24 decembra, 2010 by agroekonomija

KVALITET I SIGURNOST HRANE

Kvalitetna hrana

UVOD

Različiti stupnjevi civilizacijske i ekološke svesti na određenom ekonomskom nivou uslovljavaju i različite zaheve za vrstom i kvalitetom hrane kao egzistencijalnom potrebom ljudi i životinja. Zaštita i bezbednost hrane za upotrebu u ljudskoj i animalnoj populaciji je centralno pitanje, a odgovor je bitan za osnovu zdravlja, napretka pa i opstanka života na zemlji. Globalizacija tržišta doprinosi saznanjima o raznovrsnosti izbora, kvaliteta i bezbednosti raspoložive hrane. Razvoj novih tehnologija , novi poljoprivredni i industrijski procesi u kojima hrana nastaje, sve više zahtevaju da hrana bude kvalitetna i bezbedna. Međunarodne, nacionalne pa i lokalne institucije prihvataju saznanje o svojoj odgovornosti prema ljudima i životinjama kada je u pitanju kvalitet i bezbednost hrane. Politike, planovi, programi i zakonodavstvo društva okreće se detaljno regulisanju oblasti hrane i nadzoru nad tim sektorom. Centralno mesto u ovim aktivnostima zauzima potrošač, koji ima pravo na kvalitetnu, zdravu i bezbednu hranu. kao i sve neophodne informacije o njenom sastavu, načinu i posledicama upotrebe na njega i njegovo potomstvo. Postoje još dva aspekta ne manje važna za potrošača, a to su: cena i zaštita od obmane. Na tržištu se stalno, uz više ili manje marketinških akcija, pojavljuju prozvodi različitih zvučnih naziva i oznaka: »zdrava hrana«, »eko hrana«, »zelena jabuka«, itd. Ono što u osnovi treba znati je da hrana može da bude funkcionalna, nova, organski proizvedena hrana.

FUNKCIONALNA HRANA

Funkcionalna hrana se može definisati na više načina:

funkcionalna hrana ima direktan, ciljani uticaj na organizam, јеr sadrži sastojke, koji pozitivno deluju na fiziološke funkcije, i opšte zdravstveno stanje
funkcionalna hrana je proizvedena od prirodnih sirovina i koristi se kao integralni deo svakodnevne ishrane. Ima specifičnu funkciju u metaboliznmu.

NOVA HRANA

Nova hrana (»novel food«) prema službenoj definiciji EU predstavlja hranu ili ingredijente hrane, koji se nisu ranije konzumirali u značajnom stepenu. Ovakav tip hrane treba posmatrati kao ispunjenje ostalih zahteva potrošača za povećanim kvalitetom, pogodnijim načinom konzumiranja, odnosno za zadržavanjem kvaliteta u što dužem vremenskom periodu. Nova hrana poseduje osobine, koje podsećaju na sveže i prirodno stanje hrane. Nova hrana mora da zadovolji isključivo bezbedonosne zahteve uzimajući u obzir njeno dobijanje korišćenjem novih sirovina i primenom novih procesa. Gruba podela postupaka u tehnologiji nove hrane je sledeća:

novi biotehnološki postupci u proizvodnji hrane
novi tehnološki postupci proipreme i konzerviranja hrane

Biotehnološki postupci datiraju još iz prve trećine XX veka. Ovo je tehnologija prenosa gena sa jednog na drugi organizam. Proizvod je genetski modifikovan organizam ( GMO) , a hrana koja koristi GMO nosi naziv GMO hrana.

U oblasti poljoprivrede već sada postoje dve generacije proizvoda genetičkog bioinženjeringa. U prvoj generaciji se bioinženjering koristio u primarnoj proizvodnji u cilju poboljšanja proizvodnje, uzgoja, što je vodilo smanjenju troškova i gubitaka, a povećanju prinosa. Druga generacija, koja je na početku služila za modifikaciju ulja , proteina, ugljenih hidrata,. stvaranjem molekula, koji su nosioci fizičko-hemijskih i senzornih svojstava organizama, dovela je do kvalitativne i kvantitativne promene hrane u cilju dobijanja korisnih sastojaka za zdravlje.

Posebno su značajni GMO mikroorganizmi, koji se mogu koristiti kao startne kulture u hrani (u siru, jogurtu, vinu itd).

Novi tehnološki postupci pripreme i konzerviranja hrane omogućavaju stvaranje dodatne vrednosti hrane (olakšane manipulacije poluprerađene hrane, produžen rok trajanja, smanjenje energije za pripremu, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, zadržavanje organoleptičkih svojstava, nutritivne vrednosti i mikrobiološke bezbednosti proizvoda).

Postoji niz postupaka i metoda (fizičkih , fizičko-hemijskih i bioloških), koji se koriste ili će se koristiti u pripremi i konzerviranju hrane:

upotreba prirodnih antimikrobioloških supstanci (npr. baktericidi) radi uništavanja patogenih mikroorganizama u toku njihovog skladištenja;
jonizujuće zračenje
mikrotalasi i radiofrekvence
visoki hidrostatički pritisak
pulsirajuće električno polje
električni otpor i električne indukcije

Uticaj nove hrane na zdravlje i životnu sredinu je stalno pod lupom naučnog auditorijuma, ali i društva. Rasprave počinju sa podelama »za« i »protiv«, a osnovno je pitanje kako racionalno koristiti prednosti nove hrane, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice na čoveka, životinje i okolinu. Posebnu naučnu kritiku prolazi GMO hrana, jer nije poznato šta negativno može proisteći njenom upotrebom u sledećim generacijama. Nova hrana se ispituje na prisutnost alergena, toksičnost, otpornost na antibiotike . Uticaj na životnu sredinu se prvenstveno posmatra sa stanovišta uticaja GMO, jer oni mogu da budu izvor nepredvidivih opasnosti pošto u sebi imaju gene otporne na hemikalije, promene temperature i vlage i uslove zemljišta. Nisu nepoznati primeri kada neka korisna biljka, genetski modifikovana, može da postane korov, koji se klasičnim metodama ne može iskoreniti (»superusevi«, »frankenštajn biljke«) i šire se na račun prirodnih vrsta. Takođe, nastaju problemi pojave novih štetočina, narušavanje biodiverziteta, rasipanje vrednih bioloških resursa, itd.

Stoga je neophodna dobra legislativa u oblasti nove hrane, uspostavljeni koncepti ocene njene sigurnosti , namensko označavanje i praćenje proizvioda nakon plasmana na tržištu. Posebno se moraju uvažavati i stavovi potrošača o novoj hrani kao i procena njene prihvatljivosti, koja se primarno zasniva na senzorskoj oceni.

ORGANSKA HRANA

Organska hrana je proizvedena, prerađena i/ili iznešena na tržište u saglasnosti sa odnosnim međunarodnim standardima. Dakle, to je hrana, koja potiče iz organske poljoprivrede. Prema Codeks Alimentarius organska poljoprivreda podrazumeva holistički proizvodno-upravljački sistem za biljnu i stočarsku proizvodnju. Ovaj zahtev se dopunjava zahtevom za, po pravilu, upotrebu samo bioloških, mehaničkih ili uzgajivačkih metoda gde god je to moguće. Za organsku poljoprivredu važe stroga pravila, čiji je cilj da se osigura garantovani kvalitet proizvodnje i gotovog proizvoda.

Organska poljoprivreda i organski proizvedena hrana zasnovane su esencijalnoj vezi poljoprivrede i prirode sa naglaskom na poštovanju prirodne ravnoteže. Ciljevi organske proizvodnje su mnogobrojni te se navode samo neki od njih: proizvodnja dovoljnih količina visokokvalitetne hrane , vlakana i proizvoda, održavanje i povećanje dugoročne plodnosti i biološke aktivnosti zemljišta korišćenjem bioloških, mehaničkih i metoda prilagođenih lokalnim uslovima, održavanje i podržavanje biodiverziteta u prirodi i poljoprivredi, na farmi i njenoj okolini, upotrebom održivih proizvodnih sistema i zaštiti staništa biljaka i divljih vrsta, održanje i očuvanje genetičkog diverziteta obraćanjem pažnje na upravljanje genetičkim resursima na farmi, prepoznavanje značaja domaćeg znanja i tradicionalnih proizvođačkih sistema, njihova zaštita i primena u edukaciji. Ovim ciljevima se mogu dodati i mnogobrojni navedeni u Codex Alimentarius-u kao što su: promocija obnovljivih resursa u lokalno organizovanim poljoprivrednim sistemima, rukovanje poljoprivrednim proizvodima na način kojim će se održati organski integritet i vitalni kvalitet proizvoda u svim stupnjevima procesa prerade, idr. Kako se ovi ciljevi ne mogu lako meriti, najbolji način je bio da se osigura njihova realizacija u praksi i napravi razlika između organske i konvencionalne proizvodnje i donesu procedure, oficijelna pravila, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Organskom proizvodnjom se mora upravljati prema pravilima, koja su data u standardima IFAOM-a u kojima se sugeriše i određuje minimum zahteva za organsku proizvodnju. Standardi se odnose na sledeće pokazatelje.

Proizvodnja:

Organski ekosistemi moraju da budu takvog kvaliteta da se kroz održavanje farme omogući održavanje biodiverziteta i očuvanje prirode. Ovo, pored ostalog, znači konzerviranje tla, održavanje kvaliteta i efikasno korišćenje vode, zaštitu ugroženih divljih vrsta, pažljivo biranje biljaka za uzgoj.) Genetički inžinjering je isključen, a proizvodi ne smeju sadržati sastojke, aditive ili dodatke nastale genetičkim inžinjeringom;
Zemljište i upravljanje zemljištem, plodnost, održivost zasnovani na upotrebi onih mera i supstancija kompatibilnim sa osnovnim tlom;
Biljna proizvodnja zasnovana na izboru biljaka i sorti u skladu sa njihovom adaptacijom na postojećem tlu, klimi i toleranciji na bolesti i štetočine (organska semena i bilje). Posebna pažnja u izboru načina zaštite bilja.
Organska stočarska proizvodnja zasnovana na harmoničnom odnosu između tla, biljaka i životinja, ishrana organskom hranom , život bez stresa i napora za životinje, dobra selekcija. Farma mora biti privatno vlasništvo. Oplemenjivanje životinja vrši se prirodnim tehnikama reprodukcije i veterinarskog osemenjavanja. Hrana za životinje mora biti sa same farme – najmanje 50%. Bolesne životinje se adekvatno tretiraju uz eventualnu izolaciju , a o upotrebljenim hemijskim lekovima i antibioticima mora se obavestiti kontrolor organske proizvodnje. Pri transportu i klanju, životinje se smeju izložiti samo minimalnom stresu.

Prerada i manipulacija

Prerada se mora vršiti u odvojenim prostorima konvencionalne (funkcionalne) hrane;
Prerada se vrši biološkim, mehaničkim i fizičkim metodama tako da osigura održanje vitalnog kvaliteta u krajnjem proizvodu;
Koriste se samo organski sastojci za proizvodnju;
Skladištenje se vrši u kontrolisanim uslovima;
Pakovanje treba da bude sa najmanje nepovoljnim efektom na proizvod i da to bude ili povratna ambalaža ili ona koja se reciklira ili biološki razgrađuje;

Obeležavanje

Mora biti jasna i tačna oznaka da je to organski proizvod kao npr. «proizvod iz organske poljoprivrede», itd.
Oznaka treba da sadrži ime osobe / preduzeća odgovornog za proizvodnju
Oznaku osobe/sertifikacijskog tela koje je sertifikovalo proizvod.

KVALITET I BEZBEDNOST

Nova hrana

Polazeći od definicije «nova hrana» i njenih ingredijenata, uzimajući u obzir primenjene biotehnološke mere za dobijanje ovog tipa hrane (GMO), sasvim je normalno da je jedini zahtev za kvalitet ove hrane njena sigurnost / bezbednost. EU je svojim propisom EC 258/97, dajući definiciju, postavila bezbednost na prvo mesto zahtevajući da za svaku novu hranu mora da se vrši ocena njene bezbednosti , a zatim autorizacija (notifikacija) na tržištu EU.

Međunarodni institut za nauku o životu ILSI (International Life Science Institute) doneo je uputstvo «Procena sigurnosti nove hrane» SAFEST; bazira se na komparaciji sa referentnim uzorkom hrane (dvojnik), koji se smatra sigurnim na osnovu istorijata njegovog korišćenja. Nakon upoređenja, nova hrana se može prema SAFEST uputstvu klasificirati u tri klase:

Klasa 1- suštinski ekvivalentna,
Klasa 2- značajno slična,
Klasa 3- neznatno slična.

Procena sigurnosti kl.1 i kl. 2 se zasniva na razlikama nutritivne i toksikološke ocene između nove hrane i njenog dvojnika. Autorizacija nove hrane na EU tržištu je multidisciplinarni proces u definisanom vremenskom toku samog procesa i zasniva se na koordiniranoj saradnji EU Komisije, podnosioca zahteva i ekspertskih savetodavnih tela zemalja članica EU. Podnosilac zahteva priprema i dostavlja obiman dosije o novoj hrani zemlji članici EU u koju je želi plasirati Ekspertsko telo zemlje članice Eu u koju se uvozi ova hrana, razmatra dosije i izveštaj o nalazu dostavljača EU Komisiji, a ova ga distribuira ostalim članicama na razmatranje. Ukoliko je ova ocena pozitivna, EU Komisija donosi končanu odluku. Nova hrana mora da bude označena u skladu sa propisom EC 1139/98. Takođe je važno napomenuti da je utvrđen procenat »kontaminacije« sa GMO ograničen na 0,9%.

U SCG je donet Zakon o GMO i Pravilnici, koji regulišu upotrebu, promet i uvođenje u proizvodnju GMO i proizvoda od GMO.

Organski proizvedena hrana

Obzirom na ogromnu perspektivu i mogućnosti razvoja organske poljoprivrede i organskih proizvoda širom sveta, morao se razviti globalni sistem osiguranja kvalititeta, čiji je glavni cilj da spreči ili bar minimalizira rizike od prevara mogućih u ovoj oblasti. Osnovne postavke modernog koncepta kvaliteta su:

želje i potrebe kupaca – svrha ponuđenog kvaliteta;
garancija, ne samo svojstava kvaliteta utvrđenog određenim karakteristikama proizvoda , već istovremeno i niza informacija o načinu proizvodnje i distribucije proizvoda;
upravljanje procesima, a ne samo kontrolom kvaliteta finalnog proizvoda;
visok stepen sledljivosti i transparentnosti;
šeme označavanja usklađenosti sa određenim standardima (HACCP);
lako prepoznatljiv znak trgovačke marke (prepoznavanje dodatnog kvaliteta određenog proizvoda);
cena je bitan aspekt kvaliteta proizvoda.

U ovom globalnom konceptu kvaliteta za organski proizvdedenu hranu zahtevi unutar šema označavanja (zaštitni znak-organska marka) su ključni mehanizam, koji omogućava , kako plasman organske hrane, tao i dalje, intenzivniji razvoj organske poljoprivredne proizvdnje. Da bi se dobio ovaj zašttni znak, proizvođač organske hrane mora da prođe proces sertifikacije, kojim se dobija sertifikat sa značenjem da je osigurano da su proizvodi i distribututivni procesi obavljeni u skladu sa standardima (npr. HACCP, ISO 22000). Sertifikat je, dakle, dozvola za upotrebu zaštitnog znaka. Svako sertifikaciono telo mora da prođe proces nacionalne – internacionalne akreditacije u cilju provere sposobnosti za obavljanje procesa sertifikacije.

EU je propisom EC 331/2000 utvrdila logo za organske proizvode, a na evropsko tržište se može da izveze onaj proizvod, koji je proizveden prema istim pravilima EU navedenim u propisima EC 2029/91 i EC 1804/1999.

SCG je donela zakon o organskoj poljoprivredi, koji u svemu sledi EU propise EC 2092/91 i amandman EC 1804/1999.

ZAKLJUČAK

Kao zaključak ovog rada mogu se ponuditi neka razmišljanja i dileme, koje će svakako, bar delimično, zaokupljati sve one, koji razmišljaju o proizvodnji nove hrane i organski proizvedene hrane.

Zbog mnogih rasprava na svim nivoima od naučnog do potrošačkog, treba konstatovati da inovacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji nisu uvek, ma kako se to pravdalo, prihvatljive od strane kupaca. Što je veći izbor novih proizvoda, sve veća pažnja se obraća na njih, jer polarišu dve krajnosti kao što su neofobija i neofilija. Bilo koja od ove dve manifestacije da se razmatra, mora da se uzme u obzir ljudska znatiželja ili nepoverenje kao polazište za prihvatanje/neprihvatanje nove hrane. Sigurno je da svemu doprinosi i količina i kvalitet informacija, koje dobija kupac o ovoj hrani, ali i izgrađenog poverenja potrošača prema ovim proizvodima. Takodje, potrošač mora da ima poverenja i u vladu i velike firme da će preduzeti sve potrebne mere kako zdravlje ne bi bilo ugroženo novom hranom. Veliki teret nosi i naučna javnost, koja mora svoje aktivnosti usmerene na razvoj i istraživanje i ispitivanje nove hrane multidisciplinarno da sprovodi i sa visokim moralnim kapacitetom prezentuje rezultate svoga rada. Na kraju, treba hrabro priznati da je nova hrana još uvek »tera incognita«.

Organski proizvdena hrana je prepoznata kao dobar način ruralnog razvoja, ali i zaštite životne sredine. Ne sme da se zaobiđe da su socijalna prava i pravda sastavni deo organske poljoprivrede i prerade, jer se odvijaju prema ugovorenim uslovima, koji moraju da budu u skladu sa međunarodnom organizacijom rada (ILO) – uslovima rada i deklaracijom o pravima dece (UN Chart of Right for Children). Za sada, globalno tržište organske hrane i pića je još uvek malo, nepredvidivo i riskantno, ali je to ujedno i najperspektivnije tržište, koje privlači farmere širom sveta i postaje sve konkutrentnije.

Treba razvijati sertifikaciona tela i akreditovane laboratorije kako bi organski proizvodi bili prodavani pod zaštitnim znakom. Vlade moraju da prepoznaju nacionalne interese i mogućnosti za organsku poljoprivredu, davati joj zakonski i finansijski podsticaj.

Ne treba reći ne novim proizvodima, ali primeniti sve mere opreza pri njenoj formulaciji i ne treba reći bezuslovno da organskim proizvodima ukoliko nemaju sertifikat i zaštitni znak.

Literatura

1. Zakon o genetički modifikovanim organizmima, SRJ »Sl. list »br. 21/2001

2. Pravilnik o uvođenju u proizvodnju GMO i proizvoda od GMO (»Sl. list SRJ, « br. 62/2002)

3. Pravilnik o ograničenoj upotrebi GMO,(»Sl. list SRJ, « br. 62/2002)

4. Pravilnik o stavljanju u promet GMO i proizvoda od GMO (»Sl. list SRJ, « br. 62/2002)

5. Pravilnik o načinu obeležavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobijenih GMO (»Sl. list SRJ, « br. 62/2002)

6. IFOAM (2002) Norms for Organic Production and Processing

7. Koechlin, F. IFOAM (2003) Genetic engineering against organic farming-facts and fictions (www. ifoam. org.)

8. Velagić-Habul, et al, (2005), Nove farme hrane na tržištu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo

9. EC No 1804/1999, Official Journal of the EC

10. EEC No 2092/91, Official Journal of the EC

11. Zakon o organskoj poljoprivredi (»Sl. list SRJ, « br. 28/2000)

12. ISO 22000: 2005-Food Safetz management systems-requirement for organization throught the food chain

13. ISO Guide 65

Autori: Savić Mirjana, Kanački Zdenko,Mijajlović Nada

20 decembra, 2010 by agroekonomija

THE ROLE OF CONSULTING IN DEVELOPMENT OF ORGANIC PRODUCTION IN SERBIA

Introduction

Contemporary conditions of business competition require knowledge and implementation of regulations in fields of environmental protection, public health, safety, manufacturer protection and product adequacy. Managers in Serbia lack business experience in market conditions; therefore they need support in knowledge, skills and introduction to organic production standards. Consulting proved to be a good form of this support. In our business practice consulting includes a variety of private and public entities consisting of consultancy organizations, management companies, auditors, United Nations agencies, International Monetary Fund (IMF) and other multinational organizations, investment and commercial banks, research institutes, government and non-government agencies, as well as individuals. The condition of our enterprises and insufficient manager’s abilities and skills contribute to actualization of the role of consulting in understanding and acceptance of standards referring to organic production. This study aims to point out the significance of consulting services in affirmation of organic production in Serbia and identification of its development limitations.

