ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА ПРОЗВОДЊУ И ПРОМЕТ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ У ЕУ И СЦГ

Европска регулатива за пропизводњу и промет органске хране

У последњој деценији двадестог века нагло се повећава стопа раста производње органске хране. Промет органске хране има стопу раста знатно изнад оне у конвенционалној пољопривреди.

Констатно расте потрошња органске хране у Европи и шире (САД, Јапан и др). Евидентна  је  већа потражња органских  производа од понуде.

Имајући у виду значај органске хране Комисија Европске уније је формулисала стратегију њене производње и промета у оквиру Заједничке пољопривредне политике. Уредбом бр. 2092/91 и Уредбом бр. 1804/1999 и Европским акционим планом  за органску храну и пољопривреду уређен је законски оквир развоја производње и промета органске хране.

У Европском акционом плану дата је правна основа за свеобухватну анализу развоја производње оранске хране у Европи. Акциони план садржи пет поглавља и то:

• Увод
• Развој производње органске хране
• Тржиште органских производа
• Политика и производња органске хране
• Стандарди и инспекција

У оквиру Програма налазе се и анекси и 21. акција. Акције су следеће:

• Организовање кампање промовисања и информисања органске производње
• Израда и одржавање интернет базе података националних  стандарда у односу на оне у ЕУ
• Одржавање и побољшавање базе статистичких података о производњи и тржишту органске хране
• Помоћ земаља чланица произвођачима органске хране
• Развијање базе података мера ЕУ за област органске хране (информације, производња, маркетинг)
• Препорука земљама чланицама да у своје програме руралног развоја уграде инструменте за  подршку производњи органске хране
• Истраживања у производњи органске хране и начинима прераде
• Транспарентност стандарда и инспекцијског надзора
• Захтеви да се комплетирају, успоставе и побољшају стандарди за органску храну
• Формирање независне групе експерата за техничке савете
• Појашњавање Уредбе бр. 2092/91 одредбама у вези ГМ
• Побољшање рада инспекцијских служби увођењем посебних мера и унакрсне контроле према Уредби бр. 2092/91
• Развијање аналитичких метода у Заједничком истраживачком центру, које су применљиве у производњи органске хране
• Проучавање могућности кориштења идентификованих земљишњих парцела одређених за потребе ЗАП менаџмента
• Обезбеђење адекватне међусобне сарадње инспекцијских органа и инспекцијских органа  са ауторитетима према Уредби 2092/91
• Развијање одговарајућег система  акредитације инспекцијских органа
• Објављивање годишњих извештаја земаља чланица о надзору инспекцијских служби
• Појачавање напора да се треће земље укључе на зајеничку листу
• Компарирање стандарда о производњи органске хране ЕУ, Codex Alimentarius и стандарда IFOAM
• Упознавање стандарда производње органске хране у ЕУ и система инспекције у трећим земљама

Обзиром да је тржиште органске хране овисно  од изграђеног и трајно негованог поверења потрошача, од посебног је значаја успостављање  дефинисаног система контроле и сертификације. Осим тога, веома је важно да потрошачи буду добро информисани о начелима и добробити производње и потрошње органске хране.

Мора да се нагласи да је у стратегији заштите животне средине и одрживог развоја битан елемент производња органске хране. Производња органске хране је у потпуности инкорпорирана у  политику руралног развоја.

Битни позитивни ефекти производње органске хране су:

• Смањена и контролисана употреба пестицида и вештачких ђубрива
• Заштита земљишта
• Заштита биодиверзитета и околине
• Благостање животиња

Комисија ЕУ процењује програме руралног развоја посебно са становишта производње органске хране. Сазнања и искуство засновано на  овим програмима биће грађа за нови законски документ за рурални развој од 2006. године. Земље чланице ЕУ требају да у своје програме руралног развоја уграде подршку производњи органске хране, која укључује, између осталог, и едукацију и обуку свих учесника у производњи и промету органске хране. Веома је важно и адекватно означавање органске хране као изузетно препоручљиве у подручјима, која се проглашавају еколошким оазама

Треба напоменути да се органски производи традиционално пласирају на тржиште непрерађени или минимално прерађени. У последње време испољава се све већи интерес потрошача за набавку и потрошњу прерађене органске хране, што ствара проблеме прерађивачима због драстичног ограниченња у погледу броја адитива, чија је примена дозвољена.

Увоз из трећих земаља

Увоз органске хране на тржиште ЕУ је у сталном порасту. Значајно учешће у томе имају земље у развоју. Правила извоза штите концепт производње органске хране, интерeс произвођача и потрошача у ЕУ. Подједнак је режим за органске производе увезене из трећих земаља (члан 11. Уредбе бр. 2092/91).

Регулативом ЕУ је предвиђено:

• Дозвољава се увоз органских производа из државе, која је уважила и прихватила све захтеве Комисије достављене извознику по важећој процедури
• Овлаштена служба/орган треће земље може да изда сертификат о органској производњи ако је она у потпуној сагласности са захтевима ЕУ и ако је систем инспекције идентичан контроли у ЕУ
• Органски производи морају да потичу из регистрованих регија или прерађивачких организација, које су стално под режимом инспекцијске контроле

Комисија ЕУ пре увоза органске хране процењује гаранције трећих земаља о испуњавању процедура за извоз. Осим тога, посебно се оцењују инспекцијски налази са аспекта истоветности са инспекцијским мерама у ЕУ. Значајно је, да Комисија има право и обавезу, по потреби, да захтева од треће земље  детаљније информације о свим аспектима производње, прераде и инспекције. У циљу испитивања тачности налаза инспекцијских органа Комисија може да ангажује ad hoc експерте.

Унутар Уније је слободно кретање органске хране. Треба да се нагласи, да ниједна земља чланица  нема право забране пласмана органских производа, који су пуноправно, у складу са захтевима ЕУ, ушли на тржиште Уније. Треће зeмље, које се налазе на листи извозника органске хране, морају да пријаве Комисији сваку корекцију у мерама и њиховој примени.

Закон о органској пољопривреди

У нашој земљи је донешен Закон о органској пољопривреди 30.6.2000.године  као и Правилници на основу овога Закона 2002. године. Овим Законом  уређују се: производња, прерада, складиштење, превоз, обележавање пољопривредних производа, шумских плодова и лековитог биља, контрола, издавање сертификата.

У производе органске пољопривреде убрајају се и сакупљени шyмски плодови и лековито биље као и животне намирнице добијене њиховом прерадом. Шумски плодови и лековито биље спадају у производе органске пољопривреде само  ако се убирају у природном станишту на безбедној удаљености од извора загађења. Методама органске биљне производње одређује се начин сакупљања и убирања шумских плодова и лековитог биља.

Органски произвводи могу да се прерађују технолошким поступцима, који не нарушавају нјихове биолошке и нутритивне вредности. За прераду органских производа треба да се користе посебне  технолошке линије. Дозвољена је и прерада на технолошким линијама, које служе за конвенционалну производњу животних намирница, али под условом адекватне припреме (чишћење, прање идр. према посебним прописима ).

Органски производи се складиште у одвојеним просторијама складишта или у истом простору ако су упаковани и обележени . Производи органске пољопривреде пакују се у амбалажу од природних, само изyзeтнo од синтетичких материјала. Није дозвољена употреба пластичних маса од поливинил – хлорида и других, које садрже хлор.

Превозна средства (унутрашња и вањска) морају да буду без штетних материја, које би могле да буду извор контаминације органских производа.

Производи, који имају сертификат да су добијени методама органске пољопривреде према овоме Закону, означавају се знаком «YU – hrana производ из органске пољопривреде».

