ПРОИЗВОДЊА МАЛИНЕ У ФУНКЦИЈИ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА


Резиме

Малина је један од најважнијих извозних производа Србије, окосница руралног развоја у појединим њеним крајевима, и може се рећи српски бренд. Србија је водећи испоручилац смрзнутих малина на тржиште Европске Уније. Због веома значајног места које малина има у укупној тржишној вредности и остваривања велике вредности производње на малој површини, интерес произвођача за подизање већих површина под малином је све израженији, па је њена производња у сталном порасту.

У овом раду је приказано кретање обима производње малине у нашој земљи у периоду од 1951-2007. године, и у свету последњих година, као и стратегија развоја тржишта малине у нашој земљи за предстојећи период.

Кључне речи: малина, производња, стратегија развоја

Увод

По количини и вредности производње, малина спада међу најзначајније и најрентабилније врсте јагодастог воћа како у свету тако и код нас. Малина се добро прилагођава различитим климатским и земљишним условима, па се може успешно гајити у брдско-планинским подручјима. Због отпорности на ниске температуре, код ње нема оштећења од касних пролећних мразева. Такође јој ни друге временске непогоде не причињавају штете, осим града и евентуалних касних снегова.

У другој години након садње, малина почиње да рађа, а у трећој, достиже пуну родност. У повољним агро-еколошким условима, уз адекватну агротехнику, обезбеђује редовне и прилично високе приносе (око 20 t/ha). Стога, врло брзо враћа уложена средства и доприноси бољем коришћењу земљишта брдско-планинских подручја.

Захваљујући својим биолошко-помолошким и производно-технолошким карактеристикама плодови малине се повољно и лако пласирају на домаћем и иностраном тржишту.

Висока хранљива и технолошка вредност плода, чине малину веома цењеним и траженим воћем. Због садржаја великог броја органских и неорганских састојака плодови малине имају хранљива, заштитна, дијетотерапеутска и дијетопрофилактичка својства. Посебно плодови сорте “Willamette“, имају значајно цитостатичко дејство. Састојци малине као што су антоцијанини и полифеноли, од којих се посебно указује на елагинску киселину, показали су се у епрувети, али и уживо, као веома благотворни у заштити ћелија од оштећења, старења и разних облика канцерозних обољења. Истраживања Института за онкологију и радиологију Србије показала су да водени екстракт пулпе и семена малине могу да успоре умножавање малигних ћелија дебелог црева, док је једно америчко истраживање показало да један састојак црних малина има потенцијал да се изучава као агенс за терапију леукемије. Такође, подаци добијени експериментима показали су да дневно узимање само око 120 g малине сорте Willamette обезбеђује довољно антипролиферативног потенцијала за сузбијање ћелија карцинома дебелог црева, а то је знатно мање од количине плодова других сорти потребних да би се постигло слично дејство.

Производња малине у свету

Просечна производња малине у свету 1992/1994. године је износила 46 g, а 1996/2000. 62 g свежег плода по становнику. Односно, укупна просечна производња је била 274.000 тона (1992/1994), и 371.355 тона (1996/2000) малине што је тада било незнатно за потребе човечанства.

У 2005. години производња малине у свету је достигла 430.000 t, од чега у Русији преко 90.000 t, САД-у око 75.000 t, Србији 84.300 t, Пољској 60.000 t, а у Чилеу 40.000 t.

Посматрано по континентима, највећа производња малине се остварује у Европи  (преко 70 %), а затим у Северној и Јужној Америци. У Северној Америци производња малине је углавном сконцентрисана у САД-у (75.000 t/год) и у Канади (10.000 t/год), а у Јужној Америци у Челеу (40.000 t/год) [Николић, 2006.]. Пример Чилеа где се сваке године производња малине увећава за око 15% указује на то да су велики купци малине на светском тржишту, САД и Канада, спремни да инвестирају у већу производњу.

Највећа производња малине на европском континенту остварује се у Србији са 84.300 t/год., затим у Пољској са 60.000 t/год., Великој Британији, Француској, Немачкој и другим земљама са по око 10.000 t/год. Последњих деценија, производња малине се развија у мањим количинама и у осталим земљама Европе.