Analysis of consulting services sector development in Serbia

Consulting may be defined as a kind of professional support to managers analyzing and solving practical problems. It enables transfer of successful management system from one firm to another or from one organization to another (1). The main reason consulting exists are changes. Consulting service presents recommendation of adequate measures, and support implementing the recommendation which is a result of research, identification and analysis of problems in certain organization. A consultant is an expert who provides consulting services. His education and experience, in combination with realistic and complete informing of concrete situation, make it possible for him to offer support to enterprises in a proper way.

Companies in Serbia are in stage of adopting the conception of market economy, except some parts of economy where government property will further exist. The development of market and market relations influenced the development of consultancy as a professional service with its specific methodological, conceptual, ethical and other performances. According to information provided by Economic Council of Serbia, the number of consulting companies in Serbia and particularly in Belgrade, lined up according to form of organization, is given in Table 1. The number of consulting companies which are registered as small enterprises is given separately.

Table1. Consulting companies in Serbia and Belgrade by form of organization (1).

Form of organization	Serbia				Belgrade
	Map		Total		Map		Total
	n	%	n	%	n	%	n	%
Stock company	10	3,7	19	1,9	6	2,9	13	1,7
Public property	4	1,5	5	0,5	1	0,5	4	0,5
Company with limited liability	135	50,8	553	56,8	112	54,9	451	58,3
One member stock company	97	36,5	325	33,5	75	36,8	274	35,4
Limited–liability company	2	0,8	6	0,6	1	0,5	3	0,4
Partnership company	15	5,6	59	6,1	8	3,9	27	3,4
Other forms	3	1,1	6	0,6	1	0,5	2	0,3
Total	266	100	973	100	204	100	774	100

According to information provided by Economic Council of Serbia,973 consulting companies are operating at domestic market of consulting services. The data prove that most consulting companies are organized as companies with limited liability or one member stock companies. 6 % of total amount of consulting companies in Serbia are consulting companies registered as partnership companies, while 1, 9% are stock companies. The other forms of organization take relatively small part. In the same time, a great number of consulting companies are located in Belgrade (79, 5%), while the others are located in different regions of Serbia.

There is a significant number of companies belonging to the category of small enterprises -27, 3%. These companies respond to clients’ needs that big consulting companies either are not specialized in, or don’t have economic interest in providing smaller consulting services. This points out that consulting companies in Serbia apply situational approach defining their business offer. Their business activity is adapted to clients’ needs.

Competition is a significant factor with influence over consulting companies offer and actions. Companies struggle over clients and markets with other firms of the same or different specialty. No doubt that consultancy is trying to adapt to clients’ needs and concrete situation in an organization till maximum. Since it is hard to define problems solely as financial, it is very important for clients being able to ask and obtain financial and other consulting services, coordinated and supplemented with advices connected to different approaches to the problem being solved. Most of clients prefer buying services selected, coordinated and formed into a complete package by only one consulting company. This is so called ‘one shop or one window service’.

In Table 1, one may notice that consulting companies in Serbia are mostly in private property. There is a minor percentage of those organized as public property (0, 5%). Considering this, we may say that profitability of projects is one of the most important goals of consultants’ business activity. In the same time, many firms in Serbia require previous reorganization as a condition for successful privatization.

The way out of the company crisis requires consulting services which are very expensive, while the main cause of company reorganization is financial crisis, which means that companies have no means of their own to buy a consulting service. A problem of this kind is solved by loaning from development banks, then from donations and subventions. Foreign consultants who work on reorganization of companies in Serbia are being paid from donations or loans of The European Agency for Reconstruction, The Department for International Development (DFID), United States Agency for International Development (USAID) and World Bank. Table 2 shows leading financiers of consultants’ engagement with 67 enterprises in restructuring procedure.

Table 2. Sources of financing restructuring process (1)

	Number of enterprises	%
1. The European Agency for Reconstruction	7	10,45
2. World Bank	7	10,45
3. USAID	7	10,45
4. DFID	3	4,48
5. DFID and budget of the Republic of Serbia	3	4,48
6. Military industry – and budget of the Republic of Serbia	9	13,43
7. Budget of the Republic of Serbia	19	28,36
8. Others	12	17,91
Total	67	100,00

Consulting is not identified in statistical classification of social services; therefore we examine its development indirectly, through financial services (financial mediation since 2002, when methodology of monitoring services in Serbia was changed) and technical and business services recorded till 2001.

Table 3. Realized investments – financial and other services (2)

– thousand of RSD-

	1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004
Republic of Serbia	346.957	349.068	566.631	1.274.357	1.921.602	3.684.555	5.088.468	5.817.205
Belgrade	132.886	189.698	309.982	494.542	984.885	2.151.740	3.102.603	3.778.210
%	38,30	54,34	54,71	38,81	51,25	58,40	60,97	64,95

In the period between 1997 and 2004, financial and other services in Belgrade were leading regarding realized investments in comparison with other regions in Serbia. The amount of realized investments in the field of financial and other services (region of Belgrade) ranges from 38.30% to 64.95% of total amount of realized investments in the same field in Republic of Serbia. These information about realized investments coincide with the concentration of consulting organizations, which are mostly located in Belgrade.

The condition in the field of consulting services points that it is necessary to perform the decentralization of consulting. As a support to this process, the decentralization of the advisory bodies of some ministries and Economic Council of Serbia is also required. This would found the environment for more adequate responses to needs of enterprises, and the possibility of a partnership approach to solving business problems, as the partnership is among the basic principles of modern consulting.

Various consulting organizations and consultants are quite different regarding education, experience, competency, work style, conditions of intervention, service quality and professional standards. Education through consulting is not automatic. Consulting with clients’ active participation gives the best results. Consultants should be more active when marketing of their services is considered; they should invest more effort and means in marketing. Marketing brings the knowledge of the leaders in consulting market. One of the indicators of the consulting market development in the previous period are investments realized in this field. World consulting organizations had their share in the consulting services development in Serbia. Through the mechanism of competition in their field, they led to improvement of some consulting dimensions. Back in nineties, renowned and world famous consulting house, Deloitte & Тouche 6, specialized in revision, company’s value estimate and different forms of financial consulting, made its break-through to still undeveloped consulting services market in Serbia. Consultancy began to develop slowly as a separate profession in Serbia.

Organic production in Serbia

Organic food is produced, manufactured and put on the market in accordance with international standards and Organic Food Production Law in Serbia. According to Codex Alimentarius, organic agriculture means holistic production – managemant system of plant production and cattle breeding. Strict regulations are applied to organic agriculture aiming to assure guaranteed quality of collected wild fruit, agrarian vegetable and animal products and manufactured products. Organic agriculture is based on essential connection between agriculture and nature with emphasis on respect to natural balance.

The aims of organic production are numerous: production of sufficient quantity of high quality food, preservation and increasing of long-term fertility and biological activity of the soil using biological, mechanical and methods adapted to local conditions, protection and preservation of biodiversity in nature and agriculture, on the farm and in its environment, using workable production systems; preservation and protection of genetic diversity paying attention to directing genetic resources on the farm, recognition of native knowledge importance and traditional production systems, their protection and use in education. We may include other aims, given in Codex Alimentarius, like: promotion of restorable resources in locally organized agricultural systems, handling agricultural products in a way to preserve organic integrity and vital quality of the products in all stages of manufacture process etc. Since these aims are not easily measured, the best way was to assure their realization in practice, make difference between organic and conventional production and bring procedures, official regulations on national, as well as on international level. The development of organic production means informing about standards of IFAOM, which suggest and determine the minimum of requirements for organic production. The standards refer to following fields: 1. production, 2. processing and manipulation, marking.

http://www.pks.rs

20 decembra, 2010 by agroekonomija

ГЕОГРАФСКE ОЗНАКЕ ПОРЕКЛА – ПОЉОПРИВРЕДНИ И ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ

Увод

Данас се произвођачи у Републици Србији суочавају са великом конкуренцијом конвенционалних производа на домаћем и иностраном тржишту. У великој конкуренцији производа на светском тржишту све је израженији интерес произвођача и прерађивача пољопривредних производа да пласирају што квалитетније производе, нарочито оне, који имају специфичне карактеристике географског порекла.

Географске ознаке порекла посебано су значајне за мање развијене земље, јер главнину њиховог извоза чине пољопривредни производи (Виденовић, 2007).

Вредност географске ознаке порекла почива на убеђењу потрошача да производи обележени географском ознаком порекла имају посебна својстава и квалитет. Конкурентност таквих производа се значајно повећава; постижу одређену предност на тржишту у односу на исту врсту производа, који немају такву ознаку.

Иако се чини као помодарство, многе земље чланице Европске уније интензивно раде на стварању услова како би се специфичности у пољопривредној производњи и прехрамбеној индустрији заштитиле и добиле ознаку географског порекла.

Правни оквир географских ознака порекла

Обзиром да је Република Србија своје законодавство у материји интелектуалне својине хармонизовала са међународноправним нормама, посебно са релевантном регулативом Европске уније, створена је неопходна законска основа да се ефикасно заштите у управном и судском поступку, између осталог, проналазак, робни знак, ауторско дело, дизајн, ознаке географског порекла. Скупштина Србије и Црне Горе усвојила је у 2004. нове законе из области интелектуалне својине:

Закон о жиговима;
Закон о ознакама географског порекла;
Закон о ауторском и сродним правима;
Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине.

Ови закони су донети у поступку потпуног усклађивања прописа са захтевима Светске трговинске организације, односно Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (TRIPs sporazuma), као једног од кључних споразума на којима почива Светска трговинска организација. Сви закони усклађени су и са одговарајућим међународним конвенцијама којима је приступљено од последње велике ревизије закона из ове материје, која је обављена у периоду од 1995. до 1998. године.

Донети закони су у складу са Међународним уговорима, који су ратификовани у нашој земљи::

Париска конвенција о заштити индустријске својине;
Уговор о сарадњи у области патената;
Споразум о сарадњи и проширењу са ЕПО;
Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова;
Протокол уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова;
Ничански аранжман о међународној класификацији производа и услуга ради регистровања жигова;
Уговор о жиговном праву;
Лисабонски аранжман о заштити ознака порекла и њиховом међународном регистровању;

Универзална конвенција о ауторском праву.

Заштита географског порекла на међународном нивоу прецизирана је Лисабонским и TRIPs споразумом, директивама Европске уније и билатералним споразумима.

Према Закону о географским ознакама порекла Републикe Србијe географска ознака порекла је право, којим се штите ознаке порекла и географске ознаке производа, које физичка или правна лица производе на одређеном географском подручју.

Ознака порекла је географски назив земље, региона или места којим се означава производ, који из њих потиче. Квалитет и специфична својства тих производа су потпуно или претежно условљени географском средином, која обухвата природне и људске факторе. Производи се дорађују или прерађују на одређеном ограниченом подручју.

Табела 1. Преглед законcких прописа Европске уније и Републике Србије везаних за ознаке географског порекла / Overview ofadministrative regulative of EU an Serbia concerning protected geographic origin.

Прописи ЕУ	Делокруг	Прописи у СРЈ, СЦГ, РС
41989A0695 (01) 89/695/EEC	Односи се на измене Конвенције о Европском патенту из 1975. године	Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“, бр. 115/06)
31998L0044 Direktiva 98/44(EC	Директива отклања разлике у пpакси и прописима држава чланица ЕУ у заштити биотехнолошких поналазаа	Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“, бр. 115/06 )
31989L0104 First Concil Direktiva 89/104/EEC	Регулација материјалог жиговног права	Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)
Concil Regulation (EC) N_o40/94	Успоставља се наднационално право из области права на жиг, успоставља се жиг ЕУ	Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)
Concil Regulation (EC) N_o2081/92	Заштита географских и ознака порекла за пољопривредне и прехрамбене производе	Закон о географским ознакама порекла, («Сл. лист СЦГ», бр. 20/2006).
31993L0098 Concil Direktiva 93/98/ECC	Трајање ауторског и сродних права	Закон о ауторском и сродним правима, (“Сл. лист СЦГ” бр. 61/04)

Извор: Институт за упоредно право и право ЕУ, Београд / Source: Institute for

corporative low and low of EU, Belgrade.

Специфична својства могу да настану захваљујући само природним факторима као што су поднебље, земљиште, воде и др. или као резултат начина и поступка производње карактеристичних за одређено географско подручје. Природни фактори су посебно важни у примарној пољопривредној производњи; особине земљишта, квалитет воде и климатски услови имају велики утицај на квалитет одређеног производа. Код неких производа одлучујућу улогу има традиционалан начин производње усавршен у одређеном крају. Природни и људски фактори од значаја су код највећег броја производа, који им, заједно делујући, обезбеђују посебан квалитет (разне врсте алкохолних пића, сиреви итд).

Географска ознака је географски назив, чија употреба значи да дати производ потиче из одређене земље, региона или места. Географске ознаке порекла употребљавају се за обележавање природних, пољопривредних, занатских и индустријских производа и производа домаће радиности.

Значај признавања географских ознака порекла за Републику Србију

Већина најпознатијих производа, који имају географско порекло у Републици Србији, није регистрована-нема ознаку географског порекла и не подлеже правној заштити. То омогућава страним правним лицима да наше познате производе са географским пореклом региструју као међународне жигове.

Наше пољопривредно-прехрамбене производе потребно је заштити због:

могућности да производ постигне вишу цену и бољу позицију на домаћем и мeђународном тржишту;
обезбеђивaња препознатљивости заштићеног производа на тржишту;
директне везе производа с одређеним географским подручјем, која му даје додатну вредност;
заштите производа од злоупотребе и копирања.

У том циљу намеће се потреба за израдом базе свих пољопривреднo-прехрамбених производа, који испуњавају услове за заштиту географског порекла. База података ће омогућити сагледавање реалних потенцијала, који постоје у Републици Србији и биће од огромног значаја у изради дугорочне стратегије у циљу подршке произвођачима.
Поступак за признавање географског порекла и добијање ознаке порекла покреће се пријавом индивидуалних произвођача, удружења, привредних коморa, па и органа власти Заводу за интелектуалну својину.

Искључивост заштите је одређена основним правилом, да географску ознаку порекла могу користити само лица, која су као овлашћени корисници те ознаке уписани у одговарајући регистар код Завода за интелектуалну својину.

Овлашћени корисник географске ознаке порекла може да користи географску ознаку порекла за обележавање производа и да је употребљава и на средствима за паковање, проспектима, каталозима, огласима, упутствима, фактурама и осталим облицима пословне документације.

Овлашћени корисник има право да користи географску ознаку порекла уписом својства овлашћеног корисника у Регистар овлашћених корисника географске ознаке порекла.

Право коришћења географске ознаке порекла је ограничено на пет година од момента уписа у Регистар, али се може, на основу захтева овлашћеног корисника, продужавати под прописаним условима неограничен број пута.

У Заводу за интелектуалну својину до сада су регистрована тридесетдва домаћа производа са географском ознаком порекла и то: говеђа ужичка пршута, свињска ужичка пршута, ужичка сланина, сремски кулен, сремска домаћа кобасица, сремска салама, пожаревачка кобасица, ртањски чај, кривовирски качкаваљ, хомољски овчији сир, хомољски козји сир, хомољски крављи сир, банатски ризлинг, јагодинска ружица, вршачко шампион пиво, Косово поље (Amselfeld, Field of the black bird, Champ de merle), косовско вино (Amselfelder), Метохија (Metohy), кладовски кавијар (Caviar of Kladovo), вода Врњци, апатинско јелен пиво, бујановачка минерална вода AQUA HEBA, пиротски ћилим, Сирогојно, минерална вода Дубока, Бисерно острво (мускат крокан), Књаз Милош, Буковичка бања, Петровска клобаса (Петровачка кобасица), лесковачко роштиљ-месо (за пљескавице и ћевапчиће), ваљевски дуван чварци, Бермет и Футошки купус.

Економски ефекти промета производа са ознаком географског порекла

Производи, који имају ознаку заштићеног географског порекла, већ увелико имају развијено тржиште како у Европи тако и у свету.

Истраживања унутар Европске заједнице су показала да се све већи број потрошача при куповини хране одлучује за производе, који носе ознаку географског порекла, иако такви производи постижу већу цену од класичних.

У Европској унији, разлика у цени између производа, који имају ознаку заштићеног географског порекла, и оних, који немају ту ознаку, износи између 10 и 230% (вина). У Француској та разлика износи око 30% за сиреве и до 230% за вина. Cиреви и млечни производи, који носе ознаку заштићеног географског порекла, имају већу цену од готово 2 евра у односу на друге сличне сиреве без ознаке. Најбољи пример за то је и откупна цена сировог млека за проиводњу сира; у Француској је, током 2002. године, просечна откупна цена млека износила 0,30 евра, док је откупна цена литре млека за производњу чувеног француског сира Беауфорт износила 0,57 евра, односно 90% више. Неки од производа, који имају заштићено географско порекло, а који остварују знатно више цене на тржишту у односу на конкуренцију класичних производа исте врсте, су:

Camembert сир – Camembert de Normandie;
Сир Bri – Brie de Meaux и Brie de Melun;
Бивољи моцарела сир – Mozzarella di Bufala Campana;
Маслац – Beurre d’Ardenne и Beurre Rose de la Marque Natиonale Grand Duché de Luxembourg;
Италијанско маслиново уље – Toscano.

Добијањем ознаке о заштићеном географском пореклу произвођачи обезбеђују, не само вишу цену свог производа, већ и бољу редистрибуцију додате вредности у ланцу производње од сировине до произвођача. У истраживању, које је спроведено 1999. године у Француској, дошло се до податка да је готово 40% испитаника спремно да плати производ са ознаком географског порекла и до 10% више у односу на друге производе.

Примери из земаља Европске уније показују, да на прави начин успостављен систем заштите географског порекла, неизоставно доноси огромне економске добити. У Француској је укупан промет производа са географском ознаком у 2004. био преко 3,5 милијарди евра, а преко 100.000 људи је запослено само у овој области. Италија на производима са географским пореклом је имала дупло већи промет, преко 7,8 милијарди евра и око 400.000 људи је директно или индиректно запослено у производњи производа са географским пореклом. И у другим земљама овакав приступ обезбеђења квалитета и бренда прехрамбених производа осигурава развој регије; покретач је економије, а пре свега туризма у одређеном региону, посебно у руралним подручјима.

У Европској унији, укупан годишњи обрт остварен трговином производима са заштићеним географским пореклом износи око 40 милијарди еура. Поједине земље унутар Европске уније у последње време знатно предњаче у трговини овим производима. Француска остварује обрт од око 19 милијарди евра у преко 138.000 предузећа, којa се баве што производњом, што трговином овим производима. Од укупног обрта скоро 84% или 16 милијарди евра се остварује у трговини вина и осталим алкохолним пићима. Од укупне количине вина, које се извози из Француске, 85% носи ознаку заштићеног географског порекла. Остатак укупног обрта од извоза производа са заштићеним географским пореклом, 16% или 3 милијарде евра се остварује од других прехрамбених производа. Италија остварује обрт од 12 милијарди евра у трговини производима са заштићеним географским пореклом, а Шпанија готово 3,5 милијардe.

Да је Европска унија препознала трговински значај, који имају производи са ознаком заштићеног географског порекла, указује и чињеница да је основала фонд, који усмерава финансијска средства за подршку промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом. Систем подршке промоцији је намењен, како чланицама Европске уније, тако и заинтересованим земљама широм света.

