30 BEOGRASKIH BRDA

Ne sumnjamo da većina Beograđana zna gde se nalaze brda jednog Labuda, Petla, Matije Bana i baba Jule, ali gde su Belo, Ćurtovo, Orlovo ili Maleško poznato je samo lokalcima, iako su neka u prestonici čak duže od veka.

Labudovo brdo

Foto: Google Maps / screenshotLabudovo brdo

Beograd leži na čak 30 brda, a ovo su samo neka od onih čija su imena i dalje ostala misterija:

Julino brdo na Čukarici

Foto: P. Marković / RAS SrbijaJulino brdo na Čukarici

Belo brdo

Belo brdo nalazi se na desnoj obali Dunava u Vinči. Ovo brdo je arheološki lokalitet gde su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi.

Belo brdo ime je dobilo po boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stručnoj literaturi poznatije po imenu Vinča.

Milićevo brdo

Između Višnjice i Slanaca, Milićevo brdo zabeleženo je i na kartama iz prošlog veka. Spominje se u knjizi Riste Nikolića, objavljenoj 1903. godine, međutim osim imena nema drugih podataka. Ovo brdo visoko je 279 metara.

Maleško brdo

Maleško brdo čini svega nekoliko ulica. Ovaj kraj ispresecan je uzanim sokacima i pun je zelenila i cveća. Nalazi se u stvari na padini Vračarskog visa i graniči se sa  Autokomandom, „Partizanovim stadionom“ i stanicom Prokop. Na njemu se nalaze nova zdanja i nekoliko bolnica. Ovo brdo može da se nađe na kartama s početka XX veka, ali o njemu isto tako nema podataka.

Stojčino brdo

Za ovo brdo znaju Mirijevci, doduše i oni najstariji ne mogu da kažu čije ime nosi. Stojčino brdo nalazi se negde na pola puta od Konjarnika prema Malom Mokrom Lugu i visoko je 253 metara.

U okolini Mirijeva nalaze se i Orlovo i Ćurtovo brdo, za koje se takođe ne zna kako su dobila imena.

Kalemegdansko brdo

Foto: M.Mitrović / RAS SrbijaKalemegdansko brdo

Mitrovo brdo

Ovo je urbanije naselje i produžetak naselja Braće Jerković. Na jugu i jugoistoku se graniči sa Kumodražom, a na severozapadu sa Jerkovićem, a na istoku sa Velikim Mokrim Lugom i na severu sa Padinom. Ko je čuveni Mitar po kojem ovo brdo nosi ime ostalo je bez objašnjenja.

Sva brda Beograda

Park na Banovom brdu

Foto: Vesna Lalić / RAS SrbijaPark na Banovom brdu

Banovo brdo

Banjičko brdo

Belo brdo

Veliko brdo

Vodičko brdo

Vračarsko brdo

Glumčevo brdo

Golo brdo

Erino brdo

Žuto brdo

Zvezdarsko brdo

Julino brdo

Kalemegdansko brdo

Kanarevo brdo

Labudovo brdo

Lekino brdo (Pašino brdo)

Lisasto brdo

Lozovičko brdo

Maleško brdo

Milićevo brdo

Mitrovo brdo

Moračko brdo

Nikino brdo

Orlovo brdo

Petlovo brdo

Stanovačko brdo

Starac-Vasino brdo

Stojčino brdo

Topčidersko brdo

Ćurtovo brdo

Izvor: http://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-lezi-na-30-brda-a-ovo-su-samo-neka-cija-su-imena-ostala-misterija/1v5xyq3

Advertisements

POJAS RUPA U PISCA DOLINI

Većina ljudi zna za Naska Linije, međutim postoji još jedna, manje poznata, neobjašnjiva misterija u Peruu, u blizini Pisco doline, u ravnici po imenu Cajamarkuila.

