GLIHEMIJSKI INDEKS – HLEB I PECIVA

Hleb i peciva

Glihemijski indeks

Palenta (od žutog brašna)
Makaroni (kuvani 5 min)
Makaroni (kuvani 15 min)
Crni hleb
Raženi hleb (integralni)
Pite
Raženi hleb
Kačamak (belo brašno)
Beli hleb
Prepečeni hleb,kifla
Peciva, đevrek, tost hleb
Krofna
Perece

40
46
44
51
52
57
64
68
72
72
72
78
84

Advertisements

POLIFENOLI U VOĆU I GROŽĐU

Aronia (Aronia melanocarpa Michx) – Dominantni antocijani aronije su cianidin 3-galaktozid i cianidin 3-arabinozid . Koncentracija  flavonola  u  aroniji  prelazi  iznos  od 71 mg / g sveže mase.   Flavanon eriodictyol 7-o-β-glukuronid zajedno sa retkim flavonolom kvercetin 3-vicianosidom i kvercetin 3-robinobiosidom i drugim kvercetin glikozidima dokazani su u aroniji istraživanjima Slimestad i saradnika 2005.

Avokado (Persea americana Mill) – Avokado je tropsko voće, bogato u polifenolnim jedinjenjima kao što su:  kafena, hlorogenska, kumarinska kiselinu, zatim katehin, epikatehin.

Banana (Musa acuminata) – U ovom voćuje dokazano prisustvotanina, galne kiseline, katehin, antocijanin-3-rutinozida, cianidin-3-rutinozida, petunidin-3-rutinozida, pelargonidin-3-rutinozida, peonidin-3-rutinozida i malvidin-3-rutinozida.

Borovnica (Vaccinium myrtillus L) – Borovnica je bogata u antocijanima, čija  količina varira od 300-600 mg/100g . Utiču na poboljšanje nutritivne vrednosti hrane sprečavanjem oksidaciju lipida i proteina prehrambenih proizvoda.

Brusnica (Vaccinium macrocarpa L) – Antocijani brusnice su: cianidin-3-gala tozid, cianidin-3-glucozid i cianidin-3-arabinozid. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su  prirodan antibiotik.

Crna ribizla (Ribes nigrum L.) – Crna ribizla  sadrži 1,253 do 6,166 μg/gukupnih antocijana. Dokazani pigmenti su: delfinidin-glucozid, delfinidin-rutinosid, cianidin-glucozid,cianidin-rutinozid.

Crvena narandža (Citrus sinensis, L) – Za vrste roda Citrus flavanoni su karakteristični polifenoli, prevenstveno hesperetin i naringineninu obliku glikozida.


Goji (Lycium barbarum L) – Goji sadrži bioflavonoide, antocijane, lutein . Prisustvo ovih komponenti i njihov odnos doveli su ovo voće na sam vrh ORAC skale (Oxygen Radical Absorbance Capacity – skala, koja meri antioksidativni kapacitet, odnosno antioksidativnu vrednost hrane). Prema toj skali goji bobice imaju 25 300 jedinica, a prvo sledeće voće, koje se inače smatra jakim antioksidantom, je nar sa „svega“ 12 500 jedinica.

Grožđe (Vitis viniferaL)Crne sorte grožda predstavljaju bogat izvor flavonoida; oko 70% polifenola nalazi se u semenu, a oko 30%  u pokožici. Polifenoli identifikovani u groždu su: flavan-3-oli (katehin i epikatehin), procijanidini, tanini, flavonoli (kvercetin,miricetin), antocijanidini. Sadržaj antocijanina u grožđu kreće se od 12 do 30 mg/g.

Guava (Psidium guajava L) – Polifenolna jedinjenja guave su: sumorin-3-O-liksozid, morin-3-O-arabinosid, kvercetin, kvercetin-3-O-arabinosid, leukoantocijanidin, elaginska kiselina.

Kivi (Actinidia deliciosa A. Chev.)   Rezultati istraživanja   su pokazali da je dominantno fenolno jedinjenje kivia  hidroksicimetna kiseline, zatim flavonoli  i flavan 3-Ol epicatechin.


Kupina (Rubus fruticosus agg.) – U ekstraktu kupine dokazani su sledeći antocijani: cijanidin-3-glukozid, cijanidin-3-galaktozid, cijanidin-3-arabinoza;  pelargonidin-3-glukozid;  cijanidin-3-ksiluloza;  malvidin-3-glukozid. Cijanidin-3-glukozid je dominantan pigment kod kupine.

