POLIFENOLI U VOĆU I GROŽĐU

Aronia (Aronia melanocarpa Michx) – Dominantni antocijani aronije su cianidin 3-galaktozid i cianidin 3-arabinozid . Koncentracija  flavonola  u  aroniji  prelazi  iznos  od 71 mg / g sveže mase.   Flavanon eriodictyol 7-o-β-glukuronid zajedno sa retkim flavonolom kvercetin 3-vicianosidom i kvercetin 3-robinobiosidom i drugim kvercetin glikozidima dokazani su u aroniji istraživanjima Slimestad i saradnika 2005.

Avokado (Persea americana Mill) – Avokado je tropsko voće, bogato u polifenolnim jedinjenjima kao što su:  kafena, hlorogenska, kumarinska kiselinu, zatim katehin, epikatehin.

Banana (Musa acuminata) – U ovom voćuje dokazano prisustvotanina, galne kiseline, katehin, antocijanin-3-rutinozida, cianidin-3-rutinozida, petunidin-3-rutinozida, pelargonidin-3-rutinozida, peonidin-3-rutinozida i malvidin-3-rutinozida.

Borovnica (Vaccinium myrtillus L) – Borovnica je bogata u antocijanima, čija  količina varira od 300-600 mg/100g . Utiču na poboljšanje nutritivne vrednosti hrane sprečavanjem oksidaciju lipida i proteina prehrambenih proizvoda.

Brusnica (Vaccinium macrocarpa L) – Antocijani brusnice su: cianidin-3-gala tozid, cianidin-3-glucozid i cianidin-3-arabinozid. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su  prirodan antibiotik.

Crna ribizla (Ribes nigrum L.) – Crna ribizla  sadrži 1,253 do 6,166 μg/gukupnih antocijana. Dokazani pigmenti su: delfinidin-glucozid, delfinidin-rutinosid, cianidin-glucozid,cianidin-rutinozid.

Crvena narandža (Citrus sinensis, L) – Za vrste roda Citrus flavanoni su karakteristični polifenoli, prevenstveno hesperetin i naringineninu obliku glikozida.


Goji (Lycium barbarum L) – Goji sadrži bioflavonoide, antocijane, lutein . Prisustvo ovih komponenti i njihov odnos doveli su ovo voće na sam vrh ORAC skale (Oxygen Radical Absorbance Capacity – skala, koja meri antioksidativni kapacitet, odnosno antioksidativnu vrednost hrane). Prema toj skali goji bobice imaju 25 300 jedinica, a prvo sledeće voće, koje se inače smatra jakim antioksidantom, je nar sa „svega“ 12 500 jedinica.

Grožđe (Vitis viniferaL)Crne sorte grožda predstavljaju bogat izvor flavonoida; oko 70% polifenola nalazi se u semenu, a oko 30%  u pokožici. Polifenoli identifikovani u groždu su: flavan-3-oli (katehin i epikatehin), procijanidini, tanini, flavonoli (kvercetin,miricetin), antocijanidini. Sadržaj antocijanina u grožđu kreće se od 12 do 30 mg/g.

Guava (Psidium guajava L) - Polifenolna jedinjenja guave su: sumorin-3-O-liksozid, morin-3-O-arabinosid, kvercetin, kvercetin-3-O-arabinosid, leukoantocijanidin, elaginska kiselina.

Kivi (Actinidia deliciosa A. Chev.) -  Rezultati istraživanja   su pokazali da je dominantno fenolno jedinjenje kivia  hidroksicimetna kiseline, zatim flavonoli  i flavan 3-Ol epicatechin.


Kupina (Rubus fruticosus agg.) - U ekstraktu kupine dokazani su sledeći antocijani: cijanidin-3-glukozid, cijanidin-3-galaktozid, cijanidin-3-arabinoza;  pelargonidin-3-glukozid;  cijanidin-3-ksiluloza;  malvidin-3-glukozid. Cijanidin-3-glukozid je dominantan pigment kod kupine.

Longan (Euphoria longana Lamk) – Longan je egzotično voće, koje sadrži polifenolna jedinjenja.Dominantna polifenolna jedinjenja su: galna i elaginska kiselina te elagintanin.

