POGLED S MOGA PROZORA

Nekoliko snimaka napravljenih s moga prozora pred ispraćaj 2016. i u očekivanju Nove godine. Malo snega ulepšalo je okolinu, ali i cveće na prozoru i balkonu.

 

 

 

 

 

LEPOTA KAKTUSA

Pored ovakve lepote reči nisu potrebne, zar  ne?

FLATEYRI

Flateyri je malo ribarsko selo ispod planine Skollahvift na Islandu. Ovo selo je bilo glavni centar kitolova centar u 19. veku.  Poznato je po velikom odbrambenom zidu u obliku slova A, koji štiti naselje od lavina. Inače, lavine su više puta zatrpavale kuće i odnosile ljudske živote pre nego što je ovaj zid izgrađen! Godine 1995. lavina je pogodila selo, uništavajući 29 domova i usmrtivši 20 ljudi.

Borba za oranice (I): Degradacija poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji

Iako su određene poljoprivredne tehnologije značajno doprinele povećanju produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, u prošlosti te iste tehnologije, kao što je upotreba pesticida i mineralnog đubriva, sada prete socijalnoj održivosti i održivosti prirodne sredine u poljoprivredi… … vlade G8 zemalja moraju “dramatično da povećaju investicije u ekološke sisteme poljoprivredne proizvodnje malih farmera i u isto vreme da prekinu podsticaje koji promovišu industrijsku poljoprivredu…” Ako bi – osim klimatskih promena i stalnog rasta cena energenata – trebalo izdvojiti tri glavna problema sa kojima se suočava poljoprivreda u Srbiji, to bi svakako bili: – podcenjen kurs stranih valuta koji veštački depresira cene poljoprivrednih proizvoda u zemlji i destimuliše izvoz, – niski državni podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na nivo podsticaja u razvijenim zemljama – koje na taj način mogu da diktiraju svetske cene poljoprivrednih proizvoda koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (damping); – slaba obaveštenost većine domaćih stručnjaka o trendovima u evropskoj poljoprivredi i novim prioritetima sa kojima se suočava poljoprivreda u svetu. Veći deo poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji još uvek je vezan za prioritete i principe Industrijske poljoprivrede iz prošlog veka – koja na prvo mesto stavlja povećanje prinosa i profita korišćenjem mineralnih đubriva i ostalih agrohemikalija, ukrupnjavanjem zemljišnih poseda i specijalizacijom proizvodnje, uz smanjivanje broja farmera. Treba reći da se težiste u poljoprivrednoj proizvodnji ovog veka pomera ka uvođenju principa ekološke poljoprivrede, zaštiti plodnog zemljišta, vode i vazduha, smanjivanju uticaja na promenu klime i prilagođavanju na ove promene – pa bi ovaj prilog trebalo da pomogne u razumevanju novih prioriteta koji stoje pred poljoprivrednom proizvodnjom u ovom veku. Evropski parlament je tokom marta 2009-te godine usvojio rezoluciju o pogoršanju stanja poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji. (1) U uvodnom delu ove rezolucije navedene su teme i oblasti koje bi trebalo obuhvatiti merama zaštite, među kojima treba svakako pomenuti: A – Imajući u vidu da je poljoprivreda ekonomski sektor koji je veoma zavistan od prirodnih fenomena i koji u isto vreme nudi široko polje za intervencije, B – imajući u vidu da je poljoprivreda najbolje sredstvo za sprečavanje pogoršanja stanja (degradacije) zemljišta što poziva na osmišljenu strategiju kojom bi se održala ova aktivnost, C – s obzirom na ulogu evropskih farmera u borbi protiv dezertifikacije, na ključnu ulogu evropskih proizvođača u očuvanju površinske vegetacije u područjima pogođenim čestom sušom kao i posebnim pogodnostima koje pružaju trajni biljni usevi, livade i šume u sakupljanju vode, D – imajući u vidu da je zemljište, naročito u jugoistočnoj Evropi ali i u ostalim regionima zemalja članica, u sred procesa degradacije prirodne sredine koju je donela negativna interakcija između ljudskih aktivnosti i klimatskih promena, E – imajući u vidu da preterano intenzivna poljoprivredna proizvodnja (over-intensive farming) može da doprinese eroziji zemljišta pretvarajući ga u neproduktivno, F – imajući u vidu da se dezertifikacija sada smatra ze jednu od najozbiljnijih pretnji posebno u mediteranskim zemljama, G – imajući u vidu da se zemljište sada, više nego ikad, suočava sa rizikom nepovratnog ostećanja koje prouzrokuje vetar i laminarna erozija, zagađenja, salinizacija, iscrpljivanje organske materije u zemlji i smanjivanje biološkog diverziteta, … (pogledati na originalnom sajtu ceo spisak)… Rezolucijom se predlaže niz mera među kojim treba obavezno pomenuti: 1 – Smatra se da bi uputstva i metodi upravljanja Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) jasno trebalo da uključe principe i instrumente za zaštitu klime (tj. zaštitu od klimatskih promena kao i smanjivanje uticaja na klimatske promene – prim.) kao i za smanjivanje štete koja dolazi od degradacije zemljišta, 28 – poziva EU da primeni mere informisanja i obuke usmerene posebno na mlade farmere a sa namerom da se promovišu poljoprivredne tehnike koje podrzavaju konzervaciju zemljista, narošito u odnosu na uticaj klimatskih promena i ulogu koju poljoprivredna proizvodnja ima na klimu, 35. – poziva Savet i Komisiju da istraže strategije za obnavljanje ostećenog zemljišta na bazi podsticajnih mera kojim be se ograničilo pogoršanje stanja zemljišta… Usvojena rezolucija nema pravno obavezujuće dejstvo pa je Evropska komisija uradila predlog obavezujućih mera (Soil Direktive) za zaštitu zemljišta – koji je nažalost blokiran odbijanjem manjeg broja zemalja (Francuske, Nemačke, Britanije, Austrije i Holandije) da ga prihvate. (2) Autor: Ratko Karolić