Longan (Euphoria longana Lamk) – Longan je egzotično voće, koje sadrži polifenolna jedinjenja.Dominantna polifenolna jedinjenja su: galna i elaginska kiselina te elagintanin.

Malina () – Malina je nutritivno visoko vredna zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidanata. Antioksidativna aktivnost maline je za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od paradajza i 3 puta veća od kivija. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada polifenolima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelargonidin glikozid. Ova jedinjenja daju malini intenzivnu crvenu boju.

Mango (Mangifera indica L) – Prema rezulatatima istraživanjadominantni flavonoli manga su Q 3-galactozid (22.1 mg/kgs), Q 3-glucozid (16 mg/kg) i Q 3-arabinosid (5 mg/kg.)

Mangostin (Garcinia mangostana L) – Ovo je voće nazivano lekovitim voćem bogova. Mangostin sadrži veliku grupu ksantona, flavonoida sa jakim antioksidativnim delovanjem. Od 200 poznatih ksantona skoro 50 se nalaze u mangostinu. Glavni ksantoni ovoga voća su: alfa-, beta-, gama- i metoksi-beta mangostin. Kvantitativno dominantain je alfa-mangostin . Mangostin sadrži, pored ksantona,  i antocijane, stilbene i tanine. Koncentracija ukupnih antocijana u mangostinu je 25,9 do 63,9 mg/100g.

Maslina (Olea europaea) – Masline sadrže polifenole hidroksitirozol i kafenu kiselinu. HPLC metodom u maslinovom ulju je potvrđena prisutnost u malim koncentracijama hidrokisitirozila, tirozila, lignana. GC-MS metoda je dokazala prisutnost vanilinske kiseline, p-hidrokisbenzojeve, p-kumarinske, o-kumarinske kiseline.

Nar (Punica granatum L) Sadrži elagintanin  3,3‘-di-O-metilelaginsku kiselinu, 3,3‘,4‘-tri-O– metilelaginsku kiselinu, fenetil-rutinozid. Novi dimerik galne kiseline, nazvan imenom humarain,  izolovan je iz stabljike kore nara.

Noni () – Plod voća noni spada u  grupu od 80 lekovitih biljaka, koje se danas smatraju medicinski najdelotvornijom biljnom grupom na planeti. Ovo tropsko voće sadrži bioflavonoide- katehin i epikatehin, tanine.

Papaja (Carica papaya  L) – Papaja sadrži  mircen, ocimen, felandren, terpinen, a suvi list 0,25 mg/g  kafene kisline, 0,33 mg/g  p-kuumarinske kiseline i 0,11 mg/g  protokatehinske kiselinue. Koncentracija kempferola i kvercetina je  0,04 mg/g.

Šljiva (Prunus domestica L)- Boja pokožice ploda šljive može da bude od zeleno-žute, preko crveno-plave, različitih nijansi plave do plavo-ljubičaste. Nijanse plave, crveno-plave i plavoljubičaste boje uslovljene su vrstom i količinom antocijana. Danas je  jedan od ciljeva oplemenjivanja šljive stvaranje novih sorti sa plodovima tamnoplave pokožice. Šljive različitih sorti  sadrže cijanidin-3-glukozid i cijanidin-3-rutinozid, peonidin-3-glukozid i peonidin-3-rutinozid. Cevallos-Casals i sar., (2002) utvrdili su da se sadržaj antocijana u plodu 13 selekcija šljive kretao od 44,1 do 231,29 mg/100 gsvežeg mezokarpa, računato nacijanidin-3-glukozid.

Vinova loza list  (Vitis viniferaL) – Lišće vinove loze može se smatrati dobrim izvorom polifenolnih jedinjenja. Rezultati istraživanja potvrđuju da su i ekstrakti lišća vinove loze izuzetno bogati fenolnim jedinjenjima. HPLC analizom utvrđena je prisutnost flavonoida i stilbena. Među polifenolima iz grupe stilbena identifikovani su resveratrol monomeri (cis- i trans-resveratrol) i resveratrol derivati (astringin i piceid/isorhapontin).

Višnja (Prunus cerasus L) – Višnje su bogati izvor atocijana. Koncentracija ovih pigmenata zavisi od sorte, načina uzgoja, podneblja, klime i drugih faktora.

 Autor: MPG71