FARMAKOLOŠKO DELOVANJE POLIFENOLA


Fenolne kiseline Za antimikrobnu aktivnost meda utvrđeno je da su potencijalno značajne prisutne fenolne kiseline (Aziz et, 1998). Istraživanja na životinjama i in vitro studije pokazuju da ferulna kiselina može da ima pozitivne efekte u izlečenju raka dojke (Kampa i sar., 2004)  i raka jetre (Lee YS, 2004). P-kumarinska kiselina je dijetetski hemoprotektant i antioksidans (Torres  i Rosazza, 2005). Galna kiselina i njeni metil estri ispoljavaju inhibitorni efekat na nekoliko veoma opasnih intestinalnih bakterija (Jones et, 1994), a za šest drugih jednostavnih fenolnih kiselina je utvrđeno da su aktivni protiv različitih bakterija i plesni (Ahn et, 1998). Kafena kiselina i ferulna kiselina povećavaju unos Ca2+ u ćeliju. Taninska  kiselina testirana je sa različitim koncentracijama i pokazala je značajan uticaj na pad stope rasta Pectobacterium chrysanthemi; 91% inhibicije je dokazano sa koncentracijijom od 200 mg /ml (Zaidi i sar., 2008). Ova fenolna kiselina ispoljava  antimutagene i antitumorogene osobine (Mukhtar i sar., 1988).

Fenilpropeni – Prema zapažanjima pojedinih autora fenilpropen miristicin je u malim količinama delotvoran, ali u većim dozama može delovati toksično; narkotično delovanje, oštećenje jetre, jake kontrakcije i povišen tonus (Vladimir-Knežević).

Kumarini – Kumarini upijaju UV zračenje, smanjuju permeabilnost zidova kapilara i limfnih sudova, smanjuju eksudacije i nastanak edema (antiinflamatorno delovanje), intenziviraju glomerularnu filtraciju i deluju kao diuretici. Dikumarolsprečava koagulaciju krvi.

Hromoni – Hromoni poseduju širok spektar bioloških i farmakoloških aktivnosti. Deluju citotoksično, antikancerogeno,  HIV-om inhibitorno, antimikrobno, antifungalno,antiiflamatorno, laksativno, imunostimulatorno, protiv ulcera, kao antioksidanti. Pojedini hromoni su efikasni u lečenju dijabetesa tip2 i dr. (Kumar  i Yusuf, 2006).

Antrahinoni – Antrahinoni iz lišaja Caloplaca schaereri pokazali su izraženu antimikrobnu aktivnost prema patogenim bakterijama vrsta Bacillus, Staphylococcus, Escherichia i Pseudomonas i gljivama vrsta Candida, Trichoderma, Aspergillus i Penicillium (Manojlović i Sukdolak, 2002). Antrahinonski derivati izolovani iz antrahinonske droge Frangula alnus Mill. i dve vrste lišajeva roda Xanthoria, kao i njihovi ekstrakti ispoljili su značajnu antifungalnu aktivnost. U izvesnim slučajevima lišajevi su pokazali znatno veću aktivnost od ispitivane droge (Manojlović i sar.,2001). Testirani antrahinoni pokazuju širok spektar antifungalne aktivnosti i selektivnu aktivnost prema nekim vrstama fitopatogenih bakterija (Manojlović i sar., 2000). Oni regulišu promet metabolita kroz zid creva; dolazi do zadržavanja vode u crevima i pojačanog “izvlačenja” iz okolnih tkiva. Dejstvom na nervne završetke, utiču na motilitet i peristaltiku debelog creva. Spoj ova dva efekta manifestuje se laksantnim delovanjem. Antrahinonska jedinjenja imaju antibakterijsko i antivirusno delovanje; droge koje sadrže slobodne antrahinone ili njihove heterozide, koriste se kao antiseptici i keratoplastici u dermatološkim preparatima. U laboratorijskim uslovima je potvrđena mutagena aktivnost i citotoksičnost ovih jedinjenja, potencijalnu mogućnost antitumornog delovanja

Naftohinoni – Naftohinoni su antimikrobni agensi, a sprečavaju i razvoj protozoa. Zbog nukleofilnih svojstava izazivaju mutacije i deluju citotoksično; ovakva aktivnost naftohinona još uvek nije adekvatno iskorišćena u terapijske svrhe. Polifenoli 1,8-dihidroksiantrahinoni deluju iritirajuće na glatku muskulaturu, pa se primenjuju kao laksantivna sredstva, a  1,2 (1,3)- dihidroksiantrahinoni se koriste, mada retko,  za razbijanje oksalatnih naslaga u organima urinarnog trakta.