Систем подршке је конципиран на принципу кофинансирања. Европска унија из свога фонда обезбеђује око 50% потребних финансијских средстава за систем подршке промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом.

Систем за подршку промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом установљен је у следећим документима Европске уније:

Регулатива бр. 2826/2000 Савета Европске уније се односи на финансијску подршку промоцији пољопривредних производа, у оквиру којих се потенцирају производи са заштићеним географским пореклом унутар Европске уније;
Регулатива бр. 1071/1999 Савета Европске уније се односи на примену правила промоције;
Регулатива бр. 2702/1999 и Pегулатива бр. 2879/2000 Савета Европске уније се односе на подршку промоцији у трећим земљама;
Регулатива бр. 1257/1999 Савета Европске уније се односи на сектор руралног развоја, који подржава произвођаче у настојању да промовишу висококвалитетне производе.

Допринос промоцији производа са географским пореклом унутар Европске уније током 2002. године је износио 8,5 милиона евра или 6% укупно издвојених средстава за ову намену. Најбољи резултат је остварен у промоцији француских и белгијских производа са заштићеним географским пореклом, који су након спровођења пројекта подршке, само у Немачкој повећали обрт за 14% и дневну продају за готово 27%. Значајан резултат је остварен и у другим земљама Европске уније.

Допринос промоцији ових производа у земљама ван Европске уније је износио 7,6 милиона евра или 14% од укупно издвојених средстава за промоцију свих пољопривредних производа. Може се закључити да је приоритет дат промоцији пољопривредних производа са заштићеним географским пореклом у земљама ван Европске уније, чиме се у знатној мери подстиче извоз ових производa.

Према подацима на званичном сајту Европске уније у државама чланицама регистрованo је 658 производa са географским ознакама порекла (табела 2).

Табела 2. Преглед регистрованих производа са географским ознакама порекла у земљама ЕУ / Overview of product with protected geographic origin in EU.

ПроизводЗемља

СМ

ПМ

СУ

ВПЖ

ПП

ОАП

ПВ

НПП

Аустрија

–

Белгија

–

Данска

–

Чешка

–

Грчка

–

Енглеска

–

Финска

–

Холандија

–

Ирска

–

Италија

–

Кипар

–

Луксембург

–

Мађарска

–

Немачка

–

Пољска

–

Португал

–

Словачка

–

Словенија

–

Шпанија

–

Шведска

–

Укупно по врстaмaпроизвода

115

107

169

Извор: europa.eu / Source: europa.eu

СМ-свеже месо; ПМ-прерађено месо; Р-риба; С-сир; У-уље; СУ-стоно уље; ВПЖ-воће, поврће, житарице; ПП-пекарски производи; З-зачини; ОАП-остали анимални производи; П-пиће; ПВ-пиво; НПП-непрехрамбени производи

Европска унија je усвојила Директиву ЕУ 510/06, према којој географско порекло својих производа у Унији могу да заштите и произвођачи из земаља, које нису њене чланице. То значи, да ће производи, уколико успешно испуне захтеве прецизиране у Директиви, имати могућност да користе исте ознаке као и производи из земаља Евопске уније. То ће дати изузетну позицију произвођачима да пласирају своје производе на тржишта Европске уније.

Заштита географског порекла производа из Републике Србије треба да се изврши према националном законодавству. Систем сертификације мора осигурати адекватну контролу, која треба да буде идентична контроли на нивоу Европске уније.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије настоји својим мерама да производи, који буду имали ознаке географског порекла, нађу своје место и на тржишту Европске уније са истим ознакама о заштићеном географском пореклу какве има роба пореклом из земаља чланица Уније, што би значајно допринело повећању њиховог извоза.

Закључак

У циљу постизања адекватне конкурентности домаћих пољопривредних и прехрамбених производа на домаћем и страном тржишту потребно је производити висококвалитетне производе, чији је процес производње традиционалан и карактеристичан за одређено поднебље. Тиме се стичу услови за испуњавање захтева домаћег и законодавства Европске уније, који регулишу питања везана за регистровање производа са ознаком географског порекла.

Производи са ознаком географског порекла постижу бољу позицију на домаћем и међународном тржишту, вишу цену, постају препознатљиви због директне везе сa одређеним географским подручјем, што им даје додатно посебну вредност.

Регистровањем географске ознаке порекла производ стиче правну заштиту од фалсификовања.

Израдом базе свих пољопривреднo-прехрамбених производа, који испуњавају улове за заштиту географског порекла, сагледаће се реални потенцијали у Републици Србији. Таква база ће бити значајна основа у изради стратегије подршке произвођачима, који испуњавају услове за регистрацију ознака географског порекла производа.

Извори

1. Concil Direktiva 89/104/EEC

2. Concil Regulation (EC) N_o2081/92 14 Juli

3. EU support to Promotion of Agricultural Products, Nigel SCOTT December 2005.

4. European Commission, External Trade, Trade Issues:

http://ec.europa.eu/trade/issues/sectoral/intell_property/argu_en.htm

5. Geographical Indications and the challenges for ACP countries, a discussion paper, O’Connor and Company, April 2005.

6. Videnović S, Geografske oznake porekla, 2007.(megatrender.blog.co.yu)

7. Закон о географским о ознакама порекла, («Сл. лист СЦГ», бр. 20/2006).

8. Закон о ауторском и сродним правима, (“Сл. лист СЦГ” бр. 61/04)

9. Закон о патентима, („Сл. лист СЦГ“, бр. 32/04, 35/04, „Сл. гласник РС“,

бр. 115/06 )

10. Закон о жиговима, („Сл. лист СЦГ“, бр.61/04, „Сл. лист СЦГ“, бр.7/05)

11. http://www.europa.eu

12. http://www.yupat.sv.gov.yu

13. http://www.yupat.sv.gov.yu

14. http://www.paragrafco.co.yu

GEOGRAFIC INDICATIONS OF ORIGIN OF AGRICULTURAL AND FOOD PRODUCTS

Abstract

Agricultural producers have interest for their products to be more competitive on both, domestic and international market. They can achieve this if they have high quality products, which have specific, well recognized characteristics. Those products are with specific geographical characteristics. Those products have significantly bigger market price and value.

Large number of European countries is involved in creation of preconditions for achieving the sign of protected designation of origin (PDO) for their products.

European Union made specific financial fond for stimulating the presentation of PDO products on domestic and foreign markets.

In Serbia, large numbers of high quality products, which have all necessary characteristics to get the PDO sign, are not registered, and they are not protected.

There is a low regulative concerning PDO product in Serbia and it also refers to low protection of intellectual rights concerning inventions, trademarks, authorized work, design, and PDO. Products from Serbia should be protected by the low regulative before and then if they satisfy the conditions of EU directives 510/06, then they can be exported to the EU.

Key words: Protected geographic origins, European Union, standards

Autori: Mirjana Savić, Ivan Đurić

18 decembra, 2010 by agroekonomija

AN EXAMPLE OF HACCP CONCEPT IN PRIMARY AGRICULTURAL PRODUCTION

INTRODUCTION

HACCP concept was first applied in the United States as one to ensure hygienic and technological food safety dedicated to astronauts. (14^th ) The concept is, then accepted by Health World Organization, the Organization for Food and the European Union. HACCP is applied in thousands of organizations that produce food and medicines. It is proved to be effective in providing safety of food products and medicines representing an integral part of ISO 22000 standards the concept of HACCP includes requirements that every organization must meet, systematically checked internally and externally. (14^th ) It is supported by the good manufacturing practice (GMP) and directives, regulations, instructions. Based on the HACCP concept, it establishes documented procedures, instructions, records. To apply HACCP concept as effective, it is necessary to take and store documents, which represent the only valid proof that the requirements are fully implemented. Documentation represents the written evidence of product conformity, proof of control of production, and it is used to track trends and protect producers in case of user complaints. Documentation is clearly defining the responsibilities, training employees, providing systematic errors and preventing their recurrence.

HACCP concept

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) is a food safety system based on the analysis and control of potential biological / microbiological, chemical and physical hazards that raw materials are exposed to, potential dangers in handling, production, distribution and consumption of the final product. It is founded on him Regulation of the European Union as follows:
• Council Directive 93/43/EEC;
• Alinorm 93/13A, Annex II;
• Regulation (EC) No. 852/2004;
• Regulation (EC) No. 882/2004;
• Directive 854/2004.
HACCP system has been adapted to all types of food products and all types of production and handling of food. It is based on the following principles:

1. Hazard Analysis

2. Identification of critical control points – CPP

3. Identifying critical limits for each of CPP

4. Establishing a system for each CPP monitoring

5. Determine corrective action

6. Verification

7. Establishment of documentation.

The main characteristics of the HACCP concept are: scientific base, inhibition, application of risk assessment as a tool, a systematic, documented and verifiable. HACCP concept is able to accept changes such as improving production equipment, production process and technical development (Sevic, 2005).
Advantages of HACCP concept are:
• effective and efficient work of the company
• increase the competitiveness of companies in the world market
• removing barriers to international trade
• reducing the number of confirmation batch, and
• increase profits.
Application of the HACCP concept is widespread in developed economies, while in the countries of European Union is required by Council Directive 93/43/EEC. EU food imports from countries that are not its members, is caused by applying the HACCP concept.
In Serbia, the Law on Veterinary Medicine („Official Gazette RS, no. 91/2005) and Law on Food Safety (“ Official Gazette. Gazette RS, no. 41/2009) require the application of the HACCP concept. Recognizing the strategic importance of introducing the HACCP concept to the overall competitiveness of our economy, support of the Serbian government enterprises that wish to introduce HACCP is not missed. Serbia Investment and Export Promotion Agency during 2006.has provided grants as financial assistance to local business companies for the activity of introducing HACCP concept. According to the Ministry of Agriculture, more than 800 companies applied for certification, and about 450 received the HACCP certificate.

Introduction of the HACCP concept in primary agricultural production

HACCP concept can be introduced with the help of external collaborators, i.e. consultants, and can be implemented by internal experts with a critical role of the management in the organization. Without commitment and support of responsible managers HACCP can not even be applied or used. Although the entities involved in primary food production, are not mandatory, according to the Law on Food Safety, to introduce and apply the HACCP concept, the management of the company „A“ in Vojvodina think that its application will contribute to competitiveness in domestic, and in the future, international market. After making an official decision on the introduction of this concept the HACCP team is formed, whose members were experts in the relevant field of primary plant production. In agricultural crop production of the HACCP team agronomist must be represented, who track the production and all stages of growing a particular crop culture. Protective agronomist, which is responsible for the implementation of appropriate agro-technical measures (Mijajlović et al., 2009) also, has to be represented. For help in introducing the concept, a team of consultants must be involved.

The economic company „A“ has introduced HACCP concept for the following crops: corn, corn Mercantile, sugar beet, and winter barley, consume peas, cucumber pickles, soy, onion and carrot. Since the beginning of the introduction to the moment of application for certification, required documentation was create created, according to the HACCP concept, as in the stage of formulating procedures, instructions and forms, as well as during regular, daily monitoring of production. It was documented through the records.
HACCP documentation includes, above all, the HACCP system rules as the highest document, as it is unifying the form of all activities related to the introduction of the HACCP concept.

The system and production procedures are organized. Manufacturing procedures are relating to all stages of production of all these cultures. The system procedures are:
• Procedures for managing documents and records;
• the procedure for training;
• the procedure for the implementation of sanitary-hygienic measures;
• the procedure for the preparation of HACCP plans;
• the procedure for machinery and maintenance;
• the procedure for preventive measures;
• Procedures for monitoring;
• the procedure for corrective measures;
• the procedure for verification.

All procedures were done in accordance with the procedures for managing documents and records. Manufacturing procedures include: subject, the area of application, the connection with other document, terms and definitions, responsibilities, procedures and flow attachment. As part of the production procedures required it is, also, included: risk analysis and critical control points, the determination and validation of critical limits, production flow chart, identifying the product, HACCP plan.

Hazard Analysis is based on the first and second principles of the HACCP concept encompassing all stages of production, biological, chemical and physical risks, risk analysis, control measures and critical control points. All hazards are listed, whose appearance could be expected at any stage of production and transport (product is not stored in the company, but the bulk, directly from the field, is transported to the processing industry). On the basis of risk analysis and decision tree, critical control points were determined. For each CCP it is provided a suitable control measures to be carried out ensuring configuration control process and preventing the break of critical limits.

The following critical points were determined: CPP1 – at the stage of crop care is possible to detect sickness due to the action of the skin disease viruses, pathogenic bacteria and pathogenic fungi; CPP2 – at the stage of crop care, biological risks is represented in the appearance of weeds and CPP3 – at the stage of harvesting bad weather conditions and unprepared machinery are possible.

Determination and validation of critical limits include limits for critical control points established and defined in accordance with applicable references (regulations, etc.).

Diagram flow of production is clear, schematic view of a particular culture of production flow. It gradually displays all operations during all phases of the production in accordance with relevant documents, based on the data phase, or based on the indication of the persons responsible for certain production operations. For the purpose of illustration a flow chart of sweet corn production is shown.

Identification of the product is very important document, because it contains all relevant information about the culture as follows: variety, serial number of parties seeds, growing year, area, growers, village, municipality, cadastre, sowing date, harvesting date, sweet corn produced features and purpose.

HACCP plan summary represents all relevant data of importance in the production of sweet corn, and based on the seven HACCP principles. According to the principle 1 it shows the risks, and the way how to prevent occurrence of conflicts , on the basis of principle 2 the critical control points are given , based on the principle 3 the critical limits are shown , based on principle 4 the monitoring of critical control points (what, where, how, where, who), is defined, according to the principle 5 – ways to avoid the above conflict are presented, the principle 6 is giving the basis for verification and on the basis of 7^th principle all the needed / used records are listed

Verification – Evaluation of the system in terms of methods, procedures, tests, controls which confirm that the system operates in accordance with HACCP plan represents a very important phase of implementation of the HACCP concept. The frequency of verification is determined depending on the need to verify the effectiveness of the HACCP concept to implementation. Verification includes: overview of the HACCP program and all records, review of possible deviations from optimal production, removal of non conformity product testing and certification that the CCP under control, that is below the critical limit. After the verification of Company „A“ minor deviations were found in the application procedures for the production of sweet corn, which was immediately removed and documented in recordings.

HACCP certificate by independent certification company accredited for that purpose by the Accreditation Body of Serbia-ATS and the European Cooperation for Accreditation-EA. The resulting certificate is valid for 3 years from the date of issuance. The duration of the annual certificate required supervisory checks. Recertification represents detailed review of documentation and evaluation of introduced and applied HACCP concept.

The introduction of the program entails certain costs, which is due to its importance quickly returned. If these costs are followed by some help from outside, such as budgets, grants, etc., then the user of the program must be introduced. Without that assistance, the burden falls on the user. Company „A“ in the process of introducing HACCP program, among others, has filed about 500 thousand dinars for the engagement of consultants from the side (the Institute) and about 200 thousand for the certification program, conducted by authorized organizations. Checks that are conducted twice a year cost about 50 thousand dinars per check. It is important to emphasize that in this enterprise, the company „A“ had substantial financial support from the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management in the amount of 562 thousand dinars, which covers expenses for consulting services and certification programs at a height of about 80%. So, this company has significantly relieved their resources by introducing the program, and providing market share with better positioning.

As between the introduction and implementation a bit of time elapsed, it is not possible to overview tangible results of its application. However, this company expects that the introduction of the program will be provided along with its further development, through increased production, which will reduce the individual costs, increasing competitiveness, increasing sales in the domestic, and prospects on the international market. This will enable further investment to improve production and professional qualifications of personnel employed, increasing labor productivity and significant economic benefits.

CONCLUSION
The most important aspects in the production and distribution of food are its quality and safety. The responsibility of each manufacturer is to provide customers with quality food inherited with nutritional values and organoleptic characteristics, but also followed with the proper hygienic and healthy food. HACCP is an integrated system of food safety control in all stages of its production and distribution, and is based on preventive approach, which contributes reducing the risk to public health. Implementing this program requires specific investments, which in the course of the application are quickly compensated.
HACCP concept has been successfully implemented and certified in „An“ in Vojvodina, whose primary business is vegetable production. It is applied to crops: maize corn, mercantile corn, sugar beet, winter barley, consumer peas, cucumber pickles, soy, onions and carrots.

Primary Production has a spatial and temporal constraints and characteristics in terms of monitoring and controlling the manufacturing process. All of the factors and participants in this process must be engaged in terms of developing awareness of the importance of monitoring and documenting all activities, which should lead to a safe product.
The main problem during the implementation of this concept is the excess of the agreed terms of making certain documents, the absence of all members of the HACCP team, and later employee, on mandatory training, but the phenomenon is justified by the obligations of individuals in the seasonal production.

REFERENCES
1^. Alinorm 93/13A, Annex II, 7 July 1993

2^. Council Directive 93/43/EEC5^th

3^. Directive 854/2004, Official Journal of the European Union 2005, L 338, p. 27th
4^.Jovanović Larisa, Mikulec Dragana Pesic, Pavlovic I., Application of HACCP in the production and distribution of food, scientific society for the protection of the environment Ecologica Serbia, Zemun, 2007.
5^.Kanački Z., Mirjana Savic, Kanački Lidia, Environmental protection system management and control, announced at the Regional Conference EnE06 „Environment for Europe“, Belgrade, 5-7. June 2006, Economics, YUISSN 0350-137X, UDC: 338 (491.1), 3-4, 68-74, Nis, 2007.

6^. Mijajlović Nada , Mirjana Savić, Ljubo Vračar : „Setting up the HACCP system in primary production“ Contemporary Agriculture/Savremena poljoprivreda, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Vol. 58, No. 3-4, 2009, UDC: 63(479.1) (051)-„540.2; ISSN 0350-1205; UDC: 338.43:338.3; p. 143-149,

7^. Regulation (EC) No. 852/2004 of the European Parliament and the Council on the hygiene of foodstuffs. Official Journal L 139, 30 April 2004.
8^. Regulation (EC) No. 882/2004 of the European Parliament and the Council on official controls performed to ensure the verification of compliance with feed and food law, animal health and animal welfare rules. Official Journal L 165, 30 April 2004.
9^. Savić Mirjana, Popović Vesna, B. Katic, EU legislation for conformity assessment of products in terms of safety management and quality of food, economics, 5-6, 70-81, Nis, 2006.

10^. Savic, Z. Kanački, Mijajlović Nada, Quality and Food Safety, Proceedings of the International Conferenta „Dezvoltarea complex spatiului rural Marketingul you procesarea produselor agricole, Vol. II, 189-197, 2006, Bucharest.
11^. Ševic D., Radlovački V, Kamberović, B., HACCP, Research and Technology Center, Novi Sad, 2005.

12^. The law on food safety (Official Gazette. Gazette RS, no. 41/2009)

13^. The Veterinary Law (Official Gazette. Gazette RS, no. 91/2005)

14^. (www.saferpak.com/iso22000_articles/surak_paper.pdf)

Autori: Mirjana Savić, Branko Katić, Nada Mijajlović

18 decembra, 2010 by agroekonomija

ТИНКТУРА ХАЈДУЧКЕ ТРАВЕ И ИВАЊСКОГ ЦВЕЋА

УВОД

Хајдучка трава (Achillea millefolium L) је усправна биљка висине до 80 цм. Цела биљка је веома пријатног мириса. Расте појединачно или у великом мноштву на ливадама, пашњацима као и уз путеве као самоникла биљка. Цвета белим цветовима од јуна до августа. Бере се за време цветања, а листови и до јесени. Распрострањена је по целој Европи.

