improve cattle breeding production should be looked for exactly in introducing the appropriate standards applying contemporary methods of control (HACCP,GAP etc.) for monitoring products from the beginning of production to the final consumers. Larger export would be stimulating to the producers as well.

●    Favouring private farming should be oriented to the market. Producers which are oriented to the market should be united in associations because of rational use of the available means. Producers´ and manufacturers´ associations of interest is the sore point in the system of cattle breeding production. Our producers are not familiar with their market and there are no functional associations of interest which could deal with connecting producers with the market (vertical connection) and mutual connecting in order to rationalize production and create better approach to the market, both because of the purchase of necessary raw material, as well as because of the product sale. In order to realize these aims, laws related to the cooperative movement and citizen´s association should be improved.

Conclusion

Results of the analyses performed lead to the conclusion that cattle breeding condition in Serbia could be estimated as unfavourable because the number of all domestic animal heads has been permanently reduced. At the same time with the reduction in the number of heads of cattle, reduction in the production appeared, especially in the production of meat. During the ten year period (1998-2007) production of cow milk in the Republic of Serbia  in 2007. had been 21.25% reduced comparing to the base 1998., and production of sheep milk had been 46.88%  increased. The production of wool had been 13% reduced, while the production of eggs had been relatively stable.

Agrarian problems that Serbia has been dealing with for years have not been solved accurately, therefore cattle breeding production has been declining for decades. In order to solve accurately the above mentioned problems, appropriate strategy should be carried out with suggested measures which have to be long- termed and up-to-date for the following period of 30-50 years, because only in that way the improvement in production will be certain.

First of all it is necessary to stop the decrease in number of heads of cattle, to enable cattle production increase and improvement of the quality of cattle breeding products, applying the suggested strategy and additional measures. This is of the greatest importance for export, that cattle breeding development in Serbia depends on in a certain future period.

In recent years unsatisfying condition in cattle breeding production  has been slowly but positively changing thanks to the stimulative measures of the government of the Republic of Serbia, and also to the increase in agrarian budget and great effort of local self-management, through its expert services, Fund for stimulating agricultural development of comunes and Agricultural Department and slowly, cattle breeding production has been getting or more exactly has been returning  its merited place in the economy.

Bibliography

1.     R. M. Cmiljanić, M. M. Petrović, Zlatica Pavlovski, Snežana Trenkovski, Č. Radovič: (2006): ’’Cattle breeding situation in Serbia and the future directions of development’’. Biotechnology in livestock breeding. XVII Innovation in livestock breeding, 16-17. November. Belgrade-Zemun, pp..str. 5-13.

2.    Nikolić M. Marija, Cvijanović, Drago, Subić Jonel (2006): Development of cattle breeding as one of the strenghts rural development’’. Proceedings of Research papers of XXth Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologists, Vol. 12, br. 3-4, Belgrade, pp. 5-19.

3.    Lazarević LJ., Trifunović G., Petrović M. M., Latinović D, Skalicki Z. (2004): Situation, problems and possibilities of cattle-breeding development in Serbia. Biotechnology in livestock breeding. XVI Innovation in livestock breeding. Belgrade-Zemun, pp. 1-14.

4.    Slavica Arsić, Nataša Kljajić, Mirjana Savić: “Estimation of possible future trends in livestock breeding production in the area of Tuzla Canton“, International Scientific meeting “Multifunctional Agricultural and Rural Development (III)-Rural Development and (un) limited Resources“. Second book. Institute of Agricultural Economics, Belgrade, 4-5 December 2008. p.p. 29-35.

5.    http://www.minpolj.sr.gov.yu

6.    http://www.statserb.sr.gov.yu

7.    http://www.fao.org.

Auroti:Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić

PROPERTIES OF BLACKTHORN (Prunus spinosa L) FROM STARA PLANINA

Abstract

Blackthorn belongs to growing wild plants, but thanks to its composition and nutritive value it is considered to be a healing herb also. Blackthorn examined in this study grows wild in ecological region of Stara planina (natural park). In this study, the chemical and physical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed. Examined blackthorn fruits have relatively small mass (1.35 g); they are spherical, with big kernels. The values of total dry matter are relatively high (32.21%) considering that these are fresh fruits. In comparison with plum, blackthorn fruits are richer in all examined minerals (Ca, Fe, K, Na, Mg, P) which is beside the characteristic of the sort also the result of the higher values of the total dry matter.

The aim of the study was to determine physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina, as potential organic food products.

