KLIMATSKE PROMENE I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

Klimatske promene su jedan od od najvećih i najozbiljnijih izazova za čovečanstvo, životnu sredinu i svetsku ekonomiju. Evidentni su naučni dokazi da visoka koncentracija gasova u atmosferi, koji prouzrokuju efekat staklene bašte, jesu uzrok globalnog otopljavanja.Svet se i ranije suočavao s klimatskim promenama, ali ovo je prvi put da su one posledica ljudskog uticaja.

Ove godine su klimatske promene prouzrokovale  veliku štetu regionalnoj poljoprivredi i ekonomijama. Poljoprivredni stručnjaci predlažu  da se uvedu nove mere kako bi pomogle poljoprivrednicima da zaustave gubitak useva i prihoda.

Eksperti predviđaju da će žitnice u Srbiji  biti najteže pogođene pa preporučuju da se preduzmu konkrete korake da spreče katastrofu,  među kojima je promena modela proizvodnje,  koja uključuje useve otpornije na sušu i sejanje useva ranije u sezoni. Pored toga, poljoprivredni eksperti moraju da rade na razvoju i unapređenju  postojećih vrsta biljaka kako bi se one više prilagodile novih meteorološkim uslovima kao i  programa stvaranja sorti i hibrida za uslove izmenjene klime i zemljišta. Neophodno je ispitati uticaja klimatskih promena i zemljišta na biodiverzitet, pojavu korova, insekata i pojave biljnih bolesti itd.

EFEKTI USPEŠNOSTI

F.M. Dostojevski

Ako si uspešan u nečemu,

ili će te kopirati

ili će ti zavideti

ili će te mrzeti.

DRVO PAMUKA

Drvo pamuka se nalazi u Freetown, glavnom gradu Siere Leone.

Prema legendi drvo pamuka postaje važan simbol 1792. godine. Tada je grupa   robova, koji su stekli svoju slobodu boreći se protiv Britanije u američkom ratu za nezavisnost, naselila moderni deo ovoga grada. Kad su tigli  na obalu,  zahvalili su se bogu za oslobođenu zemlju ispod ovoga  gigantskog drveta.

 

 

DRAGULJ I PRAŠINA / JEWEL AND DUST

S.Š. Sirazi

Dragulj ostaje dragulj

i kad padne u blato.

Prašina ostaje prašina,

makar se digla do neba.

ГМО

„Ову фотографију можете претворити у плакат и обавештавати грађанство широм Србије о опасностима од ГМО која нас чека ако се у Скупштини Србије путем новог закона легализује промет ГМО“.

 

Izvor: http://dzonson.wordpress.com/2013/01/25/plakat-za-borbu-protiv-gmo/

GORKO I SLATKO / BITTER AND SWEET

Maksim Gorki

Što je čovek više osetio gorčinu, to više čezne za slatkim.

KADIFA (TAGETES L) ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJIŠTA

U Holandiji ba krčevinama starih voćnjaka u proleće seju kadifu, a u jesen je zaoravaju. Tako dezinfikuju zemljište uništavanjem nematoda. koje napadaju korenov sistem voća.

U ostacima korenovog sistema u zemljištu gde je iskrčen stari zasad voćaka umnožavaju se nematode, koje razlažu korenove ostatke. Tek kad nematoderazlože staro korenje i  izumru, može se podizati novi zasad. U  slučaju da nematode ne izumru, one bi napadale koren mladih, tek zasađenih sadnica. Proces izumiranja nematoda dugo traje, ali se proces može ubrzati tako da se dezinfekcija zemljišta obavi za godinu dana.

U firmi Vermeerderingstuinen-VLF,  na obali Severnog mora pored grada Zevold, dezinfekcija zemljišta se obavlja setvom kadife. Biljka se seje u maju,  u novembru se  izfrezira i tako ostaje dve sedmice, nakon čega se ostatci zaoravaju. Ostaci kadife unište nematode tako da se narednog proleća u može  podići novi voćnjak.

 

 

 

NAJSKUPLJI SIR NA SVETU / THE MOST EXPENSIVE CHEESE IN THE WORLD

Najskuplji sir na svetu pravi se od magarećeg mleka u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ kod Sremske Mitrovice. To je posebna vrsta sira promovisana pod nazivom „Magareći sir“. Jedan kilogram ovoga sira ima cenu od 1.000 evra.

Tehnološki postupak proizvodnje sira veoma je komplikovan, što utiče na visoku cenu.

Na celoj planeti postoji samo jedna farma magaraca veća od one u „Zasavici“, ali se njeni vlasnici  ne bave proizvodnjom sira. Stoga je „Magareći sir“  autentičan  brend  Srbije.

Kerala, Indija: Božija zemlja

Bila sam u Indiji pa mi je ta zemlja, posebno taj siroti, s nedaćama pomirljiv narod, ostao u nezaboravnom sećanju. Stoga prenosim ovaj tekst o Kerali na jugu Indije.

„Kerala je neverovatno zelena, jer su ogromne površine pod kokosovim palmama i bananama, a ima i mnogo pirinčanih polja – u Kerali se gaji ni manje ni više nego 600 vrsta pirinča.

Za ovu indijsku državu na krajnjem jugu potkontinenta, negde – barem na karti – neposredno ispod mnogo poznatije Goe, donedavno nisam ni znao. Zapravo se i ne sećam tačno kako sam uopšte saznao za Keralu – valjda je neko negde na nekom sajtu pomenuo da je treba videti.

No, kada sam jednom krenuo u malo podrobnije pretraživanje po mnogobrojnim web adresama, nije trebalo mnogo vremena da shvatim da Kerala ima mnogo toga što je apsolutno čini vrednom stavljanja na moju listu potencijalnih mesta za posetu.

A kada sam onda još negde pročitao i da je pre par godina proglašena za jednu od “top-10” turističkih destinacija u svetu od strane prestižnog “National Geographic”-a – dileme više uopšte nije ni bilo. Trebalo je dakle sesti, naoružati se podacima, utvrditi šta bih želeo da vidim i napraviti odgovarajući plan puta. Prionuo sam na posao – s uživanjem, naravno. I inspirisanim onim engleskim sloganom koji se za Keralu koristi već godinama kao neka vrsta zaštitnog znaka: „Kerala – God’s Own Country“ (u nešto slobodnijem prevodu: „Kerala – zemlja samog Boga“).“

Više pročitajte na: http://www.b92.net/putovanja/moj_put.php?yyyy=2009&mm=02&dd=27&nav_id=347011

Autor: Dimitrije Stanković
Izvor: B92

VREME ZA LJUBAV/TIME FOR LOVE

Momo Kapor

Nikada nemamo  dovoljno vremena  za one koji nas vole,

već samo za one koje mi volimo.