Закључак

• Потражња и потрошња органске хране знатно је већа од понуде; нагло расте, али је њено учешће у укупној потрошњи још увек ниско.
• Производња органске хране је знатно скупља од конвенционалне, због екстензивне обраде и малих приноса. Стога се највише троши у развијеним земљама са вишим стандардом становништва.
• Производња и промет органских производа регулисани су прописима ЕУ.
• Унија је одредила стратегију органске производње у сагласности са Заједничком пољопривредном политиком Уредбом бр. 2092/91 и Уредбом бр. 1804/1999  и Европским акционим планом за органску храну и пољопривреду. Одређене су ригорозне одредбе производње органске хране и инспекцијске контроле. Посебно су строга правила прописана за увоз ових производа из трећих земаља.
• У СЦГ је 2000. године донет Закон о органској пољопривреди, чије су одредбе усаглашене са законском регулативом ЕУ. Правилници донети на основу овога Закона употпунили су прописе о производњи органске хране.
• Развој органске пољопривреде у нашој земљи има добру основу у очуваним ресурсима, већим површинама незагађеног земљишта и квалитетним водома. Ове предности треба да се искористе, јер ће органска пољопривреда да допринесе повећању производње и квалитета живљења становника руралних заједница.

Литература

1.Council Regulation (EEC) No 2092(91 of 24 June 1991 on  organic production of agricultural products and indications referring thereto on agricultural products and foodstuffs, »Official Journal of the European Communities«, L 198, 22.7.1991, pp. 1-15.

2. Council Regulation No 1804/1999 of 19 July 1999 supplementing Council Regulation (EEC) No 2092/91 on organic production of agricultural products and indications reffering thereto on agricultural products and foodstuffs to include livestock production OJ L 222,248.1999,p. 1.

3.SEC (2002) 1368 of 12.12.2002.       http://europa.eu.int/comm./agriculture/qual/organic/plan/consult___en.pdf .

4. Zakon o organskoj poljoprivredi, »Službeni list SRJ«, br. 28/2000.

LEGAL OUTLINE FOR PRODUCTION AND MARKET OF ORGANIC FOOD IN EU AND SCG

SUMMARY

In the last decade of twentieth centaury number of organic producers is increasing. At the same tike demand and consumption are in constant increasing and they are higher than offer of these products.

It is clear that market of organic food is developing relatively fast, but it’s participation in total market of agricultural and food products in still insufficient.

Production and market of organic food are regulated with adequate regulations in SCG and EU that refer to production (agricultural product, forest products and medicinal herbs and caterers that are obtained with their processing), labeling, storage, manipulation, transport and certification.

Regulations and clauses that refer to import of organic products from third countries to EU are rigid.

Кеy words: organic food, legislation, market, forest products

POSSIBILITIES TO INCREASE AUTOCHTHONOUS DAIRY PRODUCTS IN THE MUNICIPALITY ŠTRPCE, SERBIA

Sirevi

Introduction

The municipality is situated on the north slope of Šara mountain massif, where mountainous regions that reach the height up to 2500 m above sea level are predominant, and where the river valley of the river Lepenica with its river basin represents the middle part of the region. The total area of the municipality of Štrpce amounts to 26.762 ha, where agricultural land covers 55% of the municipal area (13651 ha) with the population of about 12000 inhabitants. Pastures cover 38,8 %  and meadows 25 % of the total agricultural land and are dominant in the structure of the agricultural land. Land under cultivation that belongs to a class of land with lower quality covers 18 % of the total agricultural land while orchard area is irrelevant. Formation of agricultural land with crop farming and cattle breeding characteristics was exactly influenced by this kind of terrain configuration and land structure with the characteristics of the Alps mountain range. Agricultural area suitable for the development of cattle breeding is placed on surrounding mountain massifs’ slopes and hillsides. An adequate development of complementary branches of agricultural science, along with tourist complex development project would also be a support to the future development of the municipality. Priority should be given to autochthonous dairy products (Šara cheese, Šara hard cheese, Šara white cheese and cheese for making special type of pie made from thin layers of dough and a filling).

Protection of autochthonous cheese is extremely important, because ethnographic wealth of a country that way remains protected, and at the same time it creates remark ability of  gastronomic and tourism offer and enables its placement on the domestic and foreign market. Autochthonous cheese production becomes more and more important way of gaining profit in rural households.

Authenticity of autochthonous cheese, according to which the same types of cheese but made in different regions differ, depends, among other things, on autochthonous micro organisms, which are heterogeneous types of lactic acid bacteria. Domination of certain type depends on the type and origin of milk.

Available resources

Wide, pure and high-quality natural pastures and meadows, in other words abundance of healthy and high-quality cattle fodder is restorable natural resource reproduced by itself. Natural resources also include climatic conditions, like solar energy, wind and gravitation.

Increase in the number of inhabitants with permanent place of residence in Štrpce at first brought to insufficiency of natural resources of food, considering the present production capacity, but on the other side it significantly improved human resources, in other words expert and personnel potential was increased.

According to the analysis of natural resources and human potential, agriculture in municipality of Štrpce should be based on cattle breeding and within it on the production of milk and dairy products.

Table 1. and graph 1. represent the data about the development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008. Table 1. also shows base index and chain index extract values.

Table 1 – Development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008

Years	Unit state of cattle	base index	chain index	Unit state of sheep	base index	chain index	Unit state of goats	base index	chain index
1998	3,985			6,920			680
1999	3,840	96.36	96.36	6,450	93.21	93.21	720	105.88	105.88
2000	3,220	80.80	83.85	5,620	81.21	87.13	650	95.59	90.28
2001	3,771	94.63	117.11	6,708	96.94	119.36	700	102.94	107.69
2002	3,795	95.23	100.64	6,800	98.27	101.37	680	100.00	97.14
2003	3,795	95.23	100.00	6,890	99.57	101.32	740	108.82	108.82
2004	4,025	100.00	106.06	7,000	101.16	101.60	720	105.88	97.30
2005	4,225	106.02	104.97	7,020	101.45	100.29	740	108.82	102.78
2006	4,225	106.02	100.00	7,020	101.45	100.00	730	107.35	98.65
2007	4,250	106.65	100.59	7,500	108.38	106.84	700	102.94	95.89
2008	4,335	108.78	102.00	7,650	110.55	102.00	750	110.29	107.14
Average	3,951			6,871			710

Source:Personal calculation of base index and chain index based on the data of Mini

dairy ˝Lahor-Šara˝, Štrpce, 2008.

Graph:  1. Comparative analysis of the number of heads of cattle during

the period  from 1998 to 2008

According to the calculation of base indexes  the largest increase in the number of heads of cattle was recorded in 2008 and it amounted to 8.8%. Chain indexes show that the largest increase was recorded in 2001 and it amounted to 17%, then in 2004 and 2005 it amounted to around 5% and in 2008 to 2%.

The greatest increase in the number of sheep in relation to the base year was recorded in 2007 and it amounted to 8.4% and in 2008 when it amounted to 10.5%. According to the chain index extract the largest increase in the number of sheep was recorded in 2001 and it amounted to 19.4%, and afterwards from 2002 to 2006. it amounted to 1.5%, in 2007 it amounted to 6.8% and in 2008 it amounted to 2%.

Extraction of base and chain index for goats also showed increase, which reached the highest point in 2008, when it amounted to 10.3% regarding base indexes and somewhat more than 7%, regarding chain indexes.

The above mentioned potential shows justification for the existence of the production line for organized purchase and processing of milk and dairy products. However, mini dairy ˝Lahor-Šara˝ in Štrpce with the capacity up to 500l of daily production, which has been working successfully during the past years, unfortunately doesn’t satisfy the present need and real demand.

The production of milk and dairy products

The production of milk in Serbia is still on unenviable level; during the last six years it hasn’t been significantly changed, more exactly the quantity of the produced milk was increased by 0.32 % in 2007 in comparison to 2000, therefore certain measures should be taken to stimulate its growth and development.

Serbia’s share in the world milk production amounts to 0.31 %, its share in European milk production amounts to 0.90 % and it modestly ranks 22. in Europe, with the production that is higher than the production of milk in Lithuania, and lower than the production of milk in Portugal. Milk producers in Serbia are family households that produce 92 % of the total production, while in agro-industrial plants significantly smaller quantity of milk is being produced. Region that is most successful in the production is Central Serbia, considering that it has an adequate terrain configuration for cattle breeding production.

According to the consumption of milk and dairy products, Serbia is on the bottom of European scale. If it approached European average, it would be confronted to a deficit of those products. Average consumption of milk for 2007 was 60.6 l per capita.

