Plavi lotos je poznat i kao Plavi egipatski lokvanj i Sveti plavi ljiljan. Ovo je još jedna biljka sa “magičnim” delovanjem. Plavi lotos je poreklom iz Egipta; raste u reci Nil, ali i na mnogim drugim lokacijama u istočnoj Africi.
Ovu lepoticu nazivaju i “šiljata biljka” zato što ima isti učinak kao sedativ, a opet povećava svest. Navodno, pri konzumiranju Plavog lotosa, svi osećaji će biti pojačani, a u isto vreme će osoba osećati mir i spokoj.
Hajdučka trava je poznata lekovita biljka. To je višegodišnja i zeljasta biljka. Raste na livadama i poljima. Lako ju je uočiti po karakterističnim listovima i sitnim cvetićima koji su grupisani u cvast. Hajdučka trava ima više naziva po kojima je prepoznatljiva. Možda ćete naići i na sledeće nazive: ranjenik, kunica, hajdučica, stolisnik itd.
Više pročitajte na sajtu: http://www.lekovitebiljke.com/
Lekovito, aromatično i začinsko bilje u Srbiji su deo bogate tradicija. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je vrlo pogodna za intenzivni uzgoj takvih biljaka.
Slika: http://www.dijetalnaishrana.com/bosiljak.html
Ekološki čista područja Homolja, južne i jugoistočne Srbije, Golije, Kopaonika, zapadne Srbij su bogata pitkom vodom pa nude velike mogućnosti za ubiranje samoniklih biljaka i za plantažni uzgoj lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.
Ukupna količina ubranih divljih ljekovitih biljka u 2010. godini je 16.000 t, dok je u 2011. godini 18.500 t.
Površine pod kultiviranim lekovitim biljkama su u 2011. veći za 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Uredio: MPG71
Резиме
Трњина је сaмоникло шумско воће, а због састава и нутритивне вредности спада и у лековите биљке. Свеж сок трњине смирује упалу желуца и изузетно је делотворан против жутице, а сируп је делотворан у лечењу реуме. У хомеопатији се примењује за санирање срчане инсуфијенције и главобоље на нервној бази. У народној медицини се користе сок, сируп и вино трњине као пургатив и диуретик.
За истраживања у оквиру овога рада коришћени су плодови самоникле трњине са Старе планине, која је заштићено еко-подручје, односно Парк природе.
Циљ рада је био да се анализира хемијски састав плодова трњине, да се произведе специјална ракија са додатком ових шумских плодова и да се испитају квалитативне карактертиске новог производа. Посебно су размотрени економски аспекти производње у циљу процене извозног потенциојала специјалне ракије са трњином.
Кључне речи: трњина, ракија квалитет, лековитост, извозни потенцијал
Увод
Трњина (Prunus spinosa L) је распрострањена широм Европе до 68о северне географске ширине, у Ирану, Малој Азији, Тунису, на подручју Балкана и др.
Трњина је грм висине од 1 до 3 м. Може да расте и као мало дрво до 5 м висине (1). Успева уз рубове шума, на неплодним земљиштима и пашњацима, по брежуљцима, крај путева, нарочито на сувом, каменитом и сунчаном земљишту. Може да успева на теренима до 1000 (2), односно до 1300 м (1) и 1500 м надморске висине (3). Добро подноси ниске температуре и до –30оЦ.
У нашој земљи је широко расопрострањена врста у појасу храстових шума. Успева и на Старој планини, која је строги природни резерват. Богата је самониклим воћним врстама, које представљају генетски потенцијал од посебне важности за очување биолошке разноврсности, али и селекцију и оплемењивање гајених воћака (5,6).
Трњина цвета пре листања у марту до краја априла. Плодови сазревају крајем аугуста, а одрже се на гранама и до пролећа. Ако се плодови беру након два до три промрзавања, губе трпкост и горчину укуса.
