SRETAN USKRS

942026_424916097603854_984701101_n

Svim prijateljima i posetiocima bloga želim da se lepo provedu u krugu svoje porodice i da radosno proslave Uskrs!

images

Izvor: https://neuronusinguratic.wordpress.com/tag/carved/

140DancingPrincess

Izvor: http://www.elegantintrigues.com/custom/

141RosesForUs

Izvor: http://www.elegantintrigues.com/eggpix/141RosesForUs.html

eggcarvings12Izvor:    http://www.toxel.com/inspiration/2009/08/07/beautiful-and-creative-egg-carvings/

Advertisements

FABERŽEOVA JAJA

„Prolećno cveće“, 1886-96.

Danas je Uskrs, a to je, svakako, pravi dan da napišem nešto o najčuvenijim uskršnjim jajima na svetu. Na prvi pogled ovaj tekst nema nikave veze sa modom i kostimom, kojima je blog posvećen, ali to je samo na prvi pogled…

Porodica Faberže je poreklom iz Francuske, ali je deo porodice protestantskih shvatanja krajem XVII veka prebegao u Rusiju. Karl Petar Faberže je rođen 1846. Izučio je zlatarski zanat u Nemačkoj, odakle se vratio kako bi nastavio da vodi očevu zlatarsku radnju u Petrogradu. Na jednom moskovskom sajmu je predstavio originalne komade nakita, koje je napravio zajdeno sa svojim bratom Agatonom i za njih su ga car i carica nagradili zlatnom medaljom, uz obrazloženje da je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita.

Prvo jaje za dvor, poklon cara Aleksandra III Romanova supruzi Mariji, Faberže je napravio 1884. Carici se jaje toliko dopalo, da je od tada svake godine Faberže pravio po jedno skupoceno jaje. Izgled jajeta i poklon koji je ono u sebi čuvalo držani su u dubokoj tajnosti do same predaje carici. Nakon smrti Aleksandra III, njegov sin Nikolaj II nastavio je sa istom tradicijom, s tim što su tada pravljena po dva jajeta svake godine, sve do 1918. i tragičnog pogubljenja carske porodice.

„Đurđevak“, 1898.
Sa portretima cara Nikolaja II i njegove dve ćerke, Olge i Tatjane.

„Ružin pupoljak“, 1895.

Dizajn jaja je bio inspirisan umetnički delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta “Ermitažu” , a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem..

„Mozaik“, 1914.

„Zimsko“, 1913.

Za osnovu jaja korišćen je poludragi kamen (jaspis, nefrit, lapis lazuli…), a Faberže je eksperimantisao sa tehnikom delimično providnog emajla, postigavši oko 140 nijansi (u to vreme se inače koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici). Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige, koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim se gleda i pod kojim pada svetlost. Za izradu su korišćeni još i zlato, srebro, paladijum , nikl i bakar, a jaja su na kraju ukrašavana dragim kamenjem.

„Lovorovo drvo“, 1911.

„Sećanje na Azovskog“
U jajetu je model fregate „Sećanje na Azovskog“, na kojoj su, u to vreme, bili sinovi carice Marije.

Napravljeno je ukupno 56 carskih jaja, ali se za deset od njih još uvek ne zna kako su izgledala. Još 12 jaja je urađeno za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika runika zlata.

„Keljhova koka“

„Sazvežđe“
Poslednje, nezavršeno Faberžeovo jaje
Slike Faberžeovih jaja preuzete sa:  http://www.pouke.org.