Лековити део биљке су цветови с кратким петељкама и цела биљка највише до 30 цм дужине. Због високог садржаја горких материја и етеричног уља, хајдучку трава убрајају у горке дроге. Надземни део биљке у цветању садржи до 1% етарског уља, флавоноиде, витамин К, горку материју ахилеин, смоле, инулин, аспарагин, фитостерин, стерин, танине и др. Етарско уље хајдучке траве садржи и пинен, цинеол, камфор, лимонен, борнеол, олеинску, палмитинску, салицилну мрављу, сирћетну и изовалеријанску киселину, фосфате, нитрате и калијеве соли (Wилффорт, 1989). Ово необично богатство делотворним материјама објашњава јединствену лековитост хајдучке траве. Листови и цветови имају специфичан ароматичан мирис, а укус је мирисан и трпак.

Ивањско цвеће (Galium verum L) је на листи дивљих врста флоре заштићене контролом сакупљања, коришћења и промета (Уредба о стављању под контролу коришћење и промет дивље флоре и фауне РС). Веома је распрострањена у нашим крајевима (Wilffort, 1989, Туцаков,1971). Успева на сувим стаништима, ливадама и уз путеве. Висине је од 60 до 150 цм. Цвета од маја до септембра. Лековит је горњи део биљке у периоду цветања. Садржи гликозиде, етерична уља, сапонине, танине, оргнске киселине, асперулозид, минералне материје и др. (Туцаков,1971). Одликује се јаким мирисом на мед и киселкастим, трпким укусом.

Хајдучка трава и ивањско цвеће чисте и јачају крв и пробавне органе, потпомажу лечење јетре, катара у цревима и желуцу, нервних сметни (узбуђеност, преплашеност, несаница), разних осипа и чирева на кожи. Чај ових биљака зацељује ране, испуцане руке. Поред заједничких ове биљке поседују и специфична лековита својства карактеристична само за једну или другу. Лековити препарати на бази хајдучке траве и ивањског цвећа делотворни су у лечењу гастритиса, колитиса, грчева у желуцу и цревима, потпомажу рад бубрега и крвотока, а тиме и срца (Туцаков, 1971; Wilford, PDR for Herbal Medicines,2000).

Циљ рада је био да се изради тинктура од мешавине хајдучке траве и ивањског цвећа због бројних истоветних лековитих својстава те да се анализирају битни параметри овога препарата у складу са Jug.Ph. IV.

Материјал и метод рада

За израду тинктура кориштене су хајдучка трава и ивањско цвеће са локалитета Старе планине. Биљке су убране у јулу 2006. године на надморској висини од 1600 м. Дрога је осушена у хладу на промајном месту.

Тинктура је справљене мацерацијом 1 дела сувих биљака (хајдучка трава:ивањско цвеће=1:1) са 5 делова 70 вол% етанола у трајању од 5 дана на 15^о C у три понављања. После завршене екстракције раствор је одливен, а остатак раствора из дрога је исцрпљен пресовањем. Добијени раствори су после филтрације чувани у стакленим боцама на тамном месту на 15^о C.

Укупна сува материја у осушеним биљкама одређена је сушењем на 105^оC до константне масе (Савић, 1995). Анализа тинктуре обухватила је испитивање органолептичких особина и активних принципа. Органолептичким испитивањем оцењени су: боја, бистрина, мирис и укус. Растворљиве материје одређене су рефрактометријски као и индекс рефракције (PDR for Herbal Medicines, 2^TM). Активни принципи су, према Ph. Jug. IV, обухватили одређивање сувог остатка и садржаја етил-алкохола; садржај сувог остатка одређен је испаравањем, а садржај етил-алкохола пикнометом.

Резулати испитивања и дискусија

Резултати анализе испитиваних параметара тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа приказани су табеларно, а изражени и као просечне вредности.

Преглед праћених параметара у тинктурама хајдучке траве(Achillea millefolium L) и (Galium verum L)

Шифра тинктуре	Екстрагенс	Тип⁶ мацерације	Суви остатак,%	Растворљиве материје, %	Индекс рефракције	Садржај етанола, вол.%
ХТИЦ-1	70% етанол	(1:5)	3,55	23,41	1370,0	67,70
ХТИЦ-2	70%етанол	(1:5)	3,40	22,43	357,5	69,57
ХТИЦ-3	70%етанол	(1:5)	3,49	23,00	1369,0	68,85
Просек	70%етанол	(1:5)	3,48	22,95	1365,5	68,71

⁶-1:5=биљка:екстрагенс

За израду тинктура кориштене су добро осушене биљке; укупна сува материја хајдучке траве је 95,11, а ивањског цвећа 97,02%. Неопходно је користити суву дрогу како већи садржај воде не би разблажио екстрагенс. Нижи садржај етил-алкохола неповољно утиче на стабилност тинктуре, јер долази до повећања растворљивости баласних материја и сувог остатка.

Тинктуре се деле према: садржају, јачини, активним принципима, пореклу и растварачу.Према пореклу тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа је compositae, јер је добијена екстракцијом две дроге, а према јачини је тинктура слабог дејства справљена мацерацијом.

Тинктуре су обојени, бистри раствори мириса и укуса својствених дрогама од којих су припремљене. Органолептичким оцењивањем тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа утврђено је да су раствори жућкасто-бледобраон боје. Препарати су у потпуности бистри, без замућења и таложења, мириса и укуса својствених за коришћене дроге и естрагенс. Пошто су анализе тинктура обављене одмах након екстракције (после пет дана), а чуване су у стакленим боцама прописно затвореним у одсуству светлости, није могло доћи до непожељних промена услед испаравања, утицаја светлости и интеракције са стаклом.

Дестабилизација ових фармацеутских препарата може да буде иницирана утицајем светлости, алкалија из стакла и испаравањем екстрагенса. Замућење и таложење су негативне последице дестабилизације тинктура услед физичких и хемијских процеса ( испаравање растварача, оксидација, редукција, промене pH вредности, хидролитички процеси, дејство фермената); настаје пресићени раствор услед чега се таложе колоидно растворљиве материје: бојени пигменти, масти, смоле и др. Седиментација је узрок губитка дела активних принципа тинктуре, а тиме и терапеутске врености препарата. Да би ови препарати били стабилни, неопходно је и да се израђују и чувају на истој темпетарури и то 5-15^оC. Ако је температура чувања нижа од оне при којој су израђене тинктуре, доћи ће до промене растворљивости дела екстрахованих материја, те њихове сепарације и непожељног адсорбовања и седименмтације дела активних принципа из раствора.

Просечан садржај сувог остатка у испитиваним тинктурама хајдучке траве и ивањског цвећа је 3,48%. Према истраживањима аутора Менковић и сар. (2003), суви остатак у екстрактима шипурка је већи код употребе етил-алкохола ниже концентрације; код примене етил-лкохола концентрације 40 вол.% суви остатак је 28,02%, а садржај алкохола у екстракту 28,34 вол.%, док је у екстракту са етил-алкохолом концентрације 50 вол.% суви остатак 23,85%, а садржај алкохола 40,36 вол.% . За истраживања у оквиру овога рада за екстракцију је кориштен 70% етанол, што је, поред карактерстика дрога, разлог ниског садржаја сувог остатка.

Садржај растворљивих материја у тинктурама креће се у интервалу од 22,43 до 23,4%, у просеку 22,95%. Индекс рефракције је регистрован у интервалу од 1370 код узорка са највећим садржајем растворљивих материја до 1357,5 код тинктуре, која садржи најмање растворљивих материја.

Концентрације атил-алокохола је варирала од 67,70 у узорку ХТИЦ-1 са највећом вредношћу растворљиве суве материје до 69,57 вол.% у узорку ХТИЦ-2 са најмањим садржајем ратворљиве суве материје.

ЗАКЉУЧАК

На бази испитивања у оквиру овога рада тинктура хајдучке траве (Achillea millefolium L) и ивањског цвећа (Galium verum L), пореклом са Старе планине, и података из литературе може се закључити:

Намена тинктура је позитиван утицај на здравље човека, било превентивно или након појаве неких здравствених тегоба. Стога је за препоруку да се у те сврхе користе самоникле лековите биљке са еколошких подручја као што је Парк природе Стара планина.
Коришћењем етил-алкохола веће концентрације из лековитих биљака се екстрахује мање баласних материја, које могу довести до замућења и седиментације и дела активних принципа, а тиме и до смањења терапеутских ефеката тинктура;
Справљена тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа се одликује очекиваним, одговарајућим органолептичким својсвима.
Просечне вредности параметара испитиване тинктуре су: суви остатак 3,48%, растворљива сува материја 22,95%, индекс рефракције 1365,5 и етил-алкохол 68,71 вол%.

Применом лековитих биљака са незагађених подручја за израду лековитих препарата допринеће се њиховој безбености за људску употребу. Убирање лековитог биља из шумских регија по одређеним критеријумима Закона о органској производњи и органским производима предуслов је за комерцијалну производњу лековитих препарата, који могу наћи своје место и на тржишту Европске уније.

ЛИТЕРАТУРА

1. Менковић Н, Шавикин-Фодуловић Катарина, Здунић Гордана, Оптимизација екстракције шипурка, Лековите сировине-Зборник радова,XXII, 23, 147-151, Београд,2003.

2. Мишић В. и сар, Биљне заједнице и станишта Старе планине, Српска академија наука и уметности, Књига 49, Београд, 1978.

3. Ph. Jug. IV, Savezni zavod za zaštitu zdravlja, Beograd, 1984.

4. PDR for Herbal Medicines, 2^TM, Second edition, Montrale, 2000.

5. Савић Мирјана, 1995, Контрола квалитета производа од воћа и поврћа и освежавајућих безалкохолних пића, Потез, Београд,1995.

6. Уредба о стављању под контролу коришћење и промет дивље флоре и фауне („Сл. гл. РС“, бр. 135/04), )

7. Туцаков, Ј, Лечење биљем, Култура, Београд, 1971.

8. Wilford, R, Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost, Zagreb, 1989.

9. Закон о органској производњи и органким производима („Сл. гл. РС“, бр. 62/2006).

TINCTURE OF MILFOIL AND BEDSTRAW

Savić Mirjana, Obratov-Petković Dragica, Brajanoski Dušanka

Abstract

Tinctures are farmacological preparations which are made by adequate extraction of medicinal plants’ active principles using etanol or other extraction substances. Their application can be preventive but, more often they are being used in the state of illness.

For the purpose of this research two indigenous medicinal plants form Stara planina (Old Mountain) are choosen and used. Those are Milfoil (Achillea millefolium L) and Bedstraw (Galium verum L), because this mountain is protected ecological area – Nature Park with unigue biodiversity and medicinal plants of specific importance.

Specificity of the area and numerous medicinal characteristics of these indigenous plants determined authors for making and analysis of organoleptic characteristics and active principles of milfoil and bedstraw tincture. Extraction lasted five days. Method of maceration is also applied using etil alcohol (70 vol.%) in the ratio drugs:extraction substance = 1:1. Tincture of poor activity is obtained.

Key words: milfoil, bedstraw, tincture, thrapeutic characteristics

18 decembra, 2010 by agroekonomija

ORGANSKA PRODUKCIJA BOROVNICE

Nutritivna i lekovita svojstva borovnice

Plodovi borovnice su zdravo voće koje sadrži mnoge vitamine i minerale i antioksidans antocijanin. Slatkasto kiselkasti plodovi imaju mnogostranu upotrebu; konzumiraju se sveži i prerađeni; od njih se spravljaju kvalitetni sokovi, sirupi, kompoti, džemovi,vino i dr. Imaju primenu u narodnoj i službenoj medicini (Fructus Myrtilli).

Lekovita svojstva borovnice ispoljavaju se konzumiranjem svežih i sušenih pa prokuvanih bobica. Od ranije je poznato dejstvo plodova borovnice na suzbijanje diareje i hemoroida (Tucakov, 1990). Vino od borovnice je preporučivano za poboljšanje apetita, kod katara debelog creva, obolenja želuca i creva, za detoksikaciju probavog trakta i jačanje organizma (Willfort, 1989)

Listovi borovnice sadrže do 20 % katehinskih tanina, do 18 % šecera, arbutina, malo hidroksihinona, saponine, organske kiseline i dosta minerala (K+, Na+, Mn2+, Cr3+, Fe, Cu). List borovnice ima diuretično, kardiotonično i adstrigentno dejstvo. Treba istaći da smanjuje nivo šećera u krvi (Stanković i sr. 2002).

Plod borovnice je bogat organskim kiselinama (limunska, jabučna), sadrži šećere, vitamin C i kompleks B vitamina, karotina, oko 18 % pirokatehinskih tanina. Plod se koristi kao vitaminski dodatak ishrani. Borovnice se zbog prisustva tanina upotrebljavaju kao sredstvo protiv diareje i katara creva (Stanković i sr. 2002). Plava boja potiče od antocijana mirtilina.

Izbor odgovarajuće vrste i varijeteta

Borovnicaje značajna voćna vrsta iz porodice Ericaceae. Gajenje ove vrste je trend u Severnoj Americi i Evropskoj Uniji, a sve više i u Srbiji (Nikolić, 2007). Kao omiljeno, kvalitetno i zdravo voće sve je traženija na svetskom tržištu. Najveći proizvođači su danas u svetu SAD i Kanada (Mainland and Cline 2007) .

Srbija je poznata po uzgoju šljiva, ali su razvoj virusne bolesti poznate pod nazivom „ šarka“ i niske otkupne cene uticale na smanjen interes za ovu kulturu. Malina je bila kultura, koja je do skora bila značajna i profitabilna. Zbog velike ponude na tržištu cena ovog voća je pala i proizvođači više nisu motivisani za uzgoj ove kulture, jer je dobit manja od ulaganja u njen uzgoj.. Mnogi proizvođači, koji se bave uzgojem voća, su u dilemi koju kulturu da odaberu za proizvodnju.

U našoj zemlji su zastupljene dve vrste borovnice kao samonikle u prirodnim staništima i to: Vaccinium myrtillus označena kao borovnica i Vaccinium uliginosum poznata kao plava borovnica. Rasprostranjene su na mnogim lokalitetima i uglavnom su to visoke planinske oblasti (Stara planina, Kopaonik, Zlatibor).

Dilema proizvođača u Srbiji je da li da se opredele za uzgoj američke visokožbunaste ili domaće borovnice. Postoje argumenti, koji idu u prilog uzgoja domaćih vrsta, ali i uzgoj visokožbunaste američke borovnice ima svojih prednosti.

Ima više opredeljujućih faktora, koji se moraju razmotriti pri izboru vrste borovnice kao što su : nadmorska visina, kiselost zemljišta, padavine, dostupnost vode u podlozi, temperaturni zahtevi i toplotna izloženost, nagib i pozicija terena na kome se kultura uzgaja. Postoji čitav skup zahteva, koji se moraju ispuniti, a on je još i proširen kada se uzgajivač opredeli za visokožbunastu borovnicu, i pri tom za organsku proizvodnju koja je sa aspekta potrošačkih zahteva najpoželjnija.

USLOVI POTREBNI ZA GAJENJE BOROVNICE

Borovnica je atraktivna kultura, koju su počeli da uzgajaju brojni uzgajivači, u Srbiji i prema nekim (Leposavić,2007) procenama pod ovom kulturom je 30 ha, što je deset puta više nego pre dve godine kada je počeo intenzivniji uzgoj „američke borovnice“. Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) poznata pod nazivom „američka borovnica“ postala je popularna, jer donosi dobru zaradu. Sa plasmanom ove borovnice nema problema. Po proceni autora, koji se bave istraživanjem tržišta na svetskom nivou, ponuda ovog voća biće u sledećih deset godina manja od tražnje, koja je u stalnom porastu ( Kuepper and Diver , 2004).

Za uzgoj visokožbunaste borovnice, koja u našem podneblju dostiže visinu 2-2,5m (u uslovima prirodnog staništa ova vrsta u Americi raste preko 3m), potrebno je posebno pripremiti zemljište i obučiti voćare. Prvo pitanje u ovoj vrsti proizvodnje je pravilan izbor adekvatne vrste i sorte za pojedina područja. Ponuda visokožbunaste borovnice se, uglavnom, odnosi na samooplodne vrste, ali je savet proizvođačima da kombinuju one sorte, koje se međusobno oprašuju. Najčešće se uvoze sorte: Bluta, koja rano sazreva, Bluecrop, koja je otporna na sušu, Blueray koja ima krupne bobice. Za deset ari površine potrebno je 220 sadnica, čija je cena oko 5 evra po sadnici. Sadnice, koje stižu iz uvoza, nalaze se u kontejnerima u tri litre substrata i mogu se saditi tokom cele godine (Nikolić, 2007).

Visokožbunasta borovnica je višegodišnja biljka, koja počinje plodonošenje druge godine, a punu plodnu zrelost dostiže sa šest do sedam godina. Rađa sledećih trideset godina (Nikolić, 2007). Zemljište na kome borovnica uspeva je kiselo (pH oko 4,8 ), plodno i lako ( Kuepper and Diver , 2004). Brojne zemljištne površine u Srbiji ispunjavaju propisane kriterijume za gajenje borovnice. Pre opredelenja da se uzgaja borovnica treba uraditi analizu zemljišta kako bi se, eventualno, preduzele odgovarajuće korektivne mere u pogledu dovođenja pH vrednosti na potreban nivo. U uzgoju ove voćne vrste veoma je važno da se obezbedi navodnjavanje u slučaju suše.

Bolji kvalitet plodova se postiže u predelima gde su topli dani, a sveže noći i na nadmorskoj visini do 1000 m ( Nikolić, 2007) Ovi uslovi se mogu zadovoljiti u brdskim oblastima Srbije. Visokožbunasta borovnica cveta u kasno proleće tako da se eliminiše mogućnost smrzavanja plodova u toku ranog proleća. Osim toga, ova vrsta dobro podnosi zimske temperature čak do -30˚ C pod snežnim pokrivačem. Ovoj vrsti borovnice nije potreban oslonac i pored toga što je visok žbun, koji prelazi 2 m. U odnosu na malinu manje je zahtevna u smislu orezivanja grana. Plodovi borovnice su, u odnosu na malinu, duže sveži i lakše se čuvaju u smrznutom stanju; njihov kvalitet ostaje gotovo identičan kvalitetu u svežem stanju.

Problemi u uzgoju borovnice su bolesti i štetočine, a kao najveću opasnost treba izdvojiti ptice, koje nanose velike štete plantažama borovnice. Vremenske nepogode, poput grada, mogu da nanesu velike štete ovim zasadima pa se preporučuje podizanje protivgradne mreže. To je manje ulaganje od štete, koja nastaje u zasadu pri vremenskim nepogodama.

Borovnica se sadi ručno, nešto dublje nego što je bila u rasadniku, na metar rastojanja u redu i 2,5 – 3 m međuredno. Za 1 ha zasada potrebno je ulaganje od 20.000 evra bez protivgradne mreže. Pod uslovom da je dobro savladana tehnika uzgoja i da se proizvođač među prvima odlučio za uzgajanje, navedeno ulaganje se brzo vraća s obzirom na otkupnu cenu od 3,75-6,25 evra/kg, jer se po hektaru prinos kreće i do 4000 kg. O uzgoju borovnice treba ozbiljno razmisliti i upustiti se u proizvodnju samo ako se postane svestan da se radi o dugoročnom ulaganju i zahtevnom, ali i isplativom poslu.

ORGANSKA PROIZVODNJA BOROVNICE

Organska proizvodnja u Srbiji je regulisana Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Uslovi, koji moraju biti zadovoljeni u smislu ovog Zakona odnose se na prostornu izolaciju predviđenih zemljišnih površina od mogućih izvora zagađivanja. Nezagađeno zemljište podrazumeva da je sadržaj štetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih koncentracija, kvalitet vode za navodnjavanje mora biti u skladu sa propisima kao i minimalna zagađenost vazduha izabranog područja. Preduslov za uključivanje zemljišne parcele u organsku proizvodnju po navedenom Zakonu je da parcela nije korišćena najmanje u poslednje dve godine kod dugogodišnjih zasada ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla. Period u kome se prelazi sa konvencionalne na organsku proizvodnju naziva se periodom konverzije i zavisi od predhodne upotrebe i tretiranosti datog zemljišta.