The European Commission Decision to put Serbia on the list of the countries from which it is possible to import milk to the countries of the European Union will have positive effects on the development of domestic agriculture on long terms, since that decision will additionally stimulate agricultural production, because new markets for the placement of domestic products are being opened. The production of milk and dairy products should be stimulated through the measures of agrarian policy.

Table 2. and Graph 2. show survey of milk and dairy products production development since 1998 to 2008 in Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. According to the given data it could be noticed that during recent years there has been a significant increase in the production of milk, and therefore a significant increase in the production of dairy products, as well as in the consumption.

Table 2  – The production of milk and dairy products during the period from 1998 to 2008

Years	Milk(l)	Litres per capita	Litres per ha	Yogurt(l)	Litres per capita	Litres per ha
1998	91,250	7.6	6.7	91,250	7.6	6.7
1999	75,100	6.3	5.5	75,100	6.3	5.5
2000	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2001	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2002	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2003	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2004	40,000	3.3	2.9	45,000	3.7	3.3
2005	45,625	3.8	3.3	45,625	3.8	3.3
2006	46,000	3.8	3.3	42,000	3.5	3.1
2007	51,000	4.3	3.7	45,200	3.7	3.3
2008	56,000	4.7	4.1	46,000	3.8	3.4
Average	49,543.2	4.1	3.6	53,652.3	4.8	3.9

Source: Internal data of the Mini Dairy „Lahor-Šara“, Štrpce, 2008

Analyzing the Table 2. and Graph 2. it could be concluded that the purchase of milk was increased during the period from 2004 to 2008 in the Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. Based on that fact,  the conclusion was reached about larger procession of milk into dairy products. Also, considering that the production of yogurt was not increased, it could be concluded that the milk was used for the larger production of autochthonous cheese, which is evident according to the further discussion within this work.

Graph 2. Comparative analysis of milk and yogurt production

AN EXAMPLE OF HACCP CONCEPT IN PRIMARY AGRICULTURAL PRODUCTION

INTRODUCTION

HACCP concept was first applied in the United States as one to ensure hygienic and technological food safety dedicated to astronauts. (14^th )   The concept is, then accepted by Health World Organization, the Organization for Food and the European Union. HACCP is applied in thousands of organizations that produce food and medicines. It is proved to be effective in providing safety of food products and medicines representing an integral part of ISO 22000 standards the concept of HACCP includes requirements that every organization must meet, systematically checked internally and externally. (14^th ) It is supported by the good manufacturing practice (GMP) and directives, regulations, instructions.
Based on the HACCP concept, it establishes documented procedures, instructions, records. To apply HACCP concept as effective, it is necessary to take and store documents, which represent the only valid proof that the requirements are fully implemented. Documentation represents the written evidence of product conformity, proof of control of production, and it is used to track trends and protect producers in case of user complaints. Documentation is clearly defining the responsibilities, training employees, providing systematic errors and preventing their recurrence.

HACCP concept

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) is a food safety system based on the analysis and control of potential biological / microbiological, chemical and physical hazards that raw materials are exposed to, potential dangers in handling, production, distribution and consumption of the final product.  It is founded on him Regulation of the European Union as follows:
• Council Directive 93/43/EEC;
• Alinorm 93/13A, Annex II;
• Regulation (EC) No. 852/2004;
• Regulation (EC) No. 882/2004;
• Directive 854/2004.
HACCP system has been adapted to all types of food products and all types of production and handling of food. It is based on the following principles:

1.       Hazard Analysis

2.       Identification of critical control points – CPP

3.       Identifying critical limits for each of CPP

4.       Establishing a system for each CPP monitoring

5.       Determine corrective action

6.       Verification

7.       Establishment of documentation.

The main characteristics of the HACCP concept are: scientific base, inhibition, application of risk assessment as a tool, a systematic, documented and verifiable. HACCP concept is able to accept changes such as improving production equipment, production process and technical development (Sevic, 2005).
Advantages of HACCP concept are:
• effective and efficient work of the company
• increase the competitiveness of companies in the world market
• removing barriers to international trade
• reducing the number of confirmation batch, and
• increase profits.
Application of the HACCP concept is widespread in developed economies, while in the countries of European Union is required by Council Directive 93/43/EEC. EU food imports from countries that are not its members, is caused by applying the HACCP concept.
In Serbia, the Law on Veterinary Medicine („Official Gazette RS, no. 91/2005) and Law on Food Safety (“ Official Gazette. Gazette RS, no. 41/2009) require the application of the HACCP concept. Recognizing the strategic importance of introducing the HACCP concept to the overall competitiveness of our economy, support of the Serbian government enterprises that wish to introduce HACCP is not missed. Serbia Investment and Export Promotion Agency during 2006.has provided grants as financial assistance to local business companies for the activity of introducing HACCP concept. According to the Ministry of Agriculture, more than 800 companies applied for certification, and about 450 received the HACCP certificate.

Introduction of the HACCP concept in primary agricultural production

HACCP concept can be introduced with the help of external collaborators, i.e. consultants, and can be implemented by internal experts with a critical role of the management in the organization. Without commitment and support of responsible managers HACCP can not even be applied or used.
Although the entities involved in primary food production, are not mandatory, according to the Law on Food Safety, to introduce and apply the HACCP concept, the management of the company „A“ in Vojvodina think that its application will contribute to competitiveness in domestic, and in the future,  international market. After making an official decision on the introduction of this concept the HACCP team is formed, whose members were experts in the relevant field of primary plant production. In agricultural crop production of the HACCP team agronomist must be represented, who track the production and all stages of growing a particular crop culture. Protective agronomist, which is responsible for the implementation of appropriate agro-technical measures (Mijajlović et al., 2009) also, has to be represented. For help in introducing the concept, a team of consultants must be involved.
The economic company „A“ has introduced HACCP concept for the following crops: corn, corn Mercantile, sugar beet, and winter barley, consume peas, cucumber pickles, soy, onion and carrot. Since the beginning of the introduction to the moment of application for certification, required documentation was created, according to the HACCP concept, as in the stage of formulating procedures, instructions and forms, as well as during regular, daily monitoring of production. It was documented through the records.
HACCP documentation includes, above all, the HACCP system rules as the highest document, as it is unifying the form of all activities related to the introduction of the HACCP concept.
The system and production procedures are organized. Manufacturing procedures are relating to all stages of production of all these cultures. The system procedures are:
• Procedures for managing documents and records;
• the procedure for training;
• the procedure for the implementation of sanitary-hygienic measures;
• the procedure for the preparation of HACCP plans;
• the procedure for machinery and maintenance;
• the procedure for preventive measures;
• Procedures for monitoring;
• the procedure for corrective measures;
• the procedure for verification.
All procedures were done in accordance with the procedures for managing documents and records. Manufacturing procedures include: subject, the area of application, the connection with other document, terms and definitions, responsibilities, procedures and flow attachment. As part of the production procedures required it is, also, included: risk analysis and critical control points, the determination and validation of critical limits, production flow chart, identifying the product, HACCP plan.
Hazard Analysis is based on the first and second principles of the HACCP concept encompassing all stages of production, biological, chemical and physical risks, risk analysis, control measures and critical control points. All hazards are listed, whose appearance could be expected at any stage of production and transport (product is not stored in the company, but the bulk, directly from the field, is transported to the processing industry). On the basis of risk analysis and decision tree, critical control points were determined. For each CCP it is provided a suitable control measures to be carried out ensuring configuration control process and preventing the break of critical limits.
The following critical points were determined: CPP1 – at the stage of crop care is possible to detect sickness due to the action of the skin disease viruses, pathogenic bacteria and pathogenic fungi; CPP2 – at the stage of crop care, biological risks is represented in the appearance of weeds and CPP3 – at the stage of harvesting bad weather conditions and unprepared machinery are possible.
Determination and validation of critical limits include limits for critical control points established and defined in accordance with applicable references (regulations, etc.).
Diagram flow of production is clear, schematic view of a particular culture of production flow. It gradually displays all operations during all phases of the production in accordance with relevant documents, based on the data phase, or based on the indication of the persons responsible for certain production operations. For the purpose of illustration a flow chart of sweet corn production is shown.
Identification of the product is very important document, because it contains all relevant information about the culture as follows: variety, serial number of parties seeds, growing year, area, growers, village, municipality, cadastre, sowing date, harvesting date, sweet corn produced features and purpose.

