Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji…
Poslednja u nizu opština, koje su usvojile deklaraciju je Lebane, što je izuzetno značajno, jer ukazuje da se, i u jeku predizborne kampanje u kojoj nema izjašnjavanja političara o GMO, vodi računa o poljoprivredi koja je za nerazvijene opštine jedna od najznačajnijih delatnosti.
Više pročitajte na: http://www.agropartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=27569&grupa=1
Poštovani građani pozivamo vas na skup protiv GMO koji će biti održan 24. Septembra u Beogradu i Novom Sadu. Ovo su leci koje smo pripremili za sada. Zamolila bih svakoga ko je zainteresovan da pomogne oko organizacije skupova. Na skupu će govoriti naši stručnjaci kao i predstavnici udruženja (slično kao 25.maja kada je bio skup protiv GMO).
Ovaj skup su podržale mnoge organizacije i udruženja koja se bave organskom proizvodnjom i zaštitom životne sredine, poput Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, CEKOR, Terras iz Subotice.
Potrebni su volonteri za deljenje letaka i postera u Novom Sadu. Ko hoće da pomogne neka mi pošalje poruku.
5 ČINJENICA O GMO
Urađen je letak za skup 24. septembra #GMO #Srbija. Ako neko hoće da pomogne, može da skine crno belu varijantu sa priloženih linkova. Pripreme su za varijantu A5 dvostrano. Štampajte lepite, delite ako podržavate održavanje skupova. Šaljite predloge o skupu u inboks ili u komentare!
Link:
Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis Ne–GMO kompanija.“
Pročitajte više na: http://www.vestinet.rs
U Beogradu i Novom Sadu 25. Maja 2013.godine održaće se Marš protiv Monsanta u sklopu svetske akcije protiv ove zloglasne firme kada će se širom sveta održavati Marš protiv Monsanta.
Pročitajte više na: http://zelenenovine.wordpress.com/2013/05/07/beograd-i-novi-sad-svetski-mars-protiv-monsanta/
Na blogu Био-блог: Скандалозни чланак 🙂 pročitala sam nove vesti u vezi GMO hrane, koje je postavio autor sajta Екопедија: Пропао посао Монсанта у Србији. Prenosim samo deo tog teksta, a „da li će sav ovaj otpor biti tek deo istorije neke genetski modifikovane budućnosti, ostaje da se vidi“, prema rečima autora Био-блог.
„Više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo se EBRD sa zahtevom da se ne odobri kredit firmi koja je vodeća u proizvodnji genetski modifikovane hrane.
Projekat Evropske banke za obnovu i razvoj koji je sa 40 miliona dolara trebalo da podrži kompaniju “Monsanto” u širenju poslovanja na tržištima Srbije, Bugarske, Mađarske, Ukrajine i Turske, propao je.
Evropska banka nije odobrila kredit kompaniji Monsato koja je trebala da plasira genetski modifikovanu hranu na srpsko tržište. Od 2009. godine na snazi je zakon koji zabranjuje uvoz i proizvodnju GMO proizvoda u Srbiji. Baš zbog velikog projekta Monsata postavljeno je pitanje da li je potrebna izmena zakona.
*
Istovremeno, iz Brisela stižu vesti da Evropska komisija ne planira da narednih meseci odobri gajenje novih genetski modifikovanih kultura sve dok ne dođe do sporazuma između članica EU o tome da svaka zemlja pojedinačno utvrđuje koje GMO roizvode želi, a koje ne planira da gaji.
Za april ove godine najavljen je i referendum na kome će se 500 miliona građana zemalja EU izjasniti da li su za genetski modifikovane namirnice ili ne.“
Pogledajte i ovo:
Двери у Скупштини: Тражимо декларацију против ГМО (Двери YouTube)
Grad Čačak se Deklaracijom obavezao i da obuči poljoprivrednike da ne bi gajili i stavljali u promet proizvode od GMO
ČAČAK – Skupština Čačka jednoglasno je donela Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO) na teritoriji tog grada.
Čačak je tako postao prvi grad u Srbiji koji je zabranio GMO i pozvao sve gradove i opštine da mu se pridruže.
U Deklaraciji piše da Čačak „zabranjuje GMO na svojoj teritoriji, da neće dozvoliti gajenje i širenje GMO na svojoj teritoriji i protivi se promeni Zakona o GMO“.
Grad Čačak se Deklaracijom obavezao i da obuči poljoprivrednike da ne bi gajili i stavljali u promet proizvode od GMO. Od svih drzavnih organa i svih političkih stranka i pokreta Čačak traži da se zalažu za doslednu primenu Zakona o GMO i da se onemogući nedozvoljeno gajanje i promet GMO i moguće štetne posledice od takvih prozivoda po ljude i prirodu.
Autor Deklaracije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, predsednik Društva agroekonomisata Srbije. Ševarlić je odbornicima rekao da Srbiji ima zakon koji važi za jedan od restriktivnijih u svetu. Njime se zabranjuju upotreba i promet GMO, ali postoji mogućnost da bude izmenjen zbog velikog pritiska moćnih zemalja sveta. To bi, po njegovoj oceni, bilo veoma štetno po poljoprivredu i privredu Srbije, i po zdravlje ljudi.
„Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o GMO i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra“, rekao je Ševarlić. U stručnim krugovima postoje velika neslaganja o potencijalnim ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama upotrebe GMO hrane. Zagovornoici GMO navode da nema dokaza da takva hrana nepovoljno utiče na zdravlje i okolinu, da su GMO biljke korisne jer smanjuju upotrebu pesticida i herbicida, i doprinose suzbijanju gladi u svetu, dok protivnici ističu da je GMO hrana uzročnik bolesti i da uzgoj GMO nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet.