Малина се сваке године све више шири а њена светска производња расте из године у годину и достиже 430 до 460 хиљада тона, а гаји се на 82.000 хектара са тенденцијом даљег повећања. Малина се гаји такође и у Шпанији, Мексику, Гватемали, Новом Зеланду, Кини и још неким земљама.

Производња малине у Србији

Малина потиче из Азије. У Србији је почела да се гаји 1880. године, али у почетку само као украсна биљка. Робна производња је почела после Првог светског рата, тачније 1920. године. Тада се малина производила за потребе локалног тржишта и то углавном за слатко, сируп и пулпу. Након Другог светског рата је потражња за малином постала већа а цене плодова високе. Робна производња малине је у Србији достигла велики обим тек крајем XX века.

Данас је централни део Србије једно од најзначајнијих подручја производње малине у свету. Посебно западни део централне Србије, где је на малом простору концентрисана велика производња у познатим малиногорјима. У Србији су највећа и најпознатија малиногорја: ариљско-пожешко (које обухвата подручје Моравице и Драгачева), и ваљевско. Највећи део производње малине концентрисан је у подручју Ариља, Бајине Баште, Бруса, Ваљева, Гуче, Косјерића, Крупња, Ивањице и Мионице (Таб. 1. и Таб 2.).

Таб. 1. Производња малине у Србији (t)

Општина

Године истраживања

Индеx

%

1995

2005

1

2

3

4

Ивањица

248

1114

449.2

Ужице

158

436

275.9

Лучани

420

951

226.4

Косјерић

295

660

223.3

Шабац

208

377

181.3

Брус

588

984

167.3

Пожега

351

546

155.6

Ариље

514

760

147.9

Крупањ

599

669

145.1

Осечина

989

1220

123.4

Чачак

364

443

121.7

Љубовија

597

700

117.3

Александровац

535

621

116.1

Ваљево

1059

1003

94.7

Коцељева

320

293

91.6

Горњи Милановац

381

344

90.3

Гроцка

259

216

83.4

Мионица

200

130

65.0

Извор: Министартсво пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

На мањим површинама малина се гаји и у другим подручјима. У наведеним подручјима је заступљена аутохтона малина са разноврсним типовима који представљају богатство генетичких ресурса за ову врсту воћака. Од великог значаја је што тај аутохтони материјал има изванредну прилагођеност земљишним и климатским условима средине у којој се налази. Разноврсни генотипови имају и неке значајне особине по којима се истичу, а посебно изражену арому плодова и специфичан пријатан укус.

У тим малиногорјима (као и другим) последњих година је малина достигла укупну производњу од 90-116 хиљада тона годишње и учествује у платном билансу наше земље са око 200 милиона Евра [Петровић, 2004.].

Таб. 2. Производња малине у Србији за период од 1951-2007. године

Године истраживања

Површина под засадима малине (ha)

Производња малине

(t/год)

1

2

3

1951-1960

2.167

4.790

1961-1970

4.304

11.668

1971-1980

5.113

15.053

1981-1990

7.475

34.346

1991-2001

11.815

54.461

1991.

10.383

41.933

1992.

10.095

44.193

1993.

9.950

38.498

1994.

9.895

44.497

1995.

10.921

53.084

1996.

12.140

62.658

1997.

12.701

45.020

1998.

12.842

63.815

2000.

13.140

63.796

2001.

14.756

77.781

2002.

15.036

94.350

2003.

15.354

69.554

2004.

15.495

62.580

2005.

15.413

71.520

2006.

15.460

72.650

2007.

