Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?
agroekonomija 
Draga Miro, ja uopste ne verujem u zdravu i organsku hranu. Ne verujem da igde postoji. Ako proizvodjac ne prska svoje voce ili povrce, dobice iz vazduha, ko zna sta. Secas se Cernobila, posle koliko dana smo saznali za katastrofu? Tako i danas, niko nas ne izvestava o zagadjenjima, slucajnim ili namernim.
Potpuno si u pravu, draga Dudo. Sve je manje više zagađeno na ovaj ili onaj načiin.