Плодови су плавкасто-црвене (1), односно тамно плаве боје са обилатим пепељком по површини. Мезокарп је жутозелен, веома чврсте конзистенције и срастао са коштицом, мириса на горки бадем, а укуса киселкасто-трпког са нијансом горчине.
Због састава и нутритивне вредности трњина спада и у лековите биљке. Свеж сок трњине смирује упалу желуца и изузетно је делотворан против жутице, а сируп је делотворан у лечењу реуме (12).
У хомеопатији се примењује за санирање срчане инсуфијенције и главобоља на нервној бази. У народној медицини се користе сок, сируп и вино трњине као пургатив и диуретик (13).
У западним земљама плодови трњине се користе и за производњу вискија (16).
Циљ рада је био да се анализира хемијски састав плодова трњине, да се произведе специјална ракија са додатком ових шумских плодова и да се испитају квалитативне карактертиске новог производа. Посебно су размотрени економски аспекти производње у циљу процене извозног потенциојала специјалне ракије са трњином.
Материјал и методе рада
Методе рада обухватају анализе хемијског састава трњине са еко-подручја Старе планине, органолептичку оцену и квалитативне карактеристике произведене спацијалне ракије са свежим плодовима трњине. Плодови трњине су брани у пуној зрелости, на надморској висини од 900 м, у октобру 2006. године. У замрзнутом стању су допремљени до лабораторије. Просечан узорак је издвојен из масе плодова од 3 кг.
Ракија лозовача је произведена према стандардном технолошком поступку и коришћена је као основа за проиводњу специјалне ракије. Додата јој је одређена количина свежих плодова трњине, који су остали у саставу флашираног производа.
Укупна сува материја је одређена сушењем на 105о C, укупни шећери гравиметријски по Меисллу, укупне киселине титрацијом са НаОH, пепео спаљивањем на 600о C, пепео нерастворљив у HCl, витамин C методом по Тиллманс-у, модификована по Вуиллеумеир-у, пектинске материје као калцијумпектат и целулоза гравиметријском методом (8).
Органолептичка оцена специјалне ракије је извршена према Букс-Баумановом систему; за боју и бистрину додељују се по један поен, за мирис и за укус десет поена. Десет дегустатора је учествовало у сензорном оценјивању, а резултати су приказани као просечна вредност.
Анализа квалитета специјалне ракије са свежим плодовима трњине обухватила је следеће параметре: етанол, укупни екстракт, метанол, више алкохоле, укупну киселину (као сирћетну), испарљиве естре, испарљиве алдехиде, фурфурол и укупан SО2. Етанол је одређен након дестилације пикнометром на 20о C, укупни екстракт директним упаравањем и сушењем на 105оЦ, метанол, виши алкохоли, и фурфурол у дестилату ракије спектрофотометријски, испарљиви алдехиди, укупна киселост и испарљиви естри волуметријским методама ( 20).
Резултати испитивања и дискусија
У табели 1. приказани су резултати анализе хемијског састава свежих плодова трњине, а у табели 2. резултати органолептичке оцене специјалне ракије са свежим плодовима трњине и у табели 3. квалитативне карактеристике произведене специјалне ракије.
Табела 1. Хемијски састав плодова трњине (Prunus spinosa L) са Старе планине (%)
| Испитивана компонента |
Концентрација |
| Укупна сува материја |
32,21 |
| Укупна киселост |
2,46 |
| Пепео |
1,02 |
| Пепео нерастворљив у HCl |
0,0028 |
| Укупни шећери |
15,30 |
| Директноредукујући шећери |
7,89 |
| Сахароза |
7,03 |
| Укупне пектинске материје |
0,73 |
| Целулоза |
1,15 |
| Витамин C, мг% |
14,00 |
Укупна сува материја трњине је 32,21%, што је приближно дупло већи садржај у односу на на грожђе (18,5%) и шљиву (17,7%). Садржај укупног шећера трнјине је 15,3%, што је одговарајућа концентрација за сировине, чiја је намена прерада фермнтацијом. Укупна киселост трњине је 2,46%, што је значајно већа вредност у односу на грожђе (1,1%) и шљиву (1,35%). Садржај пектинских материја у трњини је 0,73%, што је око два пута већа вредност у односу на количину овог ингредијента у грожђу (о,4%), приближна у шљиви (0,6%) према подацима Врачара (9).