Key words: blackthorn, chemical properties, diffusion, healing properties

In this study physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed in order to identify the possibilities of processing and classifying as organic food.

Introduction

Blackthorn (Prunus spinosa L.) is a bush high from 1 to 3 m. It can even grow as a small tree, but rarely (1). It grows along the forest edges, on infertile soil and grazing land, on hills, along the roads, in particular on dry, stony and sunny soil. It is found at height up to 1000 (2), or 1300m (1) and 1500m (3) above sea level. It bears low temperatures up to –30 centigrade. It is suitable for protection of steep land, full of ravines from erosion thanks to an abundance of widely spread root system (4).

Blackthorn is spread throughout Europe up to 68 degrees north latitude, in Iran, Asia Minor, Tunisia, Balcan. In Serbia it is a widely spread species in oak woods region.

It grows in region of Stara planina also. In region of Fago-Aceri intermediae-Colurnetum there is only one or a few of plants in 1-20% of observed area; in region of Querco-Aceri intermediae-Colurnetum one or a few plants in 20-40% of observed area; in region of Quercetum montanum one or a few plants in 1-20% of observed area; in region of Quercetum cerris is rarely present and covers 10-25% of observed area, but may be found in 40-60% of observed area; in region of Quercetum frainetto-cerris one or a few plants in 20-40% of observed area (2).

Blackthorn blooms before becoming covered with leaves during March and until the end of April. Fruits ripen at the end of August; they stay on branches even to spring.

Fruits are collected when they are completely ripe, but picking can also be done when fruits have been frozen two or three times; by doing so fruits lose pungency and bitterness.

Fruits are bluish – red (1), that is dark blue with a lot of bloom on surface. Mesocarp is yellow – green, firm, knitted to kernel, with the smell of almond and sourish – pungent taste with a shade of bitterness.

Thanks to its composition and nutritive value blackthorn is also considered to be a heeling herb.

Stara planina is a strict natural reservation reach in growing wild fruit species, which are genetic material of special importance for preservation of biological diversity, and also for selection and improvement of grown fruit (5,6). Since Stara planina is considered to be an ecological region, forest fruits may be included to organic food with appliance of international and national criteria (7).

In this study physical and chemical properties of blackthorn fruits from Stara planina were analyzed in order to identify the possibilities of processing and classifying as organic food.

Materials and methods

Methods includes analyses of physical and chemical properties of blackthorn from ecological region of Stara planina.

Plant material

Blackthorn fruits were collected when fully mature, at height of 900m above sea level in October 2006. In frozen condition, the fruits were transferred to the laboratory. The average sample was taken out of mass of fruits of 4kg.

Methods

The dimensions of blackthorn were determined in an average sample of 100 fruits; ten times 100 fruits were selected and finally 10 fruits were taken from each group.

Total dry matter was determined by drying at 105 degrees centigrade, total value of sugar by gravimetric method according to Meisll, total value of acid by titration with NaOH, ash by burning at 600 degrees centigrade, non-soluble Hcl ash, vitamin C by method of Tillmans, modified by Vuilleumeir, pectin substances as Calciumpectat and cellulose by gravimetric method. The contents of calcium, magnesium, sodium, copper, zinc, iron and mangan were determined by use of atomic absorptional spectrophotometer, the content of phosphorus by spectrophotometer, the content of potassium by method of flame photometry (8)

Results and discussion

The physical properties of blackthorn fruits are given in Table 1, chemical properties in Table 2, and mineral contents of this growing wild fruit species are given in Table 3.

Examined blackthorn fruits have relatively small mass (1.35 g); they are spherical, with big kernels, which is obvious from the results given for diameter (13.25mm) and length of fruit (12.78mm), also for length and width of kernel (10.33: 8.70mm).

Total dry matter of blackthorn is 32.21%, which is approximate value of dry matter of hip (35.0%), far more than of cornelian cherry (15.0%) and plum (17.7%). Acidity of blackthorn is 2.46%, which is similar to value of this component in cornelian cherry (2.4%), but more then in hip (1.9%) and plum (1.35%). The content of ash in blackthorn is 1.02%, in plum 0.6%, in cornelian cherry 0.5%, but its value is significantly higher in hip (2.5%). The value of cellulose in blackthorn is 1.15%, which is comparing to its value in hip (14.0%) ten times less, but comparing to plum (0.4%) three times more. The contents of pectin substances in blackthorn (0.73%) and plum (0.6%) are similar, while the value of this ingredient in hip is 1.6%. Concentration of vitamin C in blackthorn is 14.0mg%, in plum only 6.0mg%, in cornelian cherry 18mg%, but in hip exceptionally high – 250mg% (9).