Malina () – Malina je nutritivno visoko vredna zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidanata. Antioksidativna aktivnost maline je za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od paradajza i 3 puta veća od kivija. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada polifenolima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelargonidin glikozid. Ova jedinjenja daju malini intenzivnu crvenu boju.

Mango (Mangifera indica L) – Prema rezulatatima istraživanjadominantni flavonoli manga su Q 3-galactozid (22.1 mg/kgs), Q 3-glucozid (16 mg/kg) i Q 3-arabinosid (5 mg/kg.)

Mangostin (Garcinia mangostana L) – Ovo je voće nazivano lekovitim voćem bogova. Mangostin sadrži veliku grupu ksantona, flavonoida sa jakim antioksidativnim delovanjem. Od 200 poznatih ksantona skoro 50 se nalaze u mangostinu. Glavni ksantoni ovoga voća su: alfa-, beta-, gama- i metoksi-beta mangostin. Kvantitativno dominantain je alfa-mangostin . Mangostin sadrži, pored ksantona,  i antocijane, stilbene i tanine. Koncentracija ukupnih antocijana u mangostinu je 25,9 do 63,9 mg/100g.

Maslina (Olea europaea) – Masline sadrže polifenole hidroksitirozol i kafenu kiselinu. HPLC metodom u maslinovom ulju je potvrđena prisutnost u malim koncentracijama hidrokisitirozila, tirozila, lignana. GC-MS metoda je dokazala prisutnost vanilinske kiseline, p-hidrokisbenzojeve, p-kumarinske, o-kumarinske kiseline.

Nar (Punica granatum L) - Sadrži elagintanin  3,3‘-di-O-metilelaginsku kiselinu, 3,3‘,4‘-tri-O- metilelaginsku kiselinu, fenetil-rutinozid. Novi dimerik galne kiseline, nazvan imenom humarain,  izolovan je iz stabljike kore nara.

Noni () – Plod voća noni spada u  grupu od 80 lekovitih biljaka, koje se danas smatraju medicinski najdelotvornijom biljnom grupom na planeti. Ovo tropsko voće sadrži bioflavonoide- katehin i epikatehin, tanine.

Papaja (Carica papaya  L) – Papaja sadrži  mircen, ocimen, felandren, terpinen, a suvi list 0,25 mg/g  kafene kisline, 0,33 mg/g  p-kuumarinske kiseline i 0,11 mg/g  protokatehinske kiselinue. Koncentracija kempferola i kvercetina je  0,04 mg/g.

Šljiva (Prunus domestica L)- Boja pokožice ploda šljive može da bude od zeleno-žute, preko crveno-plave, različitih nijansi plave do plavo-ljubičaste. Nijanse plave, crveno-plave i plavoljubičaste boje uslovljene su vrstom i količinom antocijana. Danas je  jedan od ciljeva oplemenjivanja šljive stvaranje novih sorti sa plodovima tamnoplave pokožice. Šljive različitih sorti  sadrže cijanidin-3-glukozid i cijanidin-3-rutinozid, peonidin-3-glukozid i peonidin-3-rutinozid. Cevallos-Casals i sar., (2002) utvrdili su da se sadržaj antocijana u plodu 13 selekcija šljive kretao od 44,1 do 231,29 mg/100 gsvežeg mezokarpa, računato nacijanidin-3-glukozid.

Vinova loza list  (Vitis viniferaL) - Lišće vinove loze može se smatrati dobrim izvorom polifenolnih jedinjenja. Rezultati istraživanja potvrđuju da su i ekstrakti lišća vinove loze izuzetno bogati fenolnim jedinjenjima. HPLC analizom utvrđena je prisutnost flavonoida i stilbena. Među polifenolima iz grupe stilbena identifikovani su resveratrol monomeri (cis- i trans-resveratrol) i resveratrol derivati (astringin i piceid/isorhapontin).

Višnja (Prunus cerasus L) – Višnje su bogati izvor atocijana. Koncentracija ovih pigmenata zavisi od sorte, načina uzgoja, podneblja, klime i drugih faktora.

 Autor: MPG71