Proizvodnja i promet GMO se tiču i ekonomije Srbije, čiji je ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) uslovljen liberalizacijom Zakona o GMO. Propisima Svetske trgovinske organizacije predviđeno da njene članice ne mogu primenjivati eksplicitne opšte zabrane uvoza ili izvoza, odnosno stavljanja u promet bilo kojeg proizvoda, te ni GMO, što je, međutim, predviđeno domaćim Zakonom o GMO. Zbog toga se rešenje za zabranu prometa GMO na teritoriji Srbije traži u proglašavanju neke regije za zonu bez GMO, što je već urađeno u nekim zemljama Evrope.
Preneto iz: http://www.kurir-info.rs
„Ову фотографију можете претворити у плакат и обавештавати грађанство широм Србије о опасностима од ГМО која нас чека ако се у Скупштини Србије путем новог закона легализује промет ГМО“.
Izvor: http://dzonson.wordpress.com/2013/01/25/plakat-za-borbu-protiv-gmo/
Ukoliko Srbija sa STO sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije genetski modifikovanih proizvoda, trebalo bi da raspiše referendum.
Kako je rekao predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić možemo da tražimo da za našu zemlju važe uslovi koji važe u EU. „Ustupak bi mogle da učine SAD uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije“, objasnio je Ševarlić.
Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa “štapa sa šargarepom“ koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU koje se različito ponašaju prema GMO .
Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.
„Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu“, naglasio je Ševarlić.
Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.
Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.
„Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji“, naveo je Ševarlić.
Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017, podvukao je Ševarlić.
Sada imamo i prvu zabranu plasmana proizvoda od GMO na teritoriji severnoameričkog kontinenta – radi se o genetski modifikovanom krastavcu koji je u roku od 24 sata po naredbi kanadskog ministra poljoprivrede povučen sa kanadskog tržišta zbog negativnih i štetnih posledica koje ostavlja po zdravlje stanovništva, ukazao je taj stručnjak.
„Ukoliko pod pritiskom SAD i naših unutrašnjih lobista, budemo primorani da raspravljamo o izmeni Zakona o GMO, predlažem svim lokalnim samoupravama, opštinama, upravnim okruzima i Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine da usvoje deklaraciju i proglase svoja područja zonom bez GMO i pre donošenja eventualnih izmena i dopuna Zakona o GMO iz 2009“, rekao je Ševarlić.
On je napomenuo da je Srbija pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač GATT, preteče STO, ali je zbog sankcija bila onemogućena da automatski produži status u STO 1995. godine.
Ševarlić je na kraju kazao da su poslednja istraživanja iz 2011. pokazala da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji nije za genetski modifikovane proizvode uopšte, a unutar toga je različito učešće stanovništva za plasman uz označavanje i zabranu uzgoja GMO.
Tanjug
Preneto sa sajta : http://www.mojafarma.rs/index.php/201301134884/GMO/Aktuelno/ako-treba-i-na-referendum-o-gmo.html
Pročitajte sledeći tekst u okviru koga je i donji pasos: http://dzonson.wordpress.com/2013/01/15/patriotska-organizacijo-dveri-zakazite-21-03-2013-sveopsti-gradjanski-protest-protiv-donosenja-zakona-o-prometu-gmo/
„Па добро, ако је то тако, зашто су онда Мађари» протерали Монсанто» и почели да уништавају све засаде са ГМО, ако је то безопасно?! Зашто су Бугари такође забранили ГМО ако је то безопасно?!
Дакле, узмимо пример бугара, бугари су изашли на улице и протествовали против ГМО тако да су натерали своју власт да забране промет ГМО. Мађарска власт је такође забранила ГМО и истерала Монсанто из Мађарске!
И ми требамо ОРГАНИЗОВАНО изаћи на улицу попу бугара, само тако ћемо натерати власт да поштује вољу народа, јер народ не може неорганизовано то да учини, ко кокоши без главе које не знају где иду, већ безглаво лутају насумица тамо-амо. Иза нас треба да стане нека патриотска организација, да закаже датум протеста и да до тог датуму врши СТРАХОВИТУ МЕДИЈСКУ КАМПАЊУ ОБАВЕШТАВАЊА СТАНОВНИШТВА О ШТЕТНИОСТИ ГМО-а, онако како се може, путем интернета, мањих ТВ станица, трибина по градовима, лепљењем летака, плаката.“
Da li će Srbija i zvanično otvoriti vrata genetski modifikovanoj hrani, pitanje je o kojem se raspravljalo na prvom javnom slušanju u Domu Narodne skupštine na temu „Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje“.
Srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima je višestruki problem. Nije restriktivan, nije rezultat rada struke, niti je usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa određenim propisima Evropske unije.
Stav Svetske trgovinske organizacija je da se ne može zabraniti izvoz i uvoz bilo kog prooizvoda, pa samim tim ni GMO – istakli su u utorak prestavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Prema njihovim pravilima, članice STO mogu onemogućiti uvoz određenih proizvoda na osnovu procene rizika. Crna Gora je nedavno postala članica STO, a prema njihovim zakonima, promet GMO je zabranjen, ako ne postoje analize o stepenu rizika.
Više možete pročitati na: http://www.svetpoljoprivrede.com/vesti/gmo-mutanti-prete-tr%C5%BEi%C5%A1tu-srbije
agroekonomija 