Ksantoni – Ksantoni su visoko kvalitetni bioaktivni antioksidanti, koji jačaju međustaničnu komunikaciju, čak i unutar mozga,a poznati su i kao antioksidanti, koji pomažu u formiranju brzog odgovora imuno sistema.

Stilbeni – Utvrđeno je da resveratrol vrši veliki broj potencijalno kardioprotektivnih  efekata u in vitro uslovima, uključujući i inhibicije agregacije trombocita. Sprečava širenje ćelija raka dojke, prostate, želuca, debelog creva, pankreasa i tiroide. Istraživači sa Univerziteta Alabama istraživali su i otkrili da resveratrol pomaže u smanjenju  rizika od razvijanja raka prostate u preko 80% ispitivanih miševa, kojima su u hranu dodavali resveratrol.  Francuski paradoks se odnosi na opažanje da Francuzi imaju relativno nisku učestalost koronarnih bolesti  iako imaju ishranu bogatu zasićenim mastima. Objašnjenje za ovu pojavu je, najčešće, redovno konzimuranje crnog vina. Nekoliko  studija su pokazale da je  umereno konzumiranje vina  povezano sa nižim procentom pojave Alchajmerove bolesti. Autori Blass i Gordon (2004) su dokazali pozitivne efekte primene  glukoze, malata i resveratrola u lečenju Alchajmerove bolesti. Postoje i sitraživanja, koja osporavaju pozitivne efekte ovoga stilbena u prevenciji i lečenju pojedinih zdravstvenih poteškoća.

Fenilpropeni – Prema zapažanjima pojedinih autora fenilpropen miristicin je u malim količinama delotvoran, ali u većim dozama može delovati toksično; narkotično delovanje, oštećenje jetre, jake kontrakcije i povišen tonus (Vladimir-Knežević).

Flavonoidi – Vekovima su preparati, koji sadrže flavonoide, glavni aktivni konstituenti preparata za lečenje bolesti. Lekovita svojstva propolisa su pominjana još u Starom Zavetu, a prepisivao ga je i Hipokrat (460-377 p.n.e.) u Staroj Grčkoj za lečenje rana i čira. Za antimikrobna svojstva propolisa odgovorni su flavonoidi galangin i pinocembrin (Grange i sar., 1990).  Različiti flavonoidi ispoljavaju antioksidativne, antibakterijske, antiinflamatorne, antialergijske, antimutagene, antivirusne, antineoplastične, anti-trombotične i vazodilatorne osobine (Fine, 2000). Dokazano je da je antimikrobna aktivnost flavonoida rezultat njihove sposobnosti da stvaraju komplekse sa ekstracelularnim i rastvorljivim proteinima i  sa bakterijskim ćelijskim zidom. Puupponen-Pimiä i sar., (2001) su utvrdili široku antimikrobnu aktivnost ispitivanih flavonoida u odnosu na Lactobacillus i Escherichia coli.

Flavonoidi se sintetišu u biljkama kao odgovor na mikrobiološke infekcije  i poseduju i u in vitro uslovima antimikrobnu aktivnost u odnosu na širok spektar mikroorganizama. Najviše su ispitivana antibakterijska i antifungalna svojstva, a utvrđena je i izvesna antivirusna aktivnost ovih komponenti (Chabot et , 1992). Aktivni su kod hroničnih inflamatornih i alergijskih bolesti. Flavonoidi povećavaju unos Ca2+ u ćeliju.