Табела 2. Органолептичка оцена специјалне ракије са трњином (Prunus spinosa L)
| Критеријум |
Максимум поена |
Оцена |
| Боја |
1 |
1 |
| Бистрина |
1 |
0,5 |
| Мирис |
8 |
8 |
| Укус |
10 |
10 |
| Укупно |
20 |
19,5 |
Боја специјалне ракије са плодовима трњине је crvenkasto-braonkasta. Дегустатори су за бистрину у просеку дали о,5 поена, јер је констатована блага опалесценција, што је очекивано обзиром да се у упакованој ракији налазе плодови трњине, чиме се постиже додатни естетски ефекат.Мирис и укус су оцењени са максималним бројем поена; miris je izražen, specifičan i prijatanm, a ukus je harmoničan i vrlo dopadljiv. Pросечна оцена je изузетно добра (19,5 поена), што svrstava ovo piće у категоријu, kojoj pripada златнa медаљa.
Tabela 3. Kvalitativne karakteristike specijalne rakije sa trnjinom (Prunus spinosa L)
| Karakteristika |
Koncentracija |
Referentna vrednost |
| Etanol, % v/v |
40,46 |
Minimum 40 |
| Ukupni ekstrakt, g/l |
49,65 |
Maksimum 50 |
| Metanol, g/laa |
1,13 |
1-4 |
| Viši alkoholi, mg/laa |
1140 |
Minimum 800 |
| Ukupne kiseline(kao sirćetna), mg/laa | 2520 | Maksimum2500 |
| Isparljivi estri(kao etilacetat),mg/laa | 696 | Minimum300 |
| Isparljivi aldehidi(kao acetaldehid), mg/laa |
43,50 |
Minimum 40 |
| Furfurol,mg/laa |
0,49 |
Maksimum 40 |
| Ukupan SO2,mg/l |
0,51 |
Maksimum 35 |
Према чл. 33. Правилникa о квалитету и другим захтевима за алкохолна пића specijalne rakije od voća, grožđa ili šumskih plodova se proizvode od destilata voća ili grožđa aromatizovane sirovinama biljnog porekla kao što su razni jestivi plodovi , lekovito bilje, zašini i njihova eterična ulja, macerati i ekstrakti. Koncentracija etanola iu speciujalnim rakijama ne sme da bude ispoid 40%v/v. Sadržaj ukupnog ekstrakta u specijalnim rakijama ne sme da pređe 50 g/l. Ostali sastojci moraju da odgovaraju srazmerno sastojcima korišćenih destilata ili rakija. Isti član Pravilnika obavezezuje proizvođače da za proizvodnju specijalnih rakija donesu proizvodžačku specifikaciju.
Zaključak
Na bazi ispitivanja plodova trnjine sa Stare planine i konsultovanja literaturnih podataka mogu se izvesti sledeći zaključci:
Literatura
1. Grlić Lj. Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980, 196.
2. Mratinić Evica, Kojić M. Samonikle vrste voćaka Srbije, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1998, 207.
4. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić B. Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII, br./No TB, 533-41.
5. Katić B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII, br./No TB, 616-27, 2006.
6. Savić Mirjana. Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i
bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995, 41.
7. Vračar Lj. Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Univerzitet u Novom Sadu, 2001, 214.
8. www. englishplants.co.uk
9. PDR for Herbal Medicines, 2000.
11. Правилник о квалитету и другим захтевима за алкохолна пића („Сл.лист СЦГ“, бр.24/2004).
12. Правилник о методама узимања узорака и вршења хемијских и физичких анализа алкохолних пића ( “Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/87).
Autori: Савић Мирјана, Цвијановић Д,Брајаноски Душанка
agroekonomija 