Naime, tamo leži hiljade i hiljade rupa veličine čoveka koje su uklesane u stene. Ove čude rupe koje se protežu na više kilometara preko brda i dolina su toliko dugo ovde da lokalno stanovništvo nema pojma ko ih je napravio niti zašto. Smešno je da niko nije imao predstavio šta je to dok nisu uslikani sa visine…

Arheolozi veruju da je to ustvari iskopina za skladištenje žitarica…postavlja se pitanje zašto da se muče i troše vreme i ogroman trud za tako nešto. Zatim su rekli „pa dobro, možda su to onda grobnice?“ Ali problem je što ni u jednoj rupi nema ničeg, ni kostiju, nakita, artifakta, zabeleški…

Rupe se razlikuju – neke su krute i savršeno precizne, neke su krive, u lukovima i oble, neke su duboke po 2 metara(6,7 fita), neke su samo plitke linije.
Do danas im se ne zna ni poreklo niti namena…

Postoje po osam rupa, i obuhvataju prečnik od 24 metara u širinu, i tako se ponavljaju marširajući, sve dok konačno ne nestanu u maglovitom masivnom Peruu.

Arheolozi kažu da one predstavljaju odbrambene položaje.

Dužina: oko 1.450 m Širina: oko 20 m Procenjeni broj rupa: 6.900 Geografska širina: 13 ° 42'55 .37 "Н Geografska dužina: 75 ° 52'28 .46 "Е
Dužina: oko 1.450 m
Širina: oko 20 m
Procenjeni broj rupa: 6.900

Nekoliko milja istočno od pojasa, satelitski snimci prikazuju strukturu koja podseća na ostatke nekog drevnog naselja (ove formacije ne izgledaju prirodno i ne postoji ništa slično u celoj oblasti).

Ove rupe su podsetila na geološka testiranja plemenitih metala izvršenih u Andima. Možda predstavljaju ostatak neke ogromne mašinerije koja je tu došla da vrši iskopine? Naska dolina predstavlja brošuru planete zemlje. Ako bi neko želeo da sazna šta se sve nalazi na zemlji, to je mesto na kojem će potražiti tu informaciju. Deluje kao da se neka mašina tu spustila i uzimala uzorke tla, i zatim odletela. Ako pogledate najviši deo severnog pojasa primetićete da se završava u neprirodno potamneloj oblasi (izgleda skoro kao ostatak neke eksplozije).

Podsećaju i na neku vrstu kodirane poruke – ukoliko se ceo pojas pogleda može da se uoči neka vrsta šablona i ponavljanja, kao da je neko želeo da napiše nešto nekome ko to može da vidi samo sa veliki visine.

Možda je ovaj pojas ustvari ostatak neke drevne civilizacije?…ili možda čak otisak o davnoj poseti, dokaz o delovanju nekog inteligentnog vanzemaljskog oblika života na našu planetu?

Izvor: http://www.arheo-amateri.rs/

NAROD HUNZA

11136657_885891184791655_1049125829847682400_nU dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.

FLATEYRI

12573819_1258111577536189_6419110750531482168_nFlateyri je malo ribarsko selo ispod planine Skollahvift na Islandu. Ovo selo je bilo glavni centar kitolova centar u 19. veku.  Poznato je po velikom odbrambenom zidu u obliku slova A, koji štiti naselje od lavina. Inače, lavine su više puta zatrpavale kuće i odnosile ljudske živote pre nego što je ovaj zid izgrađen! Godine 1995. lavina je pogodila selo, uništavajući 29 domova i usmrtivši 20 ljudi.

MASA DVA KVARKA

Najnovije merenje, zasnovano na zadivljujućem matematičkom oponašanju u superkompjuteru, odredilo je, čak, 20 puta tačnije masu dve najsićušnije mrvice materije, zauvek zatočene u središtu svakog protona i neutrona. Može li to da pomogne u započetom traganju za neuhvatljivom „Božijom česticom”?

