SLADOLED OD SENFA

Svakodnevno se izmišljaju novi ukusi sladoleda, jer su stari ukusi pojedinim ljudima već dosadili. Najnoviji ukus sladoleda potiče od dodatog senfa. Ovaj novi sladoled osmislio je Heston Blumental,  kuvar  mnogih poznatih ljudi. Ukus mu je ljutkasto-kiseo, ali u njegovom sastavu biće i šećera.

U junu ove godine Englezi  će moži da uživaju (ili možda ne) u sladoledu s ukusom senfa.

Autor i vlasnici supermarketa veruju da će  neobičan sladoled razveseliti sve veći broj kupaca, koji konzumiraju i uživaju u  neobičnoj hrani.

Uredio: MPG71

SLATINA, NAJZAGAĐENIJE SELO U EVROPI

Preuzeto sa bloga Slatina Bor.

Dok meštani ekološki opustošenog sela Krivelj, naslonjenog na istoimeni rudnik bakra, očekuju nadoknadu štete za nedavno uništene pčelinjake i useve, na drugoj strani, prema Zaječaru, u obližnjoj Slatini, ne samo da je zatrovan vazduh, nego su i voda i zemljište izvan svake upotrebe. Kroz ovo, nekada pitomo, živopisno selo, protiče baživotna Borska reka koja decenijama valja otrovne rudničke “plave vode” i najotrovniji industrijski mulj. Ovo je jdina reka u svetu u kojoj nema ni biljnog ni životinjskog sveta. Pod zapirićenim obalama “progutano” je više hiljada hektara najplodnijeg zemljišta. Pokatkad, sa nedalekog jalovišta, nošena vetrom, pada prašina zatrpavajući useve, vinograde i voće.

-Najteže je kad se nadviju gusti sumporasti oblaci iz topioničkih dimanjaka. Narod se zatvara u kuće, jer to je jedini spas. Svi bunari i izvori su zatrovani. Zabranjena je upotreba vode za piće, ne samo za ljude, nego i za stoku. Vodom se snabdevamo iz gradskog vodovoda. Deo troška za gradsku vodu plaća Topionica bakra koja i jeste glavni krivac za našu ekološku tragediju. Istom tom vodom zalivamo bašte i povrtnajke. Nažalost, povrće, voće, mleko, iznosimo na borsku pijacu, jer je najbliža. Da li je to zdravo? Aposlutno nije, ali nema se kud drugde, a mora se živeti-objašnjava dr Branko Patrović koji je od pre neku godinu u penziji u svom selu udaljenom od Bora samo tri, četiri kilometra. On naglašava da je Slatina po mnogim analizama i zvaničnim istraživanjima ekološki najzagađenije selo u Evropi.

– Rođen sam ovde pre 80 godina. Sećam se kad smo se kupali i lovili ribu u poptpuno bistroj i čistoj reci. Najstrašnije je od pre 50,60 godina kada je proradila borska Topionica bakra-priča Slavko Spasojević.

Borska reka nastavlja put susedne Rgotine, zaječarskog i negotinskog atara i uliva se u Dunav, a odatle otrovi odlaze i do Crnog mora. I umesto, kažu ovdašnji ekolozi, da postane evropski problem, još niko ozbiljnije ne pokušava da stane na put stradanju kakvo se retrko viđa na planeti. U RTB Bor najavljuju nove projekte u saradnji sa Svetskom bankom, ali ništa neće biti bolje dok se ne zatvori stara, dotrajala metalurgija.

-Da  nesreća bude još veća, od borskog aerodroma i Fabrike lak-žice dolazi potok prepun otrovnih materija i kiselina iz te industrije. Seljaci i ovog proleća zalivaju povrtnjake. A zelena salata, krastavci, luk svakodnevno stižu na borski pijac. Začudo, to nikome kao da ne smeta. Ipak, ko god čuje da je povrće iz Slatine ne usuđuje se da pazari. Srećom, tu su preprodavci-priča Krsta Pavlović.

U Udruženju građana Ekoagenda ističu da su Slatina i susedni Oštrelj, i još pet okolnih sela, zajedno se Kriveljom, višedecenijeske crne ekološke tačke Srbije. Bilo je više pobuna i protesta, ali se uvek završavalo na dogovoru da se koliko-toliko nadoknadi šteta, izgradi vodovod, popravi crkva i škola, organizuje neka zabava. U međuvremenu, smrtnost je sve veća, a kancerogena oboljenja, odavno upozorava dr Petrović, beleže stalni rast.