Comparing mineral contents of blackthorn and plum, according to our own results and information provided by Vracar (9), it may be seen that blackthorn is richer in all examined elements (mg/100g), which is apart from being characteristic of fruit species also a result of a higher value of dry matter: calcium 36.27:18.0; iron 2.11:0.5; potassium 391.07:290.0; sodium 5.47:2.0; magnesium 13.58:10.0; phosphorus 37.02:17.0.

Blackthorn is considered to be a medicinal herb, thanks to its heeling properties. Heeling properties have: root, cortex, flowers and fruits. Tea made of blackthorn root helps heeling feverish condition. Cortex helps heeling diarrhea and dysentery (10). Flowers strengthen stomach, calm gastric spasms, help secretion of urine and kidney stones, dissolve mucus having catarrh, prevent hypertrophy of prostate gland, clean out the blood, and remove skin eruptions (11). Fresh blackthorn juice calms inflammation of stomach, and is exceptionally effective against jaundice, while syrup is effective with healing rheumatism (12). Cocktail made of juice and tea of blackthorn fruit is an effective remedy for rinse and refreshment of mouth and for stopping nose bleeding (11). It is used for common colds, diseases and ailments of the respiratory tract, as a laxative, for diarrhea, for prophylaxis and treatment of gastric spasms, flatulence, intestinal diseases and gastric insufficiency. In homeopathy it is used for cardiac insufficiency and “nervous headaches”. Folk medicine uses juice, syrup and blackthorn wine as purgative and diuretic (13).

Blackthorn fruits, thanks to mesocarp firmness, may be used for production of compote, jam, jelly, wine (10), liqueurs (14), confectioneryproducts and whiskey (15), cosmetic preparations (16), healing preparations in homeopathy (17) etc.

The return to nature, natural products and environmental protection are common tendencies, therefore from one year to another there is the increasing demand for products from unpolluted regions collected or produced according to organic food principles. Forest fruit from Stara planina, including blackthorn are products which may be included to organic food by strict appliance of international and domestic legislation. Organic food is an important export potential and is wanted on European and world market .

Conclusion

On foundations of analysis of blackthorn from Stara planina and having consulted the information from literature following conclusions can be made:

  • Blackthorn fruits are spherical, and have relatively small mass (1.35g);
  • The value of dry matter is high for fresh fruits (32.21%);
  • Blackthorn fruits contain higher concentration of all examined mineral substances (Ca-36.27, Fe-2.11, K-391.07, Na-5.47, Mg-13.58 and P-37.02mg/100g) comparing to plum;
  • Considering that it comes from Stara planina, which is a national park and an ecological region, blackthorn is a potential organic food product, provided that all conditions of international and national legislation regarding this kind of food are fulfilled.
  • By spreading of blackthorn in natural conditions on Stara planina, it is possible to provide satisfying quantities of high-quality raw material for processing to premium food, remedial and cosmetic products.

REFERENCE

1.      Grlić Lj. Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980, 196.

2.      Mratinić Evica, Kojić M. Samonikle vrste voćaka Srbije, Poljoprivredni fakultet,   Beograd,  1998, 207.

3.   http://www.baumkunde.de

4.   Šilić Č. Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo, 1983, 116.

5. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić B.  Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII, br./No TB, 533-41.

6.      Katić B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Regulativa  očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti,  Ekonomika  poljoprivrede,  Beograd, 2006,Vol.  LIII, br./No TB,   616-27, 2006.

7.      Savić Mirjana, Kanački Z, Mijajlović Nada. Quality and Food safety, Memoir Conferenta  Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- marketingul si  procesarea produselor agricole“ Bukurešt, 2006, Vol. II, 189-197.

8. Savić Mirjana. Kontrola    kvaliteta    proizvoda   od   voća i povrća   i  bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995, 41.

9. Vračar Lj.  Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki  i  osvežavajućih bezalkoholnih pića, Univerzitet u Novom Sadu, 2001, 214.

10.   Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Kultura, Beograd, 1990, 651.

11. Willfort R. Gesundheit durch Heilkrauter, prevod Videk, V, Mladost, Zagreb,1989, 308.

12.   www. englishplants.co.uk

13.   PDR for Herbal Medicines, 2000.

14.   http://www.liqueurweb.com/sloe.htm

15.   http://www.sloemotion.com

16.   http://www.prirodna kozmetika.com

17.   http://www.weleda.com

Autori: Savić Mirjana, Vračar Ljubo