ГЕОГРАФСКE ОЗНАКЕ ПОРЕКЛА – ПОЉОПРИВРЕДНИ И ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ


Увод

Данас се произвођачи у Републици Србији суочавају са великом конкуренцијом конвенционалних производа на домаћем и иностраном тржишту. У великој конкуренцији производа на светском тржишту све је израженији интерес произвођача и прерађивача пољопривредних производа да пласирају  што квалитетније производе, нарочито оне,  који имају специфичне карактеристике географског порекла.

Географске ознаке порекла посебано су значајне   за мање развијене земље, јер главнину њиховог извоза чине пољопривредни производи (Виденовић, 2007).

Вредност географске ознаке порекла почива на  убеђењу потрошача да  производи обележени географском ознаком порекла имају  посебна својстава и квалитет. Конкурентност таквих производа се значајно повећава; постижу одређену предност на тржишту у односу на исту врсту производа, који немају такву ознаку.

Иако се чини као помодарство, многе земље чланице Европске уније интензивно раде на стварању услова како би се специфичности у пољопривредној производњи и прехрамбеној индустрији заштитиле и добиле ознаку географског порекла.

Правни оквир географских ознака порекла

Обзиром да је Република Србија  своје законодавство у материји интелектуалне својине хармонизовала са међународноправним нормама, посебно са релевантном регулативом Европске уније, створена  је неопходна законска основа да се ефикасно заштите у управном и судском поступку, између осталог, проналазак, робни  знак, ауторско дело, дизајн, ознаке географског порекла. Скупштина Србије и Црне Горе усвојила је у 2004. нове законе из области интелектуалне својине:

  • Закон о жиговима;
  • Закон о ознакама географског порекла;
  • Закон о ауторском и сродним правима;
  • Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине.

Ови закони су донети у поступку потпуног усклађивања прописа са захтевима Светске трговинске организације, односно Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (TRIPs sporazuma), као једног од кључних споразума на којима почива Светска трговинска организација. Сви закони усклађени су и са одговарајућим међународним конвенцијама којима је приступљено од последње велике ревизије закона из ове материје, која је обављена у периоду од 1995. до 1998. године.

Донети закони су у складу са Међународним уговорима, који су  ратификовани у нашој земљи::

    • Париска конвенција о заштити индустријске својине;
    • Уговор о сарадњи у области патената;
    • Споразум о сарадњи и проширењу са ЕПО;
    • Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова;
    • Протокол уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова;
    • Ничански аранжман о међународној класификацији производа и услуга ради регистровања жигова;
    • Уговор о жиговном праву;
    • Лисабонски аранжман о заштити ознака порекла и њиховом међународном регистровању;
  • Универзална конвенција о ауторском праву.

Заштита географског порекла на међународном нивоу прецизирана је Лисабонским и TRIPs споразумом, директивама Европске уније и билатералним споразумима.

Према Закону о географским ознакама порекла Републикe Србијe географска ознака порекла је право, којим се штите ознаке порекла и географске ознаке  производа, које физичка или правна лица производе на одређеном географском подручју.

Ознака порекла је географски назив земље, региона или места којим се означава производ, који из њих потиче. Квалитет и специфична својства тих производа су потпуно или претежно условљени географском средином, која обухвата природне и људске факторе. Производи се дорађују или прерађују на одређеном ограниченом подручју.

Табела 1. Преглед  законcких  прописа  Европске  уније  и  Републике Србије  везаних за ознаке географског порекла / Overview ofadministrative regulative of EU an Serbia concerning protected geographic origin.