HACCP plan summary represents all relevant data of importance in the production of sweet corn, and based on the seven HACCP principles. According to the principle 1 it shows the risks, and the way how to prevent occurrence of conflicts , on the basis of principle 2 the critical  control points are given , based on the principle 3 the critical limits are shown , based on principle 4 the monitoring of critical control points (what, where, how, where, who), is defined, according to the principle 5 – ways to avoid the above conflict are presented, the principle 6 is giving the basis for verification and on the basis of 7^th principle all the needed / used records are listed
Verification: – Evaluation of the system in terms of methods, procedures, tests, controls which confirm that the system operates in accordance with HACCP plan represents a very important phase of implementation of the HACCP concept. The frequency of verification is determined depending on the need to verify the effectiveness of the HACCP concept to implementation. Verification includes: overview of the HACCP program and all records, review of possible deviations from optimal production, removal of non conformity product testing and certification that the CCP under control, that is below the critical limit. After the verification of Company „A“ minor deviations were found in the application procedures for the production of sweet corn, which was immediately removed and documented in recordings.
HACCP certificate by independent certification company accredited for that purpose by the Accreditation Body of Serbia-ATS and the European Cooperation for Accreditation-EA. The resulting certificate is valid for 3 years from the date of issuance. The duration of the annual certificate required supervisory checks. Recertification represents detailed review of documentation and evaluation of introduced and applied HACCP concept.

Autori: Mirjana Savić, Branko Katić, Nada Mijajlović

RASPROSTRANJENOST POLIFENOLA U LEKOVITIM BILJKAMA

Majčina dušica

Ljubičica (Viola odorata L) – Ljubičica sadrži 1,694%  (V. declinata Waldst. et Kit.), 1,846 % (V. arvensis Murr.) do 2.108 % (V. tricolor L.) flavonoida .

Ježovina (Ruscus aculeatus L) – Bobice ježovine su crveno obojene i sadrže antocijane: pelargonidin 3-O-rutinoside (64%), pelargonidin 3-O-glucoside (16%), and pelargonidin 3-O–trans–p-coumarylglucoside. plod se koristi u lecenju svih vrsti kamenaca u mokracnim kanalima, bubrezima, mokracnom mjehuru, zatim za jačanje sluznice.

Čaj zeleni – Utvrdjeno je da do 30% suve materije ovoga čaja čine fenolne materije. Glavna fenolna komponenta zelenog čaja je epikatehin-3-galat i epikatehin.

Glog (Crataegus laevigata L) – Koncentracija ukupnih fenola u glogu, prema istraživanjima  iznosila je 1226.3 ± 33.7 mg/100 g (računato na galnu kiselinu), proantocijanidina 108.7 ± 9.2 mg e /100 g (računato na cijanidin), antocijana 58.0 ± 0.1 mg/100 g (računato na cajnidin-3-O-glucosid. Listovi i cvetovi crvenog i belog gloga sadrže flavonske i flavonolske glikozide (1-2 %). Među flavonolima preovladava hiperozid. Viteksin i njegovi derivati važni su predstavnici flavonskih C-glikozida .

Gingo (Gingo biloba) – U listovima ginga utvrđeni su  mono-, di- i trigliglikozidi kemferola, kvercetina i izoramnetina, te neglikozidni biflavonoidi (amentoflavon) .

Sikavica (Cardui mariae fructus) – Plodovi sikavice sadrže 1,5-3 % silimarina – smese flavonolignana silibina, silikristina i silidianina.

Različak a (Centaurea cyanus L) – Cvetovi različka sadrže pelargonidin-3,5-diglukozid, cijanidin3,5-diglukozid i dr. Plava boja potječe od kompleksa cijanidin-glikozida s Fe i Al).

Hibiskus (Hibiscus sabdariffa L) – Cvetovi hibiskusa sadrže antocijane: hibiscina (delfindin-3-ksiloglukozid), zatim delfindin-3-glukozida, cijanidin-3- ksiloglukozida, cijanidin-3-glukozida, delfidin-3-sambubiozid, cijanidin-3-sambubiozid i flavon gosipetin-3-glukozid.

Crni sljez (Malva sylvestris L) – Cvetovi crnog sljeza sadrže malvin (malvidin-3,5-diglukozid) te glukozide s aglikonom delfindinom. 

Divlji mak (Papaver rhoeas L) – Cvetovi divljeg  maka sadrže mekocijanin

(cijanin-3-soforozid) i cijanidin-glukozid. 

Hrastova kora (Quercus robur L. i Quercus petraea (Matt) Leibl) – Kora hrasta lužnjaka i hrasta kitnjaka sadrži 8-20 % treslovina, koje se sastoje od elagtanina, proantocijanidina i kompleksnih  treslovina.

Uspravna petoprsta (Potentilla erecta L) Räuschel) – Podanak uspravne petoprste (srčenjaka) sadrži 15-20 % treslovina, koje se sastoje od elaginske kiseline, proantocijanidina i dimernog elagtanina .

Muškatni oraščić (Myristica fragrans Houtt) – Uz terpene (60-80 %) u eteričnom ulju muškatnog oraščića  nalazi se fenilpropan miristicin.

Cimetovac (Cinnamomum ceylonicum Blume ) – Cimetni aldehid je  osnovna i kvantitativno domanantna polifenolna komponenta (65-75 %) cimetova eteričnog ulja.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis L) – Listovi ruzmarina sadrže kafenu, klorogensku i ruzmarinsku kiselinu. Ruzmarinska kiselina karakteristična je za vrste porodice Lamiaceae.

Vanilija (Vanilla planifolia) – U plodu biljke vanilije prisutan je polifenol vanilin. Dikumarol je fenolno jedinjenje, koje je utvrđeno u kokotcu (Melilotus officinalis L.), medikarpin, daidzein i kumestrol u lucerki (Medicago sativa L.) i detelini (Trifolium sp.), pisatin u grašku (Pisumsativum L.) izoflavonoidi u soji (Glycine max L.), rotenon iz vrsta rodova Derris i Lonchocarpus.

Nana (Mentha  piperita L) – Analizom fenolnih jedinjenja lista pitome nane ustanoviljen je  veliki sadržaj kafene kiseline i njenih derivata, kao što su litospermicna, ruzmarinska i hlorogenska kiselina i metil rozmarinat, čiji sadržaj dostiže vrednost i do 7%. Flavonoidi pitome nane su zastupljeni u obliku lipofilnih polisupstituisanih flavon glikozida (O-metilovani apigenin i luteolin) i kao flavon i flavanon glikozida, čija koncentracija  doseže i do 17% (Mimica-Dukic i Božin, 2008). Utvrđeno je da su najzastupljenija fenolna jedinjenja pitome nane eriocitrin (eriodiktol-7-O-rutinozid), luteolin-7-O-glikozid i ruzmarinska kiselina, ali su  utvrdili  i prisustvo kafene kiseline i naringenin-7-O-glikozida, dok su slobodne aglikone apigenin, luteolin i eriodiktol dokazali tek u tragu.  HPLC analizom etanolnog ekstrakta pitome nane utvrđeno je  i kvantifikovano prisustvo kafene, hlorogenske i  ruzmarinske kiseline i  r rutina, kao i slobodnih aglikona: kvercetina, naringenina, luteolina i apigenina. Svojim sadržajem je u pitomoj nani dominantna ruzmarinska kiselina

Breza (Betula pendula Roth) – Breza je klasifikovana kao flavonoidna biljka, jer njihov sadržaj doseže i do 3%. Istraživanjima breze dokazano  je da ona sadrži raznovrsne biomolekule biljnih fenola. Dominantni flavonoid breze je hiperozid, a osim njega u brezi su zastupljeni i kvercitrin, miricetin digalaktozid i drugi glikozidi, kao i lipofilni flavonski metilestri, zatim hlorogenska kiselina, fenolkarbonske kiseline i tanini . Osim navedenog, dokazan je i visoki sadržaj jedinjenja iz klase fenola: kvercetin 3-rutinozida (rutina), kvercetin 3-galaktozida (hiperina), kvercetin 3-glukuronida, kvercetin 3-arabinopiranozida, kvercetin 3-arabinofuranozida, kvercetin 3-ramnozida i miricetin 3-galaktozida.