14.770

80.779

Извор: Пета Конференција о малини, IRA, Златибор, Проф. др М. Николић

Подручје Ариљског малиногорја чији је производни центар Ариље, захваљујући производњи малине и упоредо синхронизованом развоју осталих привредних грана, од економски неразвијеног, постало је за наше услове високоразвијено, са највећом централном хладњачом на свету за смрзавање малине капацитета од 8.000 тона, и још 62 мањих локалних хладњача, капацитета од 20 – 2.000 t. Девизна средства од извоза малине, коришћена за увоз најсавременије опреме за ариљску индустрију, посредно су преливана у неопходна обртна средства за потребе примарне производње и прераде малине, уз истовремено јако важну обезбеђену подршку фабричке радне снаге производњи малине у “шпицевима“ бербе, преко колективних одмора (што може послужити као пример и осталим Општинама). Зато се малина дуго сматрала стратешким производом наше земље, где се нарочито у западном делу Централне Србије на приватним малим засадима просечне величине од 0,37 ha, на око 2.000 – 4.000 ha укупне површине, годишње произведе 15-30-40 хиљада тона свежег плода малине, стратешким подручјем наше земље, које даје 1/3 националне и 1/20 светске производње свежег плода малине.

Mалина се у Србији узгаја на око 13-15 хиљада хектара. Просечно се извезе малине у свежем и замрзнутом стању око 40 хиљада тона годишње, у вредности око 50 милиона долара, што је више од трећине укупног годишњег прихода од извоза воћа и поврћа. Са друге стране у укупном извозу наше земље, међу свим врстама воћа и поврћа, малина заузима веома високо место.

Србија је годинама важила за велесилу у производњи и пласману изузетно квалитетне малине на светском тржишту (и до 50 хиљада тона). Међутим, последњих година све је присутнија конкуренција од стране далеко организованијих произвођача. Тако на пример Чиле производи плантажно и до 27 хиљада тона, Од тога у свежем стању извезе у Европу око 3.000 тона – (мини-паковања по 150 грама се продају по цени од два долара); око 20 хиљада тона извезе у замрзнутом стању у Америку и Европу. Затим, Американци произведу око 45 хиљада тона, од тога нешто у свежем стању продају Јапанцима, остало је за властите потребе. Пољаци су велики произвођачи, са преко 40 хиљада тона, у Мађарској се производи у просеку око 25 хиљада тона, уз подстицај извоза од четврт евра по килограму. За разлику од тих организованијих земаља где је обрада механизована, код нас је берба углавном ручна и у недостатку радне снаге.

Генерално, за производњу малине у Србији постоје повољни педо-климатски услови. Квалитет највећег броја заступљених типова земљишта под засадима малине је углавном задовољавајући. Водни ресурси се могу оценити као добри, обзиром да постоје квалитетни водотокови који на жалост нису искоришћени у довољној мери. Међутим, један од проблема је могућност загађења вода које се користе у системима за наводњавање.

Агро-еколошки услови у Србији, за које се може рећи да су скоро идеални када је производња малине у питању, треба повезати са иностраним капиталом. Да би се обезбедило инвестирање од стране страних инвеститора, пратећи проблем је лоша инфраструктура обзиром да се ради неразвијеним брдско-планинским крајевима па решењу тог проблема треба посветити пажњу.

Са друге стране генетски ресурси са којима Србија располаже у овој области воћарства су значајни и основа су оплемењивачког рада. У производњи треба потенцирати гајење најсавременијих и најквалитетнијих светских сорти и не би се требало ослањати на старе сорте без великог потенцијала. Држава би требало присилним мерама да обезбеди увођење нових сорти и рејонизацију производње. Производња би требала да буде интегрална а држава би требало да пронађе купце и нова тржишта на којима би требало промовисати производни асортиман.

Газдинства у Србији имају дугогодишњу традицију у производњи малине, али је неопходна специјализација газдинстава и формирање асоцијација и удружења у циљу информисања произвођача о најновијим трендовима у производњи, као и директна помоћ произвођачима. Потребно је организовати семинаре за едукацију произвођача нарочито због трансфера знања за планирање производње и остварење што бољег квалитета уз што нижу цену саме производње.

Као велике проблеме треба навести свакако одлив радне снаге са села и повећање броја старачких домаћинстава због чега је потребно створити услове за повратак младих на село. Са друге стране радне снаге необразоване и неквалификоване, за обављање сезонских послова, нарочито у “шпицевима берби“, има довољно, али због незаинтересованости наших људи за обављање ових послова радна снага се ипак увози из Румуније и Бугарске. У циљу побољшања те ситуације неопходно је поштовати регулативе ЕУ, нарочито по питању хигијене и поштовања људских права приликом бербе, а такође и по питању едукације и стручног усавршавања радника.