Прописи ЕУ Делокруг Прописи у СРЈ, СЦГ, РС
41989A0695 (01) 89/695/EEC Односи се на измене Конвенције о Европском патенту из 1975. године Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“, бр. 115/06)
31998L0044 Direktiva 98/44(EC Директива отклања разлике у пpакси и прописима држава чланица ЕУ у заштити биотехнолошких поналазаа Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“, бр. 115/06 )
31989L0104 First Concil Direktiva 89/104/EEC Регулација материјалог жиговног права Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)
Concil Regulation (EC) No 40/94 Успоставља се наднационално право из области права на жиг, успоставља се жиг ЕУ Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)
Concil Regulation (EC) No 2081/92 Заштита географских и ознака порекла за пољопривредне и прехрамбене производе Закон о географским ознакама порекла, («Сл. лист СЦГ», бр. 20/2006).
31993L0098 Concil Direktiva 93/98/ECC Трајање ауторског и сродних права Закон о ауторском и сродним правима, (“Сл. лист СЦГ”  бр. 61/04)

Извор: Институт за упоредно право и право ЕУ, Београд / Source: Institute for

corporative low and low of EU, Belgrade.

Специфична својства могу да настану захваљујући само природним факторима као што су поднебље, земљиште, воде и др.  или као резултат  начина и поступка производње карактеристичних  за одређено географско подручје. Природни фактори су  посебно важни у примарној пољопривредној производњи; особине земљишта, квалитет воде и климатски услови имају велики утицај  на квалитет одређеног производа. Код неких производа одлучујућу улогу има традиционалан начин производње усавршен у одређеном крају.  Природни и људски фактори од значаја су код највећег броја производа, који им, заједно делујући, обезбеђују  посебан  квалитет (разне врсте алкохолних пића, сиреви итд).

Географска ознака је географски назив, чија употреба  значи да дати производ потиче из одређене земље, региона или места. Географске ознаке порекла употребљавају се за обележавање природних, пољопривредних, занатских и индустријских производа и производа домаће радиности.

Значај признавања географских ознака порекла за Републику Србију

Већина најпознатијих производа, који имају географско  порекло у Републици Србији, није регистрована-нема ознаку географског порекла и не подлеже правној заштити. То омогућава страним правним лицима  да наше познате производе са географским пореклом  региструју као међународне жигове.

Наше пољопривредно-прехрамбене производе потребно је заштити због:

  • могућности да производ постигне вишу цену и бољу позицију на домаћем и мeђународном тржишту;
  • обезбеђивaња препознатљивости заштићеног производа на тржишту;
  • директне везе производа с одређеним географским подручјем, која му даје додатну вредност;
  • заштите производа од злоупотребе и копирања.

У том циљу  намеће се  потреба  за  израдом  базе  свих  пољопривреднo-прехрамбених   производа,   који    испуњавају   услове  за  заштиту  географског порекла. База  података  ће  омогућити  сагледавање  реалних  потенцијала,  који постоје у Републици Србији и  биће  од  огромног  значаја  у  изради  дугорочне стратегије у циљу подршке произвођачима.
Поступак за признавање географског порекла и добијање  ознаке порекла покреће се пријавом  индивидуалних произвођача, удружења, привредних коморa, па и органа власти Заводу за интелектуалну својину.

Искључивост заштите је одређена основним правилом, да географску ознаку порекла могу користити само лица, која су као овлашћени корисници те ознаке уписани у одговарајући регистар код Завода за интелектуалну својину.

Овлашћени корисник географске ознаке порекла може да користи географску ознаку порекла за обележавање производа и да је употребљава и на средствима за паковање, проспектима, каталозима, огласима, упутствима, фактурама и осталим облицима пословне документације.

Овлашћени корисник има право да користи географску ознаку порекла уписом својства овлашћеног корисника у Регистар овлашћених корисника географске ознаке порекла.

Право коришћења географске ознаке порекла је ограничено на пет година од момента уписа у Регистар, али се може, на основу захтева овлашћеног корисника, продужавати под прописаним условима неограничен број пута.