NEBO IZNAD DUNAVA

Slike govore više od reči!

 

LICE BLAGOSTANJA…

TAMOiOVDE

Kineski milijarder zakupio 140 hotela i nagradio svojih 6.400 radnika odmorom u Parizu!

Kineski milijarder Li Đinjuan poveo je na izlet u Francusku 6.400 svojih radnika, kako bi tamo proslavili 20-godišnjicu njegove kompanije.

Tom prilikom oni su u Nici oborili svetski rekord zahvaljujući ljudskom lancu koji su formirali, napravivši pritom „milenijumsku fotografiju“.

Šef kompanije „Tiens Group Company“ rezervisao je 140 hotela u Parizu gde su njegovi radnici imali priliku da posete Luvr i druge znamenitosti glavnog grada Francuske.

Grad Pariz je ovom prilikom zaradio 13 miliona evra.

Ekskurzija na Azurnoj obali

Zatim se Li Đinjuan sa svojim radnicima uputio na jug Francuske.

Na Azurnoj obali je rezervisao 4.760 soba u hotelima sa četiri i pet zvezdica u Nici i Monaku.

Pomoću 147 iznajmljena autobusa Li je skupio svoje radnike u Nici kako bi formirali najduži ljudski lanac na svetu i upisali se u Ginisovu knjigu rekorda.

Liovi radnici se upisali…

Pogledaj originalni članak 86 more words

INFORMACIJA – PROFIT PO SVAKU CENU

Čaša jogurta izgubila meru

„Imlek” odnedavno umanjio pakovanja kiselomlečnih proizvoda u čašama, a cene zadržao na istom. – Potrošači zatečeni

Čaša od jogurta više nije mera za kolače. Otkada su proizvođači odlučili da se uklope u navodne „tržišne standarde” i, u najmanju ruku, „zakinu” potrošače za 10 odsto na čaši kisele pavlake, jogurta i kiselog mleka, kupci za istu cenu dobijaju 180 mililitara proizvoda. „Imlek” je tako promenio gramažu svih svojih kiselomlečnih proizvoda u čaši, ali ne i cenu. Uz objašnjenje da prate poteze konkurencije (druge mlekare su još ranije ponudile manja pakovanja), ova grupacija mlekara koja posluje u okviru „Salforda” tvrdi da su postupili po zakonu, kao i da potrošači ovim poslednjim potezom nisu dovedeni u zabludu.