Borovnica kao samoniklo šumsko voće po svom sastavu i lekovitim svojstvima poreklom iz prirodnih nezagađenih staništa, zadovoljava kriterijume organske proizvodnje, uz poštovanje međunarodnih propisa, koji su ugrađeni u Zakon o organskoj poljoprivredi Republike Srbije pa se može sagledati njen značaj i sa tog aspekta. Takođe, sa ekonomskog aspekta nema poteškoća u plasmanu na domaćem i stranom tržištu ako je obezbeđen visok i standardan kvalitet svežih i prerađenih plodova. Tražnja za plodovima i proizvodima od plodova borovnice je u stalnom porastu ( Savić i sar, 2006; Mijajlović i sar, 2006). Mora se istaći da su istraživanja plodova borovnice sa takvih lokaliteta kao što je Stara planina (Mijajlović i sar. 2007.) i Kopaonik (Stanković,2002) potvrdila vrednost ovog voća u pogledu lekovitih svojstava i nutritivnog sastava.

Uzgoj borovnice kao organskog proizvoda na adekvatno izabranom terenu podrazumeva primenu potrebnih i dozvoljenih agrotehničkih mera i sredstava u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Kiselost zemljišta ako je potrebno treba dovesti na potreban nivo dozvoljenim sredstvima za zakišeljavanje, ili ako je potrebno smanjiti kiselost. Takođe u određeno vreme primeniti dozvoljena sredstva koja će obezbediti mineralne materije koje su potrebne za razvoj biljaka. Ogrtanje zasada se vrši materijalima kao što su strugotina drveta ili piljevina, takođe iglicama bora što može pomoći u održavanju željenog pH zemljišta i u održavanju vodnog balansa. Vrste koje inače rastu na tresetištima moraju se pri gajenju u zasadima saditi sa slojem treseta jer se time olakšava apsorpcija vode obzirom da borovnica nema korenskih dlačica (Mainland and Cline 2007).

Orezivanje je radnja koja se na vreme moraju preduzimati radi boljeg plodonošenja. Zaštita zrelih plodova od bolesti i štetočina je poseban problem jer su konvencionalna sredstva kao fungicidi i insekticidi u ovoj vrsti proizvodnje zabranjeni. Korovi takođe ako se pojave moraju biti eliminisani. Zaštitna mera protiv grada i ptica se takođe moraju preduzeti. Sve navedene aktivnosti kao i poseban način branja, distribucije i skladištenja organski proizvedene borovnice mogu poskupeti ovaj način proizvodnje. Prinos ovako proizvedenih plodova je manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju ali obzirom na višu cenu ovih plodova ulaganje se može isplatiti(Kuepper and Diver , 2004).

Borovnica kao izvozni potencijal

Borovnica je se u Srbiji jedna od vrsta koje se izvoze. Pokazatelji ukupno izvezenih količina ovog voća u svežem stanju za 2005. god nisu zanemarljivi, radi se o količini od 19280 kg čime je ostvaren priliv od 28432 američka dolara (Katić i sar. 2006). Ove količine se odnose na ukupno prikupljene plodove kako sаmoniklog tako i uzgajanih borovnica. Opredeljivanje proizvođača u Srbiji za proizvodnju može se pokazati kao unosan posao koji može doneti dobit pre svega proizvođačima. Оpšti interes je sa aspekta kvaliteta ovog voća na ovim prostorima, a povećnje izvoza može doprineti nacionalnim interesima. Okruzi u brdskim i planinskim delovima Srbije mogu biti korišćeni u cilju gajenja borovnice. Zlatiborski okrug kao primer, padina sa potrebnom klimom, odgovarajućim količinama padavina, vlažnošću vazduha, nagibom terena, povoljnom kiselošću zemljišta, nezagađenim vazduhom i očuvanom životnom sredinom. Osim navedenog postoje i drugi predeli u Srbiji koji su sličnih osobina na kojima bi se mogli dizati zasadi borovnice. Preporuka je izabrati domaće vrste i te sadnice uzgajati je visokožbunasta borovnica u našim uslovim ne može da ostvari punu rodnost i iziskuje velika dodatna ulaganja.

ZAKLJUČAK

Ovaj rad je imao za cilj sagledavanje perspektive i mogućnosti intenzivnijeg uzgajanja borovnice na prostorima Srbije. Uslovi u smislu klimatskih i zemljišnih postoje. Brdsko-planinske oblasti koje se mogu izdvojiti kao Zlatiborski okrug i pojedina područja mnogih drugih planinskih okruga, mogu da zadovolje potrebe u uzgoju borovnice. Dostupnost vode, količina padavina, kiselost zemljišta, odgovarajući nagib terena i ekspozicija, potrebne niske temperature su uslovi koji su ispunjeni. Poseban akcenat treba staviti na područja gde je priroda u očuvanom nenarušenom i nezagađenom stanju takva su posebno visokoplaninska. Organska proizvodnja je u takvim područjima izvodljiva. Proizvođači treba da su informisani u pogledu odabira prave vrste i sorte borovnice i edukacija u tom smislu je u Srbiji potrebna. Preporuka je opredeliti se za domaće vrste borovnice, jer kod visokožbunaste dodatna ulaganja u zaštitne mere u mnogome poskupljuju proizvodnju.

LITERATURA

1. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ( Sl. Glasnik br.62/2006.)

2. Charles M. Mainland and William O. Cline (2007) : Blueberry Production for Local Sales and Small Pick-Your-Own Operators, NC State University Horticulture Information Leaflets

3. George L. Kuepper and Steve Diver (2004) : Blueberries : Organic Production, Horticulture Production Guide

4. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić, B, (2006): Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Saopšteno na međunarodnom naučnom skupu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (I) (razvoj lokalni zajednica), Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br./N^o TB, 533-541, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462, Beograd/Mali Zvornik

5. Katić, B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, ( 2006) : Mogućnost plasmana šumskih plodova, lekovitog i aromatičnog bilja, Saopšteno na naučnom skupu sa međunarodnim učešćem “Perspektive agrobiznisa Srbije i evropske integracije”,Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, UDC 338.43:63,YU ISSN 0352-3462, str. 767-785, Valjevo

6. Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Katić, B, (2006): Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG, Saopšteno na naučnom skupu sa međunarodnim učešćem “Perspektive agrobiznisa Srbije i evropske integracije”, Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462, str. 719-725, Valjevo

7. Grlić, Lj, (1980): Samoniklo jestivo bilje , Prosvjeta , Zagreb.

8. Stanković Tatjana, Korićanac Ksenija, (2002): Lekovito bilje Kopaonika.

9. Farmaceutsko istraživačko društvo »Dr Jovan Tucakov«, Beograd.

10. Šilić, Č, (1983): Šumske zeljaste biljke, Svijetlost, Sarajevo.

11. Tucakov, J, (1990): Lečenje biljem, Rad, Beograd .

12. Willfort, R, (1989): Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost, Zagreb.

13. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, B., Katić (2007) : Svojstva samonikle borovnice sa Stare planine, XII Savetovanje o biotehnologiji – Zbornik radovaVol. 12. (13), str. 47-51, Čačak

Autori: Nada Mijajlović, Mirjana Savić, Branko Katić

18 decembra, 2010 by agroekonomija

МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА ШУМСКИХ ПЛОДОВА, ЛЕКОВИТОГ И АРОМАТИЧНОГ БИЉА

Vodopija

Увод

Човек је у дугом приоду своје историје користио оно што му је природа, односно средина у којој је постајао и опстајао пружала. То је подразумевало и храну и лечење. Као изданак природе, по урођеним инстинктима, разликовао је корисно од штетног. Еволуцијом је губио природне инстинкте уз развијање других особина и сазнања која су побољшавала његове услове живота. Када је дошло до наглог напретка у развоју, посебно од индустријске револуције наовамо, човек је према природи био све немилосрднији, подчињавајући је својој похлепи и жељи за што већим обимом материјалних добара и других вредности. У том процесу, није био свестан опасности за средину у којој живи, нити је био заинтересован за њено стање и последице својих активности. Тако је све више долазило до поремећаја у природној равнотежи. Угрожене су или пак нестале бројне биљне и животињске врсте, а земљиште, вода и ваздух су постајали све загађенији. И стратосфера је оштећена до неслућених размера (озонски омотач). Природне сировине су замењиване вештачким. Све то није могло да прође без последица. Оне се уочавају после дугог периода деструктивног дејства људског рода на природу, да би постепено почело да сазрева уверење о неодложној потреби предузимања могућих мера, да се даље угрожавање животне средине успорава, да се предузимају мере оздрављења, где је то могуће. Долази до увођења система управљања животном средином који подразумева бројне конкретне мере, за које су надлежни практично сви, почев од физичких и правних лица, локалног и државног нивоа, до глобалних размера. Све више се уважава максима «ради локално, мисли глобално». Мења се филозофија развоја, која базира на усклађенијем коришћењу природних (и створених) вредности са очувањем и унапређењем животне средине за садашње и будуће генерације. Република Србија је у највећој мери осавременила своју регулативу о заштити животне средине, усклађујући је са међународним конвенцијама и прописима Европске уније.

Република Србија према Приказу стања животне средине у Србији 2002. године, је у релативно добром стању. Што се тиче земљишта, констатује се да се налазе само појединачни случајеви загађења земљишта, уз изузетак загађења бакром у виноградима због коришћења фунгицида. Пронађене су незнатне концентрације пестицида, као последица његовог малог коришћења (11, стр.136). Такође се наглашава да пољопривреда у Србији није велики загађивач животне средине. Такав тренд се може одржати и у наредном периоду, нарочито ако се поштују прописи о контролисаној употреби коришћења хемијских средстава у овој области, а посебно ако се буде део пољопривредне производње преусмеравао на органску пољопривреду, за што постоје повољни услови. Ова производња је усклађена са еколошким и биолошким захтевима и као таква је усклађена са потребом очувања животне средине. То се посебно односи на брдско – планинска подручја, која обухватају већи део територије Републике, као еколошки знатно здравија. На овим подручјима се налази и највећи део шума Републике које сачињавају посебне екосистеме и као такве представљају добра од општег интереса. Шумама се газдује по посебним прописима, тако да се оне одржавају, обнављају, унапређују и користе, с циљем очувања и повећања њихове вредности, других корисних функција, обезбеди њихова трајност и стално повећање прираста и приноса шума.

У Србији постоје станишта бројних врста флоре и фауне. Откривено је 3665 врста флоре од којих је 350 до 400 врста угрожено (11, стр.99). Сматра се (5, стр.130) да је у Србији утврђено више од 700 биљних врста које имају лековита својства, док их је регистровано 420, при чему их је 280 фармаколошки испитано и налазе се у промету. Примера ради, само на Старој планини је регистровано око 1200 биљних врста, при чему 138 ендемита (10, стр. 180). Иначе Стара планина спада у заштићено добро као Парк природе, јер представља «јединственост великог планинског простора сачуване природе и мале руралне насељности, велику заступљеност изузетних природних вредности као што су: геолошка, морфолошка и хидролошка разноврсност ретких природних облика и појава, велики флористички и вегетацијски диверзитет са високим бројем ретких ендемичних врста и обиљeм лековитих и ароматичних биљака које обликују пределе разноврсних шумских и травних екосистема и сликовитих пејсажа» (10, стр.181).

Ту леже могућности за разумно коришћење и разлози за очување тог богатства, његово даље изучавање и унапређење коришћења усклађујући еколошке и економске захтеве.

Контрола коришћења дивље флоре и фауне

Постоје бројне међународне конвенције, уговори, споразуми и протоколи, којима се детаљно регулише однос према животној средини. На основу тих докумената, који су махом потврђени од стране надлежног парламента (Скупштина државне заједнице Србија и Црна Гора), и на бази стања животне средине, у Србији је у значајној мери заокружена законска регулатива која се односи на управљање животном средином. Поред, много чега другог и до детаља разрађеног по појединим бројним подручјима, прописује се: интегрисана заштита, заштита земљишта, вода, ваздуха, шума, биосфере, биодиврзитета, заштита од буке, заштита од вибрација и зрачења, као и управљање опасним материјама и отпадом.

Постоји и регуатива којом се штите аутохтоне биљне и животињске врсте и уређује њихово контролисано коришђење. Законом о заштити животне средине забрањено је уништавање дивље фауне и разарање њених станишта, као и пустошење дивље флоре, уништавање и разарање њених станишта. У одређеној мери, могуће је коришћење дивље флоре и фауне, за што треба поседовати прописану дозволу надлежног органа. За то коришћење се плаћа накнада, а средства из те накнаде се наменски усмеравају на заштиту и унапређење животне средине. Контроли подлеже извоз, односно увоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне.

У Србији су посебним прописом утврђене вртсе дивље флоре, фауне и гљива «чије се сакупљање из природних станишта ставља под контролу». Овде се ради о заштићеним врстама којима прети изумирање, или њихова заштита проистиче из међународних уговора, који су у нас прихваћени, и као такви имају статус домаћег законодавства. Под контролом су 152 врсте из 53 фамилије дивље флоре, три врсте лишајева из две фамилије, 15 врста гљива из пет фамилија и девет врста дивље фауне из пет фамилија.

Контрола подразумева неколико праваца деловања: заштитне мере; услове сакупљања; ограничење и забрану сакупљања, коришћења и промета; праћење стања тих врста у стаништима; анализу испуњености услова за издавање дозволе за коришћње заштићних врста у комерцијалне сврхе; евиденцију свих значајнијих података везаних за дозвољено коришћење заштићених врста. Интересантно је да се у евиденцији воде и подаци о заштићеним врстама, које се гаје на плантажама и другим узгајалиштима.

Сакупљање дивље флоре и фауне дозвољено је уз поседовање дозволе за сакупљање заштићених врста и у дозвољеним количинама, у прописаном периоду сакупљања за дату врсту, уз коришћење средстава која не прете оштећењу врсте, или уништењу врсте и (или) њеног станишта. Тако, на пример, забрањено је: оштећење корена биљке код које се користе њени надземни делови, ломљење грана при сакупљању плодова, цвета или листа биљке, сакупљање у близини прометних саобраћајница и на депонијама отпада, као и сакупљање више од две трећине јединки на месту сакупљања. Заштићене врсте гљива се сакупљају тако што с сакупљају њихова плодоносна тела у амбалажу «која омогућава вентилацију ради расејавања спора». Том приликом је забрањено оштећење мицелијума и сакупљање одређених врста испод прописаног пречиника плодоносног тела (на пример вргања испод 4 цм, лисичарке испод 2 цм). Приликом сакупљања лишајева, није дозвољено оштећење коре стабла са кога се «убира». За поједине заштићене врсте дивље фауне прописан је период сакупљања (на пример пужева од 1. јуна до 1. октобра) и забрана сакупљања (коришћења и стављања у промет) јединики испод одређене величине (на пример, пужева чија ширина кућице није мања од 3 цм, или поскока испод 50 цм дужине).

На подручју заштићеног природног добра, сакупљање заштићених врста ради стављања у промет није дозвољено, уколико прописом о режиму заштите тог природног добра, није другачије уређено.

Организације (правна лица и предузетници), које се баве сакупљањем заштићених врста, су у обавези да потенцијалне сакупљаче обуче (стручно оспособе) за ту врсту посла, да врше проверу њиховог знања и да им издају одговарајуће потврде (важи за једну сакупљачку сезону, сакупљач је мора имати при себи у време сакупљања и дужан је да је покаже овлашћеном лицу). Такође, приликом откупа сабраних заштићених врста, правно лице, или предузтник, је у обавези да издаје откупни блок и да води евиденцију за сваки откуп појединачно: са подацима о сакупљачу, откупљеној врсти и количини, цени, подручју сакупљања.

Ако се на основу утврђеног стања популације одређене врсте дође до закључка да је смањење бројности толико да може да угрози ту врсту или да може довести «до поремећаја структуре и стабилности животних заједница», забрањује с сакупљање или на територији целе Републике, или на њеном одређеном подручју и за одређени период.

Дозволу за сакупљање заштићених врста дивље флоре и фауне у комерцијалне сврхе издаје Министарство надлжно за послове заштите животне средина на основу конкурса. У конкурсу су садржане врсте и количине које се могу сакупљати у текућој години. Дозволу могу да добију правна лица и предузетници који су регистровани за обављање делатности сакупљања шумских и других производа, њихов откуп, промет и прераду. Услов за добијање дозволе је, да њен потенцијални носилац, није кажњаван за прекршај повреде прописа о сакупљању заштићних врста дивље флоре и фауне. Уз захтев за издавање дозволе, подноси се прописана документација (подаци о подносиоцу, о заштићеној врсти, количини сакупљања, локалитету сакупљања, откупним станицама, капацитетима – објекти, постројења, складишетње, прерада, промет, доказ о уплати накнаде). Накнада се плаћа на годишњм нивоу у висини од 10% цене за одређену врсту, коју утврђује надлежно министатство и то пре објављивања конкурса за издавање дозволе.

Лица која добију дозволу за сакупљање заштићених врста, у обавези су да у прописаном року надлежном Министарству и Заводу за заштиту природе Србије достављају податке на прописаним обрасцима о сакупљању (по врстама и откупним станицама), коришћењу и стављању у промет. Она лица која се баве узгојем заштићених врста, такође су дужна да Министарству достављају прописане податке.

За 2006. годину, објављен је конкурс Министарства, за издавање дозвола за сакупљање заштићених врста дивље флоре и фауне и гљива, са навођењем документације која се доставља уз пријаву и врстама дивље флоре, фауне и гљива (латински и народни назив), количинама које се у току године могу сакупљати, који се делови (биљке, гљиве) користе, период у коме је за сваку врсту сакупљање дозвољено, као и однос количина у свежем и сувом стању. За неколико биљних врста није предвиђено, (забрањено је) сакупљање на подручју целе Републике у 2006. години (хајдучка трава, шумска анђелика, медвеђе грожђе, слатки корен, шлајер, кантарион – трепељасти, планински, румелијски, плава и барска перуница, чемерика). Количине су дате у килограмима с тим што су разлике по врстама изузетно високе (на пример 100 килограма корена бедринца, према на пример по 1.000 тона плода шипка, плода и листа боровнице, плода клеке, 500 тона плода и цвета зове, или по 200 тона ризома пиревине, хербе сремуша, корена пепељуге, хербе раставића, листа и корена маслачка, листа и корена коприве). За заштићене врсте лишајева су такође предвиђене мале количине (100 до 200 килограма), а за гљиве у распону од 30 килограма белог тартуфа до 4.000 тона вргања (летњи, јесењи). За девет врста дивље фауне количине су од 500 комада поскока до 800 тона виноградарског пужа. На појединим (означним) подручјима Републике забрањено је сакупљање појединих врста флоре и фауне (на пример сакупљање: јесењег мразовца у свих седам округа на подручју АП Војводине, или баштенског пужа на подручју Западнобачког, Сремског, Мачванског и Браничевског округа).

Према подацима Завода за заштиту природе Србије, може се констатовати да је у порасту број пријављених лица на конкурс Министарства за сакупљање заштићених врста дивље флоре и фауне, да је у порасту број издатих дозвола и да знатан део пријављених не добија захтевану дозволу. Тако се на пример, 2001. године за добијање дозволе пријавило 209 лица, а дозвола је издата за 101 лице (53%). У тој години издато је 157 дозвола. У 2004. години пријавило се 276 лица (32% више него у 2001), дозволу је добило 156 лица (око 57% броја пријављених и 42% више него у 2001. години). У 2004. години додељено је 307 дозвола (96% више него у 2001.

Уочљиво је да знатан број приваљених лица не добија дозволу за сакупљање заштићених врста дивље флоре и фауне, што значи да највероватније нису испуњавали прописане услове, или су дозволе на одобрене количине већ издате. То свакако неповољно утиче на њихово пословање. Такође се запажа да је знатан број лица (правна лица и предузетници), која се баве сакупљачом делатношћу дивље флоре и фауне, што указује да у тој делатности налазе интерес.