-Ako je nekome uništena letina i ako je neko pretrpeo toliko stradanje od borske prljave industrije, onda je to Slatina. Nažalost, od svih smo zaboravljeni. Udruženje Ekoagenda je u Boru i Krivelju. Ovo selo nema tih ljudi koji bi upoznali javnost i krenuli u odlučniju borbu za svoj spas, pa i biološki opstanak. Ovo nije život, ovo je neviđena tragedija. Od nas je i Bog digao ruke-kaže Milisav Buzejić.

Autor teksta:  B.F.

Autor fotografija: D.Popaz

ŠARENE RUŽE

Ruže u bojama duge postoje mada deluju nestvarno. Mogu se nabaviti u određenim cvećarama širom sveta. Njihov tvorac je Holanđanin Peter van der Werken.

Ove ruže su rezultat dugog i strpljivog inženjeringa cveća. Boja se stavlja u dršku cveta dok raste, a latice upiju tu boju.

Proizvodnja ruža duginih boja je veoma komplikovan proces, a deluju kao da su produkt nekog od kompjuterskih programa. One su stvarne.

U cvećarama se ne može kupiti celi grm, nego samo buket svežih ili osušenih ovih ruža. Cena je u skaldu sa njihovom originalnošću i lepotom; U Velikoj Britaniji cena jednog cveta iznosi 24,5 funti (oko 29 evra), dok buket od dvanaest ruža košta skoro 65 funti (81 evro).

Za nešto manje od godinu dana milion ruža sa laticama u duginim bojama prodato je u Švedskoj, Italiji i Japanu.

Uredio: MPG71

U EGIPTU OTKRIVENO 17 PIRAMIDA

Tanjug | 25 maj 2011

Čak sedamnaest piramida i više od 1.000 grobnica i 3.000 naselja otkriveno je nedavno u nalazištu Sakara u Egiptu uz pomoć novog satelitskog ispitivanja terena, javio je Bi-Bi-Si (BBC).

“Iskopati piramidu je san svakog arheologa“, rekla je Sara Parčak, arheolog i pionir u svemirskoj arheologiji iz labaratorije koju sponzoriše NASA u Birmingemu, Alabama.

Pračak je dodala da je zadivljena koliko su ona i njen tim otkrili uz pomoć infracrvenih satelitskih slika. ‘Intenzivno smo radili na ovom istraživanju godinu dana. Videla sam podatke kako se pojavljuju ali je za mene ključni momenat bio kada sam se malo udaljila i videla da smo locirali toliko mnogo mesta širom Egipta“, objasnila je ona.

Tim je analizirao slike sa satelita koji kruže 700 kilometara iznad zemlje, opremljenih moćnim kamerama. Infracrvene slike korišćene su za otkrivanje različitih materijala ispod površine zemlje.

Drevni Egipćani gradili su svoje kuće od blata koje je gušće od tla koje ih okružuju tako da su oblici kuća, hramova i grobnica mogli da se vide na ovim slikama. “Ovo je samo dokaz koliko je lako potceniti veličinu i opseg starih ljudskih naselja“, rekla je Parčakova.

Prema njenim rečima, ovo je samo početak. “Ovo su samo mesta blizu površine. Postoji još stotine drugih nalazišta koje je prekrio Nil“, rekla je Pračakova. Ona je navela i da joj je najuzbudljiviji trenutak bilo kada su u oblasti Tanis iskopali 3.000 godina staru kuću na osnovu podataka dobijenih preko satelita.

Prema njenim rečima, infracrvene satelitske slike su važno oruđe u iskopavanjima jer daju veću perspektivu arheoloških nalazišta. „Indijanu Džonsa je pregazilo vreme, izvini Harisone Fordu“, rekla je ona.

 

 

 

SUDAR KOMETE I SUNCA

NASA/ESA letelica za istraživanje Sunca Solar and Heliospheric Observatory (SOHO) je snimila, između 10 i 11. maja kako kometa udara (uranja) u Sunce i da je taj udar na prvi pogled povezan sa ogromnim koronalnim izbacivanjem mase. I jedan i drugi događaj se vide na snimku istovremeno.