Kim (Carum Carvi L) – Najzastupljenije fenolne komponente kima su glikozidi kemferola i kvercetina . Dominantno fenolno jedinjenje je izokvercitrin sa sadržajem od oko 80 mg/kg suve materije. Kvanmtitativnom analizom kima identifikovani su: kafena, neohlorogenska i ferulna kiselina i izoramnetin kao glavne fenolne komponente. U kimu su zastupljeni i kumarini: 5- i 8-psoraleni, umbeliferon, herniarin i skopoletin. Ispitivanja etanolnog ekstrakta kima HPLC metodom  ukazala su na prisustvo protokatehinske kiseline, kafene, hlorogenske i ruzmarinske kiseline i rutina .

Persun (Petroselinum crispum (Mill) – Peršun sadrži značajne količine flavona apigenina, koji je  prisutan u formi apiina (7-O-apiosida). U korenu peršuna su zastupljeni furanokumarini, od kojih dominiraju bergapten, izoimperatorin i oksipeucedanin  . Kvantitativnom analizom sastava fenolnih jedinjenja etanolnog ekstrakta peršuna  dokazano je  prisustvo: galne, protokatehinske, kafene i trans-cimetne kiseline, luteolina, kemferola i apigenina. Nakon hidrolize utvrđeno je i prisustvo kverecetina.

Krušina (Rhamnus frangula L.) – Primenom HPLC analize u etanolnom ekstraktu krušine identifikovana su i kvantifikovana sledeća jedinjenja: galna, protokatehinska, kafena, vanilinska, hlorogenska, siringična  kiselina, kao i aloe-emodin, a  nakon hidrolize dokazano je i prisustvoferulne kiseline, miricetina, kvercetina, naringenina, luteolina i apigenina.

Breza (Betula pendula Roth) – HPLC analizom u etanolnom ekstraktu lista breze kvantitativno su odredena sledeća jedinjenja: galna, protokatehinska, kafena, hlorogenska kiselina i ferulna kiselina, rutin i apigenin. Nakon hidrolize dokazano je i  prisustvo miricetina, kvercetina, kemferola.

Ispitane biljne sirovine: peršun (Petroselini fructus), krušina (Frangulae cortex), pitoma nana (Mentha piperitae folium), kim (Carvi fructus) i obična breza (Betulae folium) bogat su izvor fenolnih jedinjenja. Sve ispitane biljne droge poseduju antioksidantnu aktivnost, koja se značajno ne menja posle termičkog tretmana .

Kantarion (Hypericum peroratum L) – Flavonoidna jedinjenja su dokazana u 61-oj vrsti roda Hypericum peroratum L. i smatraju se veoma rasprostranjena u ovom rodu. Dugo se mislilo da se u ovoj lekovitoj  biljci nalaze samo flavonoli, ali je utvrđeno prisustvo leutina i njegovog glikozida homoorjentina. Kvercetin, izokvercetin, hiperin, 13,II8-biapigenin, kemferol, tanini, katehin, epikatehin, leukocijanidin, rutin i amentoflavon su polifenoli ustanovljeni u kantarionu. Dokazano je i prisustvo fenolnih kiselina: kafene, hlorogenske, genistic i ferulne.

Laneno seme (Linum usitatissimum L) – U novije vreme se mnogo pažnje poklanja i ispitivanju lignana lanenog semena, jer je utvrđeno da se pod dejstvom crevne mikroflore transformišu u enteenterolakton, koji je po strukturi sličan estrogenima .

Crvena detelina (Trifolium pratense L) – Crvena detelina sadrži izoflavone, biljne hormone, koji podstiču proizvodnju estrogena i regulišu hormonski sastav u organizmu (Herbateka). U crvenoj detelini glavni izoflavoni su formononetin i biokanin A i njihovi glikozidi, ononin i sisotrin, a ostali izoflavoni su: daidzein, genistein, kalikozin, prunetin, pratenzein, pseudobaptigenin, orobol, 3’metilorobol, teksazin i afroromozin i njihovi konjugovani glikozidi.

Čičak (Arctium lappa Linn) – Glavni flavonoidi čička su isokvercetrin i rutin,  a prisutni su i  kempferol-3-o-glucosid i 3-O-ramnoglukosid, kvercetin-7-o-glucosid, 3-o-arabinosid i 3-o-lucosid. Utvrđeno  je i prisustvo fenolnih kiselina u semenu (kafe i kumarin kiselina) i luteolina i kvercetin-ramnozida u korenu čička.

Broć (Rubia cordifolia Linn) – I zolovani su i identifikovali sledeći antrahinoni u broću:

• 1,3-dihydroxyanthraquinone,
• 1,4-dihydroxyanthraquinone,
• 1,2-dihydroxyanthraquinone,
• 2,3-dihydroxyanthraquinon,
• 1,3-dimethoxyanthraquinone,
• 1,3-dihydroxyanthraquinone.

Autor: MPG71

FARMAKOLOŠKO DELOVANJE FLAVONOIDA

Utvrđeno je da flavonoidi imaju antibakterijsko, sedativno, antialergijsko, antimutageno, antiviralno i druga delovanja. Vekovima su preparati, koji sadrže flavonoide, glavni aktivni konstituenti preparata za lečenje bolesti. Lekovita svojstva propolisa su pominjana još u Starom Zavetu, a prepisivao ga je i Hipokrat (460-377 p.n.e.) u Staroj Grčkoj za lečenje rana i čira. Za antimikrobna svojstva propolisa odgovorni su flavonoidi galangin i pinocembrin. Dokazano je da je antimikrobna aktivnost flavonoida rezultat njihove sposobnosti da stvaraju komplekse sa ekstracelularnim i rastvorljivim proteinima i  sa bakterijskim ćelijskim zidom. Puupponen-Pimiä i sar., (2001) su utvrdili široku antimikrobnu aktivnost ispitivanih flavonoida u odnosu na Lactobacillus i Escherichia coli.

Flavonoidi se sintetišu u biljkama kao odgovor na mikrobiološke infekcije  i poseduju i u in vitro uslovima antimikrobnu aktivnost u odnosu na širok spektar mikroorganizama. Najviše su ispitivana antibakterijska i antifungalna svojstva, a utvrđena je i izvesna antivirusna aktivnost ovih komponenti. Farmakološka aktivnost flavonoida povezana je i s njihovim delovanjem na zid krvnih sudova periferne cirkulacije; smanjuju permeabilnost i krtost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida kapilara.

Delovanje flavonoida na kapilare može biti objašnjeno njihovom sposobnošću da, kao donatori protona, sprečavaju redukciju dehidroaskorbinske kiseline i na taj način štite vitamin C. Drugo objašnjenje je da ovi prirodni polifenoli inhibiraju enzime (hijaluronidazu, elastazu i katehol-O-metiltransferazu) i usporavaju proces razlaganja elastina. Flavonoidi inhibiraju enzim fosfodiesterazu i smanjuju agregaciju trombocita, pa se koriste u profilaksi i kao dodatna terapija oboljenja povezanih s pojavom tromboze.

U istraživanjima brojnih autora utvrđeno je da je unos flavonoida obrnuto srazmeran mortalitetu od koronarnih bolesti i da veći unos kvercetina pozitivno utiče na smanjnje  mortaliteta od koronarnih bolesti i na pojavu dijabetesa tipa 2, a da je smanjena i učestalost cerebrovaskularnih bolesti kada se u ishrani poveća unos kemferola, naringenina i hisperidina. Katehin i derivati katehina, oligomerni proantocijanidini, kvercetin, flavonoglikozidi izolovani iz ginka, kao i drugi, koriste se u prevenciji i tremanu kancera, kardiovaskularnih bolesti, astme, bolesti jetre i katarakte.

Različiti flavonoidi ispoljavaju antioksidativne, antibakterijske, antiinflamatorne, antialergijske, antimutagene, antivirusne, antineoplastiĉne, anti-trombotiĉne i vazodilatorne osobine. Aktivni su kod hroničnih inflamatornih i alergijskih bolesti, kardiovaskularnih  bolesti i raka dojke. Ispoljavaju poseban efekat zaštite u prevenciji od kardiovaskularnih bolesti; epidemiološke studije ukazuju da flavonoidi poseduju protektivni efekat u odnosu na razvoj ovih bolesti.