Специфичности и ограничења у обезбеђењу производа

Када се посматра количина сакупљених врста дивље флоре и фауне чије се сакупљање контролише, уочавају се огромна одступања по годинама. То је свакако последица присуства појединих врста у природи – њиховог рода у датој години, или процене стања врсте па се дозволе издају за мању, односно већу количину у односу на неку од ранијих година. У табели бр. 1 дате су сакупљене количине за тридесет врста (26 врста флоре, две врсте гљива и 2 врсте фауне) за период од 2000. до 2004. године, издате дозволе за количине у 2005. години и однос најмање према највећој сакупљеној количини за дату врсту у периоду 2000. до 2004. (није се у прорачун односа узимала година у којој конкретна врста није сакупљана, на пример, дрен у 2001. или шипак у 2000. години). Односи у количинама се крећу и по више десетина пута (љубичица 1:50; дивизма 1:52,5; хајдучка трава 1:116; црвени глог, чак 1:1315). Тако велике разлике у сакупљеним количинама указују на низак ниво поузданости у изворима сировина како за сакупљаче и (или) организаторе сакупљања, тако и за њихове кориснике (прерада, индустрија, континуитет извоза). То је и битан ограничавајући фактор за улагања у ову делатност, па и развој малог бизниса на бази шумских плодова, лековитог и ароматичног биља. У датим околностима, то би могла бити допунска делатност на породичном (пољопривредном) газдинству. Такав приступ је прихватљив за носиоца, али је непоуздан за кориснике.

Табела 1: Сакупљене количине одабраних врста дивље флоре и фауне у Србији у периоду 2000. до 2004.

Table 1: Amounts of selected types of wild flora and fauna collected in Serbia in period 2000-2004.

-У килограмима –

Ред. бр.	Врста		Година						Однос најм. и најв. кол.
Ред. бр.	Народни назив	Латински назив	2000	2001	2002	2003	2004	2005	Однос најм. и најв. кол.
1	Хајдучка трава	Achillea crithmitalia	17330	2156	523	789	150	–	1:116
2	Пелен	Artimisia absinthium	5564	10430	4479	3850	2150	8350	1:4,9
3	Бреза	Betulaa pendula	5580	4970	8007	20003	30250	44590	1:6,1
4	Кичица	Centaurium umbelatum	1850	5786	2565	2378	1610	2353	1:3,6
5	Дрен	Cornus mas	725	–	2200	2100	2200	22700	1:3,0
6	Бели глог	Crataegus monogyna	19845	8510	2961	27174	12190	11472	1:9,2
7	Црвени глог	Crataegus oxyacantha	26297	2470	3020	114	20	650	1:1315
8	Шумске јагоде	Fragaria vesca	11625	5206	4550	2740	14530	20690	1:5,3
9	Здравац	Geranium macrorhizum	1000	304	994	50	690	–	1:20,0
10	Кантарион	Hipericum perforatum	18230	4750	6120	10000	8240	48196	1:3,8
11	Клека	Juniperus commuuis	258420	–	31385	10150	206850	200980	1:25,5
12	Црни слез	Malva silvestris	400	120	270	220	20	120	1:20,0
13	Матичњак	Mellisa officinalis	10030	470	576	420	1210	704	1:23,9
14	Ситна нана	Mentha pulegium	150	820	20	20	20	–	1:41,0
15	Боквица	Plantago lanceolata	3530	1729	3674	4835	1250	7220	1:3,9
16	Шипак	Rosa canina	–	56626	32988	46250	568504	296984	1:17,2
17	Купина	Rubus ulmifalius	44560	2245	8090	25956	4200	44943	1:11,6
18	Зова	Sambucus nigra	9456	13640	9896	47050	71020	57760	1:7,5
19	Црни гавез	Symphitum officinale	100	2402	520	4640	640	23440	1:46,0
20	Маслачак	Taraxacum officinale	2854	30	1982	413	2810	7269	1:95,1
21	Трава Ива	Teucrium montatum	220	1805	5411	2731	560	6050	1:24,6
22	Мајчина Душица	Thymus sp.	5548	8719	7719	7680	8355	29794	1:1,6
23	Ситнолисна липа	Tilia cordata	7466	1000	1000	5645	5391	9620	1:7,5
24	Боровница	Vaccinium myrtilus	253460	166120	180512	488450	277105	680850	1:2,9
25	Дивизма	Verbescus densiflorum	1000	20	20	100	1050	500	1:52,5
26	Љубичица	Viola odorata	500	10	15	10	435	–	1:50
27	Вргањ	Boletus edulis	1723391	941323	1144621	1302493	2934992	3584300	1:3,1
28	Лисичарка	Cantharellus cibarius	807429	400989	452064	405500	744500	1274700	1:2,0
29	Виноградарски пуж	Helix pomatia	1000000	518000	743803	949000	683727	740153	1:1,9
30	Зелена жаба	Rana esculenta	30000	10000	10000	13000	1000	1000	1:30,0

Извор података: Завод за заштиту природе Србије.

Напомена: У време писања овог рада (фебруар-март 2006. године), Завод није располагао подацима о сакупљеним количинама у 2005. години, па су за ту годину дати подаци о количинама на које су издате дозволе за сакупљање.

Како су ограничене могућности да се потребне количине одређених врста дивље флоре и фауне сакупе, веома велике осцилације у сакупљеним количинама из једне у другу годину, и други разлози, намеће се потреба узгоја оних врста за које се овладало технологијом гајења, уз освајање узгоја и других врста. Тиме се разрешавају два озбиљна ограничења: обезбеђује се заштита угрожене врсте и опстанак њиховог станишта, доприноси одржавању природне равнотеже, уз изстовремено обезбеђивање сировина за задовољавање растућих потреба.

Шумски плодови, лековито и ароматично биље особено је по бројним карактеристикама. Оно се налази у природи у својим стаништима. Станишта су специфична, у односу на подлогу, климу, надморску висину, режим вода и друге природне услове. Производи добијени из природе по својим својствима спадају у производе органске производње. Они су као такви све више тражени на тржиштима домаћем и страним. За разлику од других производа, за које претходно треба обезбедити пласман, код ове врсте производа, у основи, нема потешкоћа у пласману. Битно је обезбедити производ високог квалитета. Ови производи имају различиту намену у потрошњи: једна њихова група представља прехрамбене производе, као што су шумскo воћe, гљиве, неке врсте фауне, други представљају производе који се користе као лекови или помоћна лековита средства. То је лековито биље. Затим, имамо производе који се као сировина користе у разним индустријама: као разни екстракти, као сировине за фармацеутску индустрију, за индустрију алкохолних и безалкохолних пића, у прехрамбеној индустрији и тд.

Када је реч о лековитом и ароматичном биљу, треба имати у виду да се оно може обезбедити на два начина, односно из два извора:

Први је сакупљањем или сабирањем из природе, биља које расте као самоникло и потиче из својих природних станишта. Ово биље се не може обезбеђивати у неограниченим количинама, него у количинама, које ће одржавати његову репродукцију, ради опстанка, али и за даља коришћење. Овде се мора у пуном смислу речи уважавати принцип одрживог коришћења. Ту и настаје раскорак између захтева да се што више ове врсте производа сакупи и задовоље растуће потребе, наравно и приходи учесника у том послу, и захтева да се обезбеди континуитет у снабдевању ограничених количина. Ту је и извесни сукоб у интресу на кратак и дужи рок. Краткорочни налаже убирање што већих количина, што омогућује и веће приходе, дугорочни намеће обезбеђење континуитета убирања и одржавања врсте. То значи усаглашавање економских захтева са еколошки дозвољеним могућностима, или неопходан склад економије и екологије. Поред осталог, карактеристично је за ову врсту биља, што се сакупља у тачно одређеном периоду, за што постоји и мора да се поштује календар сакупљања (на нашем подручју је могуће сакупљање у готово свим месецима – изузетак је јануар, зависно од врсте, односно дела биљке, која је предмет сакупљања); потребно је изузетно познавање календара сакупљања, као и врсте биља, односно делова који се у датом моменту сакупљају (цвет, лист, херба, кора, плод, семе, корен, ризом), као и разликовање лековитог од отровног биља и мера којих се треба придржавати у току сакупљања, прераде, складиштења и промета; за сакупљање плодова из природе (флоре и фауне), скоро искључиво се користи физичка радна снага, што има своју «цену», кроз предности и недедостатке); производи сакупљени у природи уз уважавање правила сакупљања (забрана да се сакупљају поред саобраћајница, на депонијама смећа и сл.) по дефиницији спадају у производе органске пољопривреде (производње), што им даје посебне особине које се вреднују код потрошача и плаћају вишом ценом од одговарајућих производа који потичу из конвенционалне производње, и сл. О свему томе се с посебном пажњом мора водити рачуна, како би уложени напор био адекватно вреднован, а производи на бази сакупљеног биља били прихваћени од стране потрошача (купаца).

Други начин обезбеђивања ових производа, јесте њихово гајење, коме се приступа циљно и организовано. Овај начин обезбеђивања производа за наведене растуће потребе, има неспорне предности: ниво производње, наравно када се таквом производњом овлада, може да се контролише и помера према захтевима тржишта; производи добијени на овакав начин имају стандардни квалитет, што је за корисника од пресудног значаја; овим путем се штити и неконтролисано коришћење природних извора, чиме се дозвољава њихова репродукција и одржавање у природи; у гајењу и другим радњама користи се одговарајућа механизација и дозвољена заштитна средства. Пожељно је да и ова производња има карактер органске производње, што јој пружа неспорну предност на тржишту. Анализе су показале да је производња овакве врсте производа исплатива, односно економски оправдана (2;3;4;7). Квалитет произведених сировина je под сталном контролом, од чега и зависи њихова цена и могућност пласмана.

О могућностима пласмана

Према расположивим информацијама, највећи део сабраних шумских плодова или производа на бази тих плодова, као и ароматичног и лековитог биља, пласира се на домаћем тржишту. Извоза има, али би према расположивим, а посебно потенцијалним могућностима могао да буде значајно већи. Напред је већ поменуто да за ову врсту производа у области пласмана нема потешкоћа, уколико они поседују тражени квалитет. То је свакако последица све бројнијих производних капацитета који захтевају ове сировине, тенденције раста замене синтетичких материја природним, настојање потрошача да у могућој мери живе са природом и изворима добара из ње. Те услове у наредном периоду треба све више користити. Ипак, ни ова бранша није без проблема. Они потичу из чињенице да лековито биље, односно производи на бази њега спадају у материју која има посебан третман – третман који имају лекови, односно помоћна лековита средства. То захтева и регистрацију производа на извозном тржишту уз сложену процедуру. Истиче се (на пример Групација за лековито и ароматично биље у оквиру Привредне коморе Србије) да у Србији још увек не постоје одговарајуће процене ресурса лековитог и другог биља које се добија из природне средине. То је озбиљна препрека, која се не може брзо превазићи. Такав посао захтева знатне напоре, средства и време. Ипак, неопходно је интензивније ангажовање. Следећи проблем је у чињеници, да се страном купцу не могу увек гарантовати захтеване количине, континуитет у снабдевању и тражени квалитет. То је такође знатан ограничавајући фактор за динамичнији извоз. Те и друге проблеме би у наредном периоду требало упорно разрешавати. Једна од могућности за то је, да се бројни субјекти из ове делатности боље организују, тако да са значајно бољим условима наступе на иностраним тржиштима. И ту свакако треба уважавати специфичности, које свака од група производа носи. Одговарајућа организованост била би од велике користи. На тај начин се повећава ефикасност и смањује ризик. То је могуће остварити преко стварања посебног удружења, заједнице, задруге, или неког од других облика, које би за чланице обављало заједничке послове, нарочито у обради тржишта, обједињавању извоза, послова који су заједнички за све чланице и сл.. Заједнички менаџмент и примена маркетинг концепције био би драгоцено решење за чланице (уситњене и разједињене то себи не могу да приуште). Овакав поступак даје више гаранција за купце, како у погледу континуитета у снабдевању, тако и у погледу захтеваних количина и квалитета производа.

Наша земља извози претежно сировине овог биља, што значи производе нижег степена прераде. Ипак, у овој размени се остварује позитиван трговински биланс. Тај биланс је, према стању у укупној спољнотрговинској размени земље изузетно повољан. У ствари, осим оних врста којих у Србији нема или се не гаје, у свим другим позицијама више се извози, него што се увози. Неке од врста се и не увозе, или се увозе у малим количинама, односно вредностима.

У табели бр. 2 дати су најновији подаци (за 2005. годину) о извезеним и увезеним количинама и вредностима тридесетак врста лековитог и ароматичног биља, шумских плодова и гљива, односно неких производа из овог биља (мешавине зачина, етерична уља и сл). У размени наведених производа или група производа у 2005. години остварено је око 7 милиона долара суфицита, а покривеност увоза извозом износила је преко 550%, или на долар увезене вредности ових производа извезено је 5,5 долара. Ови подаци, мада ограничени на део тих производа и само на једну годину, указују да је Србија том врстом производа конкурентна, да су они тражени и цењени на извозним тржиштима. Међутим, расположиве могућности само су мањим делом искоришћене. Целовитијим сагледавањем стања у природним стаништима овог биља, његовим одмереним коришћењем по принципу одрживог развоја, његовим даљим изучавањем, и посебно интензивнијим узгојем постојећих врста биља прилагођених за узгој и освајањем узгоја нових врста, пружа се прилика за производњу значајно већих количина, подмиривање домаћег тржишта и значајних количина за извоз. То је прилика посебно за рурална насеља у брдско-планинским подручјима Републике. Стога потенцијална – комерцијална пољопривредна газдинства, у том правцу треба усмеравати и стимулисати. Треба их подстицати на међусобно удруживање, ради снижавања појединачних трошкова и остваривања прихода од којих ће боље живети, повећавајући сопствени стандард и услове живота. Извесна, додуше скромна средства из Буџета се усмеравају у развој органске пољопривреде, у коју спадају и производи дивље флоре и фауне. Како је та врста производа све траженија, усмеравање активности у овом правцу постаје исплативо и изазовно. За поједине производе из овог домена који су специфични за одређено уже подручје и шире препознатљиви, могло би се размишљати и о њиховој заштити ознаком порекла или жигом. Тако би се стекла додатна конкурентска предност. У том смислу је потребно осмишљавати конкретне програме за производе који испуњавају услове органске производње и који би могли бити заштићени на поменути начин.

Табела 2. : Извоз и увоз појединих врста лековитог и ароматичног биља и шумских плодова у 2005. години у Републици Србији

Таble 2. : Export and import of selected sorts of medicinal and aromatic herbs in 2005 in R. of Serbia

Назив производа	Извоз		Увоз
Назив производа	Количина кг.	Вредност USA$	Kоличина кг.	Вредност USA$
Нана	143301	422303	972	9470
Нана за индустријске сврхе	169954	371450	11508	18368
Кадуља	17236	27822	1012	1819
Корен госпиног биља	30	139	3609	7317
Камилица	46197	211417	324	4197
Камилица за индустријске сврхе	118101	289733	6857	41829
Цвет липе	24037	102570	3681	14362
Лишај храста	5095	9744	336	408
Корен линцуре	2000	25290	2615	22208
Слез	30732	102768	–	–
Биље за фармацеутске, козметичке и сличне сврхе	251652	927428	177388	434105
ост.	232519	930427	171655	378042
Трифле	10	20544	–	–
Лисичарке	68020	353144	–	–
Вргањи, јестиви, свежи	490938	3584541	10357	23404
Печурке, јестиве, свеже или расхлађене, остале	21728	108566	10117	21017
Бруснице, рода Vaccinium	14780	31368	5	142
Воће рода Vaccinium, свеже, ост.	19280	28432	3	88
Семе аниса и бадијана	548	2582	5095	11066
Семе коријандера	35727	14360	20397	10839
Семе кима	1041	3057	21010	28056
Семе коморача и клеке	263930	263057	34540	2872
Бобице клеке	42616	115127	–	–
Ђумбир	62	508	11877	33883
Мајчина душица	1679	11789	4524	19049
Лорбер у листу	1961	10748	14772	35518
Кари	377	1354	18833	40757
Зачини и мешавине зачина	208445	307115	59310	216193
Жир, дивљи кестен	9480	3935	–	–
Етерична уља	2568	211173	5715	163096
У к у п н о	2224044	8492491	596512	1538105

Извор података: Републички завод за статистику.

Напомена: Поједине позиције по класификацији најновије Царинске тарифе (из 2005. године) су груписане као што су: семена појединих биљака – семе за сетву и остало; биље за фармацеутске, козметичке и сличне сврхе, зачини и етерична уља.

Закључци

Србија је готово у целини осавременила регулативу за управљање животном средином. Територија Србије спада у подручја са релативно повољним стањем животне средине, посебно брдско – планинска подручја, која заузимају њен највећи део. У Србији се налазе бројне биљне и животињске врсте, које се штите посебним прописима. Међу њима су бројне врсте које имају лековито и ароматично својство, које служе за исхрану и користе се у бројним индустријама. Оне су основ за коришћење у мери која не угрожава њихова станишта и њихову репродукцију. Тражња за овим производима је у порасту. Ограниченост обезбеђивања потребних количина ових производа из природе, може успешно да се надомести узгојем одређених врста, што има извесне предности. Разноврсност биодиверзитета, релативно очувана природна средина, растућа тражња, могућности узгоја на многим локалитетима, и сл. фактори су које у наредном периоду треба знатно више користити. То је прилика да се стално повећава девизни прилив и укупни приходи оних који се овом делатношћу баве. Могуће и конкретне подстицајне мере Државе у том смеру су добродошле.

Литература

1. Вукојевић Милан: Проблеми економске производње биолошки чисте хране; Економика пољопривреде, бр. 9/1991.;

2.Вукомановић Лазар, Бојанић Слободан: Економика гајења неких тржишно значајних лековитих, ароматичних и зачинских биљних врста у региону Кучева; Економика пољопривреде, бр. 1-2/1999.;

3.Вукомановић Лазар, Степановић Боривоје: Производно – економски аспекти гајења Ангелике (Angelica archangalica L) у централним подручјима Србије; Економика пољопривреде бр.4/1996

4. Вукомановић Лазар, Ђерковић Зоран, Максимовић Србољуб: Прилог познавању економике плантажне производње неких лековитих, ароматичних и зачинских биљних врста у планинским пределима Србије; Економика пољопривреде бр. 3/1995.;

5. Дражић Слободан: Лековито биље Србије; VIII Научно-стручни симпозијум «Биотехнологија и агроиндустрија»; Велика плана, 1-3. новембар 2004. Зборник радова, стр. 130-138;

6. Дражић Слободан, Продановић Славен: Лековито биље – диверзитет и његово коришћење; VIII Научно-стручни симпозијум «Биотехнологија и агроиндустрија»; Влика Плана, 1-3. новембар 2004.; Зборник радова, стр. 139-146.;

7. Максимовић Србољуб, Дражић Слободан: Природни услови Сиринићке жупе и могућности добијања биолошки исправне сировине гајеног лековитог биља; Економика пољопривреде бр. 6-7-8/1991.;

8. Милановић Ратомир: Мали бизнис и предузетништво у пољопривреди и селу; Институт за економику пољопривреде, Београд, 2006.;

9. Милојић Будимир: Систем биолошке пољопривреде у свету и у нас; Економика пољопривреде, бр. 6-7-8/1991.;

10. Николић Стеван: Туризам у заштићним природним добрима Србије; Завод за заштиту природе Србије, Београд, 2006.;

11. Приказ стања животне средине у Србији 2002. године; Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине, Београд, 2003.;

12. Симић Јеремија, Богдановић Јован, Стевановић Симо: Детерминанте, досадашњи резултати и перспективе производње и прераде лековитог биља; Економика пољопривреде, бр. 2/2003.;

13. „Службени гласник РС“, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 122/2003, 31/2005, 135/2005, 15/2006, 23/2006;

14. Стојановић Олга, Кончар-Ђурђевић Слободан: Идентификација услова и подручја за производњу високовредне хране са посебним освртом на брдско-планинским подручјима у нашој змљи; Економика пољопривреде бр. 6-7-8/1991.;

15. Тодић Драгољуб: Трговина угроженим врстама дивље фауне и флоре у праву Европске уније; Европско законодавство, јул-децембар 2004.