У Заводу за интелектуалну својину до сада су регистрована тридесетдва домаћа производа са географском ознаком порекла и то: говеђа ужичка пршута, свињска ужичка пршута, ужичка сланина, сремски кулен, сремска домаћа кобасица, сремска салама, пожаревачка кобасица, ртањски чај, кривовирски качкаваљ, хомољски овчији сир, хомољски козји сир, хомољски крављи сир, банатски ризлинг, јагодинска ружица, вршачко шампион пиво, Косово поље (Amselfeld, Field of the black bird, Champ de merle), косовско вино (Amselfelder), Метохија (Metohy), кладовски кавијар (Caviar of Kladovo), вода Врњци, апатинско јелен пиво, бујановачка минерална вода AQUA HEBA, пиротски ћилим, Сирогојно, минерална вода Дубока, Бисерно острво (мускат крокан), Књаз Милош, Буковичка бања, Петровска клобаса (Петровачка кобасица), лесковачко роштиљ-месо (за пљескавице и ћевапчиће), ваљевски дуван чварци, Бермет и Футошки купус.

Економски ефекти промета производа са ознаком географског порекла

Производи, који имају ознаку заштићеног географског порекла, већ увелико имају развијено тржиште како у Европи тако и у свету.

Истраживања унутар Европске заједнице су показала да се све већи број потрошача при куповини хране одлучује  за производе, који носе ознаку географског порекла, иако такви производи постижу већу цену од класичних.

У Европској унији, разлика у цени између  производа, који имају ознаку заштићеног географског порекла, и оних, који немају ту ознаку, износи између 10 и 230% (вина). У Француској  та разлика  износи око 30% за сиреве и до 230% за вина. Cиреви и млечни производи, који носе ознаку заштићеног географског порекла, имају већу цену од готово 2 евра у односу на друге сличне сиреве без ознаке. Најбољи пример за то је и откупна цена сировог млека за проиводњу сира; у Француској је, током 2002. године, просечна откупна цена млека износила 0,30 евра, док је откупна цена литре млека за производњу чувеног француског сира Беауфорт износила 0,57 евра, односно 90% више. Неки од производа, који имају заштићено географско порекло, а који остварују знатно више цене на тржишту у односу на конкуренцију класичних производа исте врсте, су:

  • Camembert сир – Camembert de Normandie;
  • Сир Bri – Brie de Meaux и Brie de Melun;
  • Бивољи моцарела сир – Mozzarella di Bufala Campana;
  • Маслац – Beurre d’Ardenne и Beurre Rose de la Marque Natиonale Grand Duché de Luxembourg;
  • Италијанско маслиново уље – Toscano.

Добијањем ознаке о заштићеном географском пореклу произвођачи обезбеђују, не само вишу цену свог производа, већ и бољу редистрибуцију додате вредности у ланцу производње од сировине до произвођача. У истраживању, које је спроведено 1999. године у Француској, дошло се до податка да је готово 40% испитаника спремно да плати производ са ознаком географског порекла и до 10% више у односу на друге производе.

Примери из земаља Европске уније показују, да на прави начин успостављен систем заштите географског порекла, неизоставно доноси  огромне економске добити. У Француској је укупан промет производа са географском ознаком у 2004. био преко 3,5 милијарди евра, а преко 100.000 људи је запослено само у овој области. Италија на производима са географским пореклом је имала  дупло већи промет, преко 7,8 милијарди евра и око 400.000 људи је директно или индиректно  запослено у производњи производа са географским пореклом. И у другим земљама  овакав приступ обезбеђења квалитета и бренда прехрамбених производа осигурава  развој регије; покретач је економије, а пре свега туризма у одређеном региону, посебно у руралним подручјима.

У Европској унији, укупан годишњи обрт остварен трговином производима са заштићеним географским пореклом износи око 40 милијарди еура. Поједине земље унутар Европске уније у последње време знатно предњаче у трговини овим производима. Француска остварује обрт од око 19 милијарди евра у преко 138.000 предузећа, којa се баве што производњом, што трговином овим производима. Од укупног обрта скоро 84% или 16 милијарди евра се остварује у трговини вина и осталим алкохолним  пићима. Од укупне количине вина, које се извози из Француске, 85% носи ознаку заштићеног географског порекла. Остатак укупног обрта од извоза производа са заштићеним географским пореклом, 16% или 3 милијарде евра се остварује од других прехрамбених производа. Италија остварује обрт од 12 милијарди евра у трговини производима са заштићеним географским пореклом, а Шпанија готово 3,5 милијардe.