Za flavonoid kvercetin je utvrđeno da ima spazmolitičko delovanje na glatki  aortin  mišić  pacova,   što   se   može   objasniti antagonističkim delovanjem kalcijuma. Flavoni i fenilmetani imaju jasan inhibitorni efekat na protok kalcijuma, dok kafena kiselina, ferulna kiselina i flavonoidi povećavaju unos Ca2+ u ćeliju. Inhibitorni efekat je smanjen glikozidacijom flavonoida. Kvercetin je dobar protuupalni agens. On blokira nekoliko početnih stadijuma upalnog procesa, npr. blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale.

Veliki broj epidemioloških studija dokazuje da redovan unos flavonoida značajno smanjuje pojavu tumora kao i rast tumorskih ćelija. Kuntz et al., (1999) su ispitali uticaj 30 odabranih flavonoidnih jedinjenja na proliferaciju ćelija raka creva i dokazali da su svi ispitani flavonoidi pokazali koncentracijski zavisno antiproliferativno dejstvo bez propratnog citotoksičnog dejstva.

Ekstrakt čička (Silybum marianum) sadrži aktivnu komponentu silimarin, koji  uključuje 4 flavonoida od kojih je glavni silibinin. Eksperimenti na životinjama dokazuju da silimarin ima antioksidativna svojstva i sprečava proređenje glutationa i poremećaje funkcije jetre (hepatos.hr/terapija/alternativna-medicina.html)

Dokazano je da kvercetin, ramnetin i izoramnetin redukuju koncentraciju  holesterola u serumu i jetri i tako ostvaruju angoiprotektivni efekat (Igarashi i Ohmuma, 1995). Prema istraživačina kvercetin je delotvoran u prevenciji srčanih oboljenja, a ima i antikancerogeno dejstvo.

RAZVOJNI CILJEVI ŠUMARSTVA OPŠTINE MIONICA

Šume

Održivo gazdovanje šumama podrazumeva zaštitu šuma i šumskog zemljišta kao i njihovo korišćenje u obimu i na način, koji obezbeđuje trajno održavanje i unapređenje njihove proizvodnosti, biološke raznovrsnosti, sposobnosti obnavljanja i vitalnosti. Time se obezbeđuje ispunjavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma i za buduće generacije. Cilj je i da se ostvari znatno povoljnija razvojna pozicija Mionice u odnosu na Republiku. U tom cilju neophodno je:

• Zadržavanje svojine nad šumama u državnoj svojini;
• Povećanje doprinosa sektora šumarstva društveno-ekonomskom razvoju Mionice proizvodnjom drveta, samoniklih plodova (voće, pečurke, lekovito bilje) i kulturološkim i turističkim uslugama šuma;
• Ostvarivati optimalan odnos plana gajenja i plana korišćenja šuma;
• Prevođenje niskih i degradiranih šuma i šikara u visoke šume;
• Obezbeđenje ubrzanog razvoja i zaštite šuma četinara, ali i liščara (od nedozvoljene seče, požara, štetočina i bolesti);
• Zaštita i unapređuje biološke raznovrsnosti šuma;
• Podržavanje autohtonih vrsta drveća;
• Zaštita šumskog zemljišta od degradacije i erozije pošumljavanjem i poljoprivrednog zemljišta, koje se ne koristi;
• Racionalan i skladan razvoj šumske infrastrukture; planiranje, izgradnja i održavanje  uz uvažavanje svih tehničkih i ekonomskih uslova na način, koji će minimalizovati štete za sve funkcije šuma;
• Sprečavanje protivpravnih aktivnosti, koje su van zakonskog i planskog okvira, a uzrokuju štete u šumama i ekosistemima pri čemu direktno utiču na održivost razvoja šuma;
• Izraditi procenu uticaja na životnu sredinu  u slučaju pošumljavanja nešumskog zemljišta površine veće od 50 ha i krčenja šuma sa promenom namene na površini preko 10 ha, kao i za sve radove u zaštićenim prirodnim dobrima;
• Minimizirati otpad i izbegavazi štete na drugim šumskim resursima;
• Obuka i nadzor šumskih radnika;
• Monitoring  radi procene vitalnosti drveća u fazi rasta, stanja životne sredine i procene uticaja faktora, koji dovode do zagađivanja  životne sredine.

Autor: MPG71

ВЕШТАЧКО ПОШУМЉАВАЊЕ И СЕЧА ДРВЕТА У ШУМАМА БЕОГРАДА

Seča šume

Пошумљавање лишчарима укупно на територији Београда у 1997.  спроведено је на 20 ha (Земун-18 ha, Обреноваc-2 ha), а у 2005. години на 21,90 ha (Лазаревац-3,40 ha, Палилула-16,47 ha, Сурчин-2,03 ha). У 1997. пошумљавање није вршено са четинарима ни на једној општини Београда, а у 2005. години је четинарима пошумљено укупно 0,10 ha (Звездара).

Посечена дрвна маса лишчара у 1998. износила је 61.496 m³ , а четинара 230 m³ ; u 2005. години 87.383 m³ лишчара i 119 m³ (Табеле B, C, D, E).

Табела Б. Вештачко пошумљавање и сеча дрвета у шумама,1998.

Општина	Пошумљавање, ха		Укупна шумска површина, ха1	Посечена дрвна маса, м3
	Лишчари	Четинари		Лишчари	Четинари
Барајево	–	–	4.106	2.602	–
Вождовац	–	–	2.437	–	–
Врачар	–	–	–	–	–
Гроцка	–	–	2.856	–	–
Звездара	–	–	131	–	–
Земун	18	–	2.293	8.185	–
Лазаревац	–	–	6.524	4.218	10
Младеновац	–	–	3.060	783	–
Нови Београд	–	–	36	–	–
Обреновац	2	–	3.118	396	–
Палилула	–	–	1.369	37.256	–
Раковица	–	–	244	–	–
Савски Венац	–	–	–	–	–
Сопот	–	–	4.434	6.235	220
Стари Град	–	–	–	–	–
Чукарица	–	–	1.286	1.817	–
УКУПНО	20	–	31.893	61.496	230

Извор: Статистички годишњак Београда, 1999.

¹ Попис шумског фонда из  1998. године.

Табела Ц. Вештачко пошумљавање и сеча дрвета у

шумама,2002.

Општина	Пошумљавање, ха		Укупна шумска површина, ха1	Посечена дрвна маса, м3
	Лишчари	Четинари		Лишчари	Четинари
Барајево	–	–	4.106	17.853	260
Вождовац	–	–	2.437	8.117	368
Врачар	–	–	–	–	–
Гроцка	–	–	2.856	537	–
Звездара	–	–	131	24	–
Земун	–	–	2.293	8.470	–
Лазаревац	–	–	6.524	4.872	–
Младеновац	–	–	3.060	1.502	–
Нови Београд	–	–	36	18	–
Обреновац	–	–	3.118	1.296	–
Палилула	–	–	1.368	77.093	–
Раковица	–	–	244	38	–
Савски Венац	–	–	–	–	–
Сопот	–	–	4.434	1.542	–
Стари Град	–	–	–	–	–
Чукарица	9	–	1.286	624	–
УКУПНО	9	–	31.893	121.995	628

Извор: Статистички годишњак Београда, 2002.

¹ Попис шумског фонда из  2001. годин

Табела Д. Вештачко пошумљавање и сеча дрвета у шумама, 2004.

Општина	Пошумљавање, ха		Укупна шумска површина, ха1	Посечена дрвна маса, м3
	Лишчари	Четинари		Лишчари	Четинари
Барајево	–	–	4.106	5.342
Вождовац	–	–	2 437	3.813	–
Врачар	–	–	–	–	206
Гроцка	–	–	2 856	2.690	–
Звездара	–	–	131	24	–
Земун	–	–	2.293	9.956	–
Лазаревац	–	–	6.524	5.329	–
Младеновац	–	–	3.060	1.502	–
Нови Београд	–	–	36	18	–
Обреновац	–	–	3.118	2.992	–
Палилула	–	–	1.368	59.902	–
Раковица	–	–	244	38	–
Савски Венац	–	–	–	–	–
Сопот	–	–	4.434	5.999	25
Стари Град	–	–	–	–	–
Сурчин	–	–	–	–	–
Чукарица	–	–	1.286	1.842	–
УКУПНО	–	–	31.893	99.447	231

Извор: Статистички годишњак Београда, 2004.