POSSIBILITIES OF FORESTS, FRUITS, MEDICINAL AND AROMATIC HERBS PLACEMENT

Katic B. Savic Mirjana, Mijajlovic Nada

Summary

Human is returning to nature more and more. Although he with his unreasonable and greed activities carried enormous and probable incorrigible damage, he is only just her little part.

Therefore are undertaken and where is possible, synchronous activities an all levels of organization-from local to global extent. Aim of these activities is to decrease level of nature degradation and to coordinate human activities in order to achieve sustainable development witch implicate safe future for next generation.

Developed world, is more and more oriented on consumption of products that are produced in harmony with biological and ecological legality or organic agricultural products that are health safe for consumers.

Serbia is considered territory who’s environment us endangerment in smaller extent or in other words is more preserved. This is result of numerous circumstances from environmental to historical up to development, and in much smaller level of inhabitants’ sense in last years. Serbia is, thanks to this, suitable for development of organic agriculture, witch should be used in the future as certain comparative. The effects of this orientation could be manifolds. The wild flora and fauna on the principles of sustainable development use of are fit to those tendencies.

Products that are results of collection and assembling from nature are including by definition in products of organic production. This paper work is reviewing just these products, their collection, controlled use, processing and placement on domestic and international markets.

Key words: environment, sustainable development, wild flora and fauna, control use, placement of products.

18 decembra, 2010 by agroekonomija

TINKTURA MAJČINE DUŠICE (Thymus vandasii Vel)

Uvod

Tinkture su, prema propisu Ph. Jug. III, etanolno-vodeni rastvori ekstrakta droga ili drugih estragenasa. Mogu se izrađivati maceracijom, perkolacijom ili drugim odgovarajućim metodama. Tinkture su obojeni, bistri rastvori mirisa i ukusa svojstvenih drogama od kojih su pripremljene.

Izrađuju se tretiranjem droge u suvom stanju sa etil-alkoholom ili drugim ekstragensima propisane koncentracije. Mogu da budu tinkture jakog i slabog dejstva; one jakog dejstva se izrađuju perkolacijom, a one slabog dejstva maceracijom

Izbor menstruma za izradu tinktura ovisi od karakteristika aktivnog principa, odnosno od njegove rastvorljivosti kao i rastvorljivosti inertnih supstanci u upotrebljenom rastvaraču. Najčeše je u primeni etil-alkohol u propisanim koncentracijama.

Svojstva majkine dušice

Majkina dušica je kosmopolitska, višegodišnja zeljasta biljka grmolike forme, svega pedalj visine. Ima mnogo varijeteta ove biljke; u našoj zemlji preko šezdeset. Raste na kamenitim površinama i planinskim suvatima. Traži puno svetlosti i toplote.

Ubraja se u lekovite, aromatične i začinske biljke. Nije otrovna.Može se koristiti u dužem periodu, jer ne uzrokuje navikavanje i nelagodnost. Isparljive, lekovite komponente majkine dušice odstranjuju se iz organizma putem disajnih organa. Koristi se kao lek u narodnoj i naučnoj medicini. Ulazi u sastav velikog boja lekovitih preparata za lečenje kašlja, bronhijalnog katara, neurasteničnih vrtoglavica, nervnog sistema, za jačanje želuca i otklanjanje grčeva u želucu. Timol iz majčine dušice pomaže u eliminisanju crevnih parazita. Koristi se i za sprečavanje neprijatnog zadaha. Ova biljka sadrži timol i kvarkvaral, fenolna jedinjenja, koja joj daju i antiseptička svojstva; ima svojstvo da zaustavlja razvoj niza patogenih mikroorganizama, a prema nekim autorima je i mikrobicidna. Ova jedinjanja su, pored taninskih materija, osnova lekovitosti ove biljke, a daju joj i karakterističan, prijatan miris. Majkina dušica se ubraja i u začinske biljke, posebno u primorskim krajevima, za ublažavanje jakih mirisa hrane od riba (Tucakov, 1971; PDR for Herbal Medicines, 2000;www.cro-web.com).

Cilj rada je bio da se za izradu tinktura koristi majkina dušica sa eko-područja Stare planine, koja je park prirode sa strogim prirodnim rezervatima i da se ispitaju osnovni parametri takvog preparata.

Materijal i metod rada

Za istraživanja u okviru ovoga rada korištena je majkina dušica sa lokaliteta Stare planine. Ubrana je u julu 2008. godine na nadmorskoj visini od 1600 m. Droga je osušena u hladu na promajnom mestu.

Tinkture su spravljene maceracijom 1 dela suve biljke sa 5 delova 70 vol% etanola u trajanju od 5 do 8 dana na 15^o C. Posle završene ekstrakcije rastvor je odliven, a ostatak rastvora u drogi iscrpljen je presovanjem. Dobijeni rastvor je posle filtracije čuvan u staklenoj boci na tamnom mestu na 15^o C.

Analiza tinkture majčine dušice obuhvatila je ispitivanje organoleptičkih osobina i aktivnih principa. Organoleptičkim ispitivanjem ocenjeni su: izgled, bistrinu, miris i ukus. Rastvorljive materije određene su refraktometrijski kao i indeks refrakcije (Savić, 1995). Aktivni principi su, prema Ph.Jug.IV, obuhvatili određivanje suvog ostatka i sadržaja etil-alkohola. Sadržaj suvog ostatka određen je isparavanjem, a sadržaj etil-alkohola piknometom, prema propisima Ph.Jug.IV.

Rezulati ispitivanja i diskusija

Rezultati analize ispitivanih parametara tinkture majkine dušice prikazani su u sledećoj tabeli.

Pregled praćenih parametara u tinkturama majčine dušice (Thymus vandasii Vel )

Trajanjeekstrakcije	Estragens	Tip⁵maceracije	Suviostatak,%	Rastvorljivematerije, %	Indeksrefrakcije	Sadržajetanola,vol.%
5 dana	70% etanol	(1:5)	3,18	23,8	1370,0	63,87
6 dana	70%etanol	(1:5)	3,25	24,0	1370,5	63,83
7 dana	70%etanol	(1:5)	3,31	24,7	1372,0	63,78
8 dana	70%etanol	(1:5)	3,40	25,3	1373,0	63,74

⁵-1:5-biljka:estragens

Tinkture se dele prema: sadržaju, jačini, aktivnim principima, poreklu i rastvaraču. Prema poreklu tinktura majkine dušice je tincturae simplices, jer je dobijena ekstrakcijom jedne droge, a prema jačini je tinktura slabog dejstva spravljena maceracijom.

Organoleptičko ocenjivanje tinktura majkine dušice je pokazalo da u rastvoru nema nepoželjnog zamućenja i taloženja, odnosno da su preparati potpuno bistri. To je i očekivano obzirom da su analize obavljene neposredno nakon izrade tinktura, a čuvane su u staklenim bocama adekvatno zatvorenim bez kontakta sa svetlošću. Zbog toga nije moglo doći do nepoželjnih promena usled uticaja svetlosti, interakcije sa staklom i isparavanja. Tinkture su farmaceutski preparati lako podložni destabilizaciji pod uticajem svetlosti, alkalija iz stakla i usled isparavanja rastvarača. Promene sa dalekosežnim posledicama po kvalitet preparata su zamućenje i taloženje. Uzroci destabilizacije tinktura su fizički i hemijski procesi.Usled isparavanja menstruma, zatim oksidacije, redukcije, promene pH vrednosti, hidrolitičkih procesa i dejstva fermenata nastaju presićeni rastvori pa dolazi do sedimentacije koloidno rastvorljivih materija: masti, smola, guma, hlorofila. Talog tokom sedimentacije povlači i aktivne principe tinkture, što rezultira smanjenjem terapeutske vrenosti preparata.

Za izradu tinktura zahteva se suva droga. Ako sadrži veću količinu vode, upotrebljava se etil-alokohol veće koncntracije, jer prisutna voda razblažuje alkohol, a tinktura ne sme da ima nižu koncentraciju alkohola od propisane u Farmakopeji. Manji sadržaj etil-alkohola negativno utiče na stabilnost tinkture; povećava se suvi ostatak usled rastvaranja balasnih materija.

Neophodno je izrađivati i čuvati tinkture na sobnoj tempetaruri. Ako se čuvaju na nižoj temperaturi od one pri kojoj su spravljene, doći će do separacije i sedimentacije dela ekstrahovanih supstanci usled promene njihove rastvorljivosti. Pri tome, nastali sediment može dodatno da adsorbuje aktivne principe iz rastvora. Stoga Ph. Jug. III propisuje da se ovi preparati čuvaju na temperaturi od 5-15⁰ C, ako nije drukčije propisano, i zaštićeni od svetlosti.

Sadržaj suvog ostatka u ispitivanim tinkturama majkine dušice je 3,18-3,40%. Prema istraživanjima optimizacije ekstrakcije šipurka, autora Menković i sar, (2003) suvi ostatak u ekstraktima je veći kod upotrebe etil-alkohola niže koncentracije; kod primene etil-lkohola koncentracije 40 vol.% suvi ostatak je 28,02%, a sadržaj alkohola u ekstraktu 28,34 vol.%, dok je u ekstraktu sa etil-alkoholom koncentracije 50 vol.% suvi ostatak 23,85%, a sadržaj alkohola 40,36vol.% . Kako je u ovom radu upotrebljen 70% etanol, razumljivo je, između ostalog, zašto je suvi ostatak relativno nizak.

Sadržaj rastvorljivih materija u tinkturama majkine dušice kreće se u intervalu od 23,8 do 25,3%. Duže vreme tretmana uticalo je na povećanje rastvorljivih materija u tinkturama i blago smanjenje koncentracije atil-alokohola od 63,87 do 63,74 vol.%.

Prema organoleptičkoj oceni optimalno vreme ekstrakcije je 5 dana; tinktura se odlikuje karakterističnim, prijatnim mirisom i ukusom na drogu, a spravljena je u skladu sa preporučenim vremenom ekstrakcije prema Ph.Jug. III. Kod ostale tri tinkture miris je svojstven drogi, ali manje harmoničan u odnosu na tinkturu spravljeno tretmanom u trajanju od 5 dana.

Zaključak

Prema rezultatima ispitivanja tinktura majkine dušice u okviru ovoga rada i podataka iz literature može se zaključiti:

Za izradu ovih preparata preporučljivo je koristititi etil-alkohol veće koncentracije, kako bi se iz lekovite biljke ekstrahovalo manje balasnih materija, koje u periodu čuvanja mogu uzrokovati nepoželjno zamućenje i taloženje, a time i gubitak terapeutskih svojstava tinktura;
Dužina maceracije od 5 dana se pokazala povoljnijom u odnosu na ekstrakcije u trajanju od 6, 7 i 8 dana sa aspekta senzornih svojstava, konkretno mirisa, a i u skladu je sa propisima Ph.Jug.III;

Korištenjem lekovitih biljaka sa ekoloških područja za izradu lekovitih preparata doprineće se njihovoj bezbenosti za ljudsku upotrebu, stoga je za ispitivanja u radu i upotrebljena majkina dušica sa Stare planine.

Literatura

1. Menković,N, Šavikin-Fodulović Katarina, Zdunić Gordana, Optimizacija ekstrakcije šipurka, Lekovite sirovine-Zbornik radova,XXII, 23, 147-151, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd, 2003.

2. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić, B, Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/N⁰ TV, 533-541, Beograd/Mali Zvornik, 2006.

3. Mišić, V. i sar, Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka i

umetnosti, Knjiga 49, Beograd, 1978.

4. Ph. Jug. III

5. Ph. Jug. IV, Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, Beograd, 1984.

6. PDR for Herbal Medicines, 2^TM, Second edition, Montrale, 2000.

7. Savić Mirjana, Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995.

8. Tucakov, J, Lečenje biljem, Kultura, Beograd, 1971.

Autori: Savić Mirjana, Obratov-Petković Dragica, Brajanoski Dušanka

18 decembra, 2010 by agroekonomija

POGODNOSTI SAMONIKLE BRUSNICE ZA PROIZVODNJU LIKERA

UVOD

Brusnica (Vaccinium vitis-idaea) poznata u literaturi kao evropska brusnica je cenjeno šumsko voće. Biljka raste kao razgranati, niski grm (do 30cm) uglavnom u planinskim fitocenozama. Na Staroj planini je utvrđeno prisustvo brusnice u tri fitocenoze. Njoj srodna vrsta iz familije vresova (Ericaceae) je borovnica. Zahteva humusno i kiselo zemljište (od 4-5 pH), najbolje tresetno i sa borovnicom se može naći na zemljištu ovih karakteristika. Na nekim lokalitetima na Staroj planini brusnica i borovnica pojedina staništa gusto naseljavaju, predstavljajući edifikatore ovih zajednica. (1) Ove zajednice su smeštene na nadmorskim visinama iznad 1600 m, dakle na nezagađenim i staništima udaljenim od potencijalnih izvora zagađivanja.

Plodovi brusnice su bogati raznovrsnim jedinjenjima, koja ih čine izuzetno kvalitetnim u pogledu nutritivnih i lekovitih svojstava. U istraživanjima ranijeg datuma navodi se prisustvo šećera, organskih kiselina, tanina i vitamina C u plodovima brusnice.

Ovi plodovi su od ranije korišćeni na više načina. Kao dodatak jelima od divljači koriste se plodovi brusnice ukuvani sa šećerom. Kompot od brusnice može dugo da stoji, što se pripisuje sadržaju benzoeve kiseline. Plodovi brusnice se mogu prerađivti u sokove, pekmez i vino (2)

Skorija istraživanja su ustanovila da plodovi brusnice sadrže vitamine, minerale; pojedini autori izdvajaju prisustvo vitamina A i C , kalcijuma i biljnih vlakana. Sadržaj bioflavonoida je, takođe, značajan, dominantno kvercetina. Bioflavonoidi su snažni antioksidansi, koji smanjuju rizik od pojave karcinoma, smatra se posebno karcinoma dojke i debelog creva. U eksperimentima na životinjama je ustanovljeno da bioflavonoidi brusnice osim što sprečavaju rast ćelija raka blokiraju i metastaziranje istih. Antioksidansi, takođe, pomažu u prevenciji nekih faktora nastanka kardiovaskularnih bolesti. Sastojak plodova brusnice je hipurična kiselina, kojoj se pridaje antibakterijski efekat i to posebno antifugalna dejstva. Antocijani i proantocijanidi pomažu u obnavljaju vidnog purpura ćelija oka, što je značajno za funkcionisanje vida. Ustanovljeno je da sastojci brusnice imaju efekat na sniženje glukoze u krvi, pa se preporučuje da dijabetičari konzumiraju ove plodove.

Posebno se ističe uticaj proantocijanida na sprečavanje upalnih procesa mokraćnih puteva, vezujući se za receptore na ćelijama ovog tkiva, čime se sprečava vezivanje patogenih mikroorganizama naročito Escherichia colli. Antibakterijski efekat brusnice se ispoljava i na Helicobacter pylory uzročnika čira na želudcu.

MATERIJAL I METODE

Za proizvodnju likera korišćena je samonikla brusnica sa Stare planine, lokalitet Arbinje, na nadmorskoj visini 1900 m. Plodovi su ubirani u punoj tehnološkoj zrelosti.

Izvršena je organoleptička ocena i analiza osnovnog hemijskog sastava plodova brusnice. U okviru organoleptičkih svojstava ocenjeni su sledeći kriterijumi kvaliteta : boja , miris, ukus i konzistencija. U okviru hemijskog sastava svežih plodova određeno je: ukupna suva materija sušenjem na 105^oC, ukupni šećeri gravimetrijski po Meisllu, ukupne kiseline volumetrijskom metodom, mineralne materije spaljivanjem na 600^oC, vitamin C metodom po Tillmans-u, modifikovana po Vuilleumeir-u, pektinske materije kao kalcijumpektat i celuloza gravimetrijskom metodom (Savić, 1995).

Liker je proizveden u laboratorijskim uslovima korišćenjem četiri komponenete : sveži plodovi brusnice, lozovača (40vol.%), saharoza i destilovana voda.

Analiza likera od brusnice obuhvatila je organoleptičko ocenjivanje i analizu osnovnog sastava prema kriterijumima važećeg Pravilnika. U okviru osnovnog sastava određeni su: etanol (kako), viši alkoholi (kako) i invertni šećer (kako).

REZULTATI I DISKUSIJA

Senzornom analizom svežih plodova brusnice, koji su korišćeni za izradu likera, utvrđeno je da su crvene boje, prijatnog mirisa, svojstvenog nakiselog ukusa sa notom blage gorčine, konzistencije srednje čvrstoće. Rezultati analize osnovnog hemijskiog sastava prikazani su tabelarno.

Hemijski sastav svežih plodova brusnice (Vaccinium vitis idaea L.) sa Stare planine

Ispitivana komponenta	Koncentracija (%)
Ukupna suva materija	16,10
Ukupna kiselost	1,55
Ukupni šećeri	11,31
Direktnoredukujući šećeri	11,13
Saharoza	0,17
Ukupne mineralne materije	0,30
Celuloza	0,72
Ukupne pektinske materije	0,27
Vitamin C, mg%	19,20

Ukupna suva materija u svežim plodovima je u većem procentu zastupljena u poređenju sa literaturnim podacima 12,1%, čak za četvrtinu. Prema Grliću (1980) sadržaj invertnog šećera u bobama ovog voća bio je 7%, dok su plodovi sa Stare planine sadržavali 11,13% ove komponente. Sadržaj ukupnih šećera je 11,31% od čega je 0,17 % činila saharoza. Prema dostupnim literaturnim podacima sadržaj vitamina C je u opsegu od 5-7 mg% do 11mg%. Ispitivani plodovi sa Stare planine su pokazali znatno veći procenat ovog vitamina, čak 19,2mg%.

Organoleptička ocena likera od brusnice obuhvatila je kriterijume: boju, miris, ukus, bistrinu. Boja likera od brusnice je ružičasto crvena, miris intenzivan, izuzetno privlačan, svojstven za brusnicu, ukus aromatično-sladak, veoma prijatan i harmoničan. Liker je blago opalescentan, jer sadrži i plodove brusnice. Estetski predstavlja veoma atraktivan proizvod.

Analizom osnovnog sastava ustanovljeno je da liker od brusnice sadrži: etanola 25,21 vol %, viših alkohola 1200mg/l aa i ukupnog inverta 18,24%. Prema Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića proizvedeni liker od brusnice sa Stare planine ispunjava kriterijume kvaliteta za specijalne rakije sa dodatkom šumskog voća.

ZAKLJUČAK

Na osnovu ispitivanja svežih plodova brusnice (Vaccinium vitis idaea L.) sa Stare planine i likera proizvedenog od njih može se zaključiti:

Sveži plodovi brusnice su pogodni za proizvodnju likera. Potiču iz ekološki zaštićenih i nezagađenih predela, netaknute prirode.
Visok sadržaj ukupne suve materije svežih plodova brusnice (16,10 %) obezbeđuje i značajnu koncentraciju nutritivno vrednih sastojaka, što doprinosi posebnoj lekovitosti likera.
Pored do sada zastupljenih preparata i proizvoda na bazi brusnice, liker od brusnice bi na našem tržištu bio novo, izuzetno prijatno, aromatično, atraktivno piće, koje je, uz to, i izraženih lekovitih svojstava.

REFERENCE

1. Kaisu R. Määttä-Riihineen, Marja P. Kähkönen, A. Rhtta Törrönen, and I. Marina Heinonen : Catechins and Procyanidins in Berries of Vaccinium Species and Their Antioxidant Activity, Journal of Agricultural and Food Chemistry, 53, (2005), 8485-8491

2. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza alkoholnih pića, „Sl.list SFRJ“ br.70/87 (1987).