Ispoljavaju poseban efekat zaštite u prevenciji od kardiovaskularnih bolesti; epidemiološke studije ukazuju da flavonoidi poseduju protektivni efekat u odnosu na razvoj ovih bolesti (Ness i Powles, 1997). Farmakološka aktivnost flavonoida povezana je i s njihovim delovanjem na zid krvnih sudova periferne cirkulacije; smanjuju permeabilnost i krtost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida kapilara. Delovanje flavonoida na kapilare može biti objašnjeno njihovom sposobnošću da, kao donatori protona, sprečavaju redukciju dehidroaskorbinske kiseline i na taj način štite vitamin C. Drugo objašnjenje je da ovi prirodni polifenoli inhibiraju enzime (elastazu, hijaluronidazu i katehol-O-metiltransferazu) i usporavaju proces razlaganja elastina. Flavonoidi inhibiraju enzim fosfodiesterazu i smanjuju agregaciju trombocita, pa se koriste u profilaksi i kao dodatna terapija oboljenja povezanih s pojavom tromboze. Dokazana je evidentna inhibicija oksidacije LDL-a i stvaranja krvnih ugrušaka delovanjem flavonoida pa redovna upotreba hrane i pića, koja sadrže flavonoide, može pružiti zaštitu od arteroskleroze i tendencije ka trombozi (Mojţošová et, 2001). U istraživanjima brojnih autora utvrđeno je da je unos flavonoida obrnuto srazmeran mortalitetu od koronarnih bolesti i da veći unos kvercetina pozitivno utiče na smanjnje  mortaliteta od koronarnih bolesti i na pojavu dijabetesa tipa 2, a da je smanjena i učestalost cerebrovaskularnih bolesti kada se u ishrani poveća unos kemferola, naringenina i hisperidina.

Iako istraživanja potvrđuju biološke efekte flavonoida kao antioksidanata, raspoloživi rezultati dobijeni na ćelijskim kulturama ukazuju da su mnogi biološki efekti flavonoida povezani sa promenom signalnih puteva ćelija  (Williams et, 2004).  Prema (Manach i sar., 2004) najizrazitiji je antioksidativni i antiinflamatorni efekat flavonoida. Ekstrakt čička (Silybum marianum) sadrži aktivnu komponentu silimarin, koji  uključuje 4 flavonoida od kojih je glavni silibinin. Eksperimenti na životinjama dokazuju da silimarin ima svojstva antioksidanata i sprečava proređenje glutationa i poremećaje funkcije jetre.

Veliki broj epidemioloških studija dokazuje da redovan unos flavonoida značajno smanjuje pojavu tumora kao i rast tumorskih ćelija. Kuntz et al., (1999) su ispitali uticaj 30 odabranih flavonoidnih jedinjenja na proliferaciju ćelija raka creva i dokazali da su svi ispitani flavonoidi pokazali koncentracijski zavisno antiproliferativno dejstvo bez propratnog citotoksičnog dejstva.

FlavonoliZa flavonol kvercetin je utvrđeno da ima spazmolitičko delovanje na glatki  aortin  mišić  pacova   (Morales i sar., 1994), što se može objasniti antagonističkim delovanjem kalcijuma. Kvercetin je dobar protuupalni agens. On blokira nekoliko početnih stadijuma upalnog procesa, npr. blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale (Mikulandra ). Dokazano je da kvercetin, ramnetin i izoramnetin redukuju koncentraciju  holesterola u serumu i jetri i tako ostvaruju angoiprotektivni efekat (Igarashi i Ohmuma, 1995). Prema istraživačina kvercetin je delotvoran  u prevenciji srčanih oboljenja, a ima i antikancerogeno dejstvo.

Flavanoli Katehin i derivati katehina, oligomerni proantocijanidini, flavonoglikozidi izolovani iz ginka, kvercetin, kao i drugi, koriste se u prevenciji i tremanu kancera, kardiovaskularnih bolesti, astme, bolesti jetre i katarakte. Galokatehini su aktivni protiv G(+) i G(-) bakterija.  Katehini iz čaja, posebno (+)-galokatehin i (-)-epigalokatehin, inhibiraju rast Streptococcus mutans, izazivača karijesa zuba. Pored ove bakterijske vrste, katehini inhibiraju u in vitro uslovima Vibrio cholerae O1, Shigella, kao i neke druge bakterije i mikroorganizme (Toda et, 1989). Epigalokatehin poseduje antibakterijsku aktivnost u odnosu na Staphylococcus epidermidis (G+), Proteus vulgaris (G-) i S. aureus (G+). Katehin izolovan iz Camellia sinensis, deluje na Shigella spp. u netoksičnim koncentracijama (Vijaya et, 1995). Epigalokatehin galat može sprečiti formiranje amiloidnih fibrila, koji su povezani s razvojem Alzheimerove i Parkinsonove bolesti .

Halkoni Halkoni se odlikuju širokim spektrom farmakološke aktivnosti. Deluju antioksidativno, antibakterijski, protiv ulcera antivirusno, insekticidno, antiprotozoalno, protiv kancera, citotoksično i imunosupresivno (Jamal i sar., 2009).