Потенцијал воћарства у Србији је квалитет воћа и прерађевина од воћа. Највећи проблем је што велики број капацитета не поседује ’’HACCP’’ систем, без којег у блиској будућности неће бити могућ излазак на инострано тржиште. У свему томе је неопходно уједначити стандарде и створити српски производ по европским стандардима.

Закључак

            Производња малине је изузетна развојна шанса пољопривреде и уопште привреде Србије. Може се остварити уз повећање економске ефективности њене примарне производње као и прераде и побољшање квалитета производа. Обзиром на све израженију конкуренцију последњих година, неопходно је враћање њених позиција на светском тржишту а у томе је битна активна улога државе кроз обезбеђење кредита под повољним условима, кроз заштиту малине као производа који је од нашег националног интереса и друго.

Стратегија развоја тржишта ове, за нашу земљу, изузетно битне воћне врсте, би требала бити базирана на следећем:

1.       Продужење сезоне гајења кроз увођење нових сорти које су погодне за дуже чување, осавремењивање помотехничких мера и увођење гајења у полузатвореном и затвореном, односно заштићеном простору;

2.       Берба и контрола квалитета кроз нове технике бербе, увожење међународних стандарда квалитета и сертификацију;

3.       Паковање и логистика кроз унапређење објеката за паковање и унапређење транспорта до међународног тржишта; и

4.       Продаја и маркетинг кроз унупређење информисања на регионалном и међународном тржишту свежег воћа, међународну промоцију из Србије путем медија и директно учествовање произвођача воћа на међународним сајмовима [7].

 Литература

[1]   Весна Поповић, Бранка Калановић, Верица Живковић (2003): “Малина у производњи и извозу пољопривреде Србије“. Економика пољопривреде. Радови са I Симпозијума о малини Србије и Црне Горе: “Економика и тржиште малине“. Чачак, стр. 267-275.

[2]   Миладин Шеварлић, Стојан Јевтић, Света Петровић, Зорица Васиљевић, Јово Ђилас, Жарко Обрадовић (1998): “Економски аспекти производње јагодастог воћа у Србији“. Зборник радова и апстраката. III Југословенски Симпозијум о јагодастом воћу. Београд. стр. 34-50.

[3]   М. Nikolić, P. Mišić, М. Ivanović, Ј. Мilivojević (2005): “The state and prospects of raspberry production in Serbia“. 9th International rubus and ribes symposium preliminary program. December 4. to 7., Chile. Abstract book, OP22.

[4]   Mihailo Nikolić (2006): “The raspberry industry in Serbia“. Fifth conference IRA. Zlatibor, 31. maj -1. jul.

[5]   Светислав Петровић (2004): “Економски аспекти производње малине у Републици Србији“. Југословенско воћарство. Вол. 38, бр. 145-146 (1/2), стр. 49-58.

[6]   Симо Стевановић, Рашко Стефановић, Бојан Димитријевић (2003): “Развој производње малине у Републици Србији у функцији извоза“. Економика пољопривреде. Радови са I Симпозијума о малини Србије и Црне Горе: “Економика и тржиште малине“. Чачак, стр. 299-306.

[7]  www.minpolj.sr.gov.yu

PPRODUCTION OF RASPERRY IN FUNCTION OF RURAL DEVELOPMENT

Nataša Cecić, Jonel Subić, Predrag Vuković

Abstract

Raspberry is one of the most important export products of Serbia. It is base for rural development in some regions, and we could say that it is Serbian brand. Serbia is leader in export of frosty raspberries on EU market. For reason that raspberry placed important participation in total market valued and realization large amount production on small area, inters of producer for rise of large raspberry plots is more present nowadays and it production is continually rise.

This paper work showed fluctuation of production raspberry in our country since 1951-2007., and also in world in few years, also strategy of raspberry market development  in our country at present.

Key words: raspberry, production, strategy of development

Uredio: MPG71

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s