3. MIŠIĆ, V., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ RAJNA, POPOVIĆ, M., BORISAVLJEVIĆ,LJ, ANTIĆ, M., DINIĆ, A., DANON, J., BLAŽENČIĆ, Ž.:Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka, Knjiga DXI, Beograd, (1978).

4. SAVIĆ MIRJANA: Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i osvežavajućih bezalkoholnih pića, MP Potez, D.O.O., Beograd, (1995).

5. ŠILIĆ, Č.: Šumske zeljaste biljke, Svijetlost, Sarajevo, (1983).

6. TUCAKOV, J.: Lečenje biljem, Rad, Beograd, (1990).

7. WILLFORT, R.: Gesundheit durch Heilkrauter, prevod VIDEL, V., Mladost, Zagreb, (1989).

8. GRLIĆ, LJ.: Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980.

9. KATIĆ, B., SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA: Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/N^o TB, 616-627, Beograd/Mali Zvornik (2006).

10. MIJAJLOVIĆ NADA, SAVIĆ MIRJANA, KATIĆ,B.: Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol LIII, br/N^o TB, 533-541, Beograd/Mali Zvornik,(2006).

11. SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA, KATIĆ, B.: Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG, Ekonomika poljoprivrede, Vol.LIII, br./N^o 3, 719-725, Beograd, (2006).

Suitability of indigenously European cranberry for production liquer

Nada Mijajlović, Mirjana Savić, Dušanka Brajanoski

Abstract

European cranberry (Vaccinium vitis idaea L.) is indigenously plant which have sweet , sour and some stringently taste and red colour of berry fruits. That species is present in three phytocenosis on Stara planina Mountain. Those phytocenosis are located on 1600 to 1900 m altitude sea-level , away from pollution source. Becose European cranberry is nutritive and medical plant , it should be propagated in population nutrition.

The aim of this paper is to present the results of chemical analysis of European cranberry fresh fruits and liquer produced out of these fruits.

Key words : fruits, European cranberry, liquer, chemical characteristics, nutritional and medical properties

18 decembra, 2010 by agroekonomija

POSSIBILITIES TO INCREASE AUTOCHTHONOUS DAIRY PRODUCTS IN THE MUNICIPALITY ŠTRPCE, SERBIA

Introduction

The municipality is situated on the north slope of Šara mountain massif, where mountainous regions that reach the height up to 2500 m above sea level are predominant, and where the river valley of the river Lepenica with its river basin represents the middle part of the region. The total area of the municipality of Štrpce amounts to 26.762 ha, where agricultural land covers 55% of the municipal area (13651 ha) with the population of about 12000 inhabitants. Pastures cover 38,8 % and meadows 25 % of the total agricultural land and are dominant in the structure of the agricultural land. Land under cultivation that belongs to a class of land with lower quality covers 18 % of the total agricultural land while orchard area is irrelevant. Formation of agricultural land with crop farming and cattle breeding characteristics was exactly influenced by this kind of terrain configuration and land structure with the characteristics of the Alps mountain range. Agricultural area suitable for the development of cattle breeding is placed on surrounding mountain massifs’ slopes and hillsides. An adequate development of complementary branches of agricultural science, along with tourist complex development project would also be a support to the future development of the municipality. Priority should be given to autochthonous dairy products (Šara cheese, Šara hard cheese, Šara white cheese and cheese for making special type of pie made from thin layers of dough and a filling).

Protection of autochthonous cheese is extremely important, because ethnographic wealth of a country that way remains protected, and at the same time it creates remark ability of gastronomic and tourism offer and enables its placement on the domestic and foreign market. Autochthonous cheese production becomes more and more important way of gaining profit in rural households.

Authenticity of autochthonous cheese, according to which the same types of cheese but made in different regions differ, depends, among other things, on autochthonous micro organisms, which are heterogeneous types of lactic acid bacteria. Domination of certain type depends on the type and origin of milk.

Available resources

Wide, pure and high-quality natural pastures and meadows, in other words abundance of healthy and high-quality cattle fodder is restorable natural resource reproduced by itself. Natural resources also include climatic conditions, like solar energy, wind and gravitation.

Increase in the number of inhabitants with permanent place of residence in Štrpce at first brought to insufficiency of natural resources of food, considering the present production capacity, but on the other side it significantly improved human resources, in other words expert and personnel potential was increased.

According to the analysis of natural resources and human potential, agriculture in municipality of Štrpce should be based on cattle breeding and within it on the production of milk and dairy products.

Table 1. and graph 1. represent the data about the development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008. Table 1. also shows base index and chain index extract values.

Table 1 – Development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008

Years	Unit state of cattle	base index	chain index	Unit state of sheep	base index	chain index	Unit state of goats	base index	chain index
1998	3,985			6,920			680
1999	3,840	96.36	96.36	6,450	93.21	93.21	720	105.88	105.88
2000	3,220	80.80	83.85	5,620	81.21	87.13	650	95.59	90.28
2001	3,771	94.63	117.11	6,708	96.94	119.36	700	102.94	107.69
2002	3,795	95.23	100.64	6,800	98.27	101.37	680	100.00	97.14
2003	3,795	95.23	100.00	6,890	99.57	101.32	740	108.82	108.82
2004	4,025	100.00	106.06	7,000	101.16	101.60	720	105.88	97.30
2005	4,225	106.02	104.97	7,020	101.45	100.29	740	108.82	102.78
2006	4,225	106.02	100.00	7,020	101.45	100.00	730	107.35	98.65
2007	4,250	106.65	100.59	7,500	108.38	106.84	700	102.94	95.89
2008	4,335	108.78	102.00	7,650	110.55	102.00	750	110.29	107.14
Average	3,951			6,871			710

Source:Personal calculation of base index and chain index based on the data of Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝, Štrpce, 2008.

According to the calculation of base indexes the largest increase in the number of heads of cattle was recorded in 2008 and it amounted to 8.8%. Chain indexes show that the largest increase was recorded in 2001 and it amounted to 17%, then in 2004 and 2005 it amounted to around 5% and in 2008 to 2%.

The greatest increase in the number of sheep in relation to the base year was recorded in 2007 and it amounted to 8.4% and in 2008 when it amounted to 10.5%. According to the chain index extract the largest increase in the number of sheep was recorded in 2001 and it amounted to 19.4%, and afterwards from 2002 to 2006. it amounted to 1.5%, in 2007 it amounted to 6.8% and in 2008 it amounted to 2%.

Extraction of base and chain index for goats also showed increase, which reached the highest point in 2008, when it amounted to 10.3% regarding base indexes and somewhat more than 7%, regarding chain indexes.

The above mentioned potential shows justification for the existence of the production line for organized purchase and processing of milk and dairy products. However, mini dairy ˝Lahor-Šara˝ in Štrpce with the capacity up to 500l of daily production, which has been working successfully during the past years, unfortunately doesn’t satisfy the present need and real demand.

The production of milk and dairy products

The production of milk in Serbia is still on unenviable level; during the last six years it hasn’t been significantly changed, more exactly the quantity of the produced milk was increased by 0.32 % in 2007 in comparison to 2000, therefore certain measures should be taken to stimulate its growth and development.

Serbia’s share in the world milk production amounts to 0.31 %, its share in European milk production amounts to 0.90 % and it modestly ranks 22. in Europe, with the production that is higher than the production of milk in Lithuania, and lower than the production of milk in Portugal. Milk producers in Serbia are family households that produce 92 % of the total production, while in agro-industrial plants significantly smaller quantity of milk is being produced. Region that is most successful in the production is Central Serbia, considering that it has an adequate terrain configuration for cattle breeding production.

According to the consumption of milk and dairy products, Serbia is on the bottom of European scale. If it approached European average, it would be confronted to a deficit of those products. Average consumption of milk for 2007 was 60.6 l per capita.

The European Commission Decision to put Serbia on the list of the countries from which it is possible to import milk to the countries of the European Union will have positive effects on the development of domestic agriculture on long terms, since that decision will additionally stimulate agricultural production, because new markets

for the placement of domestic products are being opened. The production of milk and dairy products should be stimulated through the measures of agrarian policy.

Table 2. and Graph 2. show survey of milk and dairy products production development since 1998 to 2008 in Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. According to the given data it could be noticed that during recent years there has been a significant increase in the production of milk, and therefore a significant increase in the production of dairy products, as well as in the consumption.

Table 2 – The production of milk and dairy products during the period from 1998 to 2008

Years	Milk (l)	Litres per capita	Litres per ha	Yogurt (l)	Litres per capita	Litres per ha
1998	91,250	7.6	6.7	91,250	7.6	6.7
1999	75,100	6.3	5.5	75,100	6.3	5.5
2000	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2001	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2002	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2003	35,000	2.9	2.5	50,000	4.2	3.6
2004	40,000	3.3	2.9	45,000	3.7	3.3
2005	45,625	3.8	3.3	45,625	3.8	3.3
2006	46,000	3.8	3.3	42,000	3.5	3.1
2007	51,000	4.3	3.7	45,200	3.7	3.3
2008	56,000	4.7	4.1	46,000	3.8	3.4
Average	49,543.2	4.1	3.6	53,652.3	4.8	3.9

Source: Internal data of the Mini Dairy „Lahor-Šara“, Štrpce, 2008

Analyzing the Table 2. and Graph 2. it could be concluded that the purchase of milk was increased during the period from 2004 to 2008 in the Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. Based on that fact, the conclusion was reached about larger procession of milk into dairy products. Also, considering that the production of yogurt was not increased, it could be concluded that the milk was used for the larger production of autochthonous cheese, which is evident according to the further discussion within this work.

The production of autochthonous cheese

Autochthonous cheese is a product that is originally made in a certain area as a result of long termed development of the traditional production technology.

Large number of different types of cheese, world-known, is made as a result of autochthonous production, like Emmentaler produced in Switzerland, Gauda produced in the Netherlands etc. Specific taste of autochthonous cheese is influenced by: pasture or hay and geographical area where the cheese is being produced.

To place autochthonous cheese on the foreign market, it is necessary to apply traditional, but standardized technology which assures equal quality and protection of these products, in order to adapt them to the EU market demand.

Taking care of their health, consumers all over the world became more and more demanding while looking for natural products of famous origin. Today, there is a growing number of consumers which want to buy autochthonous products produced in small series according to ecological norms for every day use. According to the data given by FAO sale of ecological food in the world per year is growing more than 20 %. Market research shows that autochthonous food is on average 15 % more expensive than common food. The biggest part of ecological food is placed in the countries of the European Union.

Milk procession, based on small producers scattered all over the map – typical of hilly and mountainous terrain, is also characteristic of the municipality of Štrpce. However, the existing Mini Dairy could take over an important role in the production and procession of milk for the market, if stimulating means for capacity expansion were provided, because this Dairy is small only regarding its capacity, but in regard to all other functions, this dairy is similar to standard Dairies. In that way, beside an increased milk procession, autochthonous dairy products would remain protected, this is of great importance for this area.

Table 3 shows the production of autochthonous types of cheese in Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝ from Štrpce. An analysis of the data given in the table shows that the assortment of production consists of 3 types of autochthonous cheese and that the most important products are Šara cheese and Šara hard cheese, of which a significant increase in production has been recorded since 2007.

Table 3 – Industrial production of autochthonous cheese from 2000 to 2008 in kg

Years	Šara cheese	base index	chain index	Šara kachkaval (hard cheese)	base index	chain index	Šara white cheese	base index	chain index.
2000	2,500			2,000			500
2001	2,800	112	112	2,000	100	100	500	100	100
2002	3,000	120	107.1	2,500	125	125	500	100	100
2003	3,000	120	100	2,500	125	100	1,000	200	200
2004	3,000	120	100	3,000	150	120	2,000	400	200
2005	3,125	125	104.2	3,125	156	104.2	2,500	500	125
2006	3,500	140	112	3,000	150	96	1,200	240	48
2007	5,100	204	146	3,500	175	117	1,200	240	100
2008	5,350	214	105	3,500	175	100	1,200	240	100
Average	3,486.1			2,791.7			1,177.7

Source:Personal calculation of base index and chain index based on the data of Mini dairy ˝Lahor-Šara˝, Štrpce, 2008

General conclusion regarding base and chain indexes and graph survey for the observed period from 2000 to 2008 would be that certain increase in the production of cheese exists, which , according to chain indexes, amounts to 46% for Šara cheese and 17% for kachkaval (hard cheese) in 2007.

Conditions and possibilities to increase the production of autochthonous cheese and to place it on the market

The development of agriculture is usually associated with the provision of additional funds. However, other development possibilities, that are often underestimated, are being discussed within the text, although the funds remain necessary assumption of economic activity.

The number of inhabitants and tendencies in natural population development and in economic structure of the population are important factors which are affecting demand of agricultural and food goods. Level of demand of these goods for the farmers in the mentioned area is conditioned by population numbers and, therefore, more satisfactory prices than in other areas are additional simulative factors for the production activity. Some farmers achieve different results within the same material, natural and social conditions, because of unequal management skills. To make better work decisions in agriculture one needs reliable information, expert knowledge, data about market conditions and market tendencies…New knowledge could be acquired not only from books, from media, through lectures, but also through exchange of experience. A lot of farmers and agricultural organizations could learn a lot from those householders and organizations that succeeded in some agricultural works. Fear of the unknown slows down the changes, while one first accepts what is useful, but already well-known. In brief, the advancement of production management is a significant reserve for more efficient farm management.

In the era of enterprise society, success in agricultural activity is a result of adaptation of useful changes in the means of production, in production technology, in the choice of genotype and in the presentation on the market. Technical and technological changes are achieved through financial investments, but not all useful changes are restricted with funds.

Although to succeed in agricultural economy wide expert knowledge is needed, beginning agricultural education of the youth in our country is insufficient. In fact, educational system mainly directs rural youth to education for the professions that are not in connection with agriculture, which in great deal leads to country and agricultural abandonment. Specialized secondary school is a minimum of expert education of future successful householders. Useful information for the youth from villages would be that in spite of growing unemployment in towns, permanent employment on the family farm is possible and promising. Those family farms are in fact family agricultural firms. The future for those firms´ activity is certain, especially as long as population grows, and as long as our state imports the food. Since technical and technological changes cause the need for bigger knowledge of farmers, increase in the number of agricultural secondary schools within the total numbers of secondary schools has become the public interest. On the other side, it is suitable to improve in principle the position of youth on farms through bigger participation in production management, earlier law of inheritance regulation and satisfaction of their personal needs.

The new Law of Collective Farms enables foundation of farms that would in a great deal take our ancestors´ farms as a model. Our ancestors excelled in the European farmer ship, in contrast to the present situation. To regain trust in the farm, which would be the organization of private owners and which would be founded first of all by farmers using their property upon which they would have all the control while it serves to the economic advancement, it is the present need and our future. Consequently, we need a new farm which wouldn’t be a social firm, but an organization of farmers.

Quality marks, which are extremely important, serve to protect trade marks which satisfy all precisely defined criteria, while regulations are not contrary to the Intellectual Property Law and to TRIPS agreement from 1994.

Almost all member states of the European Union strive to protect the production of their autochthonous cheese. The European Union adopted Regulations No. 2081/92 and No. 1804/99 in 1993, according to which cheese could be protected by quality marks: originality (Protected Denomination of Origin (PDO), geographical origin (Protected Geographical indication (PGI) and guaranteed traditional speciality (Traditional Speciality Guaranteed (TSG).

Conclusion

Traditional technology of the production of autochthonous cheese is simple and completely feasible in modest conditions of hilly and mountainous terrain. Geographical position, climate, height above the sea level and rich mountain pastures are suitable for the breeding of cattle, sheep and goats, consequently they are suitable for the production of milk and traditional products in the municipality of Štrpce.

General conclusion regarding base and chain indexes for the observed period from 2000 to 2008 is that certain increase in the production of cheese in the Mini Dairy Lahor Šara (in that area) exists, which depends on the bigger delivery of milk from private individual farms, and also that there is an indication of stabilized increase in the production and consumption.

Capacity expansion of the existing Mini Dairy, which is small only regarding its capacity, but in regard to all other functions, this dairy is similar to standard Dairies, would stimulate the improvement or change in cattle breeding structure, by adding highly productive milk cows. Also, the conditions necessary for stable milk production would be achieved by introducing modern equipment for automatic and mechanical cattle breeding, and surplus of autochthonous dairy products would appear on the market and those products would after a certain period be placed not only on Serbian market, but on the markets of surrounding countries.

Increase in the level of maintenance of family farms on the territory of municipality of Štrpce, through increase in primary agricultural production of healthy food would bring to the development and promotion of the environment and tourism of Brezovica Mountain, as well.

Literature

1. Slavica Arsić, Nataša Cecić, Predrag Vuković: „Značaj malih prerađivačkih kapaciteta za povećanje stočarske proizvodnje na području Kosova i Metohije“, zbornik apstrakata sa simpozijuma sa medjunarodnim učešćem: „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. Vrnjačka Banja, 26-29 jun 2006, p.89

2. Popović Rade: „Trendovi na svetskom tržištu mleka i uticaj na tržište Srbije“, Prehrambena industrija – mleko i proizvodi od mleka, Beograd,Vol. 19, broj 1-2, 2008, str. 38-43

3. Ostojić Mihailo, Topisirović Ljubiša, Geografska oznaka porekla autohtonih sireva, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, Vol. 53, br. 3, 2006, 591-604

4. Nataša Kljaić, Slavica Arsić, Mirjana Savić: „Cattle breeding – a chance for the development of Serbija“. Scientific Papers series „Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development“, University of Agricultural sciences and Veterinary medicine Bucharest .Volume 9 (1) 2009, pag. 65-68

5. Interni podaci: Mini mlekara „Lahor – Šara“, Štrpce, 2008

МОГУЋНОСТИ ПОВЕЋАЊА ПРОИЗВОДЊЕ АУТОНТОНИХ МЛЕЧНИХ ПРОИЗВОДА У ОПШТИНИ ШТРПЦЕ, СРБИЈА

Арсић Славица, Кљајић Наташа, Савић Мирјана

Апстракт

Безбедносна ситуација на Косову и Метохији и саобраћајне прилике односно удаљеност општине Штрпце од већих потрошачких центара и други фактори условљавају прераду млека у постојећој мини млекари и у породичним пољопривредним газдинствима, углавном у дуготрајне беле сиреве у саламуре. Прерада млека у сиреве и млечне производе са краткорочним временом трајања, из горе наведених разлога је много мање заступљена.

У раду су размотрени расположиви природни ресурси и људски потенцијали и извршене су анализе кретања грла стоке и количине аутохтоних млечних производа у периоду од 1998 до 2008 године. На основу извршених анализа дошло се до закључка да би повећање производње аутохтоних млечних производа у општини Штрпце допринело развоју пољопривреде у целини и већу запосленост локалног становништва. Извршене анализе базиране су на скромна финансијска средства, али на ефикаснији наступ институција Србије, уз значајну стручну и научну подршку.

Кључне речи: природни ресурси, анализа кретања грла стоке, млечни производи, подршка перспективе развоја

agroekonomija

Just another WordPress.com site

Monthly Archives: decembar 2010

KVALITET I SIGURNOST HRANE

THE ROLE OF CONSULTING IN DEVELOPMENT OF ORGANIC PRODUCTION IN SERBIA

ГЕОГРАФСКE ОЗНАКЕ ПОРЕКЛА – ПОЉОПРИВРЕДНИ И ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ

AN EXAMPLE OF HACCP CONCEPT IN PRIMARY AGRICULTURAL PRODUCTION

ТИНКТУРА ХАЈДУЧКЕ ТРАВЕ И ИВАЊСКОГ ЦВЕЋА

ORGANSKA PRODUKCIJA BOROVNICE

МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА ШУМСКИХ ПЛОДОВА, ЛЕКОВИТОГ И АРОМАТИЧНОГ БИЉА

TINKTURA MAJČINE DUŠICE (Thymus vandasii Vel)

POGODNOSTI SAMONIKLE BRUSNICE ZA PROIZVODNJU LIKERA

POSSIBILITIES TO INCREASE AUTOCHTHONOUS DAIRY PRODUCTS IN THE MUNICIPALITY ŠTRPCE, SERBIA