Antocijani – Antocijani imaju antioksidativno, antikancerogeno i antiupalno dejstvo (Rossi et al., 2003). Oni, takođe, mogu poboljšati nutritivnu vrednost hrane sprečavanjem oksidacije lipida i proteina prehrambenih proizvoda. Delovanje antocijana je blisko delovanju drugih tipova flavonoidnih heterozida tako da i oni smanjuju permeabilnost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida kapilara. Ovakva delovanja su uslovljena inhibicijom proteolitičkih enzima i povećanjem udela kolagena i elastina u zidu krvnih sudova. Specifično za antocijane je njihovo povoljno delovanje na regeneraciju vidnog purpura (Savić, 1983). Antocijani trešanja blokiraju inflamatorne enzime i na taj način smanjuju osećaj bola, posebno prouzrokovanog artritisom. Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina.

Procijanidini – Procijanidini inhibiraju rast (G-) bakterije Pseudomonas maltophilia (Waage et, 1984). Deluju na kapilare i pojačavaju osnovni tonus, smanjuju krtost i permeabilnost zida krvnih sudova.

Izoflavoni – Nova istraživanja su potvrdila da hrana, koja sadrži izoflavone deluje preventivno na pojavu hormon-zavisnog karcinoma dojke. Za sada je njihov realni terapijski značaj mali. Li i sar. (1999) su utvrdili da izoflavon genistein inhibira ćelije raka dojke, indukuje apoptozu, reguliše ekspresiju gena i ima potencijal za delovanje kod metastaza kancera. Genistein i naringenin inhibiraju profileraciju ćelija raka (Harmon et, 2001). Eksperimentima je utvrđeno da izoflavoni mogu ispoljiti estrogeno delovanje i prouzrokovati neplodnost životinja. Ovakvi efekti su prvo primećeni kod stoke, koja je pasla travu bogatu genisteinom i drugim izoflavonima (žutilovka, Genista tinctorum L).

BiflavonoidiBiflavonoidi su snažni antioksidansi, podstiču imuni sistem organizma da da odgovarajući odgovor na upale, alergije i infekcije. Amentoflavon je blagi antidepresiv. Nuevas-Paz i sar. (2005) su dokazali da amentoflavon pokazuju antivirusne i antitumorske aktivnosti i da je moćan antioksidant. Izolovan je  iz listova Ginkgo biloba i prijavljen kao inhibitor grupa II fosfolipaza A2( Kim, 2006). Amentoflavon inhibira metastaza tumora in vivo, ali je mehanizam delovanja još uvek neispitan.

Lignini – Lignini su manje proučavani polifenoli, ali retke studije pokazuju njihov potencijal u inhibiranju proliferacije malignih ćelija. Mehanizam njihovog delovanja još nije razjašnjen iako postoje indikacije da oni imaju fitoestrogensku aktivnost ili da intereaguju sa nekim enzimima važnim u razmnožavanju ćelija.

Tanini – Tanini i taninske droge se koriste: za zaustavljanje manjih krvarenja, za zaštitu kože i sluznica od infekcija i upalnih reakcija, kao antidijaroici, kao antidoti kod trovanja teškim metalima i alkaloidima. Posebna pažnja se posvećuje antimutagenim i antitumorogenim osobinama tanina. Tanini iz perikarpa voća mangostina štite protiv insekata, gljiva, biljnih virusa, bakterija, životinja i dok je voće još uvek nezrelo. Svi efekti tanina na animalne i humane ćelije i tkiva su povezani  sa  njihovom osobinom da hemijski reaguju sa proteinima i grade nerastvorne komplekse što se manifestuje precipitacijom proteina u površinskim slojevima (adstrigentni efekat). Na ovoj osobini se zasniva i njihovo antimikrobno delovanje. Autor Scalbert (1991) je utvrdio da tanini ispoljavaju inhibitorno delovanje na filamenozne alge, kvasce i bakterije. Reaktivniji su hidrolizovani tanini. Za njihovo farmakološko delovaje značajna je antimikrobna aktivnost i adstringencija. Kondenzovani tanini su aktivni u odnosu na (G+) Streptococcus mutans. Dokazano je da se kondenzovani tanini vezuju za ćelijski zid bakterija preživara, sprečavajući rast i aktivnost proteaza.