¹ Попис шумског фонда из  2003. године.

Табела E. Вештачко пошумљавање и сеча дрвета у шумама, 2006.

Општина	Пошумљавање, ха		Укупна шумска површина, ха1	Посечена дрвна маса, м3
	Лишчари	Четинари		Лишчари	Четинари
Барајево	–	–	4.839	5.270	–
Вождовац	–	–	2.920	3.372	71
Врачар	–	–	–	–	–
Гроцка	–	–	2.535	4.246	–
Звездара	–	0,10	111	27	–
Земун	–	–	–	–	–
Лазаревац	3,40	–	6.512	4.259	–
Младеновац	–	–	2.994	.1502	–
Нови Београд	–	–	120	–	–
Обреновац	–	–	3.090	1.296	–
Палилула	16,47	–	6.071	52.633	–
Раковица	–	–	370	456	–
Савски Венац	–	–	–	–	–
Сопот	–	–	5.069	3.029	48
Стари Град	–	–	–	–	–
Сурчин	2,03	–	2.320	7.954	–
Чукарица	–	–	492	3.339	–
УКУПНО	21,90	0,10	37.443	87.383	119

Извор: Статистички годишњак Београда, 2006.

¹ Попис шумског фонда из  2005. године.

Искориштавање  шума  у  производне сврхе може да доведе до  деградације шумског фонда ако обим сече није  заснован  на принципу, који обезбеђује и гарантује континуитет газдовања, како посечена дрвна маса не би била већа од прираста.

Континуитет газдовања обезбеђује и побољшање стања шума у квалитативном смислу и њихову биолошку стабилност.

Регионалним просторним планом Београда  предвиђено je да се пошумљавањем формира 2.335 ha нових шумских површина VI и 379 ha V бонитетне класе; дрвеће се одабира у складу са природним потенцијалом станишта. Увећањем укупне површине шума и степена шумовитости побољшаће се, у великој мери, квалитет животне средине у целини.

Autor: MPG71

СТАЊЕ ШУМСКЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА

Košutnjak

Kalemegdan

Укупна површина шума на подручју Београда (градске и приградске општине) износи 35.980 ha. Површина државних шума је 20.064 ha, а шума у приватном власништву 15.823 ha. Степен шумовитости  износи 1,2%.

Површина шума по становнику 0,025 ha. Минимално оптимална површина  шума по становнику једне регије је 0,33 ha да би дошле до изражаја позитивне еколошке функције шума на очување животне средине.

Према подацима из Статистистичких годишњака Београда, 1998-2006. године, укупна шумска површина у градским и приградским општинама није повећавана у раздобљу од 1997.до закључно са 2003. годином и износила је 31.893 ха. У 2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине; у појединим општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот, али и до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Чукарица).

Површина шума по становнику по општинама је веома различита и креће се од 0,0 ha на Савском Венцу до 0,23 ha у Барајеву и Сопоту.

Од укупне обрасле површине државних шума састојине високог порекла iznose 11,17 % вештачки подигнути засади 42,72 %, културе четинара 5,50 %, изданачке шуме 40,25 % и састојине мешовитог порекла 0,36 %.У приватним шумама високе шуме има око 20,00 % од укупне обрасле површине.

У укупној обраслој површини државних и приватних шума природног порекла доминирају средњодобне састојине, а доминантна старост је око 60 година. Очуване састојине у укупном државном фонду покривају 88,60 %, разређене 9,59 %, а деградиране 1,81 %.

Градске шуме су:

• Звездара;
• Бањичка шума;
• Кошутњак са Топчидером;
• Степин Луг;
• Торлак, Јајинци;
• Миљаковачка шума;
• Макиш са Адом Циганлијом;
• Шуме уз ауто-пут Београд-Загреб до Сурчина

Приградске шуме су:

• Сремачки рт;
• Gорица;
• Липовица;
• Авала;
• Трешња;
• Космај;
• Обреновачки забран;
• Бојчинска шума

Заштитне шуме су:

• Шуме посебне намене и
• Антропогено основане шуме (биолошка  рекултивација деградираних простора)

Табела 1. Шумске површине градских општина Београда

Локалитет	Површина (ha)
Кошутњак са Топчидером	262,71
Шуме око Белог и Старог двора на Дедињу	75,00
Парк Белог и Старог двора на Дедињу	25,00
Миљаковачка шума	155,95
Бањичка шума	41,59
Звездарска шума	129,00
Степин Луг – Баба Велка – Торлак – Јајинци	491,72
Макиш	380,22
Ада Циганлија	92,65
Шуме уз аутопут Београд–Загреб до Сурчина	159,74

Извор: Инегрална валоризација шумских ресурса Београда, Шумарски  факултет, Београд, 2005.

Највећа шумска површина је подручје Степин Луг-Баба Велка-Торлак-Јајинци (491,72 ha), а најмања Парк Белог и Старог двора на Дедињу (25,00 ha).

Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у Београду са  11.365,27 ha (2001. године) на 20.409,91 ha (2021. године), чиме би значајно повећао просек површина шума по становнику (Табела 5).

Табела 2. Планиране  површине зелених површина у Београду 2001. и 2021. години

Намена	Постојеће стање, 2001. (ha)	Планирано повећање, 2001-2021. (ha)	Укупно планирано (ha)
Зелене површине	11.365,27	9.044,64	20.409,91

Извор: Gенерални план Београда («Сл. лист Београда», бр.27/2003)

Заштићена природна добра

На подручју града Београда заштићено је 37 природних добара:

• Стабло храста лужњака Мелнице у сопотском селу Неменикуће, старости више од 230 година.
• Девет храстова код Јазића колибе у Обреновцу, старости око 180 година;
• Платан засађен приликом градње Конака кнеза Милоша Обреновића 1834. године;
• Стогодишње стабло кедра које је засадио Јосиф Панчић у Толстојевој улици на Савском венцу;
• Бањичка шума;
• Машин мајдан” код Летње позорнице у Топчидеру (геолошки слој из периода горње креде):
• Миоценски спруд на Ташмајдану;
• Морски неогени спруд испод споменика “Победник” на Калемегдану, који представљају остатке медитеранског стадијума у историји Панонског мора.

Меморијални природни споменици су:

• Бојчинска шума на подручју Земуна;
• Стабло лучног јасена у лазаревачком селу Шопићи

Предео изузетних одлика је:

• Велико ратно острво (станиште ретких и угрожених птица мочварица и репрезентативна морфолошка и геолошка творевина).

Јавни паркови

На територији десет градских општина има 65 јавних паркова укупне површине 36,2 ha. Најпознатији су:

• Калемегдански парк;
• Ташмајдански парк;
• Парк пријатељства;
• Хајд-парк;
• Пионирски парк.

Autor:MPG71

ШУМАРТВО БЕОГРАДA

Ada-Ciganlija

Значај и функције шума

Шумама већих и индустријских градова Републикие Србије није поклањана адекватна пажња. Није постојао одговарајући интерес друштва, али и научне и стручне јавности  за валоризацију еколошких и осталих функција шума.

Шуме су у протеклом периоду биле значајне, скоро искључиво, са економског становишта као производно – сировински потенцијал за производњу дрвета. Шумски екосистеми су најстабилнији терестрични екосистеми. У Београду, посебно због специфичног стања животне средине, шуме  у ужој и широј зони града морају да добију много већи значај превасходно са  новим функционалним приоритетима у складу са принципима одрживог развоја, очувања и унапређења  животне средине.

Дрвеће и зелене површине имају незаменљиву функцију у побољшању услова за живот у урбаним срединама.