Međutim, naravno da ova dva događaja nisu povezana i da je u pitanju slučajnost.

Preuzeto sa sajta: Svemir

NEOBIČNO „PAUKOVO DRVEĆE“

„Paukovo drveće“ se nalazi u Pakistanu. Nako velikih poplava, koje su odnele mnogo života i domova nastalo je „paukovo drveće“ duž obala reka.

Da bi se zaštitili, mnogobrojni pauci su, dok se voda povlačila, ispleli mreže po krošnjama drveća. Mreže su počele nestajati nadolaskom novih kiša, ali mnogo drveće nije izdržalo ovu nesvakidašnju „invaziju“.

Uredio: MPG71

SADRŽAJ ESENCIJELNIH AMINO KISELINA PROTEINA JAJA

Sadržaj esencijelnih amino kiselina proteina jaja (g u 100 g proteina)

Amino kiselina	Koncentracija
Lizin	6.88
Histidin	2.4
Arginin	5.82
Treonin	5.01
Valin	6.75
Metionin	3.31
Izoleucin	8.7
Tirozin	4.1
Fenilalanin	5.65

Uredio: MPG71

 

 

LJUBAV I TUGA

Preuzeto od http://durmitor.wordpress.com/

Ove fotografije je jedan fotograf prodao poznatim francuskim novinama po uobičajenoj tarifi. Objavljene su, i istoga dana su svi primjerci lista bili rasprodati.

Ovo je je povrijeđena ptica i njen život je ugrožen. Dok je letjela nisko nad drumom, udarila su je kola.

Ovdje joj je mužjak donio hranu, i pokušava sa svom ljubavlju i saosjećanjem da joj pomogne.

Ponovo joj je donio hranu i našao je – mrtvu. Bio je šokiran.

Pokušao je da je pomakne… To je trud koji se rijetko primjećuje kod lastavica.

Shvativši da je njegova ljubljena mrtva, očajno je doziva svojom neiskazanom ljubavlju.

Kada je konačno svjestan da ju je izgubio zauvjek, stajao je pored nje sa  žalošću.

Mnogi ljudi misle da su životinje potpuno bez razuma i sasvim bez osećanja. Preko ovih fotografija smo svedoci ljubavi i duboke tuge…

PRAVNI OKVIR ORGANSKE POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI

U Srbiji je proizvodnja organske hrane regulisana posebnim Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i nizom pravilnika, koji su usaglašeni sa direktivama EU. Donošenje i primena Zakona i pravilnika  će da olakša izvoz organskih proizvoda na tržište Evropske unije. Doneseni pravilnici su:

• Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda;
• Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda;
• Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na osnovu kojih se vodi      evidencija u organskoj proizvodnji
• Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda
• Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat,  odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja
• Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede
• Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje

Prema Zakonu organska stočarska proizvodnja mora da ispuni sledeće zahteve:

• može se zasnovati na proizvodnim jedinicama u čijem sastavu se nalaze pašnjaci ili drugo zemljište na kome se proizvodi stočna hrana ili se obezbeđuje stočna hrana za koju je izdat sertifikat;
• organska stočarska proizvodnja može početi najmanje godinu dana od dana uključivanja zemljišnih parcela u organsku poljoprivredu ili kada  se obezbedi organski proizvedena hrana za stoku sa navedenih parcela;
• metodama organske stočarske proizvodnje utvrđuju se izbor vrsta i rasa životinja ( pčelarstvo, ribarstvo, živinarstvo i dr), način uzgoja, ishrana i zdravstvena zaštita životinja, transport i klanje životinja, kao i postupak sa životinjama, koje su nabavljene sa drugih farmi;
• sredstva, koja se koriste za održavanje plodnosti zemljišta, đubrenje i zaštitu zdravlja bilja odnosno životinja moraju biti registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita zdravlja bilja i životinja;
• Sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje, ako staništa nisu tretirana drugim sredstvima tri godine pre sakupljanja (izuzev onim sredstvima koja su dozvoljena zakonom), i ako sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održavanja vrste u oblasti sakupljanja.
• u preradi proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje koriste se posebne tehnološke linije, a ako se te linije koriste i za preradu proizvoda iz konvencionalne proizvodnje, one se prethodno moraju temeljno očistiti i oprati;
• organski proizvodi pakuju se u ambalaži od prirodnog materijala, skladište se u posebnim prostorijama skladišta, ili u posebnom i obeleženom delu skladišta, ako su upakovani i obeleženi;
• sredstva unutrašnjeg prevoza moraju biti bez prisustva ostataka proizvoda konvencionalne proizvodnje i ostataka neorganskog porekla;
• organski proizvodi prevoze se odvojeno od drugih proizvoda;
• ako se organski proizvodi prevoze  sa proizvodima konvencionalne proizvodnje, moraju biti upakovani i jasno obeleženi;
• vozila, kontejneri i oprema namenjeni za prevoz ovih proizvoda moraju da budu čisti,  bez štetnih ostataka ili bilo kakve materije, koja bi mogla da kontaminira organski proizvod;
• sertifika, koji se izdaje za organski proizvod važi godinu dana od dana izdavanja;
• promet organskim proizvodima može se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na jasno obeleženom mestu odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez mešanja sa proizvodima konvencionalne proizvodnje;

     Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje (u daljem tekstu Pravilnik) propisani su: način uzgoja, ishrana, zdravstvena zaštita životinja kao i postupak sa životinjama nabavljenim sa drugih farmi.

Da bi poljoprivredni proizvođač osnovao organsku proizvodnju, mora da podnese prijavu nadležnom Ministartvu, a ona  sadrži sledeće podatke:

• ime, naziv i adresu,odnosno sedište proizvođača;
• mesto gde će se proizvoditi proizvodi organske poljoprivrede;
• mesto gde će se proizvodi organske poljoprivrede prerađivati;
• mesto gde će se proizvod organske poljoprivrede čuvati;
• posebne prednosti i specifičnosti značajne za izdavanje sertifikata;
• informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili sertifikat i od koje institucije;
• prilog kartu ili skicu sa ucrtanom  lokaciom gajenja

Prednost prilikom odabira životinja za organsku proizvodnju imaju domaće rase, a cilj je da se izbegnu specifične bolesti i zdravstveni problemi, koji su karakteristični za vrste i rase  u konvencionalnoj proizvodnji (član 3 Pravilnika).

Prema članu 9 Pravilnika životinje moraju imati pristup pašnjaku, ispustu ili otvorenom prostoru, a broj životinja na ispustu je određen pristupačnom površinom kako bi se izbegla preterana ispaša i erozija, omogućilo pravilno korišćenje đubriva životinjskog porekla  i izbegao negativan uticaj na prirodnu sredinu (zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda).
Proizvodi stočarstva su organski proizvedeni ako su životinje uzgajane u skladu sa odredbama Pravilnika  u periodu od (član 11) :

• konji i goveda za tov-12 meseci ili u poslednje tri četvrtine života;
• ovce, koze i svinje-6 meseci;
• životinje za proizvodnju mleka-6 meseci;
• živina u tovu-10 nedelja;
• živina za proizvodnju jaja-6 nedelja.

  Članom 16 Pravilnika precizirano je da životinje u organskoj proizvodnji moraju da imaju dovoljno prostora za hranjenje, napajanje, ležanje  i kretanje uz slobodan  pristup svežoj vodi i hrani.

U organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se ne smeju držati vezane (član 17 Pravilnika) i ne smeju se držati pojedinačno (član 18 Pravilnika).

Uzgoj životinja treba da bude u skladu sa potrebom da se  postigne maksimalna otpornost životinja prema bolestima. Stoga se najveća pažnja u zdravstvenoj zaštiti životinja  pridaje prevenciji (član 43 Pravilnika).

Specifični zahtevi za organsku proizvodnju pčela sadržani su u posebnom delu Pravilnika. Članom 57 određeno je da prostor na kome se nalaze pčelinjaci i površina, koju obilaze pčele, odgovaraju uslovima organske proizvodnje.

Prema člau 59 Pravilnika košnice se postavljaju na parcelama na kojima je zasnovana organska proizvodnja ili divljim prirodnim površinama. Košnice moraju biti udaljene:

• najmanje 1000 m od polja ili drugih površina konvencionalne proizvodnje u kojima se koriste pesticidi sintetičko-hemijskog porekla;
• najmanje 1000 m od nepoljoprivrednih izvora zagađenja (naseljena mesta, autoputevi, industrijske zone, đubrišta, otpadne vode itd).