Lignani – Farmakološka delovanja lignana su: inhibicija enzima citotoksično delovanje, fosfodiesteraze (antihipertenzivno), sprečavanje vezivanja faktora agregacije trombocita  za receptorna mesta (antialergijsko i antireumatično delovanje),  antivirusna aktivnost.

Izvori:

1.      Ahn, Y.J., Lee, C.O., Kweon, J.H., Ahn, A.W., Park, J.H.: Growth inhibitory effects of Galla Rhoisderived tannins on intestinal   bacteria, J. Appl. Microbiol. 84(3), 439-443 (1998).

2.     Aziz, N.H., Farag, S.E., Mousa, L.A.A., Abo-Zaid, M.A.: Comparative antibacterial and  antifungal effects of some phenolic compounds, Microbios 93 (374), 43-54 (1998).

3.      Chabot S, Bel-Rhlid R, Chênevert R, Piché Y (1992) Hyphal growth promotion in vitro of the VA mycorrhizal fungus, Gigaspora margarita Becker & Hall, by the activity of structurally specific compounds under CO2-enriched conditions. New Phytol 122: 461–467

4.      Fine, A. M.: Oligomeric proanthocyanidin complexes: history, structure, and phytopharmaceutical applications, Altern Med Rev 5(2), 144 (2000).

5.      Grange, J.M., Davey, R.W.: Antibacterial properties of propolis (bee glue), J R Soc Med 83, 159–160 (1990).

6.      Harmon, A.W., Harp, J.B.: Differential effects of flavonoids on 3T3-(2001).

7.      Igarashi, K. and Ohmuma, M. (1995): Effects of isorhamnetin, rhamnetin, and quercetin on the concentrations of cholesterol and lipoperoxide in the serum and liver and on the blood and liver antioxidative enzyme activities of rats. Biosci. Biotech. Biochem., 59: 595-601.

8.      Jamal H., WH Ansari, SJ Rizvi, Chalcones: Differential effects on glycogen contents of liver, brain and spinal cord in rats, Biology and Medicine, Vol 1 (2): 107-115, 2009

9.     Jones, G.A., McAllister, T.A. Muir, A. D., Cheng, K.J.: Effects of sainfoin (Onobrychis viciifolia scop.) condensed tannins on growth and proteolysis by four strains of ruminal bacteria, Appl. Environ. Microbiol. 60, 1374–1378 (1994).

10.    Lee, J., Koo, N., Min, D.B., Reactive Oxigen Species, Aging, and Antioxidative Nutraceuticals, CRFSFS, 3, 21 – 33, 2004.

11.     Kampa Marilena , Vassilia-Ismini Alexaki, George Notas, Artemissia-Phoebe Nifli, Anastassia Nistikaki, Anastassia Hatzoglou, Efstathia Bakogeorgou, Elena Kouimtzoglou, George Blekas, Dimitrios Boskou, Achille Gravanis and Elias Castanas , Antiproliferative and apoptotic effects of selective phenolic acids on T47D human breast cancer cells: potential mechanisms of action, Breast Cancer Res, 2004, 6:63-74

12.      Kim, K.-H., Tsao, R., Jang, R., Cui, S. (2006) Phenolic acid profiles and antioxidant activities of wheat bran extracts and the effect of hydrolysis conditions, Food Chemistry, 95, 466-473

13.      Kumar R. and Yusuf M., Chromones and bischromones: an account of photoinduced reactions, ARKIVOC 2006 (ix) 239-264, ISSN 1424-6376 Page 239

14.      Kuntz, S., Wenzel, U., Daniel, H.: Comparative analysis of the effects of flavonoids on proliferation, cytotoxicity, and apoptosis in human colon cancer cell lines Eur J. Nutr 38 (3), 133 (1999).

15.      Li, Y., Bhuiyan, M., Sarkar, F. H.: Induction of apoptosis and inhibition of c-erbB-2 in MDA-MB-435 cells by genistein, Int. J. Oncol. 15(3), 525 (1999).

16.      Manach, C., Scalbert, A., Morand, C., Rémésy, C., Jiménez, L.: Polyphenols: food sources and bioavailability, American Journal of Clinical Nutrition 79 (5), 727-747 (2004).

17.      Manojlović N.T., Solujić S., Sukdolak S. i Vučetić J.: Antifungalna aktivnost ekstrakata i prirodnih antrahinona izolovanih iz vrste Frangula alnus Mill i dve vrste lišaja roda Xanthoria, Arhiv za Farmaciju 1-2: 43-47, 2001

18.      Manojlović N.T., Solujić S., Sukdolak S., Krstić Lj.,Izolovanje i antimikrobna aktivnost antrahinona nekih vrsta lišajeva roda Xanthoria, Journal of the Serbian Chemical Society, vol. 65, br. 8, str. 555-560, 2000.