Да је Европска унија препознала трговински значај, који имају производи са ознаком заштићеног географског порекла, указује и чињеница да је основала фонд, који усмерава финансијска средства за подршку промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом.  Систем подршке промоцији је намењен, како чланицама  Европске уније, тако и заинтересованим земљама широм света.

Систем подршке је конципиран на принципу кофинансирања. Европска унија из свога фонда обезбеђује око 50% потребних финансијских средстава за систем подршке промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом.

Систем за подршку промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом установљен  је у следећим документима Европске уније:

  • Регулатива бр. 2826/2000 Савета Европске уније се односи на финансијску подршку промоцији пољопривредних производа, у оквиру којих се потенцирају производи са заштићеним географским пореклом унутар Европске уније;
  • Регулатива бр. 1071/1999 Савета Европске уније се односи на примену правила промоције;
  • Регулатива бр. 2702/1999 и Pегулатива бр. 2879/2000 Савета Европске уније се односе на подршку промоцији у трећим земљама;
  • Регулатива бр. 1257/1999 Савета Европске уније се односи на сектор руралног развоја, који подржава произвођаче у настојању да промовишу висококвалитетне производе.

Допринос промоцији производа са географским пореклом унутар Европске уније током 2002. године је износио 8,5 милиона евра или 6% укупно издвојених средстава за ову намену. Најбољи резултат је остварен у промоцији француских и белгијских производа са заштићеним географским пореклом, који су након спровођења пројекта подршке, само у Немачкој повећали обрт за 14% и дневну продају за готово 27%. Значајан резултат је остварен и у другим земљама Европске уније.

Допринос промоцији ових производа у земљама ван Европске уније је износио 7,6 милиона евра или 14% од укупно издвојених средстава за промоцију свих пољопривредних производа. Може се закључити да је приоритет дат промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом у земљама ван Европске уније, чиме се у знатној мери подстиче извоз ових производa.

Према подацима на званичном сајту Европске уније у државама чланицама  регистрованo је 658 производa са географским ознакама порекла (табела 2).

Табела 2. Преглед  регистрованих  производа  са  географским ознакама порекла   у  земљама   ЕУ / Overview of product with protected geographic origin in EU.

ПроизводЗемља СМ ПМ Р С У СУ ВПЖ ПП З ОАП П ПВ НПП
Аустрија 2 6 1 3
Белгија 2 1 1 1
Данска 2 1
Чешка 2 2 5 3
Грчка 1 20 26 10 22 1 1 4
Енглеска 8 3 12 1 1 3 2
Финска 1
Холандија 2
Ирска 1 1 1 1 27
Италија 2 29 35 48 2 55 2 2 3
Кипар 1
Луксембург 1 1 1 1
Мађарска 1
Немачка 3 8 3 4 1 3 3 34 12
Пољска 2
Португал 27 28 13 6 1 21 10
Словачка 2
Словенија 1
Шпанија 13 10 1 20 21 33 7 4
Шведска 1 1
Укупно по врстaмaпроизвода 55 82 13 115 107 14 169 21 6 15 37 17 7

Извор: europa.eu / Source: europa.eu

СМ-свеже месо; ПМ-прерађено месо; Р-риба;  С-сир;  У-уље;   СУ-стоно уље;   ВПЖ-воће, поврће, житарице;  ПП-пекарски производи;  З-зачини;  ОАП-остали анимални производи; П-пиће; ПВ-пиво; НПП-непрехрамбени производи

Европска унија je усвојила Директиву ЕУ 510/06, према којој географско порекло својих производа у Унији могу да заштите и произвођачи из земаља, које нису њене чланице. То  значи, да ће производи, уколико успешно испуне захтеве прецизиране у Директиви,  имати могућност да користе исте ознаке као и производи из земаља Евопске уније. То ће  дати  изузетну позицију произвођачима да пласирају своје производе на тржишта Европске уније.