Selekcijom  rezistentnih rasa i sojeva i postupcima koji povećavaju otpornost prema bolestima postiže se prevencija obolevanja pčela  u organskoj proizvodnji. U tom cilju ptrebno je vršiti (član 64 Pravilnika):

• redovnu zamenu matica;
• sistematsku kontrolu košnica i trutova,
• redovnu dezinfekciju materijala i opreme,
• razaranje kontaminiranih materijala i izvora kontaminacije;
• redovnu zamenu pčelinjeg voska;
• obezbeđenje dovoljne rezerve polena i meda u košnicama.

Pčelinjaci se formiraju deljenjem ili nabavkom rojeva ili košnica iz organskih proizvodnih jedinica. U toku godine u organsku proizvodnu jedinicu može se uneti do 10% matica i rojeva, koji nisu proizvedeni u organskoj proizvodnji (član 69 Pravilnika).

Organska proizvodnja riba i drugih vodenih životinjskih vrsta definisana je u članovima 70 do 89 Pravilnika.

Prema članu 70 Pravilnika sistem uzgoja se zasniva na održivosti, očuvanju vodenog ambijenta i okolnog ekosistema.  U tom cilju primenjuju se:

• odgajivačke metoda, koje podstiču i povećavaju biološke cikluse u proizvodnji uključivanjem mikroorganizama, biljki i životinja;
• upotrebom hrane biološkog porekla;
• korišćenjem brojnih metoda kontrole bolesti riba i drugih vodenih životinjskih vrsta;
• izbegavanjem upotrebe veštačkih đubriva i hemoterapijskih sredstava i formiranjem polikulture.

Najmanja udaljenost između organskih i konvencionalnih proizvodnih jedinica je 25 m, a organska proizvodna jedinica mora da se nalazi  najmanje 10 m uzvodno od konvencionalne proizvodne jedinice u rekama (član 73 Pravilnika).

Da bi se ribe i druge vodene životinjske vrste mogle da smatraju proizvodima organske stočarske proizvodnje,  90% rasta telesne mase mora biti rezultat  organske proizvodnje (član 77 Pravilnika). 

     Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko inspektora za organsku proizvodnju, a nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na promet, označavanje i deklarisanje organskih proizvoda, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.

     Srbija u ovoj obasti poljoprivredne proizvodnje ima prirodne uslove da  napreduje i ostvaruje dobre rezultate, korisne za proizvođače, potrošače i za zemlju u celini. Brži razvoj rganske poljoprivredne proizvodnje značajno bi doprineo unapreženju pozitivnog salda Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni.   

Autor: MPG71

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA U SVETU

    Organska proizvodnja predstavlja povratak čoveka prirodi i u potpunoj je saglasnosti sa savremenim principima zaštite životne sredine.   Organska biljna i stočarska proizvodnja su u neraskidivoj sprezi; jedna bez druge su neizvodljive.

Organska hrana je zdravstveno vrednija od proizvoda iz konvencionalne poljoprivrede i prerade pa je stoga i tražnja za njom  u porastu. Usled povećanja tražnje, povećava se iz godine u godinu i ponuda organske hrane.

Organska proizvodnja se odvija pod strogo propisanim uslovima i uz strogu kontrolu od strane za to ovlašćenih organizacija.

Svetski trendovi u organskoj proizvodnji

     Prema godišnjem izveštaju švajcarskog instituta FiBL  u 2009. godini organska poljoprivreda se brzo razvija u celom svetu. U 2007. godini organska poljoprivreda evidentirana je u 141 od 196 država sveta, a sa 32,2  miliona  hektara  organskog  poljoprivrednog  zemljišta  upravlja  više  od  1,2 miliona proizvođača. Pored organskog poljoprivrednog zemljišta u svetu ima 0,4 miliona hektara sertifikovane organske akvakulture. Vrednost organske proizvodnje  globalnog tržišta je bila  60 milijardi dolara u 2007. godini.

U svetu se u 2007. godini organskom poljoprivredom bavilo 633.891 sertifikovanih gazdinstava. Broj nesertifikovanih gazdinstava, koja se bave organskom poljoprivredom, je daleko veći, naročito  u zemljama u razvoju. Najviše organskih gazdinstava imaju Latinska Amerika (32%) i Evropa (28%), dok ih je najmanje u Severnoj Americi (2%) i Okeaniji (1%).