Подизање и управљање урбаним шумама доприноси одржавању и побољшавању  квалитета животне средине, али и друштвеним и економским добробитима за урбано друштво. У ужем смислу урбано шумарство обухвата оржавање и уређивање шума, а повезано је са  са пејзажном архитектуром и  уређивањем  паркова,  а  у  ширем  смислу

укључује проблеме вода, станишта дивљих врста, могућности рекреације,  рециклажу комуналног отпада.

Урбано шумарство пружа је импресивне користи друштву. Шуме и зелене површине позитивно делују на:

• Модификовање температурних екстрема;
• Природан су филтер ваздуха;
• Апсорбовње  буке;
• Побољшање микроклиме;
• Заштиту  и унапређење осталих природних ресурса (земљиште, вода,   дивљ фауна);
• Побољшање естетике градова;
• Психофизичко здравље становника;
• Повећање запошљавања;
• Едукацију становништва;
• Рекреацију становништва

Мултифункционална-интегрална валоризација шумских ресурса базира се на три основна принципа:

• Одрживо–интегрално шумарство;
• Управљање екосистемима;
• Мултифункционална валоризација шумских ресурса

У Закону о шумама дефинисане су следеће функције:

• Производна функција (tabela 1);
• Заштитна функција (tabela 2);
• Општекорисне функције (tabela 3);
• Рекреативне функције (tabela 3)

Табела 1. Процена релативних вредности производне функције градских државних шума  Београда

Локалитет	Производња  дрвета	Производња здравствено безбедне  хране и лековитог биља	Производња осталих  шумских производа	%*
Кошутњак	10	3	2	15
Топчидер	–	–	5	5
Миљаковачка  шума	10	2	2	14
Јајинци	5	3	5	13
Торлак	15	5	–	20
Степин Луг	10	5	5	20
Звездара	5	–	–	5
Бањичка Шума	5	–	5	10
Макиш	5	3	5	13
Ада Циганлија	5	3	2	10
Шуме уз ауто-пут Бг-Зг до Сурчина	10	–	–	10

У производњи дрвета предњачи Торлак са 15 % (рачунато у односу на укупне функције шума у вредности од 100 %), а затим са 10 % Кошутњак, Миљаковачка шума, Степин Луг И шуме уз аутопут Београд-Загреб.

Табела 2. Процена релативних вредности заштитно-регулаторне функције државних шума Београда

Локалитет	Заштита земљишта	Заштита вода	Микроклима града и  квалитет ваздуха	%*
Кошутњак	10	10	10	30
Топчидер	10	10	20	40
Миљаковачка  шума	10	10	20	40
Јајинци	10	10	16	26
Торлак	20	10	20	50
Степин Луг	20	10	15	45
Звездара	10	10	25	45
Бањичка шума	5	5	30	40
Макиш	10	20	17	47
Ада Циганлија	10	15	10	35
Шуме уз ауто-пут Бг-Зг до Сурчина	5	5	50	60

Паралелно са повећањем површина под шумским екосистемима, треба интензивније радити на валоризацији општекорисних функција постојећих шумских комплекса.

Функција заштита земљишта најефиканија је на Торлаку и Степином Луку (20 %); заштита вода у Макишу (20 %); микроклима града и квалитет ваздуха у шумама  уз аутопут Београд-Загреб (50 %).

Табела 3. Процена релативних вредности социо-културне функције градских државних шума Београда

Локалитет	Рекреативна	Заштитата природе и уређење простора**	Едукативна	%*
Кошутњак	30	15	10	55
Топчидер	30	20	5	55
Миљаковачка  шума	28	13	5	46
Јајинци	15	30	6	51
Торлак	5	20	5	30
Степин Луг	20	10	5	35
Звездара	25	20	5	50
Бањичка  Шума	15	25	10	50
Макиш	20	15	5	40
Ада Циганлија	40	10	5	55
Шуме уз ауто-пут  Бг-Зг до Сурчина	10	15	5	30

Извор (за табеле 1-3): Интегрална валоризација шумских ресурса Београда, Шумарски факултет,  Београд

^* Изражен је проценат у односу на укупне функције шума као вредност од 100%.

^** Узгој дивљачи и друге фауне је приказан у социо-културној функцији “заштита природе и уређење простора”.

Код нас, шуме као екосистем, имају значајно место у републичком Закону о заштити животне средине и ратификованим бројним међународним резолуцијама, и другим правним актима, којих се наша земља мора придржавати.

Газдовање шумама на територији Београда

Шумско газдинство Београд, у оквиру ЈП Србијашуме, остварује своју делатност преко четири шумске управе, две радне јединице и једног расадника:

• ШУ Авала (2.774 ha);
• ШУ Земун (2.288 ha);
• ШУ Рит (6.104 ha);
• ШУ Липовица (5.642 ha);
• РЈ за озелењавање и расадничку производњу;
• РЈ за угоститељство и туризам;
• Расадник Топчидер

Autor: MPG71

ЛОВСТВО ОПШТИНE БЕОЧИН

На територији општине Беочин ловне површине су ловишта: “Национални парк Фрушка гора“, “Чот“ и “Сусек-рибњак“. Ловиштем “Национални парк Фрушка гора“ управља Национални парк Фрушка гора, ловиштем “Чот“ ловачко удружење из Беочина, а “Сусек-рибњак“ ДТД Рибарство из Петроварадина.

Ловиште представља ловно привредну целину, која обезбеђује еколошке услове за успешан узгој, заштиту и коришћење одређене или више врста дивљачи.

Основ газдовања  ловиштем су:

• Површина ловишта;
• Бонитет;
• Капацитет;
• Уређеност;
• Одржавање.

Ловиштем газдује ловачко удружење, које мора да има професионалну и стручну службу – квалификована лица са прописаном стручном спремом.

Ловачко удружење „Срндаћ“ Беочин основала су ловачка друштва Беочина, Раковца,  Баноштора, Грабова, Свилоша, Сусека и Луга. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије установило је ловиште „Чот“, које је дато на газдовање Ловачком савезу Србије, а преко Ловачког удружења „Срндаћ“.

Укупна површина Ловишта „Чот“ износи 11.457 ha.

Површине по категоријама  земљишта Ловишта „Чот“

Категорија земљишта	ha	%
Шуме и шумско земљиште	1 310	11,43
Ливаде и пашњаци	2 015	17,58
Њиве	5 201	45,39
Воћњаци и виногради	913	7,97
Трстеници, баре и воде	231	2,01
Остала земљишта	1 787	15,59
Укупно	11 457	100,00

Izvor: 80 година Ловачког друштва „Салаксија“ Раковац, 130 година Ловиштa „Раковац“, 2006.

Површина Ловишта „Чот“ подељена је на ловне (9 357 ha) и неловне (2 100 ha).

Према власништву ово ловиште је приватно (59%) и државно (41%), али су шуме и шумско земљиште скоро у потпуности у државном власништву.

У ловиштима су најзаступљеније стално гајене врсте дивљачи: срна, дивља свиња и јелен обичан, али и врсте ситне и пернате дивљачи. У ловишту “Сусек-рибњак“ је заступљена перната дивљач и то: патка-глувара, патка-кржуља и лиска. Највећи део  ловишта “Сусек-рибњак“ је рибњак.

У ловиштима постоје повољни услови за гајење и репродукцију дивљачи.  Отвореног су типа. У свим ловиштима налази се велики број  ловно-техничких објеката и то: ловачке куће и домови, хранилишта, појилишта и солишта за дивљач, чеке, ограђене ремизе за прихват фазана, чардаци за храну.

Један од значајних проблема у ловиштима произилазе из чињенице да су на падинама Фрушке горе подигнута бројна викенд насеља, која се ограђују и жичаним оградама, што представља сметњу кретању дивљачи.

Циљеви развоја ловства Општина Беочин

Основни правци развоја ловства су:

• Повећање бројности популације  аутохтоне крупне и ситне дивљачи;
• Повећање бројности популације  економски највреднијих врста (јелен, срна, дивља свиња, од пернатих фазан);

• Побољшање полне и старосне структуре популације крупне дивљачи;
• Очување ретких и угрожених врста;
• Унапређење природних станишта;
• Побољшање  квалитета трофеја;
• Коришћење дивљачи у ловно-туристичке сврхе;
• Повећање броја ловно-техничких објеката ( фазанерије и осталих).

Autor: MPG71