Заштита географског порекла производа из Републике Србије треба да се изврши према националном законодавству. Систем сертификације мора осигурати адекватну контролу, која треба да буде идентична  контроли на нивоу Европске уније.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије настоји својим мерама да производи, који буду имали ознаке географског порекла, нађу своје место и на тржишту Европске уније са истим ознакама о заштићеном географском пореклу какве има роба пореклом из земаља чланица Уније, што би значајно допринело повећању њиховог извоза.

Закључак

У циљу постизања адекватне конкурентности домаћих пољопривредних и прехрамбених производа на домаћем и страном тржишту потребно је производити висококвалитетне производе, чији је процес производње традиционалан и карактеристичан за одређено поднебље. Тиме се стичу услови за испуњавање захтева домаћег и законодавства Европске уније, који регулишу питања везана за регистровање производа са ознаком географског порекла.

Производи са ознаком географског порекла  постижу бољу позицију на домаћем и међународном тржишту, вишу цену, постају препознатљиви због директне везе сa одређеним географским подручјем, што им даје додатно посебну вредност.

Регистровањем географске ознаке порекла производ стиче правну заштиту од фалсификовања.

Израдом базе свих пољопривреднo-прехрамбених производа,  који испуњавају улове за заштиту географског порекла, сагледаће се реални потенцијали у Републици Србији. Таква база ће  бити   значајна основа у изради  стратегије  подршке произвођачима, који испуњавају услове за регистрацију ознака географског порекла  производа.

Извори

1.   Concil Direktiva 89/104/EEC

2.   Concil Regulation (EC) No 2081/92 14 Juli

3.   EU support to Promotion of Agricultural Products, Nigel SCOTT December 2005.

4.   European Commission, External Trade, Trade Issues:

http://ec.europa.eu/trade/issues/sectoral/intell_property/argu_en.htm

5.   Geographical Indications and the challenges for ACP countries, a discussion paper, O’Connor and Company, April 2005.

6.   Videnović S, Geografske oznake porekla, 2007.(megatrender.blog.co.yu)

7.   Закон о географским о ознакама порекла, («Сл. лист СЦГ», бр. 20/2006).

8.   Закон о ауторском и сродним правима, (“Сл. лист СЦГ”  бр. 61/04)

9.   Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“,

бр. 115/06 )

10. Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)

11. http://www.europa.eu

12. http://www.yupat.sv.gov.yu

13. http://www.yupat.sv.gov.yu

14. http://www.paragrafco.co.yu

GEOGRAFIC INDICATIONS OF ORIGIN OF AGRICULTURAL AND FOOD PRODUCTS

Abstract

Agricultural producers have interest for their products to be more competitive on both, domestic and international market. They can achieve this if they have high quality products, which have specific, well recognized characteristics. Those products are with specific geographical characteristics. Those products have significantly bigger market price and value.

Large number of European countries is involved in creation of preconditions for achieving the sign of protected designation of origin (PDO) for their products.

European Union made specific financial fond for stimulating the presentation of PDO products on domestic and foreign markets.

In Serbia, large numbers of high quality products, which have all necessary characteristics to get the PDO sign, are not registered, and they are not protected.

There is a low regulative concerning PDO product in Serbia and it also refers to low protection of intellectual rights concerning inventions, trademarks, authorized work, design, and PDO. Products from Serbia should be protected by the low regulative before and then if they satisfy the conditions of EU directives 510/06, then they can be exported to the EU.

Key words: Protected geographic origins, European Union, standards

Autori: Mirjana Savić, Ivan Đurić

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s