Evropski trendovi u organskoj proizvodnji

     Brzi razvoj organske poljoprivrede u gotovo svim evropskim državama datira od  početka 1990-tih godina.  Godišnji rast tržišta  organskih proizvoda u Evropi iznosi između 10-15%. Prodaja organskih proizvoda u Evropi je oko 16 milijardi evra u 2007. Najveći tržište organskih proizvoda u 2007. je u Nemačoj sa prometom od 5,3 milijardi evra (2008: 5,8 milijardi evra), a slede Velika Britanija (2,6 milijarde evra), Francuska i Italija (obe 1,9 milijardi evra).

Pravni okvir organske poljoprivrede u EU

     EU prednjači u svetskoj organskoj poljoprivredi i proizvodnji organske hrane zahvaljujući:

• stalnoj financijskoj podršci  (dodela bespovratnih sredstava u sklopu državnih i regionalnih programa ruralnog razvoja);
• stabilnom pravnom okviru i pravnoj zaštiti proizvođača organske hrane od nelojalne konkurencije;
• Evropskom akcijskom planu;
• nacionalnim akcijskim planovima za organsku poljoprivredu i proizvodnju organske hrane

     IFOAM, međunarodna federacija organskih pokreta za organsku proizvodnju  je prva donela osnovne standarde za organsku poljoprivredu. Ovi standardi su osnova razvoja organske poljoprivrede u mnogim zemljama sveta i prethode donošenju nacionalnih propisa i standarda.

Evropska zajednica je donela Uredbu (EEC) br. 2092/91, kojom su propisana pravila proizvodnje, obeležavanja i kontrole organskih poljoprivrednih proizvoda. Uredba je doživela brojne izmene i dopune i 2007. ukinuta:

• (EC) br. 1935/95
• (EC) br. 1804/1999;
• (EC) br. 223/2003;
• (EC) br.392/2003;
• (EZ) br. 889/2008
• (EZ) br. 834/2007

Zatim su donesene izmene i dopune, koje se tiču uvoza iz trećih zemalja, a sadržane su u propisima:

• (EC) br. 94/92;
• (EC) br. 3457/92;
• (EC) br. 529/95;
• (EC) br. 1788/2001.

Regulativom (EZ) br. 1918/2002  izvršene su  izmene i dopune Uredbe (EC) br. 1788/2001 i utvrđuje detaljna pravila za implementaciju odredaba u vezi sertifikata inspekcije za uvoz iz trećih zemalja.

U martu 2000. ustanovljen je zaštitni znak Evropske Komisije za dobrovoljno obeležavanje organskih proizvoda,  a upotreba znaka definisana je Uredbom (EC) br. 331/2000 .

U junu 2007. u Evropskom savetu ministara poljoprivrede  konačno je bio postignut dogovor o novoj Uredbi (EC) br. 834/2007  o organskoj proizvodnji i označavanju organskih proizvoda, kojom se opoziva Uredba br. 2092/91. Ova nova Uredba  sadrži jasno definisane ciljeve, načela i opšta pravila organske proizvodnje. Stupila je na snagu 1. januara 2009. s tim da  će neka pravila vezana za obeležavanje stupiti na snagu 1. jula 2010. godine.

2008. godine su usvojene i dve Uredbe Komisije, koje uređuju organsku proizvodnju, uvoz, distribuciju kao i obeležavanje organskih proizvoda:

• (EC) br. 889/2008 od 5. septembra 2008. sa detaljnim pravilima o proizvodnji, označavanju i kontroli-nadzoru;
• (EC) br. 1235/2008 od 8. decembra 2008. sa  pravilima o uvozu organskih proizvoda iz trećih zemalja.

U sklopu Evropskog akcijskog plana Evropska komisija je  2008.  pokrenula promotivnu kampanju organske poljoprivrede i proizvodnje hrane. Pod sloganom “Organska poljoprivreda-dobra za prirodu, dobra za tebe”, promotivna kampanja ima za cilj informisanje potrošača o značaju i dobrobitima organske poljoprivrede i proizvodnje hrane. Fokus kampanje je podizanje svesti potrošača i prepoznavanje organskih proizvoda na tržištu. Prvenstveno je namenjena mladim ljudima i deci kao nosiocima  ideje o organskoj proizvodnji i ekološkim principima u budućnosti.

Autor: MPG71