19.      Mikulandra Ana, Kvercetin – tajno oružje protiv gripe, Femina, http://www.femina.hr

20.      Mojţošová, G., Kuhta, M.: Dietary Flavonoids and Risk of    Coronary Heart Disease, Physiol. Res. 50, 529-535 (2001).

21.      Morales, M.A., Lozoya, X.: Calcium-antagonist effects of quercetin on aortic smooth muscle, Planta Med. 60 (4), 313-317 (1994).

22.      Mukhtar, H., Das, M., Khan, W.A., Wang, Z.Y., Bik, D.P., Bickers, D.R.: Exceptional activity of tanninc acid among naturally occurring plant phenols in protecting against 7,12-dimethylbenz(a)anthracene-benzo(a)pyrene-3-methylcholanthrene and N-methyl-N-nitrosourea-induced skin tumorigenesis in mice, Can. Res. 48 (9), 2361-2365 (1988).

23.      Ness, A.R., Powles, J.W.: Fruit and vegetables, and cardiovascular disease: a review, Int J Epidemiol 26, 1–13 (1997).

24.      Nueves-Paz L., Molina-Torres J. and Sylvia Prieto-Gonzales, Determination of Hypericin in Hypericum Species Grown in Cuba, Acta Farm. Bonaerense 24 (1): 89-90 (2005)

25.      Puupponen-Pimiä, R., Nohynek, L., Meier, C., Känkőnen, M., Heinonen, M., Hopia, A., Oksmancaldentey, K.M.: Antimicrobial properties of phenolic compounds from berries, J. Appl. Microbiol. 90 (4), 494-507 (2001).

26.      Rossi et al. “The Biology of Chemokines and Receptors”, Annu. Rev. Immunol., 18: 217-242, 2000.

27.      Savić  Mirjana,  Promene  sadržaja  antocijana  u  toku  proizvodnje  bistrog koncentrata  od mešanih sorti  višnje, Radovi poljoprivrednog  fakulteta,Sarajevo,vol.XXXII,36, 149-161,1984.

28.      Scalbert, A.: Antimicrobial properties of tannins, Phytochemistry 30, 3875–3883 (1991).

29.      Toda, M., S., Okubo, R., Ohnishi, Shimamura., T.: Antibacterial and bactericidal activities of Japanese green tea, Jpn. J. Bacteriol. 45, 561–566 (1989).

30.      Torres Janelle and John P. N. Rosazza, Reactions of p-Coumaric Acid with Nitrite: Product Isolation and Mechanism Studies, J. Agric. Food Chem., 2001, 49 (3), pp 1486–1492

31.      Vijaya, K., Ananthan, S., Nalini, R.: Antibacterial effect of theaflavin, polyphenon 60 (Camellia sinensis) and Euphorbia hirta on Shigella spp., a cell culture study, J. Ethnopharmacol. 49 (2), 115-118 (1995).

32.      Vladimir-Knežević Sanda, Farmakognozija, 2000.

33.     Waage, S.K., Hedin, P.A., Grimley, E.: A biologically-active procyanidin from Machaerium floribundum, Phytochemistry 23(12), 2785-2787 (1984).

34.      Williams, R.J., Spencer, J.P., Rice-Evans, C.: Flavonoids: antioxidants or signalling molecules? Free Radic Biol Med. 36 (7), 838-849 (2004).

35.      Zaidi –Yahiaoui R., F. Zaidi and A. Ait Bessai, Influence of gallic and tannic acids on enzymatic activity and growth of Pectobacterium chrysanthemi (Dickeya chrysanthemi bv. Chrysanthemi, African Journal of Biotechnology Vol. 7 (4), pp. 482-486, 19 February, 2008

Autor: MPG71

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

One thought on “FARMAKOLOŠKO DELOVANJE POLIFENOLA

  1. […] Boranija  je niskoenergetsko povrće. U svom sastavu sadrži proteine, ugljikohidrate, masti. Bogata je u vitaminima (K, C, A)   mineralima (gvožđe i kalijum) i fitohemikalijama. Sadrži i folnu kiselinu, a i snažne antioksidante. […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s