Ricinus se od davnina uzgaja na plantažama kao lekovita i u baštama kao ukrasna biljka.
Veoma je otrovan pa nije za preporuku da se uzgaja u okućnicama ili u područjima gde mogu ljudi doći u dodir s njim. Semenka ove biljke je šarena i vrlo zanimljiva deci, a izuzetno je opasna, jer sadrži letalni toksin-ricin, koji je sedam puta otrovniji od otrova nekih zmija.
Tag Archives: najotrovnije biljke
FIKUS (FICUS ELASTICA)
Još jedan stanovnik cvetnjaka i kućnih saksija – fikus ima izrazita otrovna svojstva.
Postoji oko 800 podvrsta ove otrovne biljke. Fikus u dodiru s kožom uzrokuje pojavu otoka i svraba. Ako dođe do trovanja fikusom, potrebno je zatražiti pomoć lekara, koji će propisati neki antialergen.
OLEANDAR (NERIUM OLEANDER L)
Oleandar je lepa zimzelena, ali otrovna biljka. Svaki njen deo je otrovan.
Interesantno je da čak i slučajno udisanje dima oleandra, koji se spaljuje, može da izazove velike zdravstvene probleme. Otrov oleandra utiče na brzinu rada srca pa može uzrokovati i infarkt.
HRIZANTEMA (CHRYSANTHEMUM)
Hrizantema je izrazito otrovno cveće. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke.
Baštovani često sade ovu biljku kako bi oterali zečeve – oni ovu hrizantemu zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku.
Otrovni sastojci ove lepe cvetnice izazivaju svrab kože i oteke.
FLAMINGOV CVET (AMTHURIUM)
Flamingov cvet je biljka tropskih predela. Ima veoma lepe, srcolike svetove crvene, ali i drugih boja.
Svi delovi biljke su otrovni. Ako se neko prevari, a to se najčešćedogađa maloj deci, da proguta neki seo ove biljke, doći će do izrazito bolnih otoka i opekotina unutar digestivnog trakta, što može dovesti i do gušenja.
ĐURĐICA (CONVALLARIA MAJALIS)
Đurđica je nežna, lepa biljka intenzivnog mirisa. Često ukrašava cvetnjake.
Lepi cvetići đurđice su otrovni zbog prisustva heterozida, koji utiču na rad srca, uzrokuju mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve.
HORTENZIJA (HYDRANGEA)
Hortenzija je rod sa preko 70 vrsta , koje su nastale u Kini, Koreji, Japanu, Himalaijima i Indoneziji. Većina broj vrsta hortezije su grmovi visine oko 1-3 m. Ostale vrste su mala stabla i penjačice, koje mogu narasti i do 30 m u visinu.
Ova lepa cvetnica je česta stanovnica okućnica. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja: beli, rozi, crveni, plavi, ružičasti, svetloljubičasti i tamnoljubičasti.
Hortenzija je zauzela treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Nakon trovanja se javlja osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje. Ako se ubrzo ne zatraži lekarska pomoć i ne dobije protivotrov, trovanje ovom biljkom može dovesti i do kome te otkazivanja kardiovaskularnog sisema.
NAPRSTAK (Digitalis purpurea)
Naprstak je zbog svog izgleda čest ukras u cvetnjacima. Spada u visoke cvetnice i može da naraste u visinu do 150 cm. To je biljka sa zvonastim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima.
Otrovni su svidelovi ove biljke. Ako dospeju u probavni sistem, u blažim slučajevima će doći do mučnine, nesvestice, dijareje i kolika, a kod težih slučajeva dolayi do otkazivanja funkcije krvnog sistema i infarkta.
Ta samonikla biljka od velikog je značaja za farmaciju, jer sadrži materije, koje pozitivno deluju na rad srčanog mišića (aritmija, tahikardije i oslabljen rad srca).
Drugi nazivi su: pustikara, babin naprstak, debeli trov, naprstnjak, veliki trov.
GLICINIJA (Wisteria sinensis)
Kod nas je glicinija poznata kao Plava kiša. Pripada porodici Fabace. Pporeklom je iz Kine, Koreje i Japana.
Glicinija je listopadna penjačica visine od 20 m, a širine i do 10 m. Godišnje može da naraste i do 3 m. Najpoznatija glicinija nalazi se u Kaliforniji; zauzima oko 0,40 ha i procenjene težine oko 250 t. Cveta u proljeće. Veliki mirisni cvetovi su grozdaste strukture i obično su plavkaste, bele ili crvene boje.
Ova biljka je ponela titulu „najotrovnije“.
Drugi nazivi: Plava kiša, Glicinija, Visteria
agroekonomija 