Tvrde da je na svim artiklima promenjena i deklaracija, nova je i ambalaža, a njihove cene su, kažu, i dalje najniže na tržištu. Sve po Zakonu o zaštiti potrošača, ali ko, u stvari, u tom slučaju štiti kupce?

Od onih koje smo juče anketirali većina prvi put čuje da za isti novac dobija manje pavlake i jogurta, a čak nijedan nije primetio promenu na deklaraciji. Pitali su se kako je moguće da se manja količina prodaje po istoj ceni. Jasno je ko dobija, a ko gubi. Nameće se i pitanje kako kompanija koja drži do poverenja svojih kupaca može da posegne za takvim marifetlukom.

– Samo smo se poistovetili sa konkurencijom, koja je to ranije isto učinila – kaže Nevena Veselinović iz „Imleka”. – Promenili smo ambalažu i deklaraciju, pa čaša sada umesto 200 sadrži 180 mililitara. Naša veleprodajna cena je i dalje najniža i nismo prekršili Zakon o zaštiti potrošača.

Cena nove čaše „Imlekovog” jogurta je u „Maksiju” 14 dinara. Čaša jogurta iste zapremine „somboled” prodaje se po 16,30, a Mlekare „Šabac” 15,5 dinara. Subotička mlekara i dalje ima jogurt od dva decilitra i on košta 17,5 dinara.

U Pokretu potrošača Beograda kažu da su kupci ipak dovedeni u zabludu, jer nisu prethodno obavešteni o toj promeni. Ovaj potez je u najmanju ruku nekorektan, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. On smatra da u ovom slučaju ima osnova i za podnošenje prekršajne prijave.

U Ministarstvu trgovine kažu da, gledano formalno pravno, zakon nije prekršen, ali da se na ovakav način ne stiče poverenje potrošača.

– To nije dobra poslovna praksa, a ni dobra odluka proizvođača, jer pametnog kupca možete prevariti samo jednom – kažu u ministarstvu..

Jelica Antelj

 

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/CHasha-jogurta-izgubila-meru.lt.html

NOVA GODINA / NEW YEAR

 

Srećna i uspešna Nova 2015 godina!!!!
Wishing you a very happy and prosperous New Year !!!!!

LEPOTA

Užitak za uši i oči – Ofra Haza.

DINAMIČKO PREDUZETNIŠTVO – POKRETAČ PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA U SRBIJI

U Srbiji postoji oko 3% brzorastućih preduzeća, koja imaju potencijal rasta, Rezultati istraživanja dinamičkog preduzetništva u Srbiji promovisali su nov metodološki pristup koji je potvrdio poznatu Birčovu zakonitost da najmanje 85% privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta u svakoj ekonomiji generiše najviše 5% preduzeća. U Srbiji u kojoj manje od 3% preduzeća obezbeđuje privredni rast, brzo rastuća preduzeća i gazele predstavljaju privrednu branu od ekonomske recesije.

Osnovni nalazi istraživanja: 2,583 brzorastućih preduzeća učestvovalo je sa 90% u rastu novostvorene vrednosti Srbije u periodu od 2006, do 2010, godine, u rastu poslovnog prihoda sa 114% (pokrivali su sa 14% gubitke ostalog dela privrede!), u rastu celokupne dobiti i u kreiranju 33,000 novih radnih mesta. Stopa rasta novostvorene vrednosti 500 dinamičkih preduzeća u prerađivačkoj industriji bila je 100% za 5 godina! Zaposlenost u 300 srpskih gazela (najdinamičnija preduzeća) povećana je dvostruko! Ekonomske poruke u radu usmerene su u dva pravca: prvo, s obzirom na to da je sektor MSP posebno teško pogođen ekonomskom krizom neophodno je kreirati dodatne podsticajne mehanizme namenjene preduzetnicima za pokretanje proizvodnje i sprečavanje pada zaposlenosti, i drugo, potrebno je definisati set mera kako bi se stvorili uslovi za brži rast dinamičkog preduzetništva u Srbiji.

Autor: Jakopin Edvard A.