Dva kvarka („gore” i „dole”), dve najsićušnije mrvice materije koje nikad niko nije video, izmerena su ovih dana na najpouzdanijem fizičarskom kantaru. Majušnim sastojcima protona i neutrona, koji čine jezgro svakog atoma, sada je 20 puta tačnije određena težina nego u prethodnim merenjima.

kvark

Hoće li to biti od koristi u ogledima koji se, upravo, izvode u najvećem „sudaraču čestica”, smeštenom u CERN-u nadomak Ženeve?

Sve što postoji u kosmosu ispisano je „azbukom atoma”, čestica čiji je prečnik tek desetomilioniti delić milimetra, a težina (bolje reći: lakoća) milioniti delić milijardito-milijarditog delića grama! I predstavlja, čak, 99,99 odsto praznine! Šta li bi na to rekao slavni Aristotel?

Još je Demokrit iz Abdere pre gotovo dve i po hiljade godina besedio: „Ništa ne postoji osim atoma i praznine”. Kao što ime kazuje: a-tomos (nedeljiv).Zemlja je sazdana od, čak, 1050 atoma, a to je broj u kojem posle „jedinice” u stroju jedna za drugom koračaju 50 „nula”.

U istinitost predviđanja starogrčkog mudraca uverili smo se 1981. kada smo pojedinačne atome prvi put videli na „porodičnoj fotografiji” snimljenoj skenirajućim tunelskim mikroskopom (STM).

Shodno opšteprihvaćenom Standardnom modelu (teorija koja objašnjava ustrojstvo i kosmosa i materije), sve čestice materije su –– razvrstane na kvarkove (devet) i leptone (devet), od kojih su prvi prilično neobično nazvani: „gore” i „dole”, „čudan” i „šarmantan”, „vrh” i „dno”. Nesvakidašnje nadahnuće u krštavanju koje ionako služi jedino raspoznavanju i ničem više.

A kako kvark može da se opazi?

Zauvek zatočeni

Nikako. Nikada nisu slobodni, ni razdvojeni, nerastavljivo su udruženi u avetinjske „sijamske dvojke” i „trojke”. Zamislite kutijicu koju niko nije u stanju da otvori, u kojoj su tri čelične loptice. Kako god da je protresete ili nagnete na bilo koju stranu, uvek zaključite: unutra su tri kuglice. Za sva vremena zatočeni! (Sila koja drži kvarkove na okupu postaje jača što ih više razdvajate)! Uostalom, u doba kvarkova i leptona, u prvom milijarditom deliću sekunde posle stvaranja kosmosa, gustina je bila toliko velika da se razmak između povezanih nije razlikovao od razmaka između nepovezanih kvarkova. Takvo stanje materije, „supa kvarkova i leptona”, opaženo je 2002. godine u jednom ogledu.

U međuvremenu je pretpostavljeno da se pojavljuju u „četvorkama” i „petorkama”, ali nije potvrđeno.

Prvi nagoveštaj da kvarkovi, zaista, postoje stigao je iz Stanforda (Stanfordski linearni akcelerator) 1968, a kasnije je ustanovljeno da je proton sastavljen od tri.

Upravo pominjana „fatalna privlačnost” dugo je onemogućavala da se izmeri masa pojedinačnog kvarka. Najnovije merenje, koje je predvodila teorijski fizičar Kristina Dejvis, sa Univerziteta Glazgov (Velika Britanija), zasnivalo se na zadivljujućem matematičkom dočaravanju u superkompjuteru. Ustanovljeno je da kvark „gore” teži 2,01 (± 0,14) megaelektronvolti, kvark „dole” 4,49 (± 0,16) megalektronvolti. Prvi, dakle, sačinjava 0, 214 odsto, a drugi 0, 510 ukupne mase protona.

I tako smo stigli do najmoćnije „krckalice” na svetu, ukopane duboko pod zemljom na razmeđi Švajcarske i Francuske, u predgrađu Ženeve. Očekuje se da, upravo, saznate mere olakšaju traganje za nepoznatim mrvicama materije, pa i za neuhvatljivom „Božijom česticom” (Higsov bozon) koja ostalima – kako se pretpostavlja – daruje masu.