U blizini Guarda u Portugalu nalayi se Covão učiniti Conchos, vodopad nadrealnog izgleda, koji je deo Conchos brane. Brana je deo hidroenergetskog sistema Serra da Estrela i skuplja vodu iz jezera Ribeira das Naves.
Izgrađena je 1955. godine. Ova relativno mala brana preusmjerava vode iz jezera u tunel dug, odnosno dubok preko 1519 m.
U sred suve pustinje, 25 km od grada Gafse, Tunižane je u avgustu prošle godine jednog jutra sačekalo neobično iznenađenje. Na površini od oko jednog hektara pojavilo se pravo jezero kristalno čiste vode, duboko 10 – 18 metara.
Istraživanja koja su sprovedena u međuvremenu otkrila su da je jezero nastalo kada je mali zemljotres polomio stenu koja je prekrivala vodenu ploču pod zemljom. Kroz pukotinu je izašlo nekoliko miliona kubika vode koja je napunila krater oivičen stenama i darovala pravo osveženje građanima Gafse tokom vrelih letnjih meseci.
Misteriozno jezero je ubrzo postalo velika atrakcija i omiljeno kupalište. Ipak, stručnjaci upozoravaju da plivanje u njemu može biti opasno. Zemljište i stene južnog Tunisa su bogati fosfatima, a okolina Gafse je centar eksploatacije fosfata još od 1886. godine. Jedinjenja fosfora se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva, pesticida, deterdženata, šibica, pa i hemijskog oružja, što ga čini prilično opasnim nemetalom. Pored toga, jedinjenja fosfora često sadrže radioaktivni talog, pa ukoliko je sastav jezera sličan sastavu zemljišta, što je vrlo verovatno, jezero bi moglo biti radioaktivno i kancerogeno.
Ubrzo nakon što je nastalo, jezero je promenilo boju od kristalno čiste do mutno zelene, što znači da se više ne puni svežom vodom i da u njemu cvetaju alge i množe se bakterije. Uprkos stalnim upozorenjima lokalnih vlasti, mnogi stanovnici Gafse ne odustaju od kupanja u njemu.
„Neki ga nazivaju čudom, dok drugi smatraju da je prokletstvo,” najbolje je ovu pojavu opisao tuniski novinar Lakhdar Souid.
Пегаво језеро, односно Клилук се налази у близини малог града Осојус у канадској провинцији Британска Колумбија, око 100 km источно од Ванкувера. Преставља атракцију за туристе и свето место домородаца.
У приватном је власништву староседеоца, који су га откупили, оградили и сачували га од експлоатације. Сада се може само посматрати из даљине.
Састоји се из више појединачних базена, укупно 365. У зависности од годишњег доба боја воде је у сваком од њих различита, углавном жута и зелена, а током лета се због кристализације појединих минерала услед испаравања појављује и бела боја.
Садржи висок проценат минералних материја, нарочито магнезијум сулфат, калцијум, натријум сулфат, сребро и титанијум. Зато се формира пегава структура површине језерске воде.
Језеро је ендореично што значи да се не снабдева водом преко река. Током Другог Светског рата минерали из језера коришћени су за израду муниције.
Извор иницијалног текста:http://www.bravacasa.rs/isceljujuca-moc-neobicnog-tackastog-jezera-u-kanadi/
Pročitajte više na: http://www.vestinet.rs/zanimljivosti/na-ostrvu-jezero-na-jezeru-ostrvo-na-ostrvu-jezero-na
Iz aviona nad jezerom Nakura u Keniji vide se u određenom periodu godine nepregledne bele tačke.
Na prvi pogled izgleda kao da je voda zagađena., ali nije.
Kad se priđe bliže, sve postaje potpuno jasno; to su predivne ptice, koje se okupljaju u kolonijama kako bi tražili zajedno omiljene vrste algi u vodama.
Ponekad taj broj može dostići i nekoliko miliona ptica. Na ovim slikama se nalazi preko 1,5 miliona ptica.
Izvor: http://www.magazin.ba/
Bajkalsko jezero u Sibiru je fascinantno čudo prirode. Staro je oko 25 miliona godina. Ovo jeyero je jedno od najvećih i najdubljih, ima petinu svetske pitke vode. Voda je savr[eno bistra, toliko da se sa površine mogu videti objekti 130 m u dubinu. Bajkalsko jezero je oko 640 km dugačko, 80 km široko, a u njega se uleva više od 300 reka – ali samo jedna, Angara, teče iz njega. Duboko je 1.624 m.
Od januara do maja jezero je zamrznuto i tada je posebne lepote. Pod uticajem vetra, valova, temperaturne razlike, smrzavanja i sunca iz vode se izdižu komadi leda prema nebu i stvaraju prekrasna, tirkizna lica Bajkalskog jezera.
Priroda je najveći umetnik .Njeno neobično delo, pravo čudo je jezero Kliluk, u oblasti Oroyos u Kanadi. Ovo jezero je dobilo naziv “Pegavo jezero”.
Čini ga 365 pojedinačnih jezera, koji imaju visoku količinu mineralnih materija (magnezijum sulfat, kalcijum i natrijum sulfat, srebro, titanijum….) usled čega formiraju pegavu strukturu površine jezera. U različito doba godine, boje u jezeru se menjaju pa ima bazena žute, zelene, plave, bele boje.
agroekonomija 